Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Zakoni i odluke Ostala akta u proceduri Pravilnik o kriterijumima vrednovanja

Pravilnik o kriterijumima vrednovanja


ZAšTO OCENJIVANJE TUŽILACA?

Daleke, 1952. godine predsednik Vlade FNRJ, ministar odbrane i Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito potpisao je Uredbu o zvanjima i platama javnih tužilaca. (1) U čl. 1. Uredbe pisalo je da se plate javnih tužilaca i zamenika određuju prema zvanju, godinima službe, ali i pokazanom uspehu u radu.  Premda  je propisivala da je pokazani uspeh u radu kriterijum za napredovanje tužilaca u viši platni razred Uredba nije normirala kriterijume za određivanje  uspešnosti u radu.

Tako je bilo nekada.   A danas imamo međunarodne dokumetne  i to pre svih Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope (2000) 19 pod nazivom ''Uloga javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu'' (2) i ''Uputstva o ulozi javnih tužilaca (advokata)'' (3) UN u kojima su sadržani međunarodni standardi o vrednovanju javnih tužilaca. Iako ovi međunarodni dokumenti na uopšten način govore o vrednovanju javnih tužilaca i o organima zaduženim da o tome  odlučuju, u tim dokumentima su ipak sadržani standardi vrednovanja rada tužilaca. Tako recimo, kod nas često citirana Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope od 6. oktobra 2000. godine ''Uloga  javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu'' kaže ''da izbor, odnosno postavljenje, odnosno regrutovanje tužilačkog kadra mora da bude uređeno i obavljeno u fer i nepristrasnoj proceduri, koja će se suprotstaviti svakom pokušaju pritiska, tj. pristupa, koji bi favorizovao interese određenih grupa''. U Preporuci se insistira da karijera i napredovanje tužilaca zavise od objektivnih i poznatih kriterijuma zasnovanim, pre svega, na stručnosti i iskustvu. Na sličan način o položaju tužilaca govore i Uputstva o ulozi tužilaca UN  usvojena u Havani, Kuba 1990. godine.
Dakle, imamo pominjanje vrednovanja  rada  na osnovu uspešnosti u radu nekada i sada, međunarodne standarde, koji na jedan sasvim uopšten način govore o vrednovanju rada tužilaca kao osnovu za napredovanje, a između  toga  je ogromna normativna praznina.
Tu ogromnu provaliju, prazninu, valja popuniti i to je jedan od zadataka koji se postavlja pred Projekat Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Vrednovanje rada tužilaca. Međutim, pogrešno bi bilo da se pisanje pravila za vrednovanje rada tužilaca shvatiti kao puko popunjavanje jedne normativne praznine.

Pisanje pravila za vrednovanje rada tužilaca ima i jedan drugi potpuniji i dublji smisao. Sačinjavanjem pravila za vrednovanje javnih tužilaca uspostavila bi se pravila za procenu stručnosti i savesnosti tužilaca i zamenika u obavljanju javnotužilačke funkcije. To znači, da bi  pravila za vrednovanje tužilaca  konačno trebala da pruže odgovor na sveprisutnu dilemu koja u tužilačkom žargonu glasi: Ko je dobar, a ko loš tužilac? Ili  šta svako ko pripada tužilačkoj organizaciji mora da ispuni da bi napredovao u službi?

Kazaću reč dve i  o tome, koja je svrha ovog Projekta. Najpre, kriterijumi i merila za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika bi trebali da doprinesu   popravljanju stručnosti jer jasni i unapred poznati kriterijumi i merila za prepoznavanje stručnosti doprinose uspostavljanju sistema lične odgovornosti tužilaca i zamenika, zatim preciznijem određivanju njihovog statusa u smislu izbora i napredovanja i posle svega, jasno je, pravila za vrednovanje rada tužilaca  izvesno bi trebalo da budu od presudnog značaja za podizanje nivoa stručnosti celokupne  tužilačke organizacije.
I na kraju, još jednom  ćemo kazati ono što  mnogo puta izgovoreno da u Srbiji nije samo podvig doneti Ustav već i živeti pod njim. Kada to kažem mislim na Ustav Republike Srbije od 2006. godine koji je  na jedan sasvim pogrešan način normirao položaj javnog tužilaštva.  Drugim rečima, Ustav je predvideo  samostalnost tužilaštva, ali je modelom predlaganja i izbora javnih tužilaca i članova DVT-a, znatno otežao praktičnu ostvarivost samostalnosti javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca.

U takvoj situaciji «jedini spas» za Ustavom proklamovanu samostalnost  javnih tužilaca jeste da se u ''politički proces izbora javnih tužilaca'' koji nisu samo administrativne  starešine tužilaštva, već i jedini  vlasnici tužilačke nadležnosti uvede i stručno telo, a to je Državno veće tužilaca. To je u čl. 74.   Zakona o javnom tužilaštvu i učinjeno. Međutim, činjenica da DVT daje neku vrstu ''pretpredloga'' Vladi za izbor javnog tužioca jeste nužan, ali nije i  dovoljan uslov za osiguranje samostalnosti javnih tužilaca i javnog tužilaštva. Neophodno je da stručno  i nezavisno telo - Državno veće tužilaca odluke o predlaganju kandidata Vladi donosi na osnovu objektivnih kriterijuma i pouzdanih i uporedivih merila. Tek tada, može se verovati da predlogu Državnog veća tužilaca, Vlada neće moći da ''odoli''.  

Ne  bi trebalo ni govori od kakvog  će značaja  biti merila i objektivni kriterijumi u toku opštih izbora zamenika javnih tužilaca, koje će   Državno veće tužilaca obaviti u toku 2009. godine.

Zbog svega, rad na Pravilniku o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatram pionirskim poslom kojeg se kao što rekoh Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije latilo uz svesrdnu podršku misije OEBS-a u Srbiji.

Dr Goran Ilić



[1] Službeni list FNRJ  br.21/52.
[2] The role of public prosecution in the criminal justice system, Recommendation Rec (2000) 19 adopted by of the Committee of Ministers of the Counsil of Europe on 6 October 2000 and explanatory memorandum. Uloga javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu, Preporuka ( 2000) 19 usvojena od Komiteta ministara Saveta Evrope 6. oktobra 2000.
[3] Basic Principles on the Role of lawyers, Adopted by the Eighth United Nations Congress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders, Havana, Cuba, 27 August to 7 September 1990. Osnovni principi o ulozi javnih tužilaca (advokata), Usvojeni na Osmom kongresu UN  o prevenciji kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela, održanom od 27. avgusta do 7. septembara 1990. u Havani , Kuba.

 

 
Na osnovu člana 99. st.2. Zakona o javnom tužilaštvu i člana13. tač.19. Zakona o Državnom veću tužilaca, Državno veće tužilaca donosi
                                                                                                                                                 
PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I MERILIMA
VREDNOVANJA RADA JAVNIH TUŽILACA
I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA
 
 
Glava I
Opšte odredbe
 
Predmet i cilj Pravilnika
Član 1.
 
            (1) Pravilnikom o kriterijumima i merilima vrednovanja rada (u daljem tekstu Pravilnik) utvrđuju se objektivni i jedinstveni kriterijumi i primenjiva i uporediva merila vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u vršenju javnotužilačke funkcije.
 
(2) Pravilnikom se uređuje nepristrasan i kontroli podložan postupak vrednovanja, sistem usmeravanja i unapređenja rada i posledice vrednovanja nosilaca javnotužilačke funkcije.
 
(3) Pravilnik ima za cilj primenu jedinstvenih profesionalih standarda radi unapređenja rada tužilačke organizacije i profesionalnih kvaliteta javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
 
Svrha vrednovanja
Član 2.
 
(1) Vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razrešenje nosilaca javnotužilačke funkcije, kao i osnov za donošenje odluke o upućivanju, odnosno postavljenju nosilaca javnotužilačke funkcije u posebna javna tužilaštva i odluke o raspoređivanju zamenika javnog tužioca na posebne poslove unutar javnog tužilaštva.
 
Vrednovanje rada
Član 3.
            
(1)  Vrednovanjem rada nosilaca javnotužilačke funkcije izražava se sveukupna uspešnost u vršenju javnotužilačke funkcije.  
(2) Uspešnost se utvrđuje na osnovu stručnosti, osposobljenosti i ostvarenih rezultata rada.
(3) Prilikom vrednovanja rada nosioca javnotužilačke funkcije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
 
Utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i ostvarenih rezultata rada
Član 4.
 
            
(1) Stručnost, osposobljenost i ostvareni rezultati rada utvrđuju se na osnovu kriterijuma za vrednovanje rada.
 
(2) Stručnost se na osnovu: opšteg stručnog znanja i posedovanja posebnih znanja koja su od  značaja za vršenje javnotužilačke funkcije,
 
(3) Osposobljenost se utvrđuje na osnovu: ispoljene sposobnosti u primeni stručnih znanja i preduzimanja procesnih radnji, iskazane profesionalne veštine, analitičkog mišljenja, sposobnosti rasuđivanja i donošenja odluka, umešnosti obrazlaganja pravnih stavova, kvaliteta pisanog i usmenog izražavanja, komunikativne sposobnosti i sposobnosti za timski rad.
 
(4) Ostvareni rezultati se utvrđuju na osnovu: obima rada i iskazanog kvaliteta u obavljanju javnotužilačke funkcije,
 
Bodovanje
Član 5.
 
(1) Stepen ostvarenosti kriterijuma za vrednovanje utvrđuje se prema predviđenim merilima i iskazuje se brojem bodova.
 
(2) Nakon utvrđivanja stepena otvarenosti pojedinačnog kriterijuma, nosiocu javnotužilačke funkcije se dodeljuju bodovi prema predviđenoj skali bodova (u daljem tekstu: bodovanje).  
 
Ocena
Član 6.
 
            (1) Vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se izražava ocenom.
 
(2) Ocena je pokazatelj stručnosti, ospobljenosti i ostvarenih rezultata rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca u vršenju javnotužilačke dužnosti.
 
(3) Ocena se formira na osnovu zbira bodova.
 
Vrste ocena
Član 7.
 
(1) Ocene su:
               - izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
               - uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
               - ne zadovoljava
 
Period vrednovanja
Član 8.
 
(1) Rad javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na stalnoj funkciji vrednuje se jednom u tri godine.
 
(2) Rad zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran vrednuje se jednom godišnje.
 
(3) Izuzetno, rad nosioca javnotužilačke funkcije može biti vanredno vrednovan na osnovu posebne odluke Državnog veća tužilaca.
 
(4) Posebnu odluku iz stava 3. Državno veće tužilaca može doneti i na zahtev nosioca javnotužilačke funkcije.  
 
Organ  ovlašćen za vrednovanje
Član 9.
 
            (1) Vrednovanje rada javnog tužioca vrši neposredno viši javni tužilac, uz pribavljeno mišljenje kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva.
 
            (2) Vrednovanje rada zamenika javnog tužioca vrši javni tužilac, uz pribavljeno mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva.
 
Utvrđivanje prosečnih radnih rezultata
Član 10.
 
            (1) Državno veće tužilaca je u obavezi da u roku od dva meseca po proteku kalendarske godine utvrdi i objavi prosečan broj: primljenih predmeta, donetih odluka, izjavljenih pravnih lekova, propuštanja zakonskih i drugih propisanih rokova, korišćenja novih ovlašćenja i prosek uspešnosti u preduzetim radnjama po nosiocu javnotužilačke funkcije za vrstu tužilaštva za godinu za koju se podatak objavljuje.
 
(2) Prosečan broj odnosno prosek se računa tako što se saberu podaci za kalendarsku godinu, pa se tako dobijen broj podeli sa zbirom broja „zamenik-mesec" za celu Republiku.
 
Značenje izraza
Član 11.
 
            (1) Izrazi u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
 
(2) "Zamenik-mesec" je broj kojim se izražava koliko je meseci nosilac javnotužilačke funkcije proveo na radu tokom kalendarske godine. Računa se za svakog nosioca javnotužilačke funkcije kome su dodeljeni predmeti u rad i predstavlja se razlomkom, u kome brojilac predstavlja broj meseci provedenih na radu i može biti najviše 12, a imenilac je uvek broj 12.
 
(3) Zbir "zamenik - mesec" je broj koji se računa za svako tužilaštvo na kraju kalendarske godine, a kojim se izražava koliko je nosilaca javnotužilačke funkcije provelo na radu u javnom tužilaštvu tokom jedne kalendarske godine. Predstavlja se razlomkom, a računa se sabiranjem svih brojeva zamenik-mesec.
 
            (4) List vrednovanja je evidencioni list za nosioca javnotužilačke funkcije u kome su navedeni svi podaci na osnovu kojih se utvrđuje broj bodova za pojedinačne kriterijume, ukupan zbir bodova, ocena, podaci o izjavljenom prigovoru na ocenu, odluke po prigovoru i posledice ocenjivanja.  
 
            (5) Pod brojem predmeta podrazumeva se broj lica protiv kojih je podneta krivična prijava u predmetima dodeljenim u rad nosiocu javnotužilačke funkcije odnosno broj KTR predmeta.
 
            (6) Doneta odluka predstavlja procesno relevantni stav tužioca u koji spadaju: rešenje o odbačaju krivične prijave, zahtev za sprovođenje istrage,  zahtev za proširenje istrage, predlog da se istraga ne sprovede, optužnica, optužni predlog, predlog za izricanje mere bezbednosti prema neuračunljivim licima, predlog da se pokrene pripremni postupak prema maloletnicima, usvojen predlog da se postupak prema maloletniku obustavi zbog necelishodnosti krivičnog gonjenja, predlog da se maloletniku izrekne krivična sankcija,  a u predmetima KTR upisnika službena beleška.
 
            (7) Posebno složeni predmeti su oni predmeti koji su, kao takvi određeni odlukom Republičkog javnog tužioca.
 
(8) Posebno složeni poslovi su oni poslovi koji su kao takvi određeni Pravilnikom o upravi ili odlukom Državnog veća tužilaca.
 
(9) Zakonski rokovi su rokovi koji su određeni zakonom.
 
(10) Drugim propisanim rokovima se smatraju rokovi koji su propisani podzakonskim aktima i opštim obaveznim uputstvima Republičkog javnog tužioca.
 
 
Glava II
Opšti kriterijumi vrednovanja rada zamenika javnog tužioca
 
 
Uopšte o opštim kriterijumima i njihova podela
Član 12.
 
            (1) Opšti kriterijumi za vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca kojima su dodeljeni predmeti u rad su:
- radni učinak,
- blagovremenost u rešavanju predmeta
- izjavljivanje i iniciranje pravnih lekova,
- postupanje u okviru  zakonskih i drugih propisanih rokova
- ispoljena stručnost,
- iskazana sposobnost u preduzimanju procesnih radnji, kvaliteta pisanog i usmenog izražavanja i umešnosti obrazlaganja pravnih stavova,
- usvajanje novih znanja, primena novih ovlašćenja, stručno usavršavanje i obuka,
- odnos i saradnja sa zaposlenima, sudom i drugim državnim organima, organizacijama i učesnicima u postupku
 
(2) Opšti kriterijumi se dele na kvantitativne i opisne:
 
- kvantitativni kriterijumi su: radni učinak; blagovremenost u rešavanju predmeta; izjavljivanje i iniciranje pravnih lekova; postupanje u okviru  zakonskih i drugih propisanih rokova.
 
- opisni kriterijumi su: ispoljena stručnost; iskazana sposobnost u preduzimanju procesnih radnji, kvalitet pisanog i usmenog izražavanja i umešnost obrazlaganja pravnih stavova; usvajanje novih znanja, primena novih ovlašćenja, stručno usavršavanje i obuka; odnos i saradnja sa zaposlenima, sudom, drugim državnim organima, organizacijama i učesnicima u postupku;
 
 
Radni učinak
Član 13.
 
            (1) Vrednovanje radnog učinka nosioca javnotužilačke funkcije vrši se tako što se podaci iz lista vrednovanja nosioca javnotužilačke funkcije koji se odnose na uspešnost u preduzetim radnjama upoređuju sa podatkom o proseku uspešnosti u preduzetim radnjama po nosiocu javnotužilačke funkcije vrste tužilaštva u kojoj radi nosilac javnotužilačke funcije.
 
            (2) Vrednovanje uspešnosti u preduzetim radnjama vrši se na osnovu:
- pravnosnažnih osuđujućih presuda, pravnosnažnih rešenja o sudskoj opomeni, rešenja o izricanju mera bezbednosti prema neuračunljivom licu, rešenja o izricanju vaspitne mere prema maloletniku
- ukinutih ili preinačenih presuda ili rešenja po izjavljenoj žalbi
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
  nosiocu javnotužilačke funkcije čiji je uspeh za svaku vrstu preduzetih radnji iz stava 2. ovog člana u periodu vrednovanja
- do 40% od proseka ..............................................................od -5 do 0 bodova
          - od 40% do 90% od proseka..................................................od 1 do 20 bodova
          - od 90% do 110% od proseka................................................od 21 do 30 bodova
          - više od 110% od proseka...................................................od 31 do 50 bodova
          - više od 151% od proseka...................................................od 51 do 70 bodova
 
(4) Nosiocu javnotužilačke funkcije oduzima se po jedan bod za svaku potvrđenu oslobađajuću presudu koja je postala pravnosnažna u periodu ocenjivanja.
 
(5) U slučaju da je nakon odbacivanja krivične prijave ili odustanka od krivičnog gonjenja od strane nosioca javnotužilačke funkcije doneta pravosnažna osuđujuća presuda ili rešenje o sudskoj opomeni, odnosno rešenje o meri bezbednosti, a nakon preduzimanja krivičnog gonjenja od oštećenog kao tužioca, nosiocu javnotužilačke funkcije koji je odluku doneo oduzimaju se tri boda. Ovaj osnov se neće primeniti ukoliko je do osuđujuće presude došlo  usled činjenica i dokaza koji nisu bili poznati nosiocu javnotužilačke funkcije u trenutku donošenja odluke, promene zakona ili ukoliko je osuđujuća presuda posledica promenjenog pravnog shvatanja suda.
 
(6) Ako nosilac javnotužilačke funkcije, zbog rada na složenim predmetima ili vršeći posebno složene poslove u javnom tužilaštvu nije ostvario prosečne rezultate u radu, biće bodovan od 21 do 50 bodova. Odluka o dodeli bodova po ovom osnovu mora biti obrazložena.
 
(7) Ukoliko je uspešnost javnog tužilaštva niža za 20 % od prosečne uspešnosti te vrste tužilaštva, a do toga je došlo usled objektivnih razloga, nosiocu javnotužilačke funkcije koji se ocenjuje, ukoliko nema primedbi na njegov rad, biće dodeljeno od 21 do 30 bodova. Odluka o dodeli bodova po ovom osnovu mora biti obrazložena.
 
Blagovremenost u rešavanju predmeta
Član 14.
 
(1) Vrednovanje blagovremenosti u rešavanju predmeta vrši se tako što se: podaci iz lista vrednovanja koji se odnose se na broj donetih odluka upoređuju se sa podatkom o proseku donetih odluka po nosiocu javnotužilačke funkcije za vrstu tužilaštva u kojoj radi nosilac javnotužilačke funkcije.
 
(2) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
             nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja doneo odluka  
- do 40% od proseka ........................................................od -5 do 0 bodova
- od 40% do 90% od proseka............................................od 1 do 20 bodova
- od 90% do 110% od proseka..........................................od 21 do 30 bodova
- više od 110% od proseka..............................................od 31 do 50 bodova
- više od 151% od proseka..............................................od 51 do 70 bodova
 
(3) Ukoliko je zameniku javnog tužioca dodeljen tužilački pomoćnik ili mu je na obuku dodeljen pripravnik, tada se broju donetih odluka zamenika javnog tužioca dodaje broj pripremljenih odluka pripravnika ili tužilačkog pomoćnika pomnožen sa 0,2. Ukoliko je tužilački pomoćnik za period ocenjivanja nosioca javnotužilačke funkcije ocenjen "naročito se ističe", tada se broj pripremljenih odluka množi sa 0,3.  
 
(4) Ako nosilac javnotužilačke funkcije nema nerešenih prijava i javno tužilaštvo u kome je izabran, odnosno upućen nema nerešenih prijava, a radni rezultati celog javnog tužilaštva su ispod proseka, onda se nosilac javnotužilačke funkcije ocenjuje sa od 21 do 30 bodova.
 
(5) Ako nosilac javnotužilačke funkcije, zbog rada na složenim predmetima ili vršeći posebno složene poslove u javnom tužilaštvu nije ostvario prosečne rezultate blagovremenosti, biće ocenjen od 21 do 50 bodova. Odluka o dodeljivanju bodova po ovom osnovu mora biti obrazložena.
 
(6) Ukoliko je nosilac javnotužilačke funkcije ostvario prosečne rezultate blagovremenosti i radio na jednom ili više posebno složenih predmeta ili obavljao posebno složene poslove dodeljuje mu se od 51 do 70 bodova. Odluka o dodeljivanju bodova po ovom osnovu mora biti obrazložena.
 
Izjavljivanje i iniciranje pravnih lekova
Član 15.
 
            (1) Vrednovanje izjavljivanja redovnih pravnih lekova vrši se tako što se podaci iz lista vrednovanja koji se odnose na broj izjavljenih redovnih pravnih lekova upoređuju sa podatkom o proseku izjavljenih redovnih pravnih lekova po nosiocu javnotužilačke funkcije vrste tužilaštva u kojoj radi nosilac javnotužilačke funcije za period za koji se vrednuje.
 
(2) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja
- izjavio redovne pravne lekove do 75% od proseka.............................0 bodova
- izjavio redovne pravne lekove od 75% do 125% od proseka .....................................................................................................................od 1 do5 bodova
- izjavio redovne pravne lekove preko 125% od proseka ..................................................................................................................od 5 do 10 bodova
 
(3) Nosiocu javnotužilačke funkcije se za svaki izjavljeni vanredni pravni lek koji sud usvoji dodeljuje po 7 bodova.
 
(4) Nosiocu javnotužilačke funkcije po čijoj inicijativi za podizanje vanrednog pravnog leka Republičko javno tužilaštvo upotrebi vanredni pravni lek dodeljuje se po 7 bodova.
 
Postupanje u okviru zakonskih i drugih propisanih rokova
Član 16.
 
 
(1) Vrednovanje postupanja u okviru zakonskih i drugih propisanih rokova vrši se tako što se utvrđuje da li nosilac javnotužilačke funkcije koji se ocenjuje postupa u okviru zakonskih i drugih rokova, odnosno da li je u  periodu u kome se ocenjuje i u kojoj meri prekoračio zakonske ili druge propisane rokove.
 
            (2) Utvrđivanje postupanja ili nepostupanja u okviru rokova utvrđuje se na osnovu podataka iz izveštaja o pregledu  rada.
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
            nosilac javnotužilačke funkcije koji u periodu vrednovanja
            - po pravilu nije postupao u okviru  zakonskih i drugih propisanih rokova ..........od -5 do 0 bodova
            - po pravilu postupao u okviru zakonskih, ali ne i u okviru drugih propisanih rokova.... od 1 do 10 bodova
            - postupao u okviru zakonskih, a po pravilu postupao u okviru drugih propisanih rokova..od 11 do 20 bodova
 
(4) Ukoliko se radi o nepostupanju u okviru zakonskih ili drugih propisanih rokova, prilikom  bodovanja tačno se navode predmeti u kojima je rok propušten i vrsta propuštenog roka.
 
            (5) Ukoliko je rok propušten iz objektivnih razloga (bolest, odsustvo sa posla, rad na prioritetnom predmetu i sl.) tada propuštanje roka ne može imati uticaja na bodovanje po ovom merilu.
 
(6) Ukoliko je rok propušten iz razloga navedenih u stavu 5. ovog člana, a nosilac javnotužilačke funkcije nije obavestio javnog tužioca o nastupanju roka iako nije bilo prepreka da to učini, tada propuštanje utiče na određivanje broja bodova po ovom merilu.
 
Ispoljena stručnost
Član 17.
 
(1) Vrednovanje ispoljene stručnosti nosioca javnotužilačke funkcije vrši se na osnovu složenosti predmeta koji su  mu dodeljeni u rad, rada sa pripravnicima i saradnicima, iskazanog opšteg stručnog znanja neophodnog za kvalitetno obavljanje funkcije i stručnog znanja iz posebnih oblasti od značaja za rad u javnom tužilaštvu.
 
(2) Utvrđivanje se vrši na osnovu zapažanja ili primedbi javnog tužioca, odnosno zapažanja ili primedbi prilikom pregleda rada, kao i osnovanosti pritužbi na rad.
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja
- ne ispoljava stručno znanje; iznete su brojne i suštinske primedbe ili je  ocenjeno da su brojne pritužbe uglavnom osnovane...........................od -5 do 0 bodova
- ispoljeno osnovno stručno znanje; ima suštinskih primedbi ali nisu brojne ili nema suštinskih primedbi ali su brojne; ocenjeno je  da su brojne pritužbe uglavnom neosnovane............................................................od 1 do 10 bodova
- ispoljeno potrebno stručno znanje; nema suštinskih  primedbi na njegov rad..........................................................................................................od 11 do 30 bodova
- ispoljeno nadprosečno stručno znanje; visok stepen stručnog znanja iz posebnih oblasti od značaja za rad u javnom tužilaštvu; radi na posebno složenim predmetima; radi sa pripravnicima i saradnicima; radi na složenim projektima obuke.................................................................................od 31 do 50 bodova.
 
(4) Odluka kojom se nosilac javnotužilačke funkcije boduje od 31 do 50 bodova, mora biti obrazložena.
 
Iskazana sposobnost u preduzimanju procesnih radnji, kvaliteta pisanog i usmenog izražavanja i umešnosti obrazlaganja pravnih stavova
Član 18.
 
(1) Vrednovanje iskazane sposobnosti u preduzimanju procesnih radnji, kvaliteta pisanog i usmenog izražavanja i umešnosti obrazlaganja pravnih stavova vrši se na osnovu: ostvarene rukovodeće uloge u pretkrivičnom postupku, prilagođavanja konkretnoj procesnoj situaciji, inicijativnosti u postupku, sposobnosti zastupanja optužnog akta i  doprinosa efikasnosti postupka; preciznosti, pismenosti i razumljivosti akata, kvaliteta usmenog izlaganja, veštine učestvovanja u stručnim raspravama i argumentovanosti pravnih stavova;
 
(2) Utvrđivanje se vrši na osnovu zapažanja ili primedbi javnog tužioca, odnosno zapažanja ili primedbi prilikom pregleda rada, kao i osnovanosti pritužbi na rad.
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja
- ne ostvaruje rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku, nema inicijativnosti, prilikom pregleda iznete mnogobrojne primedbe na preciznost, pismenost i razumljivost dispozitiva, umešnost obrazlaganja je na niskom nivou, na pretresu neaktivan, izlaže nerazumljivo i bez stručne argumentacije, ne prilagođava se izmenjenim procesnim situacijama .........................................................................................................od -5 do 0 bodova
- rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku ostvaruje  ispod proseka,  pokazuje nizak stepen inicijativnosti, prilikom pregleda iznet veći broj primedbi na preciznost, pismenost, razumljivost i argumentovanost akata, na pretresu nije dovoljno aktivan, izlaganja nisu dovoljno razumljiva i stručno obrazložena, teško se prilagođava izmenjenim procesnim situacijama....................................................................................od 1 do 10 bodova
- rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku ostvaruje na zadovoljavajućem nivou, inicijativnost na zadovoljavajućem nivou, primedbe na preciznost, pismenost, razumljivost i obrazloženost podnesaka su retke, na pretresu aktivan u dovoljnoj meri, uspešno učestvuje u stručnoj raspravi, izlaganja su razumljiva i stručno obrazložena, prilagođava se izmenjenim procesnim situacijama..................................................................................od 11 do 20 bodova
- rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku ostvaruje potpuno, pokazuje visok stepen inicijativnosti, nema primedbi na preciznost, pismenost, razumljivost i obrazloženost akata, na pretresu aktivan, izlaganja razumljiva i stručno obrazložena, lako se prilagođava novim procesnim situacijama, doprinosi efikasnosti postupka......................od 21 do 30 bodova
- izuzetno kvalitetno ostvaruje rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku, pokazuje izuzetno visok stepen inicijativnosti, preciznost, pismenost, razumljivost i obrazloženost akata na izuzetno viokom nivou, na pretresu izuzetno aktivan, izuzetno uspešno učestvuje u raspravi, izlaganja izuzetno kvalitetno stručno obrazložena, izuzetno dobro se prilagođava novim procesnim situacijama, aktivno doprinosi efikasnosti postupka .......................................................................................................od 31 do 40 bodova
 
(4) Ukoliko podaci iz spisa predmeta nosioca javnotužilačke funkcije koji se ocenjuje ne pružaju dovoljno osnova za donošenje odluke za  procenu iz st.2. ovog člana ili ukoliko su podaci iz spisa nedovoljni ili nejasni, radi objektivnijeg bodovanja javni tužilac može da prikuplja druge ili proverava postojeće podatke.
 
Usvajanje novih znanja, primena novih ovlašćenja, stručno usavršavanje i obuka
Član 19.
 
(1) Vrednovanje usvajanja novih znanja, primene novih ovlašćenja, stručnog usavršavanja i obuke vrši se na osnovu spremnosti za usvajanje novih znanja, učešća u stručnom usavršavanju i obuci, primene novih ovlašćenja kao i osposobljenosti za rad sa novim i informacionim tehnologijama.
 
(2) Utvrđivanje se vrši  na osnovu podataka o aktivnom učešću u obuci i seminarima u zemlji i inostranstvu, završenim specijalističkim kursevima iz stručnih oblasti relevantnih za njegov rad, na osnovu objavljenih stručnih i naučnih radova u relevantnim časopisima, odnosno stručnih ili naučnih publikacija, akademskih titula iz relevantne naučne oblasti, kao i podataka o primeni novih ovlašćenja i korišćenja novih i informacionih tehnologija.
 
(3)  Podaci o primeni novih ovlašćenja i procesnih instituta utvrđuju se upoređivanjem sa podacima Državnog veća tužilaca o prosečnom korišćenju novih ovlašćenja i procesnih instituta.
 
(4) Vrednovanje osposobljenosti za rad sa novim i informacionim tehnologijama utvrđuje se na osnovu podataka o korišćenju računara, interneta, elektronske baze pravnih propisa i sudske prakse, internih programa tužilaštva i mreže tužilaštva u kojima se u  elektronskom obliku čuvaju predmeti i podaci.
 
(5) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja
- odbija obuku, ne primenjuje nova ovlašćenja i procesne institute i ne koristi informacione tehnologije......................................................od 0 do 5 bodova
- po odluci javnog tužioca odlazi na obuku, ali nije aktivan, primenjuje nova olašćenja i procesne institute  samo kada za to dobije uputstvo, nedovoljno koristi računar i elektronske baze podataka koje mu stoje na raspolaganju........................................................................................... od 6 do 10 bodova
- aktivno učestvuje u obuci, objavljuje stručne i naučne radove u relevantim časopisima, završio specijalistički kurs iz stručne oblasti relevantne za njegov rad, primenjuje nova ovlašćenja i procesne institute , dovoljno koristi računar i elektronske baze podataka koje mu stoje na raspolaganju..........................................................................................od 11 do 15 bodova
- stekao akademsku titulu iz relevantne naučne oblasti, objavio publikaciju ili monografiju iz relevantne stručne ili naučne oblasti, uspešno izvršio prezentaciju stručne teme na relevantnom međunarodnom skupu ...............................................................................................................od 16 do 20 bodova.
 
(6) Državno veće tužilaca može utvrditi način dodatnog bodovanja za primenu novih ovlašćenja i procesnih instituta koji doprinose efikasnosti postupka.
 
  Odnos i saradnja sa zaposlenima, sudom i drugim
državnim organima, organizacijama i strankama
Član 20.
 
(1) Vrednovanje odnosa i saradnje sa zaposlenima, sudom, drugim državnim organima, organizacijama i strankama vrši se na osnovu utvrđivanja: saradnje i profesionalnog odnosa prema drugim nosiocima javnotužilačke funkcije, spremnosti za razmenu mišljenja i pružanja stručne pomoći, profesionalnog odnosa prema tužilačkim pomoćnicima, pripravnicima i osoblju, prema sudijama i osoblju suda, prema sudu, drugim državnim organima i organizacijama koja vrše javna ovlašćenja, saradnje sa strukovnim i stručnim oranizacijama, kao i organizacijama koja se bave pitanjima od značaja za vršenje javnotužilačke funkcije, odnosa sa strankama, poštovanja ličnosti i dostojanstva učesnika u postupku i preduzimanju mera radi sprečavanja diskriminacije.
 
(2) Utvrđivanje se vrši na osnovu primedbi i pritužbi na rad koje se tiču ovog kriterijuma, kao i drugih relevantnih podataka.
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
nosilac javnotužilačke funkcije koji je u periodu vrednovanja
- ne sarađuje sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije - ne razmenjuje stručna mišljenja, ne pruža stručnu pomoć i u trajnom je sukobu sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije i drugim zaposlenima, neprofesionalno se odnosi prema sudijama i osoblju suda, ne sarađuje sa sudom i drugim državnim organima, izuzetno neprofesionalno postupa prema strankama, ne poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku i ne preduzima mere radi sprečavanja diskriminacije ili uopšte svojim postupanjem ozbiljno narušava ugled javnog tužilaštva.............................................................................................od -5 do 0 bodova
- saradnja sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije, razmena stručnih mišljenja i pružanje stručne pomoći su na niskom nivou, u povremenom je sukobu sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije i drugim zaposlenima, neprofesonalno se odnosi prema sudijama i osoblju suda, ne sarađuje sa strukovnim i stručnim oranizacijama, kao i organizacijama koja se bave pitanjima od značaja za vršenje javnotužilačke funkcije, sa strankama komunicira nedovoljno profesionalno i prema njima ima odnos nepoštovanja ....................................................................................................................od 1 do 5 bodova
- saradnja sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije na očekivanom profesionalnom nivou, razmenjuje stručna mišljenja i pruža stručnu pomoć samo ukoliko je to neophodno, nije u sukobu sa zaposlenima, odnos prema sudu, sudijama i osoblju suda na potrebnom profesionalnom nivou, stepen saradnje sa drugim državnim organima na profesionalnom nivou, sarađuje sa strukovnim i stručnim oranizacijama, kao i organizacijama koja se bave pitanjima od značaja za vršenje javnotužilačke funkcije kada je to neophodno, sa strankama komunicira profesionalno.......................................................................................od 6 do 10 bodova
- saradnja sa drugim nosiocima javnotužilačke funkcije na visokom profesionalnom  nivou, spreman da pruži pomoć i razmeni mišljenje, sklon je zajedničkom radu i saradnji, sa zaposlenima je u dobrim profesionalnim odnosima, odnos prema sudu, sudijama i osoblju suda na visokom profesionalnom nivou, kao i saradnja sa drugim državnim organima, saradnja sa strukovnim i stručnim oranizacijama i organizacijama koja se bave pitanjima od značaja za vršenje javnotužilačke funkcije izuzetno dobra, sa strankama komunicira visokoprofesonalno poštujući njihovu ličnost i dostojanstvo, uopšte svojim postupanjem podiže ugled javnog tužilaštva i javnotužilačke funkcije................................................................................................od 11 do 20 bodova
 
(4) Zameniku javnog tužioca koji uz redovno obavljanje dužnosti kvalitetno i uredno obavlja poslove rukovodioca odeljenja ili zamenika javnog tužioca koji je godišnjim rasporedom određen da zamenjuje javnog tužioca dodeljuje se i dodatnih 10 bodova.
 
GLAVA III
Posebni kriterijumi vrednovanja rada  javnog tužioca
 
 
Uopšte o posebnim kriterijumima i njihova podela
Član 21.
 
            (1) Posebni kriterijumi za vrednovanje rada javnih tužilaca u ostvarivanju javnotužilačke funkcije (u daljem tekstu posebni kriterijumi) su:
            - staranje o ekspeditivnosti rada javnog tužilaštva
            - opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom,
            - sposobnost ostvarivanja nadzora,
            - sposobnost unapređivanja rada javnog tužilaštva, i
            - sposobnost upravljanja u kriznim situacijama   
 
(2) Posebni kriterijumi se dele na kvantitativne i opisne:
- kvantitativni kriterijum je staranje o ekspeditivnosti rada javnog tužilaštva.
- opisni kriterijumi su: opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom, sposobnost ostvarivanja nadzora, sposobnost unapređenja rada javnog tužilaštva i sposobnost upravljanja u kriznim situacijama.
 
Staranje o ekspeditivnosti  rada javnog tužilaštva
Član 22.
 
            (1) Vrednovanje sposobnosti staranja o ekspeditivnosti rada javnog tužilaštva se vrši na osnovu spremnosti i sposobnosti javnog tužioca da se stara o postupanju zamenika javnog tužioca i drugih zaposlenih u zakonskim i drugim propisanim rokovima.
 
(2) Utvrđivanje se vrši na osnovu matematičke formule u kojoj se broj primljenih predmeta u javnom tužilaštvu stavlja u odnos sa brojem propuštanja zakonskih ili drugih propisanih rokova i sa zbirom broja zamenik-mesec za to javno tužilaštvo. Dobijeni broj se upoređuje sa prosečnim brojem za tu vrstu tužilaštva.
 
(3) Matematičku formulu i način računanja procene iz stava 2. ovog člana propisaće Državno veće tužilaca posebnom odlukom.
 
            (4) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
            javno tužilaštvo u kome je broj povreda zakonskih rokova u periodu vrednovanja
            - viši od 110% od proseka......................................................od -10 do 0 bodova
            - od 60% do 110% od proseka..................................................od 1 do 10 bodova
            - ispod 60% od proseka...........................................................od 11 do 20 bodova
 
 javno tužilaštvo u kome je broj prekoračenja drugih propisanih  rokova u periodu ocenjivanja:
- viši od 110% od proseka....................................................od -5 do 0 bodova
- od 60% do 110% od proseka................................................ od 1 do 10 bodova
- ispod 60% od proseka..........................................................od 11 do 20 bodova
 
Opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom
Član 23.
 
            (1) Vrednovanje opšte sposobnosti rukovođenja javnim tužilaštvom se vrši na osnovu: sposobnosti javnog tužioca da upravlja javnim tužilaštvom, organizacione sposobnosti, materijalnih, finansijskih, administrativnih i drugih poslova kojima se obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen, nepristrasan i zakonit rad javnog tužilaštva i pojedinih organizacionih jedinica, obezbeđenja sigurnosti podataka, kao i sposobnosti određivanja ciljeva i prioritetnih zadataka u radu javnog tužilaštva, odnosno sposobnosti podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje tih ciljeva i zadataka, opšte sposobnosti predstavljanja javnog tužilaštva i sposobnosti unapređenja zajedništva u javnom tužilaštvu.
 
            (2) Utvrđivanje se vrši na osnovu pregleda rada, primedbi i pritužbi na rad javnog tužilaštva i javnog tužioca, uspešnosti u radu na složenim i teškim predmetima i mišljenja kolegijuma javnog tužilaštva u kome je javni tužilac  vrši javnotužilačku funkciju .
            
            (3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
javni tužilac kojem je u periodu vrednovanja
- opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom na niskom nivou, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri pravilan, tačan, blagovremen, nepristrasan i zakonit rad javnog tužilaštva i pojedinih organizacionih jedinica, ne poseduje  sposobnost određivanja ciljeva i prioritetnih zadataka u radu javnog tužilaštva i u vezi sa tim ne poseduje sposobnost podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje tih ciljeva i zadataka; ne poseduje opštu sposobnost predstavljanja, ni sposobnost unapređenja zajedništva u javnom tužilaštvu............................................................................................od -5 do 0 bodova.
 
- opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom je na srednjem nivou,  u dobroj meri obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen, nepristrasan i zakonit rad javnog tužilaštva i pojedinih organizacionih jedinica, poseduje sposobnost određivanja ciljeva i prioritetnih zadataka u radu javnog tužilaštva i u vezi sa tim  sposobnost  podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje tih ciljeva i zadataka; opštu sposobnost predstavljanja javnog tužilaštva je na srednjem nivou, sposobnost unapređenja zajedništva u javnom tužilaštvu je na srednjem nivou..................od 1 do 10 bodova.
 
- opšta sposobnost rukovođenja javnim tužilaštvom je na visokom nivou, u potpunosti obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen, nepristrasan i zakonit rad javnog tužilaštva i pojedinih organizacionih jedinica, poseduje izrazitu  sposobnost određivanja ciljeva i prioritetnih zadataka u radu javnog tužilaštva i u vezi sa tim  ima naglašenu sposobnost podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje tih ciljeva i zadataka; opšta sposobnost predstavljanja javnog tužilašva je na visokom nivou, sposobnost unapređenja zajedništva u javnom tužilaštvu na visokom nivou.....................................................................................................od 11 do 20 bodova.
 
Sposobnost ostvarivanja nadzora
Član 24.
 
            (1) Vrednovanje sposobnosti ostvarivanja nadzora vrši se na osnovu  sposobnosti: praćenja rada zamenika javnog tužioca, državnih službenika i nameštenika i rada nižih javnih tužilaštava, prepoznavanja i praćenja složenih predmeta, spremnosti pružanja pomoći i davanja uputstava i saveta zamenicima javnog tužioca i nižim javnim tužiocima, tužilačkim pomoćnicima i pripravnicima; umešnosti  prenošenja uputstava i obaveštenja višeg javnog tužilaštva nižim javnim tužilaštvima, zamenicima i ostalim zaposlenima, kao i ispravnog i blagovremenog odlučivanja o primedbama i pritužbama na rad zaposlenih.
 
            (2) Utvrđivanje se vrši  na osnovu pregleda rada, primedbi i pritužbi na rad javnog tužilaštva i javnog tužioca, uspešnosti u radu na složenim i teškim predmetima i mišljenja kolegijuma javnog tužilaštva u kome je javni tužilac  vrši javnotužilačku funkciju .
 
            (3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
javni tužilac koji u periodu vrednovanja
- ne preduzima potrebne mere praćenja rada i nadzora; u dovoljnoj meri ne poseduje sposobnost prepoznavanja i praćenja složenih predmeta; u dovoljnoj meri ne poseduje sposobnost i nije u dovoljnoj meri spreman da pruži pomoći i izda uputstava i savete zamenicima javnog tužioca i nižim javnim tužiocima, tužilačkim pomoćnicima i pripravnicima; u dovoljnoj meri ne poseduje umeće  prenošenja uputstava i obaveštenja višeg javnog tužioca nižim javnim tužilaštvima, zamenicima i ostalim zaposlenima, a o primedbama i pritužbama na rad zaposlenih  po pravilu ne odlučuje blagovremeno i pravilno......................................................................................................-5 do 0 bodova.
- ima manjih propusta u praćenju rada i nadzoru zamenika javnog tužioca, državnih službenika i nameštenika i rada nižih javnih tužilaštava; poseduje  sposobnost prepoznavanja i praćenja složenih predmeta; u dovoljnoj meri je spreman da pruži pomoć i izda uputstava i savete zamenicima javnog tužioca i nižim javnim tužiocima, tužilačkim pomoćnicima i pripravnicima; u dovoljnoj meri poseduje umeće  prenošenja uputstava i obaveštenja višeg javnog tužioca nižim javnim tužilaštvima, zamenicima i ostalim zaposlenima; o primedbama i pritužbama na rad zaposlenih, po pravilu, odlučuje blagovremeno i pravilno................................................................................................. od 1 do10 bodova.           
- u celini i redovno prati i nadzire rad zamenika javnog tužioca, državnih službenika i nameštenika i rad nižih javnih tužilaštava; poseduje naglašenu sposobnost prepoznavanja i praćenja složenih predmeta; poseduje naglašenu sposobnost i spremnost pružanja pomoći i davanja uputstava i saveta zamenicima javnog tužioca i nižim javnim tužiocima, tužilačkim pomoćnicima i pripravnicima; naglašeno umeće prenošenja uputstva i obaveštenja višeg javnog tužioca nižim javnim tužilaštvima, zamenicima i ostalim zaposlenima, a o primedbama i pritužbama na rad zaposlenih odlučuje blagovremeno i pravilno ..............................................................................................od 11 do 20 bodova.
 
Sposobnost unapređivanja rada javnog tužilašva
Član 25.
 
(1) Vrednovanje sposobnosti unapređivanja rada javnog tužilaštva se vrši na osnovu korišćenja najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; sposobnosti usmeravanja zaposlenih ka korišćenju informacionih i novih tehnologija, usmeravanja praćenja i proučavanja javnotužilačke i sudske prakse i prenošenju promena u sudskoj praksi, ujednačavanja rada i postupanja zamenika javnog tužioca, nižih tužilaca, tužilačkih pomoćnika  u primeni zakona i drugih propisa; preduzimanja mera radi podizanja stručnog nivoa nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih u javnom tužilaštvu; naročito organizovanja stručnog usavršavanja nosilaca javnotužilačke dužnosti i osoblja u javnom tužilaštvu isl.
 
(2) Utvrđivanje se vrši  na osnovu pregleda rada i mišljenja kolegijuma javnog tužilaštva u kome javni tužilac  vrši javnotužilačku funkciju.
 
(3) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
javni tužilac koji u periodu vrednovanje
-  u nedovoljnoj meri podstiče korišćenje najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; ne usmerava zaposlene ka korišćenju novih i informacionih tehnologija; ne usmerava praćenje i proučavanje javnotužilačke i sudske prakse i prenošenje promena u pravnom shvatanju suda; ne podstiče ujednačavanje rada i postupanja podređenih u primeni zakona i drugih propisa; nije u dovoljnoj meri spreman da preduzima mere radi podizanja stručnog nivoa nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih u javnom tužilaštvu; a naročito organizovanje stručnog usavršavanja nosilaca javnotužilačke dužnosti i osoblja u javnom  tužilaštvu...........od -10 do 0 bodova.
- po pravilu pomaže u korišćenju najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; usmerava zaposlene ka korišćenju novih i informacionih tehnologija; ima sposobnost usmeravanja praćenja i proučavanja javnotužilačke i sudske prakse i prenošenja promena u pravnom shvatanju suda; obezbeđuje ujednačavanje rada i postupanje podređenih u primeni zakona i drugih propisa; preduzima mere radi podizanja stručnog nivoa nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih u javnom tužilaštvu; naročito organizovanja stručnog usavršavanja nosilaca javnotužilačke dužnosti i osoblja u javnom  tužilaštvu...........................................................................od 0 do 10 bodova.
- blagovremeno i uredno postupa, podstiče korišćenje najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; ima naglašenu sposobnost i spremnost usmeravanja zaposlenih ka korišćenju novih i informacionih tehnologija; ima naglašenu sposobnost usmeravanja praćenja i proučavanja javnotužilačke i sudske prakse i prenošenja promena u pravnom shvatanju suda; naglašenu sposobnost ujednačavanja rada i postupanja  podređenih u primeni zakona i drugih propisa;  izuzetno je spreman da preduzima mere radi podizanja stručnog nivoa nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih u javnom tužilaštvu; a naročito organizovanja stručnog usavršavanja nosilaca javnotužilačke dužnosti i osoblja u javnom  tužilaštvu...........od 11 do 20 bodova.
 
Sposobnost upravljanja u kriznim situcijama
Član 26.
 
(1) Vrednovanje sposobnosti upravljanja u kriznim situacijama vrši se na osnovu sposobnosti blagovremenog donošenja pravilnih odluka kada to vanredne okolnosti zahtevaju, veštine u posredovanju između zaposlenih u konfliktnim situacijama; sposobnosti predstavljanja u javnosti u situacijama ugroženog poverenja u rad javnog tužilaštva; sposobnosti ispoljavanja  profesionalnog integriteta u kriznim situacijama i sl.
 
(2) Stepen ostvarenosti merila i mogući broj bodova:
javni tužilac koji u periodu vrednovanja
- u nedovoljnoj meri ispoljava: sposobnost upravljanja u kriznim situacijama i blagovremenog donošenja pravilnih odluka kada to vanredne okolnosti zahtevaju, veštinu u posredovanju između zaposlenih u konfliktnim situacijama; sposobnost da predstavlja javno tužilaštvo u javnosti u situacijama kada je ugroženo poverenje u rad javnog tužilaštva; ne poseduje u dovoljnoj meri sposobnost ispoljavanja profesionalnog integriteta u kriznim situacijama............................................................................................od -5 do 0 bodova.
-  po pravilu: iskazuje sposobnost upravljanja u kriznim situacijama i blagovremenog donošenja pravilnih odluka kada to okolnosti zahtevaju, ispoljava veštinu u posredovanju između zaposlenih u konfliktnim situacijama; je sposoban da predstavlja javno tužilaštvo u javnosti u situacijama kada je ugroženo poverenje u rad javnog tužilaštva i po pravilu poseduje sposobnost ispoljavanja profesionalnog integriteta u kriznim situacijama .................................................................................................................od 1 do 10 bodova.
- iskazuje izuzetnu sposobnost upravljanja u kriznim situacijama i blagovremenog donošenja pravilnih odluka kada to okolnosti zahtevaju, ispoljava naglašenu veštinu u posredovanju između zaposlenih u konfliktnim situacijama; iskazuje izuzetnu sposobnost predstavljanja u javnosti u situacijama kada je ugroženo poverenje u rad javnog tužilaštva, kao i izuzetnu sposobnost ispoljavanja profesionalnog integriteta u kriznim situacijama ...............................................................................................................od 11 do 30 bodova.            
 
 
Glava IV
Postupak vrednovanja rada
 
Uopšte o ocenjivanju zamenika  javnog tužioca
Član 27.
 
            (1) Javni tužilac dodeljuje bodove zameniku javnog tužioca na osnovu podataka iz lista vrednovanja uz pribavljeno mišljenje kolegijuma (u daljem tekstu ocenjivanje).
 
Mišljenje kolegijuma  javnog tužilaštva
Član 28.
 
(1) Kolegijum daje mišljenje o opisnim opštim kriterijumima, tako što se članovi kolegijuma u anonimnoj anketi izjašnjavaju o stepenu ostvarenosti kriterijuma, a potom tročlana komisija koju prethodno imenuje kolegijum dostavlja izveštaj javnom tužiocu.
 
(2) Pre davanja mišljenja javni tužilac upoznaje kolegijum sa činjenicama od značaja za utvrđivanje stepena ostvarenosti kriterijuma iz čl. 19. ovog pravilnika.
 
(3) U postupku davanja mišljenja kolegijuma ne učestvuje nosilac javnotužilačke funkcije čiji se rad ocenjuje.
 
Ocenjivanje zamenika javnog tužioca
Član 29.
            
(1) Bodovi dodeljeni na način iz člana 28. sabiraju se i na osnovu njihovog zbira izražava se ocena prema sledećem rasponu:
            - od___ do______........... izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
            -od____do_____..............................uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
            - od____ do______...........................................................................ne zadovoljava
 
(2) Ukoliko su nosiocu javnotužilačke funkcije dodeljeni negativni bodovi po kriterijumu blagovremenosti u rešavanju predmeta, odnosno po kriterijumu staranja o ekspeditivnosti u radu javnog tužilaštva, ne može se oceniti «izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju».
 
Uopšte o ocenjivanju javnog tužioca
Član 30.
 
(1) Javni tužilac se ocenjuje na osnovu posebnih kriterijuma osim javnog tužioca kome su dodeljeni predmeti u rad, koji se ocenjuje po opštim i posebnim kriterijumima.
 
(2) Neposredno viši javni tužilac nižem javnom tužiocu, na osnovu podataka iz lista vrednovanja, dodeljuje bodove za kvantitativni kriterijum, a potom na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva dodeljuje bodove i za opisne kriterijume.
 
Ocenjivanje  javnog tužioca kome su dodeljeni predmeti u rad
Član 31.
 
            (1) Ocenjivanje javnog tužioca, kome su dodeljeni predmeti u rad,  vrši se bodovanjem opštih kriterijuma za zamenika javnog tužioca i posebnih kriterijuma za javnog tužioca, nakon čega se formira jedinstvena ocena.
 
            (2) U postupku formiranja jedinstvene ocene pretežni osnov imaju posebni kriterijumi za javne tužioce.
 
            (3) Pravila za ocenjivanje javnog tužioca kome su dodeljeni predmeti u rad detaljnije će se urediti posebnom odlukom Državnog veća tužilaca, saglasno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu.
 
Mišljenje kolegijuma neposredno višeg  javnog tužilaštva
Član 32.
 
(1) Mišljenje kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva daje se tako što se članovi kolegijuma upoznaju sa mišljenjem kolegijuma javnog tužilaštva kojim javni tužilac rukovodi, nakon čega se članovi kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva u anonimnoj anketi izjašnjavaju o stepenu ostvarenosti opisnih kriterijuma, a potom tročlana komisija kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva, dostavlja izveštaj višem javnom tužiocu.
 
(2) Kolegijum tužilaštva kojim rukovodi javni tužilac čiji se rad ocenjuje daje mišljenje izjašnjavanjem u anonimnoj anketi, o čemu se sačinjava izveštaj.
 
Ocenjivanje  javnog tužioca
Član 33.
 
(1) Bodovi dodeljeni javnom tužiocu koji se ocenjuje na osnovu posebnih kriterijuma shodno članu 31. st.2., sabiraju se i na osnovu njihovog zbira određuje se ocena prema sledećem rasponu:
 
- od___ do______............izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
- od____ do_____............................uspešno obavlja javnotužilačku funkciju
- od____ do______...........................................................................ne zadovoljava
 
Upoznavanje sa činjenicama od značaja za ocenjivanje
Član 34.
 
            (1) Neposredno pre dostavljanja ocene javni tužilac će pozvati nosioca javnotužilačke funkcije koga ocenjuje i upoznati ga sa utvrđenim stepenom ostvarenosti kriterijuma.
 
                (2) Ukoliko javni tužilac, na polovini perioda vrednovanja, na osnovu praćenja rada zamenika javnog tužioca ili nižeg javnog tužilaštva utvrdi da činjenice na osnovu kojih se vrši ocenjivanje ukazuju na mogućnost da nosilac javnotužilačke funkcije u periodu vrednovanja bude ocenjen «ne zadovoljava», dužan je da ga na to upozori.
 
(3) Upozorenje se saopštava usmeno, a mora biti izrađeno i u pisanoj formi, uz precizno navođenje činjenica koje ukazuju na mogućnost da će javni tužilac ili zamenik javnog tužioca biti ocenjen  «ne zadovoljava».
 
(4) Pisano izrađeno upozorenje biće dostavljeno javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca koji se ocenjuje.
Izražavanje ocene
Član 35.
 
            (1) Ocena se izražava na posebnom obrascu koji sadrži sve kriterijume na osnovu kojih se ocenjuje nosilac javnotužilačke funkcije, broj bodova koji se dodeljuju po kriterijumu, ocenu, obrazloženje i uputstvo o pravu na prigovor.
 
            (2) U obrazloženju se za svaki pojedinačni kriterijum iznosi: način vršenja vrednovanja, činjenica na osnovu kojih su dodeljeni bodovi, podaci iz izveštaja o mišljenju kolegijuma, kao i svi drugi bitni podaci.
 
            (3) Ukoliko je javni tužilac ili zamenik javnog tužioca ocenjen «ne zadovoljava» u obrazloženju mora biti nevedeno da li je nosilac javnotužilačke dužnosti blagovremeno upozoren da postoji mogućnost da bude tako ocenjen.
 
            (4) Podaci sadržani u obrascu iz stava 1. ovog člana predstavljaju službenu tajnu.
 
Dostavljanje ocene
Član 36.
            
(1) Ocena se dostavlja lično nosiocu javnotužilačke fukcije.
 
Prigovor protiv ocene
Član 37.
 
            (1) Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo prigovora na ocenu Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada (ocene).
 
            (2) Prigovor može biti podnet protiv ocena: «ne zadovoljava» i «uspešno obavlja javnotužilačku funkciju».
 
            (3) Prigovor sadrži razloge zbog kojih nosilac javnotužilačke funkcije smatra da je ocena nepravilna ili nezakonita.
 
Postupanje Državnog veća tužilaca o prigovoru
Član 38.
 
            (1) Nakon prijema prigovora, Državno veće tužilaca razmatra blagovremenost i dozvoljenost prigovora.
 
            (2) Ukoliko Državno veće tužilaca utvrdi da je prigovor blagovremen i dozvoljen, razmotriće razloge navedene u prigovoru i zatražiti od javnog tužilaštva u kome je raspoređen nosilac javnotužilačke funkcije koji je ocenjen da u roku od tri dana dostavi celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na vrednovanje rada.
 
(3) Državno veće tužilaca može od javnog tužioca koji je vršio ocenjivanje ili tročlane komisije kolegijuma da zatraži objašnjenja koja se odnose na način vršenja vrednovanja, činjenice na osnovu kojih su bodovi dodeljeni, način anketiranja članova kolegijuma, rad tročlane komisije, kao i sve druge podatke koje su od značaja za odlučivanje po prigovoru.
 
 
Rok u kome je Državno veće tužilaca dužno da odluči o prigovoru
Član 39.
 
            (1) Državno veće tužilaca će o prigovoru protiv ocene doneti rešenje u roku od tri meseca od dana dostavljanja prigovora.
 
 
Odluke Državnog veća tužilaca o prigovoru protiv ocene
Član 40.
 
            (1) Državno veće tužilaca može da:
            - odbaci prigovor;
            - odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi ocenu;
            - usvoji prigovor i preinači ocenu;
            - usvoji prigovor, ukine ocenu i predmet vrati javnom tužiocu na ponovno ocenjivanje.
 
Odbacivanje prigovora
Član 41.
 
            (1) Prigovor protiv ocene se odbacuje kada je neblagovremen ili nedozvoljen.
 
 
Odbijanje prigovora
Član 42.
 
            (1) Ukoliko, nakon sprovedenog postupka, Državno veće tužilaca utvrdi da u postupku vrednovanja rada nisu povređene odredbe zakona ili Pravilika i da su uzete u obzir i pravilno vrednovane činjenice od značaja za ocenjivanje, odbiće prigovor kao neosnovan i potvrditi ocenu.
 
 
Usvajanje prigovora
Član 43.
 
            (1) Državno veće tužilaca će nakon sprovedenog postupka usvojiti prigovor i preinačiti ocenu, kada  utvrdi da su prilikom ocenjivanja učinjene računske greške, odnosno da su nepravilno cenjene bitne činjenice ili da su tokom postupka povređene odredbe zakona i pravilnika a učinjene povrede se mogu ispraviti odlukom Državnog veća tužioca.
            
            (2) Protiv odluke iz stava 1. ovog člana prigovor nije dozvoljen.
 
            (3) Državno veće tužilaca će nakon sprovedenog postupka usvojiti prigovor, ukinuti ocenu i vratiti predmet javnom tužiocu na ponovno ocenjivanje kada utvrdi da su tokom postupka povređene odredbe zakona ili Pravilika, odnosno da nisu uzete u obzir činjenice od značaja za ocenjivanje, a nisu ispunjeni uslovi za preinačenje.
            
(4) Državno veće tužilaca će javnom tužiocu  u odluci kojom se ocena ukida i predmet vraća na ponovno ocenjivanje,  ukazati na propuste u postupku ocenjivanja i naložiti radnje koje je javni tužilac dužan da sprovede.
 
            (5) Kada Državno veće tužioca odlučuje o prigovoru na ocenu koja je prethodno jednom  ukinuta, a u postupku je našlo razloge za ponovno ukidanje, doneće rešenje o ukidanju ocene, sprovesti postupak  i doneti ocenu  protiv koje prigovor nije dozvoljen.
 
Postupanje javnog tužioca u ponovnom postupku i rok za postupanje
Član 44.
 
 
(1) Nakon odluke Državnog veća tužilaca kojim se usvaja prigovor i predmet vraća javnom tužiocu na ponovno ocenjivanje, javni tužilac je dužan da ponovi postupak ocenjivanja u roku od mesec dana od dana prijema odluke u skladu sa nalogom Državnog veća tužilaca.
 
            (2) Izuzetno, Državno veće tužilaca će produžiti rok iz stava 1. ukoliko u tom roku nije moguće sprovesti postupak prikupljanja podataka i  ocenjivanja .
            
 
 
Unošenje ocene u lični list
Član 45.
 
(1) Konačna ocena se unosi u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
 
 
Glava V
Posledice ocenjivanja
 
Posledice ocenjivanja
Član 46.
            (1) Javni tužilac i zamenik javnog tužioca koji su ocenjeni  «uspešno obavlja javnotužilačku funkciju», a dodeljeni bodovi su u rasponu od _____ bodova do ________, upućuju se na obaveznu obuku.
 
            (2) Javni tužilac i zamenik javnog tužioca koji su ocenjeni «izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju», imaju prednost prilikom izbora, odnosno postavljenja za javnog tužioca, izbora za zamenika višeg javnog tužioca, upućivanja za zamenika posebnog javnog tužioca i raspoređivanja na posebne poslove u javnom tužilaštvu .
 
            (3) Prilikom predlaganja za izbor kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca uzima u obzir ocenu i broj bodova koji su dodeljeni nosiocu javnotužilačke funkcije.
 
 
Glava VI
Završne odredbe
 
Vrednovanje rada zamenika Republičkog jvnog tužioca i nosilaca javnotužilačke funkcije posebnim tužilaštvima
Član 47
 
            (1) Vrednovanje rada zamenika Republičkog javnog tužioca i nosilaca javnotužilačke funkcije Tužilaštva za ratne zločine, Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje organizovanog kriminala i Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje visokotehnološkog kriminala vrši se shodno odredbama ovog pravilnika.
 
(2) Državno veće tužilaca će posebnim Pravilnikom predvideti način dodatnog (posebnog) bodovanja za određene složene predmete, ispoljenu posebnu stručnost ili sposobnost ili pokazano poznavanje iz posebnih oblasti, prilikom vrednovanja rada zamenika Republičkog javnog tužioca i nosilaca javnotužilačke funkcije u posebnim tužilaštvima, s obzirom na specifičnu materiju koja je predmet rada u ovim tužilaštvima.
 
   
O b r a z l o ž e nj e
 
Ponuđeni tekst Pravilnika o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predstavlja normativni pokušaj da se utvrde kriterijumi za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u Srbiji i istovremeno uredi postupak ocenjivanja primenom navedenih kriterijuma. Pravilnik  uspostavlja složen sistem pravila za procenjivanje rada tužilaca i zamenika, kao i strogu proceduru u kojoj se ta pravila primenjuju.
U glavi I određuju se ciljevi vrednovanja rada tužilaca. Vrhovni cilj vrednovanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je unapređenje rada u tužilaštvu i to unapređenje kroz korekciju profesionalnog ponašanja prema unapred određenim ciljevima.

Centralna kategorija sistema vrednovanja su kriterijumi za vrednovanje kojima se vrši ocena stručnosti, osposobljenosti i sveukupne uspešnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Kriterijumi uzimaju u obzir sve aspekte tužilačkog posla tako da se vrednovanje odnosi na integritet, sposobnosti i to opšte, lične, organizacione, kao i angažovanost na radu javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Svi kriterijumi dele se na opšte kojima se uspostavljaju pravila za vrednovanje zamenika javnih tužilaca, kao i javnih tužilaca kada su im dodeljeni predmeti u rad. Pravilnik definiše i posebne kriterijume za vrednovanje rada javnih tužilaca i to polazeći od toga da bi rad javnih tužilaca trebalo, pre svega, vrednovati sa stanovišta njihove osposobljenosti da rukovode javnih tužilaštvom.
Stepen ostvarenosti tako postavljenih kriterijuma utvrđuje se merilima koja, u suštini, predstavljaju elemente mozaika vrednovanja. Konačni skor ostvarenosti kriterijuma i merila iskazuje se bodovima i na taj način se omogućava da se u okviru iste ocene razlikuju manje i više uspešni nosioci javnotužilačke funkcije. Nije isto kada neko u okviru jedne ocene dobije minimalan ili maksimalan broj bodova. Premda će se verovatno čuti reči kritike na račun modela vrednovanja posredstvom bodovanja, smatramo da ovaj model, uz sve manjkavosti, nosi jednu osnovnu prednost a to je mogućnost preciznijeg vrednovanja. Iako su u tekstu Pravilnika dati rasponi bodova za stepen ostvarenosti merila, Radna grupa se nije bavila analizom stvarnog uticaja broja i  raspona bodova na konačnu ocenu. Bodovi iz teksta Pravilnika, prema tome, dati su kao ilustracija i trebalo bi samo da posluže jasnijem sagledavanju principa i načina bodovanja.

U vezi sa ovim treba još reći da činjenična podloga za vrednovanje rada jesu podaci i evidencije sadržane u posebnom evidencionom listu.

Pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada sadrži  detaljno razrađen korpus procesnih odredbi kojima se omogućava kako vrednovanje rada od strane nadležnog subjekta, tako i postupak odgovarajuće procesne i pravne kontrole obavljenog vrednovanja. Javni tužilac dodeljuje bodove zameniku javnog tužioca na osnovu podataka iz lista vrednovanja uz pribavljeno mišljenje kolegijuma, čime se obavlja odgovarajuće ocenjivanje. Pravilnikom je detaljno regulisan kvalitativni i kvantitativni aspekt ocenjivanja, tako što kolegijum daje mišljenje o opisnim kriterijumima, kroz sprovođenje anonimne ankete, dok pre davanja mišljenja javni tužilac upoznaje kolegijum sa činjenicama od značaja za utvrđivanje stepena ostvarenosti relevantnih kriterijuma. Ovim se u postupak vrednovanja unose ne samo neophodni procesno-pravni mehanizmi za maksimalno objektivno vrednovanje, već i demokratski element, što u širem smislu, predstavlja poseban oblik delovanja opšte procesnog načela raspravnosti - audiatur et altera pars.

Ovim sistemom bodovanja se ostvaruje kvantitativni aspekt ocenjivanja, što omogućuje najviši mogući stepen objektivnosti, ali se pri tom, s obzirom na pravilo o davanju mišljenja o opisnim kriterijumima, ipak ne zalazi u štetni birokratski i suviše tehnokratski pristup. Javni tužilac se ocenjuje na osnovu posebnih kriterijuma, osim javnog tužioca kome su dodeljeni predmeti u rad, koji se ocenjuje po opštim i posebnim kriterijumima. Neposredno viši javni tužilac nižem javnom tužiocu, na osnovu podataka iz lista vrednovanja, dodeljuje bodove za kvantitativni kriterijum, a potom na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva, kome je dostavljeno na uvid mišljenje javnog tužilaštva kojim javni tužilac rukovodi, dodeljuje bodove i za opisne kriterijume. Ovakav način ocenjivanja je u opštem smislu usklađen sa pravilom hijerarhijske ustrojenosti javnotužilačke organizacije i ustaljenim načinom njenog funkcionisanja u okvirima pravosudnog i pravnog sistema uopšte.

Neposredno pre dostavljanja ocene javni tužilac će pozvati nosioca javnotužilačke funkcije koga ocenjuje i upoznati ga sa utvrđenim stepenom ostvarenosti kriterijuma, čime se realizuje praktična potreba korigovanja rada nosioca javnotužilačke funkcije. Ukoliko javni tužilac, na polovini perioda vrednovanja, na osnovu praćenja rada zamenika javnog tužioca ili nižeg javnog tužilaštva utvrdi da činjenice na osnovu kojih se vrši ocenjivanje ukazuju na mogućnost da nosilac javnotužilačke funkcije u periodu vrednovanja bude ocenjen «ne zadovoljava», dužan je da ga na to upozori. Upozorenje se saopštava usmeno, ali mora biti izrađeno i u pisanoj formi, uz precizno navođenje činjenica koje ukazuju na mogućnost da će javni tužilac ili zamenik javnog tužioca biti ocenjen «ne zadovoljava». Na taj način se obezbeđuje, kako bolje upoznavanje nosioca javnotužilačke funkcije sa primenjenim merilima, tako i eventualno korišćenje odgovarajućeg pravnog leka.  

Ocena se izražava na posebnom obrascu koji sadrži  potrebne kriterijume na osnovu kojih se ocenjuje nosilac javnotužilačke funkcije, broj bodova koji se dodeljuju po kriterijumu, ocenu, obrazloženje i uputstvo o pravu na prigovor. Obaveznim ličnim dostavljanjem ocene omogućava se efektivno započinjanje postupka po pravnom leku. Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo prigovora na ocenu Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada (ocene), što predstavlja kako aktiviranje pravno-tehničkog načina i procesnog mehanizma za preispitivanje date ocene, tako i element opšteg prava na korišćenje delotvornog pravnog leka u okviru pravnog sistema, što je ovde od posebne važnosti, jer se radi o ocenjivanju subjekta koji je inače akter krivičnog postupka i ima svojstvo državnog organa.

O prigovoru odlučuje Državno veće tužilaca koje svoje rešenje mora doneti u roku od tri meseca od dana dostavljanja prigovora. Iako se radi o roku koji je instruktivnog karaktera, on ni u kom slučaju nije bez značaja, jer treba očekivati da će Državno veće tužilaca kao organ koji između ostalog, garantuje i samostalnost nosilaca javnotužilačke funkcije i javnotužilačke organizacije, u cilju očuvanja sopstvenog digniteta, voditi računa o postupanju u razumnom roku, te po pravilu, poštovati navedeni rok, pa je zbog toga bilo i potrebno utvrđivanje takvog posebnog roka za donošenje odluke Državnog veća tužilaca.  
Moguće odluke Državnog veća tužilaca su da odbaci prigovor; odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi ocenu; usvoji prigovor i preinači ocenu; te usvoji prigovor, ukine ocenu i predmet vrati javnom tužiocu na ponovno ocenjivanje, što sve predstavlja vid klasičnog i pravno-tehnički potvrđenog načina regulisanja rešavanja o pravnom sredstvu, u skladu sa načelima dvostepenosti i devolutivnosti. Konačna ocena se unosi u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, čime se omogućava da se na njoj efektivno zasniva aktuelna i buduća profesionalna karijera ocenjenih nosilaca javnotužilačke funkcije.
 
ČLANOVI RADNE GRUPE:
 
Dr Goran Ilić, javni tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu
Mr Jasmina Kiurski, zamenica Republičkog javnog tužioca
Prof. dr Milan škulić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Danilo Subotić, zamenik Republičkog javnog tužioca u penziji
Aleksandar Milosavljević, zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu
Mr. Marina Matić, menadžer za strteški razvoj Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine
Svetlana Nenadić, Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu
 
UČESTVOVALI NA PROJEKTU:

Milenko Mandić, zamenik javnog tužioca Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu
Marko Jovanović, ECO
Jelena Živković, Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu
 
 
PREDSEDNIK RADNE GRUPE
Dr Goran Ilić

Poslednje vesti

Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa je propratila 22. godišnju konferenciju Međunarodnog udruženja tužilaca. Na jednoj od slika predstavnici Udruženja tužilaca Srbije... More detail
Šta traže srpski tužioci Šta traže srpski tužioci Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna... More detail
Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Udruženju tužilaca Srbije dodeljena je nagrada za ostvarivanje ciljeva i standarda Međunarodnog udruženja tužilaca. More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije