Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Aktuelnosti Goran Ilić i Svetlana Nenadić za "Politiku": Postoji li u Srbiji dužnički zatvor?

Goran Ilić i Svetlana Nenadić za "Politiku": Postoji li u Srbiji dužnički zatvor?

Goran Ilić i Svetlana Nenadić: Postoji li u Srbiji dužnički zatvor?Baš kad ste pomislili da nikome na svetu niste važni jer ste izgubili posao ili ste ostali bez novca, shvatićete da stvari ne stoje tako. Odjednom, postajete važni bankama, a i tužilaštvu, jer niste izmirili minus na računu nastao korišćenjem platne kartice.

Uslediće telefonski pozivi službenika banke sa zahtevima da se minus na računu odmah izmiri, uz upozorenje da neizmirenje obaveza u ugovorenom roku predstavlja i krivično delo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, iz člana 228. Krivičnog zakonika.

Banke, naime, ugovorom određuju uslove za izdavanje i korišćenje platne kartice i obezbeđuju mehanizme za slučaj neizmirenja duga. Ugovor se zaključuje pošto banka proveri platežne ili kreditne sposobnosti i pošto obezbedi sve moguće garancije.

Iako korisnik kartice pristupa ugovoru po sistemu „uzmi ili ostavi", sve to nije dovoljno. Država, povrh svega, štiti banke od onih koji neuredno izmiruju obaveze, i to krivičnim delom koje se kažnjava zatvorom od deset godina!

Na tako strogu kaznu može da bude osuđen onaj ko, u ugovorenom roku, ne obezbedi „pokriće za minus" nastao upotrebom kreditne ili debitne kartice, u slučaju da dug nastao korišćenjem kartice iznosi više od 100.000 dinara (oko 833 evra).

Ista kazna zatvora određena je, da apsurd bude veći, za neka neuporedivo teža krivična dela. Recimo, za razbojništvo, ili za najteži oblik utaje poreza kojim se budžet oštećuje za 7.500.000 dinara (75 puta više). Ispada da je pretnja po život ili teško oštećenje budžeta isto kao i šteta banci od 833 evra! Ili, možda, kod donošenja zakona, za ličnu sigurnost i budžet niko ne lobira, dok u korist banaka to čine mnogi.

Upitnost postojanja krivičnog dela iz čl. 228 Krivičnog zakonika može da se posmatra i sa stanovišta međunarodnih obaveza naše zemlje. Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U članu 1 Protokola 4 uz Konvenciju, pod naslovom „Zabrana kazne zatvora za dug", predviđeno je da se „niko ne može lišiti slobode samo zato što nije u stanju da ispuni ugovornu obavezu". Iako neke zemlje članice Saveta Evrope nisu ratifikovale navedeni član (Turska, Velika Britanija), Srbija je to učinila.

Ona je time stvorila međunarodnu obavezu zabrane zatvora zbog duga i potencijalno otvorila pitanje odgovornosti pred Evropskim sudom za ljudska prava u slučaju da neko dopadne zatvora zbog duga.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava zabranjuje zatvorsku kaznu za dug, ali kod nas se zbog neizmirenog minusa na računu banke može biti iza rešetaka i do deset godina

U predmetu „Hristakis protiv Kipra", Evropski sud za ljudska prava je takođe gledišta da je zabranjeno lišenje slobode po osnovu obligaciono pravnog duga, ukoliko dug nije izmiren samo zbog materijalne nemogućnosti. Međutim, Konvencija i praksa Evropskog suda za ljudska prava zabranjuju zatvor za dug, ali ne i Krivični zakonik Srbije.

Da ne bi bilo nesporazuma, nema sumnje da bi svaki dug trebalo da bude izmiren i da je država u obavezi da obezbedi naplatu potraživanja. Međutim, postavlja se pitanje da li zaprećenom kaznom zatvora Srbija krši pravno načelo srazmernosti.

Tačnije, da li je bilo opravdane potrebe da se kašnjenje u izmirivanju obaveza sankcioniše kao krivično delo, posebno kada se ima u vidu da banke i drugi poverioci imaju druge zakonom određene načine da naplate potraživanja u parničnom postupku, u postupku izvršenja, osiguranjem potraživanja i tako redom. S druge strane, kao i ostali učesnici u tržišnoj utakmici, i bankari su dužni da snose opšti rizik poslovanja i rizik loših poslovnih odluka.

Jedino ispravno rešenje za zakonodavca bilo bi da ukine ovo krivično delo. Na taj način, van domena krivičnog gonjenja ostali bi pošteni ljudi koji su bez ikakve namereda nekog prevare zaključili ugovor sa bankom o izdavanju i korišćenju platne kartice i bankama godinama uredno plaćali visoke kamate.

U nekom trenutku, bez svoje krivice, oni su zapali u ekonomske nedaće. Takve situacije su, na primer, smanjenje penzije ili plate, iznenadni gubitak posla, bolest...

A opet, oni drugi koji su prevarom, falsifikovanjem ili na drugi način stekli protivpravnu korist ne bi ostali nekažnjeni, jer te radnje predstavljaju obeležja drugih krivičnih dela. Ukidanje ovog krivičnog dela bilo bi korisno i za stabilnost bankarskog sistema, jer bi za posledicu imalo promenu poslovne politike banaka i verovatno dovelo do odgovornijeg postupanja prilikom procene rizika i zaključenja ugovora.

Na kraju treba reći da su buduće izmene Krivičnog zakonika dobra prilika za tako nešto. Međutim, Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa samo povećanje visine „minusa" kao uslova da bi se radilo o krivičnom delu i smanjenje zaprećene kazne.

Ukoliko krivično delo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića ostane u našem Krivičnom zakoniku, nad Srbijom će i ubuduće da lebdi pitanje da li kazna za ovo krivično delo predstavlja „dužnički zatvor" i da li se neki zakoni donose za sve, a primenjuju samo u korist nekih banaka.    

Goran Ilić
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije
Svetlana Nenadić
Član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije

Izvor: Politika

Poslednje vesti

Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa je propratila 22. godišnju konferenciju Međunarodnog udruženja tužilaca. Na jednoj od slika predstavnici Udruženja tužilaca Srbije... More detail
Šta traže srpski tužioci Šta traže srpski tužioci Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna... More detail
Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Udruženju tužilaca Srbije dodeljena je nagrada za ostvarivanje ciljeva i standarda Međunarodnog udruženja tužilaca. More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije