Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Aktivnosti Projekti Tekući projekti Tužilačka istraga na Zapadnom Balkanu – kako da postanemo efikasniji

Tužilačka istraga na Zapadnom Balkanu – kako da postanemo efikasniji

Ambasada HolandijePartner na projektu: Institut Alternativa, Podgorica
Podrška projektu: Kriminalističko-policijska akademija iz Beograda
Donator projekta: Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu
Mesto sprovođenja aktivnosti projekta: Srbija i Crna Gora
Trajanje: 24 meseca, početak novembar 2015.

Glavni cilj projekta jeste da se pruži podrška efikasnom i delotvornom upravljanju pravosuđem u Srbiji i Crnoj Gori i to kroz razmenu iskustava i kroz uspešnu implementaciju tužilačke istrage koja je uvedena novim krivičnim procesnim zakonodavstvom Srbije i Crne Gore.
Efikasna saradnja tužilaštva i policije jedan je od glavnih izazova za sprovođenje novog Zakonika o krivičnom  postupku, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Novi Zakonik o krivičnom postupku  uspostavlja dominantnu ulogu tužioca. U Srbiji je primenjuje od oktobra 2013, a u Crnoj Gori od 2011. godine. 

Projekat će biti usmeren na utvrđivanje problema i izazova koji su nastali stupanjem na snagu novih Zakonika o krivičnom postupku i na unapređenje saradnje tužilaštva i policije.

Kako bi se utvrdili konkretni izazovi u saradnji, jedna od aktivnosti na projektu je anketiranje nosilaca javnotuzilacke funkcije usvim osnovnim i višim javnim tužilaštava kao i anketiranje zaposlenih u 26 policijskih uprava širom Srbije, zasnovano na upitniku koji je sačinio CeSID u saradnji sa Udruženjem javnim tuzilaca i Kriminalističko-policijskom akademijom. Rezultati ankete pokazaće koji su to ključni problemi u saradnji policije i tužilaštva. Institut Alternativa iz Podgorice već je sproveo 2013. godine kvalitativnu analizu saradnje policije i tužilaštva u tri opštine u Crnoj Gori pa će sarađivati sve vreme sa Udruženjem tužilaca prilikom ovog istraživanja. Sastavljeni upitnik biće testiran na dve fokus grupe koje će se organizovati za predstavnike tužilaštva i policije kako bi se dobila povratna informacija i mišljenje predstavnika policije i javnog tuzilastva o pitanjima iz upitnika. Fokus grupe biće organizovane u Nišu 31. maja i u Valjevu 3. juna.

Nakon što se pripremi  konačna verzija upitnika, sprovešće se interjvui sa predstavnicima policije i tužilaštva u Srbiji. Na osnovu rezultata istraživanja, radna grupa koju će činiti predstavnici Udruženja i Kriminalističko-policijske akademije, pripremiće analizu i preporuke za unapređenje saradnje. Preporuke će biti usmerene kako na izmenu propisa, tako i na unapređenje prakse.

Pored  anketiranja zaposlenih u javnim tuzilaštvima i policiji, kojim ce se dobiti podaci o percepciji, Udruzenje tužilaca je planiralo da pripremi i analizu krivičnih predmeta u Srbiji koja će iz spisa predmeta pokazati koji su nedostaci u saradnji policije i tužilaštva. Istraživanje će se sprovesti u 10 tužilaštava u Srbiji i to na osnovu upitnika koje ce pripremiti Udruženje tužilaca. Cilj upitnika je da pokaže koji nivo saradnje postoji između tužilastva i policije tokom vođenja krivičnog postupka kao i na nivo aktivnosti tužioca prilikom vođenja istrage.

Institut alternativa će sprovesti istraživanje  u 3 opštine Crne Gore sa predstavnicima policije, tužilaštva, sudova i advokata, kao i sa predstavnicima Tužilačkog saveta, specijalnog državnog tužilaštva, predstavnicima krivične policije. Intervjuisaće se i predstavnici Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova. Analiziraće se i članci iz medija o aktuelnim slučajevima. Nakon utvrđivanja postojećih problema i specifičnosti crnogorske prakse biće formulisane preporuke. U preporukama će takođe  biti predstavljena dobra praksa saradnje i komunikacije policije i tužilaštva u Srbiji.

Tokom projekta planirana su i dva događaja na kojima će se razmenjivati praksa izmedju kolega iz Srbije i Crne Gore. Jedan događa biće organizovan u Srbiji, a drugi u Crnoj Gori.


Fokus grupe u Nišu i Valjevu

U Nišu i Valjevu održane su dve fokus grupe u cilju testiranja upitnika koji je sastavio CeSID u saradnji sa Udruženjem tužilaca Srbije i Kriminalističko-policijskom akademijom.
Upitnik je sastavljen kako bi pokazao koji su to glavni problemi koji postoje u saradnji policije i tužilaštva, a fokus grupe su bile prilika da se dobije mišljenje i povratna informacija predstavnika policije i tužilaštva o sadržini upitnika.

Nosioci tužilačke funkcije su 31. maja u Nišu imali prilike da pogledaju sva pitanja iz upitnika kao i da daju svoje predloge i sugestije, a isto to su i predstavnici policije učinili u Valjevu 3. juna. U Nišu je fokus grupi prisustvovalo 22 učesnika, nosilaca tužilačke funkcije kao i predstavnika CeSID-a. U Valjevu je fokus grupi prisustvovalo 24 predstavnika policije, profesora sa Kriminalističko-policijske akademije kao i predstavnika CeSID-a.

Nakon što su predstavnici policije i tužilaštva dali svoje sugestije, odlučeno je da će upitnik biti prilagođen njihovim predlozima i da će konačna verzija upitnika biti završena do kraja meseca.

Fokus grupe u Nišu i Valjevu Fokus grupe u Nišu i Valjevu

Fokus grupe u Nišu i Valjevu Fokus grupe u Nišu i Valjevu

 

U nastavku se nalaze upitnici za policiju i tužilaštvo:

pdfUpitnik - tužilačka istraga - POLICIJA 258.05KB

pdfUpitnik - tužilačka istraga - TUŽIOCI255.63 KB

 

Istraživanje CeSID-a u okviru projekta „Tužilačka istraga na zapadnom Balkanu – kako da postanemo efikasniji“:

pdfIstraživanje CeSID-a za UTS900.67 KB

 

Okrugli stolovi u Vranju, Subotici i Čačku

Na osnovu upitnika koji je usklađen predlozima predstavnika tužilaštva i policije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je sproveo anketiranje u 50 gradova gde su smeštene tužilačke jedinice i na osnovu toga sačinjen je izveštaj.

U martu su održana tri okrugla stola gde su predstavnici tužilaštva i policije imali priliku da se upoznaju sa rezultatima istraživanja gde je posebna pažnja posvećena pitanjima u kojima su suočeni stavovi tužilava i policije, a koja se odnose na pitanja tužilačke istrage, njene primene, prednosti i mana u odnosu na sudijsku istragu u Srbiji.

Okruglom stolu koji je održan 07. marta 2017. godine u Vranju, prisustvovalo je 32 predstavnika tužilaštva i policije iz Vranja, Kuršumlije, Lebana, Niša i Leskovaca.

Okrugli stolovi u Vranju, Subotici  i ČačkuOkrugli stolovi u Vranju, Subotici  i Čačku 

Subotici, 14. marta 2017. godine, prisustvovalo je 20 predstavnika tužilaštva i policije sa područja Subotice, Sombora, Novog Sada i Rume.

Okrugli stolovi u Vranju, Subotici  i ČačkuOkrugli stolovi u Vranju, Subotici  i Čačku

U Čačku, 17. marta 2017. godine, prisustvovalo je 22 predstavnika tužilaštva i policije sa područja Čačka, Kraljeva, Požege i Užica.

Okrugli stolovi u Vranju, Subotici  i ČačkuOkrugli stolovi u Vranju, Subotici  i Čačku 

Izveštaj su predstavili Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a i Svetlana Nenadić, izborni član Državnog veća tužilaca i član Upravnog odbora UTS.

Cilj okruglih stolova je bio da se obave konsultacije o rezultatima istraživanja u svetlu novih nadležnosti koje javno tužilaštvo prema Zakoniku o krivičnom postupku. Uvođenjem tužilačke istrage suštinski se promenio odnos javnog tužilaštva i policije. Naime, iako je i prethodnim zakonskim rešenjima javno tužilaštvo rukovodilo pretktivičnim postupkom, uvođenjem novog koncepta tužilačke istrage zahtevi za kvalitetom i efikasnošću postupanja tužilaštva u odnosu na policiju su značajano izmenjeni i podignuti na viši nivo.

Stavovi i očekivanja tužilaca i policije stavljeni su u fokus istraživanja. Osnovno je pitanje da li su zahtevi koje postavlja novi ZKP pravilno shvaćeni i da li su javni tužioci i policija i dalje opterećeni bremenom prethodnih trdicionalno zasnovanih stavova. Okrugli stolovi koji su organizovani radi predstavljanja rezultata istraživanja bili su dobar pokazatelj verodostojnosti istraživanja. U diskusiji koja je usledila prezentaciji tužioci i policajci su davali argumente kojima potvrđuju tvrdnje koje su u istraživanjima iznete, potkrepljujući ih primerima iz svakodnevnog rada.

Interesantno je da javni tužioci u najvećem broju iskazuju stav razočarenja u reforme koje su sprovođene u prethodnom periodu, kako pravosudno organizacione, tako i procesne reforme. Na okruglim stolovima su te tvrdnje čule glasnije i stavovi izraženi u raspravi su bili ekstremniji u odnosu na one iznete u istraživanju. U odnosu na ZKP i tužioci i policija imaju pretežno kritički stav. Saglasnost stavova policije i tužilaca u odnosu na ZKP je bila prilično iznenađujuća, tim pre što su uloge ovih organa značajno izmenjene novim konceptom tužilačke istrage i što se u praksi neretko dešava da jedni druge okrivljuju za neuspeh o određenom slučaju. Činjenica da predstavnici oba organa pokazuju razočaranost u novi ZKP i tu razočaranost argumentuju brojnim primerima iz prakse, upravo govori o tome da je u stručnoj javnosti novi ZKP doživeo neuspeh. Ipak, u raspravi među tužiocima i policajcima, i pored nekih pitanja po kojima su stavovi dijametralno suprotni, može se zaključiti da postoji visok nivo solidarnosti i osećaja za probleme drugog organa. Tako, iz rasprave se može zaključiti da tužioci pokazuju visok stepen razumevanja za položaj policije i probleme koje nosi unutrašnja hijerarhija, a sa druge strane policajci u celosti razumeju novu ulogu i novu odgovornost javnog tužilaštva. Interesantno je da su u raspravi tužioci i policajci bili nepodeljeni u mišljenju da je idealno rešenje za obaveze koje nosi novi ZKP zapravo stavljanje kriminalističke policije pod nadležnost javnog tužilaštva. Ovakvo rešenje postoji u uporednoj praksi evropskih država, tako da je neophodno dalje razmisliti o modalitetima i načinima na koji bi se ovo rešenje prihvatilo i u Srbiji.

Takođe, na okruglim stolovima policajci su iznosili niz pravnih dilema o tome kako treba da postupaju u određenim slučajevima, čitav niz primera iz prakse o tome kako nema konzistentnosti u postupanju izražavajući zabrinutost za pravnu sigurnost i izvesnost, sa navedenim su se složili i tužioci i opšti je zaključak da je potrebno, nakon što su se stekla neka iskustva o načinu primene ZKPa, obnoviti obuke, s tim što bi one sada bile pretežno fokusirane na neka sporna pitanja gde postoji visok nivo neizvesnosti po pitanju ispravnosti postupanja, naročito u sferi odnosa tužilaštva i policije. Takođe, policajci su smatrali da je potrebno da od javnih tužilaštava dobiju jasne stavove i smernice navodeći da postojeće smernice nisu ujednačene ili nisu dovoljno jasne. Sa druge strane, tužioci su smatrali da ne postoji ujednačena tužilačka praksa, da su stavovi apelacionih tužilaštava, RJTa, pa čak i VKSa nedovoljno jasni i da postoje dijametralno suprotvni stavovi koji paralelno egzistiraju i primenjuju se.

Ipak, u raspravi je najspornije bilo pitanje saradnje tužilaštva i policije. Nakon što su predstavljeni stavovi jednih i drugih, koji su u dobroj meri slični, ali ipak pokazuju nešto niži nivo poverenja tužioca u policajce i nešto viši nivo poverenja policajaca u tužioce, stekao se dojam da su policajci razočarani rezultatom istraživanja i da im nije jasno iz kog razloga je nivo poverenja u njihov rad niži od očekivanog i zbog čega tužioci misle da se policija nije prilagodila novom ZKPa. U raspravi su se iskristalisali stavovi da se suštinski radi o dva problema koja uzrokuju nešto niži nivo poverenja tužilaca u policajce, a to su: loša organizaciona struktura u polciji i nedovoljni kapaciteti za rad (ljudski i materijalni), a sa druge strane unutrašnji lanac komandovanja u policiji koji ne dozvoljava efikasno upravljanje predistražnim postupkom. Nakon rasprave koja je obilovala primerima iz prakse, stekao se utisak da je po oba ova pitanja postignut visok nivo saglasnosti.

Tokom rasprava izdvojilo se par zaključaka. Prvenstveno, tužioci i sudije nisu zadovoljni novim ZKPom i njihovim postojećim odnosom. Obe strane pokazuju visok stepen razumevanja za probleme druge strane i može se uočiti visok stepen konsenzusa o tome da je jedino ispravno rešenje stavljanje kriminalističke policije „pod kapu“ tužilaštva. Takođe, svi su nedvosmisleno iskazali potrebu za novim obukama i potrebema izmene ZKPa u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg postupanja.

---------------------------

Publikacija "Šest godina tužilačke istrage" dostupna je na webstranici Instituta alternativa:

http://institut-alternativa.org/sest-godina-tuzilacke-istrage-u-crnoj-gori/

Zaključci navedeni u publikaciji oblikovani su kroz diskusiju sa relevantim učesnicima. Radni tekst izveštaja pripremljen je na osnovu 40 razgovora sa državnim tužiocima i postupajućim policijskim službenicima, kao i sa 26 učesnika okruglog stola, koji je organizovan 27. jula 2016. godine u hotellu Podgorica.

http://institut-alternativa.org/multimedija/kako-do-efikasnijih-tuzilackih-istraga/

institut.alternativa1

Kako bi se obezbedila promocija nalaza istraživanja u medijima, Izveštaj je predstavljen na konferenciji za medije, održanoj 3. oktobra 2016. godine.

http://institut-alternativa.org/predstavljanje-rezultata-istrazivanja-sest-godina-tuzilacke-istrage-u-crnoj-gori/

Izveštaj sa konferencije za štampu dostupan je na

http://institut-alternativa.org/tuzilacka-istraga-efikasnija-od-sudske/

U cilju boljeg vizuelnog predstavljanja rezultata pripremljen je infografik sa 7 ključnih činjenica o tužilačkoj istrazi, koji je dostupan na:

http://institut-alternativa.org/sest-godina-tuzilacke-istrage-brojke-i-cinjenice/

institut.alternativa2

Dina Bajramspahić je predstavila istraživanje u jutarnjem programu "Boje jutra" na TV Vijesti:

http://institut-alternativa.org/otvoreno-pitanje-odgovornosti-za-neuspjehe-u-tuzilackoj-istrazi/

 

Nakon rezultata nacionalnih istrazivanja i diskusija organizovaće se razmena regionalnih iskustava, kako bi se uporedio progres i načini prevazilaženja prepreka u primeni tužilačke istrage.

 

 

 

Poslednje vesti

Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa je propratila 22. godišnju konferenciju Međunarodnog udruženja tužilaca. Na jednoj od slika predstavnici Udruženja tužilaca Srbije... More detail
Šta traže srpski tužioci Šta traže srpski tužioci Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna... More detail
Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Udruženju tužilaca Srbije dodeljena je nagrada za ostvarivanje ciljeva i standarda Međunarodnog udruženja tužilaca. More detail

Content Mass Bottom

Nulla dapibus neque sit amet libero ser suscipit hendrerit. Donec rhoncus mollis suscipit. Mauris posuere turpis eu dui lobortis non iaculis odio tincidunt. Class aptent taciti sociosqu ad litora.
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije