Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Aktivnosti Vesti Analiza potrebnog broja zamenika javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji

Analiza potrebnog broja zamenika javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji

DVT(analiza preuzeta sa sajta DVT www.dvt.jt.rs)

Državno veće tužilaca je na sednici održanoj 16.05.2016. godine donelo odluku o formiranju radnog tela za utvrđivanje realnih potreba javnih tužilaštava u Republici Srbiji koje telo čine četiri izborna člana Državnog veća tužilaca i predstavnik Ministarstva pravde Republike Srbije. Članovi radnog tela su: dr Goran Ilić - izborni član DVT i zamenik Republičkog javnog tužioca, Radovan Lazić - izborni član DVT i zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Stanislav Dukić - izborni član DVT i zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Radomir Ilić - državni sekretar u Ministarstvu Pravde RS , Sandra Kulezić - izborni član DVT i zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, kao predsednik radnog tela. U radu radne grupe i izradi analize, kao pridruženi član radne grupe, učestvovala je i Svetlana Nenadić - izborni član Državnog veća tužilaca i zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

I CILJ ANALIZE

Ova analiza ima za cilj utvrđivanje realnih potreba javnih tužilaštava u Republici Srbiji, pre svega u pogledu potrebnog broja zamenika javnih tužilaca, a sve u cilju jačanja kapaciteta javnog tužilaštva. Analizom su obuhvaćena Osnovna javna tužilaštva, Viša javna tužilaštva i Apelaciona javna tužilaštva u Republici Srbiji. Analiza će se vršiti na osnovu unapred utvrđene metodologije. Na osnovu rezultata analize biće date peporuke relevantnim subjektima koje za cilj treba da imaju povećanje efikasnosti rada paralelno sa unapređenjem kvaliteta rada.

Srbija do sada nije imala utvrđenu metodologiju za određivanje broja nosilaca javnotužilačke funkcije1. Do kraja 2009 godine, u primeni je bio Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu koji je propisivao “Okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i zaposlenih u javnom tužilaštvu” koja su bazirana na broju predmeta u radu, pri čemu se navedena merila nisu dosledno primenjivala prilikom određivanja broja nosilaca javnotužilačke funkcije u pojedinačnim tužilaštvima. Postojeća sistematizacija, koja je utvrđena pre izmene ZKP-a, do danas nije usklađena sa povećanim obimom posla u javnim tužilaštvima od uvođenja tužilačke istrage. Ni takva - neadekvatna sistematizacija nije popunjena, što je dovelo do gomilanja predmeta i nemogućnosti da se rešavaju zaostali predmeti iz ranijih godina. U proteklom periodu, od uvođenja tužilačke istrage, više od polovine osnovnih i viših javnih tužilaca je uputilo pismeni zahtev Državnom veću tužilaca za popunjavanje, odnosno proširenje sistematizacije broja zamenika javnih tužilaca u kojima se ukazuje na probleme u vezi sa organizacijom rada i efikasnošću u postupanju, a sve zbog nedovoljnog broja zamenika javnog tužioca.

II TRENUTNO STANJE

Prema postojećoj sistematizaciji koja je je utvrđena 2009. godine, a delimično izmenjena 2012., 2013. i 2015. godine, u Republici Srbiji je predviđeno ukupno 741 mesto zamenika javnih tužilaca, od čega:
-  442 mesta zamenika javnog tužioca u 58 osnovnih javnih tužilaštava,    - 183 mesta zamenika javnog tužioca u 25 viših javnih tužilaštava,
- 68 mesta zamenika javnog tužioca u 4 apelaciona javna tužilaštva,
- 15 mesta zamenika javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu,
- 25 mesta zamenika javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal
- 8 mesta zamenika javnih tužilaca u Tužilaštvu za ratne zločine.

Izmena sistematizacije iz 2009. godine izvršena je 2012. godine zbog promene faktičkog stanja u broju nosilaca javnotužilačke funkcije nakon donošenja odluka Ustavnog suda RS o vraćanju tužilaca koji su u reformi 2010 godine “isključeni iz sistema”. Nakon toga, na kraju 2013. godine izvršena je izmena utvrđene sistematizacije tako što je broj zamenika javnih tužilaca povećan:

  • u višim javnim tužilaštvima povećan za 12 mesta
  • u osnovnim javnim tužilaštvima povećan za 14 mesta,

pri čemu je nesporno da je ova izmena izvršena zbog formiranja novih osnovnih tužilaštava i zbog promene nadležnosti u višim tužilaštvima (viša tužilaštva su dobila i drugostepenu nadležnost), a ne zbog primene novog ZKP-a.

Stupanjem na snagu novog ZKP-a u oktobru mesecu 2013. godine i prenošenjem celokupnog postupka istrage u nadležnost javnog tužilaštva, obim posla tužilaca značajno je povećan. Tužioci u prvostepenim tužilaštvima sada u svakom pojedinačnom predmetu izvršavaju najmanje dva puta veći broj procesnih radnji.  Već na samom početku primene ZKP-a iz 2013. godine bilo je jasno da je obim posla nesavladiv, uprkos maksimalnom ulaganju napora, posebno u osnovnim javnim tužilaštvima. Poseban problem predstavljao je veliki broj nezavršenih istraga koje su iz sudova vraćene u tužilaštva, čime je i broj predmeta u većini tužilaštava skoro dva puta uvećan. Tako, je samo u osnovna tužilaštva iz sudova preneto preko 38.000 predmeta2. Povećan obim posla i povećanje broja predmeta nije bilo  praćeno izmenom sistematizacije broja tužilaca.

Poseban problem predstavlja činjenica da ni postojeća sistematizacija, koja nije usklađena sa potrebama novog ZKPa, nije popunjena. Naime, u ovom trenutku u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji nedostaje 114 zamenika javnih tužilaca prema utvrđenoj sistematizaciji, od čega nije popunjeno u:

  • u osnovnim javnim tužilaštvima ukupno 71 mesto
  • u višim javnima tužilaštvima 9 mesta zamenika javnog tužioca.
  • u apelacionim javnim tužilaštvima 14 mesta
  • u Tužilaštvu za organizovani kriminal 13 mesta
  • u Tužilaštvu za ratne zločine 3 mesta,
  • u Republičkom javnom tužilaštvu 4 mesta

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je najveći procenat nepopunjenih mesta upravo u osnovnim javnim tužilaštvima koja tužilaštva su i najviše opterećena prilivom predmeta. Takođe, od značaja je i činjenica da od postojećih zamenika javnog tužioca, ukupno 33 zamenika tužioca su duži vremenski period upućeni na rad u druga tužilaštva, pri čemu se u tužilaštvima u kojima su izabrani na funkciju njihovo mesto ne prikazuje kao upražnjeno, iako oni u tim tužilaštvima, faktički ne obavljaju funkciju. Pored toga, 32 zamenika javnog tužioca su postavljena za vršioce funkcije tužioca - pri čemu se njihova mesta prikazuju kao “popunjena” mesta zamenika tužioca, iako vršioci funkcije tužioca, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju u predmetima (ili ih zadužuju u manjem broju), već obavljaju poslove organizacije rada i poslove uprave u javnom tužilaštvu.

Iz CEPEJ Report Edition 2014 (2012 data)3proizilazi da je ukupan broj zamenika tužilaca u Srbiji 2012. godine bio 659 ili 9,2 tužilaca na 100.000 stanovnika. Prosek zemalja SE za navedeni period je 11,8 tužilaca na 100.000 stanovnika, s tim što je za zemlje istočne Evrope karakterističan znatno veći broj tužilaca. Prema proceni broja stanovnika Republičkog zavoda za statistiku za 2016. godinu proizilazi da Srbija ima 7.076.372 stanovnika.4 Kako trenutno u Srbiji radi 627 zamenika tužilaca, proizilazi da trenutno na 100,000 stanovnika ima 8,8 tužilaca, što je ispod proseka Srbije iz 2012 godine. Dakle, primećuje se opadanje broja tužilaca na 100.000 stanovnika u perodu od uvođenja tužilačke istrage. Imajući u vidu povećan obim posla, logično bi bilo da je trend suprotan. Ukoliko bi bila popunjena postojeća sistematizacija, na 100,000 stanovnika bi bilo 10,4 tužilaca, što je takođe ispod proseka zemalja SE.

Iz CEPEJ Report Edition 2014 (2012 data)5proizilazi da je broj predmeta po zameniku javnog tužioca u 2012. godini bio 344 predmeta, s tim što je prosek za zemlje SE za tu godinu bio 452 predmeta. Sada je prosečan broj predmeta po zameniku javnog tužioca u Osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji 1197 predmeta, a ako bi se samo popunila postojeća sistematizacija, broj predmeta po zameniku u osnovnim tužilaštvima bi u proseku bio 860 predmeta. Kada je reč o višim javnim tužilaštvima, prosečan broj predmeta po zameniku tužioca je 494, a pri popunjenoj sistematizaciji bi bio 415 predmeta. U apelacionim javnim tužilaštvima, prosečan broj predmeta po zameniku iznosi 312 predmeta, a iznosio bi 249 predmeta ako bi se sistematizacija popunila. Dakle, uočava se da je broj predmeta po zameniku javnog tužioca, posebno u osnovnim javnim tužilaštvima, povećan i više od tri puta u odnosu na prosek iz 2012. godine.

Iz CEPEJ Report Edition 2014 (2012 data), proizilazi da je CR (stopa rešavanja predmeta) za 2012. godinu u tužilaštvima u Srbiji bio 58%. Sada je skoro u svim javnim tužilaštavima u Srbiji stopa rešavanja predmeta iznad proseka iz 2012. godine, ali bez obzira na tu činjenicu, broj nerešenih predmeta na kraju godine se povećava, posebno u osnovnim javnim tužilaštvima, što govori u prilog tome da tužilaštva rade više nego ranije, ali da i pored toga, zbog povećanog obima posla, ne mogu da savladaju preveliki obim predmeta u radu.

III METODOLOGIJA

Polazeći od napred opisanih problema i činjenice da do sada nisu postojala objektivna merila za utvrđivanje potrebnog broja zamenika javnih tužilaca u svakom javnom tužilaštvu pojedinačno, članovi radnog tela su najpre utvrdili da je za ovu vrstu procene neophodno utvrditi optimalan broj predmeta u radu na godišnjem nivou po jednom zameniku javnog tužioca na svakom nivou javnog tužilaštva (osnovna, viša, apelaciona). Optimalan broj predmeta podrazumeva onaj broj koji omogućava savladavanje priliva predmeta u procentu oko 100% na godišnjem nivou uz istovrmeno fokusiranje na rešavanje predmeta koji su preneti iz ranijih godina i adekvatan kvalitet rada.

Za utvrđivanje optimalnog broja predmeta po zameniku javnog tužioca, neophodno je najpre izvršiti analizu dosadašnjeg rada svakog javnog tužilaštva pojedinačno, a potom izvršiti uporednu analizu po svakom nivou javnog tužilaštva i to za period 2014., 2015. i 2016. godine. Dakle, nakon uvođenja tužilačke istrage, s tim što analiza za 2016. godinu treba da predstavlja projekciju stanja na osnovu postojećih podataka iz prvog kvartala 2016. godine.

S tim u vezi odlučeno je da se iz evidencija javnih tužilaštava i iz zbirnih godišnjih izveštaja Republičkog javnog tužilaštva prikupe podaci o broju predmeta u radu u 2014. i 2015. godini, te o broju predmeta primljenih u rad u prvom kvartalu 2016. godine, kao i o broju zamenika javnih tužilaca koji postupaju po predmetima.

Za svaki nivo javnog tužilaštva određene su kategorije predmeta u kojima se postupa  i to:

  • Za osnovna javna tužilaštva, prikupljeni su podaci o broju KT, KTR, KTNI, KP i KTPL predmeta.
  • Za viša javna tužilaštva, prikupljeni su podaci o broju KT, KTR, KTNI, KTŽ, KTPO, KTPI, STR.POV., KTM predmeta.
  • Za apelaciona javna tužilaštva, prikupljeni su podaci o broju KTŽ, KTR, KTR1, KTPO, KTPI i KPŽ predmeta.

Napomena:
KT predmeti su krivične prijave podnete javnom tužilaštvu od strane policije,drugih organa ili građana protiv punoletnih izvršilaca krivičnih dela, (broj iskazan po prijavljenim licima);
KTR predmeti su izveštaji policije i prijave različitih događaja iz čije se sadržine ne može odmah, bez prethodne provere, utvrditi da li u opisanom događaju postoje elementi krivičnog dela;
KTNI predmeti su krivične prijave protiv nepoznatog izvršioca krivičnog dela u vezi sa kojima je tužilaštvo donelo naredbu o sprovođenju istrage;
KP predmeti su prijave za privredne prestupe;
KTPL predmeti su krivične prijave protiv pravnih lica;
KTŽ predmeti su predmeti po žalbama na presude;
KTPO predmeti su predmeti po prigovorima na rešenja o odbačaju krivične prijave;
KTM predmeti su krivične prijave protiv maloletnih izvršilaca krivičnih dela podnete javnim tužilaštvima od strane policije, drugih organa ili građana (broj iskazan po prijavljenim licima);
STR.POV: su krivični predmeti sa određenim stepenom tajnosti;
KTPI predmeti su predmeti po prigovorima na rešenja iz istrage
KTR1 predmeti po vanrednim pravnim lekovima i drugostepenom postupku po žalbama na rešenje
KPŽ predmeti u drugostepenom postupku za privredne prestupe.
Podaci o KT predmetima za osnovna i viša javna tužilaštva preuzeti su iz godišnjih zbirnih izveštaja Republičkoj javnog tužilaštva (KST1 i KST2 obazac) i isti sadrže, kako primljene i nerešene krivične prijave, tako i nerešene istrage po licima.
Podaci o ostalim grupama predmeta i broju zamenika javnih tužilaca dostavljeni su od javnih tužilaštava po prethodno upućenom zahtevu za dostavljanje navedenih podataka.
Podaci o broju zamenika javnog tužioca po sistematizaciji preuzeti su iz odluka Državnog veća tužilaca, a podaci o operativnom broju zamenika tužioca iz podataka koja su dostavila javna tužilaštva.
Podaci o broju stanovnika na teritoriji nadležnosti svakog pojedinačnog javnog tužilaštva preuzeti su od Republičkog zavoda za statistiku.
Podaci o zahtevima javnih tužilaca za popunjavanjem upražnjenih – sistematizovanih mesta zamenika javnih tužilaca preuzeti su iz arhive Državnog veća tužilaca.
Svi prikupljeni podaci prikazani su u tabelarnom prikazu za svako pojedinačno javno tužilaštvo, po apelacionim područjima, a potom su dobijeni rezultati po osnovnim parametrima analize prikazani u posebnoj tabeli po vrstama javnih tužilaštava.

Tabelarni prikaz predstavlja sastavni deo ove analize.

U pogledu broja predmeta utvrđen je broj prenetih predmeta u 2014. godinu, broj prenetih predmeta u 2015. godinu i broj prenetih predmeta u 2016 godinu, u tabelarnom prikazu označen kao predmeti iz predhodne pri čemu se pod tim podrazumevaju svi nerešeni predmeti iz ranijih godina, odnosno predmeti u kojima nije doneta konačna javnotužilačka odluka.

Osim toga, utvrđen je broj predmeta primljenih u rad u 2014. i 2015. godini, kao i broj primljenih predmeta u prvom kvartalu 2016. godine, u tabelarnom prikazu označeno kao “predmeti u toj godini” što podrazumeva predmete koji su primljeni u rad u određenoj - tekućoj kalendarskoj godini.

Pojam “ukupan broj predmeta u radu” u tabelarnom prikazu,predstavlja zbir predmeta prenetih iz predhodne godine i predmeta primljenih u rad u tekućoj kalendarskoj godini.
Pojam “broj nerešenih na kraju godine” u tabelarnom prikazu,prestavlja ukupan broj predmeta iz tekuće godine i predhodnih godina u kojima na kraju određene godine nije doneta konačna javnotužilačka odluka.
Pojam “broj rešenih na kraju godine” u tabelarnom prikazu,prestavlja ukupan broj predmeta iz tekuće godine i predhodnih godina u kojima na kraju određene godine doneta konačna javnotužilačka odluka, pri čemu u vezi sa navedenim predmetima treba istaći da zamenici javnog tužioca te predmete dalje zastupaju na sudu i po njima postupaju do pravnosnažnog okončanja postupka, osim u predmetima u kojima je krivična prijava odbačena.
Pojam “broj sistematizovanih mesta” u tabelarnom prikazu, predstavlja broj zamenika javnog tužioca koji je predviđen aktuelnom sistematizacijom za određeno javno tužilaštvo.
Pojam “broj operativnih mesta” u tabelarnom prikazu, predstavlja broj zamenika javnog tužioca koji su najmanje osam meseci radili kao obrađivači predmeta u određenom javnom tužilaštvu, u određenoj – tekućoj kalendarskoj godini.
Pojam “broj primljenih predmeta po zameniku javnog tužioca mesečno” u tabelarnom prikazu predstavlja prosečan broj novih KT, KTR, KTM i KP predmeta (priliv) koji je jedan zamenik javnog tužioca primio u rad u toku svakog kalendarskog meseca u 2015. godini, pri čemu su KT i KTM predmeti računati po prijavljenim licima 1:1, a KTR predmeti i KP predmeti su računati u odnosu 1:8, dakle osam KTR predmeta je računato kao jedan KT predmet, u skladu sa “Okvirnim merilima za određivanje broja zamenika javnih tužilaca” koja su utvrđena ranijim Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu(Sl.Gl. br.77/2004,52/07, 2/08, 11/09, 44/09) koji je važio do 01.01.2010. godine.
Pojam “preporučeni broj zamenika javnog tužioca po merilima” predstavlja broj zamenika javnog tužioca koji bi svako pojedinačno javno tužilaštvo trebalo da ima, a koji je određen na osnovu broja primljenih predmeta u rad na mesečnom nivou i na osnovu propisanih “Okvirnih merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca” koja su utvrđena ranijim Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu (Sl.Gl. br.77/2004,52/07, 2/08, 11/09, 44/09) koji je važio do 01.01.2010. godine. Prema navedenim merilima kojima se utvrđuje “najmanji broj zamenika javnog tužioca koji je potreban za pravovremen i tačan rad javnog tužilaštva”, broj primljenih predemeta u rad po nosiocu javnotužilačke funkcije na nivou Osnovnog javnog tužilaštva iznosi 15 predmeta mesečno, a na nivou Višeg javnog tužilaštva 5 predmeta mesečno.  Podaci koji su prikazani u koloni “preporučeni broj zamenika javnog tužioca po merilima”dobijeni su primenom navedenih merila tako što je najpre utvrđen ukupan broj predmeta koji je primljen u rad na mesečnom nivou u toku 2015. godine u svakom javnom tužilaštvu pojedinačno, a potom je taj broj za osnovna javna tužilaštva podeljen sa 15 (preporučeni broj predmeta po zameniku na mesečnom nivou), a za viša javna tužilaštva broj predmeta je podeljen sa 5 (preporučeni broj predmeta po zameniku na mesečnom nivou).
Analizom napred navedenih podataka utvrđen je “procenat nerešenih predmeta na kraju godine” za svako pojedinačno javno tužilaštvoza 2014. i 2015. godinu, kao i pretpostavljeni broj nerešenih predmeta na kraju 2016. godine, pri čemu je za projekciju prikaza za 2016. godinu primenjena stopa reševanja predmeta iz 2015. godine. Procenat nerešenih predmeta se odnosi na ukupan broj nerešenih predmeta koji su bili u radu u određenoj kalendarskoj godini (zbir prenetih predmeta iz prethodnih godina i primljenih predmeta u tekućoj godini). Navedeni procenat je utvrđen primenom sledeće formule 6:

broj nerešenih predmeta na kraju godine * 100
ukupan broj predmeta u radu

U zbirnoj tabeli u kojoj je prikazan “procenat nerešenih predmeta na kraju godine” po vrstama tužilaštva, žutom bojom je označen procenat nerešenih predmeta u rasponu od 0% do 20%, narandžastom bojom, procenat nerešenih predmeta od 20% do 50%, a crvenom bojom procenat nerešenih predmeta preko 50%.

Analizom prikupljenih podataka utvrđena je “stopa rešavanja predmeta” (Clearance Rate - CR) za svako pojedinačno javno tužilaštvo za 2014. i 2015. godinu , koja predstavlja procenat rešenih predmeta koji su primljeni u određenoj godini, a koji je utvrđen primenom sledeće formule 7:

broj rešenih predmeta u godini * 100
broj novoprimljenih predmeta u godini

U zbirnoj tabeli u kojoj je prikazana “stopa rešavanja predmeta”, po vrstama tužilaštva, procenat rešavanja manji od 58% (procenat Srbije iz 2012 godine) označen je crvenom bojom, procenat rešavanja između 58% i 83% označen je narandžastom bojom, a procenat rešavanja predmeta koji je veći od 83% (procenat SE za 2012. godinu) je označen žutom bojom.

Odnos procenta nerešenih predmeta na kraju godine i stope rešavanja predmeta prikazan je u grafikonu za svako pojedinačno javno tužilaštvo
Analizom prikupljenih podataka utvrđeno je “vreme kašnjenja” (Calculated Disposition Time - CDT) za svako pojedinačno javno tužilaštvo što predstavlja vreme potrebno u godinama da se reše svi nerešeni predmeti u jednom tužilaštvu, a koje je prikazano primenom sledeće formule 8:

broj nerešenih predmeta u godini * 365
broj rešenih predmeta u godini

Ukoliko je broj CDT veći od 365, dobijeni broj se deli sa 365 a rezultat je vreme potrebno u godinama da se reše svi predmeti u jednom tužilaštvu.
Analizom prikupljenih podataka utvrđen je ukupan broj predmeta po zameniku javnog tužioca u svakom pojedinačnom javnom tužilaštvu i to po dva osnova: kao “broj predmeta po sistematizovanom broju zamenika” i “broj predmeta po operativnom broju zamenika”. Iskazani rezultat u tabelarnom prikazu dobijen je kao količnik ukupnog broja predmeta u radu u javnom tužilaštvu i broja zamenika javnog tužioca po sistematizaciji, odnosno, broja zamenika javnog tužioca koji u određenoj godini rade u javnom tužilaštvu duže od 8 meseci.

Broj zamenika javnog tužioca na 100.000 stanovnika utvrđen je na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o broju stanovnika na teritoriji koja je u nadležnosti svakog pojedinačnog javnog tužilaštva i operativnog broja zamenika u svakom pojedinačnom tužilaštvu, primenom formule:

100.000 * broj operativnih zamenika tužioca
broj stanovnika na teritoriji

Iako u velikom broju tužilaštava tužilački pripravnici i saradnici zadužuju predmete na svoje ime, odnosno predstavljaju obrađivače predmeta, mišljenja smo da prilikom obrade podataka ne treba uzimati u obzir saradnike predmeta kao obrađivače. Navedeno je odlučeno iz razloga što postoji različita praksa u pogledu zaduženja tužilačkih pripravnika i saradnika, a sa druge strane, zamenici su odgovorni za rad pripravnika i pomoćnika i moraju da budu upoznati sa svakom pojedinačnom odlukom u predmetu, koju i sami potpisuju. Nesporno je da je broj saradnika u direktnoj vezi sa efikasnošću rada svakog tužilaštva, ali za ovu analizu broj i zaduženja saradnika nisu od primarnog značaja.
Prilikom opredeljivanja za metodološki pristup, radno telo se opredelilo za CEPEJ metodološki pristup, a sve imajući u da je navedena metodologija široko prihvaćena i da omogućava uporedivost sa drugim sistemima, kao i podacima za Srbiju iz 2012. godine koje je CEPEJ obradio u izveštaju iz 2014. godine.

IV ZAKLJUČCI

Prilikom izrade ove analize primenjena je utvrđena metodologija u pogledu vrste i načina prikupljanja podataka potrebnih za analizu, kao i načina obrade istih po više različitih segmenata iz kojih se može utvrditi realno stanje i potrebe u pogledu broja zamenika javnih tužilaca u svakom tužilaštvu pojedinačno.
Državno veće tužilaca bi ubuduće, najmanje jednom godišnje, trebalo da primenom utvrđene metodologije analizira stanje u tužilaštvima i da na osnovu dobijenih rezultata analize reaguje donošenjem odluka o pounjavanju upražnjenih mesta, odnosno odluka o smanjenju broja zamenika u određenim tužilaštvima ili proširenju sistematizacije, u zavisnosti od rezultata analize. Na ovaj način bi se trajno omogućilo efikasno postupanje svakog tužilaštva pojedinačno. Sa druge strane, godišnja analiza realnih potreba je neophodna radi pravilnog i preciznog planiranja budžeta i blagovremenog obezbeđenja novčanih sredstava.
Nakon sprovedene analize možemo da zaključimo da se osnovna i viša tužilaštva u Srbiji suočavaju sa tri ključna problema:

  • ekstremna neujednačenost u ukupnom broju predmeta u radu
  • opterećenost velikim ukupnim brojem predmeta u radu
  • veliki broj predmeta primljenih u rad na mesečnom nivou (po utvrđenoj metodologiji: KT + KTR 1:8 + KP 1:8 za osnovna tužilaštva i KT + KTM + KTR 1:8 za viša tužilaštva) – veliki priliv predmeta.

Ekstremna neujednačenost: Analizom dobijenih rezultata za 2015. godinu, utvrđeno je da je postojeća sistematizacija relativno zadovoljavajuća, ali je očigledno da ista pati od ekstremne neujednačenosti.
Naime, iz dobijenih rezultata o ukupnom broju predmeta u radu po zameniku javnog tužioca utvrđuje se da se taj broj kreće za:
osnovna javna tužilaštva:

  • od 471 predmeta u radu, koliko ima zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu,
  • do 3301 predmet u radu - koliko ima zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu

          a za viša tužilaštva:

  • od 205 predmeta, koliko ima zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu
  •  do 920 predmeta, koliko ima zamenik tužioca u višem javnom tužilaštvu u Somboru.

            Iz dobijenih rezultata o broju predmeta primljenih u rad na mesečnom nivou u 2015. godini po zameniku javnog tužioca (po utvrđenoj metodologiji)
osnovna javna tužilaštva:

  • od 13 predmeta, koliko na mesečnom nivou prime u rad zamenici tužioca u Paraćinu
  • do 75 predmeta, koliko mesečno primi u rad zamenik tužioca u Bečeju

viša javna tužilaštva:

  • od 4 predmeta, koliko na mesečnom nivou prime u rad zamenici javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu i Požarevcu,
  • do 17 predmeta, koliko primi u rad zamenik javnog tužioca  u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu.

Opterećenost velikim brojem predmeta u radu: analizom dobijenih rezultata za 2015. godinu, utvrđeno je da pored ekstremne neujednačenosti postoji i problem opterećenosti zamenika tužioca velikim brojem predmeta.
u osnovnim javnim tužilaštvima zamenici javnog tužioca imaju ukupno:

  • u 3 tužilaštva više od 2000 predmeta u radu
  • u 14 tužilaštava između 1500 i 2000 predmeta,
  • u 14 tužilaštava između 1000 i 1500 predmeta u radu
  • u 17 tužilaštava između 700 i 1000 predmeta u radu
  • u 10 tužilaštava između 500 i 700 predmeta u radu,

            Dakle, u 53% osnovnih javnih tužilaštava zamenici javnog tužioca imaju ukupno preko 1000 predmeta u radu.

u višim javnim tužilaštvima zamenici javnog tužioca imaju:

  • u 8 tužilaštava više od 500 predmeta u radu
  • u 8 tužilaštava od 400 - 500 predmeta u radu
  • u 4 tužilaštava od 300 - 400 predmeta u radu
  • u 5 tužilaštava ispod 300 predmeta u radu

            Dakle, u 64% viših tužilaštava zamenici tužioca imaju ukupno preko 400 predmeta u radu.

      Veliki broj predmeta primljenih u rad na mesečnom nivou (po utvrđenoj metodologiji): analizom dobijenih rezultata za 2015. godinu, utvrđeno je da pored navedenih problema postoji i problem velikog priliva, odnosno velikog broja predmeta primljenih u rad na mesečnom nivou po utvrđenoj metodologiji: KT + KTR 1:8 +KP 1:8 za osnovna tužilaštva i KT + KTM + KTR 1:8 za viša tužilaštva.
u osnovnim javnim tužilaštvima zamenici javnog tužioca na mesečnom nivou prime (po metodologiji KT + KTR 1:8 +KP 1:8):

  • u 15 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad u proseku ispod 25 predmeta,
  •  u 18 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad od 25 do 35 predmeta,
  • u 11 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad od 35 do 45 predmeta,
  • a u 14 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad od 45 do75 predmeta mesečno.

 

            u višim javnim tužilaštvima zamenici javnog tužioca na mesečnom nivou prime (po metodologiji KT + KTM + KTR 1:8):

  • u 3 tužilaštva zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad manje od 5 predmeta,
  •  u 14 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad od 5 do 10 predmeta
  • u 8 tužilaštava zamenik tužioca je na mesečnom nivou primio u rad od 10 do 17 predmeta

Kada je reč o Apelacionim javnim tužilaštvima broj predmeta po zameniku je približno isti, s tim što Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu i Apelaciono javno tužilaštvo u Kragujevcu imaju nešto veći broj predmeta od utvrđenog proseka od 312 predmeta po zameniku. Ova tužilaštva nemaju kašnjenje u radu, budući da rešavaju priliv od 99 do 100 % i gotovo da nemaju nerešenih predmeta na kraju godine, što je i logično budući da je obim posla ovih tužilaštava smanjen 2014 godine, jer je deo njihove nadležnosti prebačen na viša tužilaštva, a i zbog prirode njihovog postupanja.

Zbog upadljive nesrazmere u pogledu broja predmeta u radu i broja primljenih predmeta na mesečnom nivou u osnovnim i višim tužilaštvima, obračun prosečnog broj predmeta u radu nema naročiti značaj, jer ne predstavlja objektivan osnov za analizu. Međutim, ono što je od značaja kada je u pitanju prosečan ukupan broj predmeta koji je utvrđen za svaku pojedinačnu vrstu tužilaštva je to što bi se ovaj broj značajno smanjio kada bi se samo popunila mesta zamenika tužilaca planirana postojećom sistematizacijom. Kada je reč o osnovnim tužilaštvima, prosečan broj predmeta u radu prema postojećem broju zamenika iznosi 1196, a sa popunom sisitematizacije taj broj bi iznosio 860 predmeta, dok za viša tužilaštva prosečan broj iznosi 503 predmeta po zameniku, a sa popunom sistematizacije bi iznosio 424 predmeta po zameniku.

Iz prikazanih primera se jasno vidi da pojedini zamenici tužioca rade i do deset puta više predmeta od drugih, što svakako utiče na kvalitet rada, pre svega u pogledu ažurnosti, ali i u pogledu kvaliteta odluka i istrage. Sve ovo, takođe, ozbiljno utiče i na dostupnost građana pravdi, jer preveliki broj predmeta u radu sasvim sigurno dovodi do dugog trajanja postupka a time i do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sa druge strane, tužilaštva koja imaju značajno manji ukupan broj predmeta u radu (između 500 i 600 u osnovnim tužilaštvima i do 300 u višim tužilaštvima), su u mogućnosti da predmete rešavaju u roku, da postignu adekvatatan stepen ažurnosti, da svake godine imaju sve manje nerešenih predmeta na kraju godine, te da ne ugroze pravo građana za suđenje u razumnom roku.
Osim toga, ovakav sistem izrazito neravnomerne raspodele, direktno utiče i na negativnu selekciju prilikom ocenjivanja rada zamenika javnog tužioca, budući da se prema postojećim pravilima kvalitet rada meri brojem urađenih odluka u odnosu na broj primljenih predmeta u procentima. Primenom ovih merila, zamenik tužioca koji ima 500 predmeta u radu i koji reši 100% predmeta dobiće ocenu “izuzetno uspešno”, a zamenik tužioca koji ima 1500 predmeta u radu i reši manje od 60% predmeta, dobiće ocenu “ne zadovoljava”, pri čemu će prvi faktički rešiti 500 predmeta, a drugi oko 900 premeta. Dakle, prema postojećoj neravnomernoj raspodeli predmeta i sistemu vrednovanja, moguće je da jedan zamenik bude ocenjen sa „ne zadovoljava“ po osnovu ažurnosti u postupanju, iako je u istom periodu uradio duplo više predmeta nego zamenik u drugom tužilaštvu koji je po istom osnovu ocenjen „izuzetno uspešno“.

Zbog toga je neophodno, pre svega, ujednačavanje sistema u pogledu broja predmeta po zameniku javnog tužioca u prvostepenim tužilaštvima, kako broja predmeta koji se primaju u rad na mesečnom nivou, tako i u pogledu ukupnog broja predmeta u radu. Približan broj predmeta u radu po zameniku javnog tužioca na istom nivou tužilaštva, početna je osnova, kako za očekivano jednak kvalitet rada i istovremeno jednak pristup pravdi svih građana, kao i za adekvatno vrednovanje kvaliteta rada nosilaca javnotužilačke funkcije.
Da broj nosilaca javnotužilačke funkcije direktno utiče na kvalitet rada celokupnog tužilaštva jasno se vidi iz primera tužilaštava u kojima je u protekle tri godine došlo do povećanja broja zamenika. U Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu u 2014. godini je bilo 18 zamenika, a u 2015. godini taj broj se povećao na 20 zamenika tužioca. Kao rezultat ovog minimalnog povećanja broja zamenika, ovo tužilaštvo ima rast stope rešavanja predmeta od 16% na godišnjem nivou, što je značajan rast, ali još uvek nedovoljan da se reši ogroman broj nerešenih predmeta čiji je broj u 2015. godini bio veći od broja predmeta koji su u toj godini primljeni u rad, pri čemu ovom tužilaštvu i dalje nedostaje 7 zamenika tužioca (razlika između operatvnog broja zamenika i sistematizovanog broja zamenika). Ista situacija je i sa Trećim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu gde je povećanje broja zamenika za jedno mesto dovelo do povećanja stope rešavanja predmeta za 9%, što je i dalje nedovoljno za značajnije smanjivanje procenta nerešenih predmeta, jer i ovom tužilaštvu nedostaje 8 zamenika (razlika između operativnog broja zamenika i sistematizovanog broja zamenika). U osnovnom tužilaštvu u Rumi smanjenje broja zamenika za po jedno mesto u 2015. i 2016. godini dovelo je do pada stope rešavanja predmeta za 18% i povećanja broja nerešenih predmeta sa tendecijom daljeg rasta i kašnjenjem u rešavanju predmeta od, sada već, preko dve godine.

Budući da se prosečan broj predmeta po zameniku javnog tužioca ne može uzeti kao objektivan parametar za utvrđivanje potrebnog broja zamenika tužilaca u svakom pojedinačnom tužilaštvu, iz napred navedenih razloga, radna grupa je odlučila da se kao parametar uzmu “Okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca” koja su bila propisana Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu, važećem do 01.01.2010. godine, na osnovu kojih merila je izrađena metodologija: KT + KTR 1:8 +KP 1:8 za osnovna tužilaštva i KT + KTM + KTR 1:8 za viša tužilaštva.

Prema navedenim merilima za prvostepena tužilaštva preporučeni broj predmeta koji treba da primi u rad na mesečnom nivou zamenik javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu iznosi 15 predmeta, a u višem tužilaštvu taj broj iznosi 5 predmeta. Ova merila su se primenjivala pre uvođenja tužilačke istrage, dakle u vreme kada su zamenici tužioca imali znatno manji obim procesnih radnji u svom delovanju.
I pored činjenice da se obim poslova javnog tužilaštva od uvođenja tužilačke istrage više nego duplo povećao, pokazalo se da su navedena merila primenljiva i u sadašnjim uslovima.
Naime, kada se analizira rad tužilaštava koja na mesečnom nivou primaju u rad po zameniku tužioca broj predmeta koji je približan preporučenom broju predmeta po okvirnim merilima, uočava se da ova tužilaštva imaju izuzetno visoku stopu rešavanja predmeta i izuzetno mali broj nerešenih predmeta na kraju godine.
Primer za navedenu tvrdnju su osnovna tužilaštva u Vršcu, Valjevu, Čačku i Prijepolju u kojima zamenici tužioca u 2015 godini primili  u rad između 17 i 18 predmeta (po metodologiji KT + KTR 1:8 +KP 1:8) na mesečnom nivou, a zamenici tužioca imali ukupno u radu između 500 i 600 predmeta na godišnjem nivou. Ova tužilaštva imaju procenat rešavanja predmeta oko 100% (između 94% i 103%), pri čemu je procenat nerešenih predmeta ispod 20%, a vreme kašnjenja u radu gotovo da ne postoji jer iznosi između jedan i dva meseca.
Nasuprot tome u 2015. godini zamenik:

  • u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu je primo u rad 45 predmeta na mesečnom nivou (po metodologiji KT + KTR 1:8 + KP 1:8) i imao ukupno u radu 1542 predmeta na godišnjem nivou
  • u Osnovnom tužilaštvu u Prokuplju je primio u rad 53 predmeta (po metodologiji KT + KTR 1:8 + KP 1:8) i imao ukupno u radu 1541 premet na godišnjem nivou
  • u Osnovnom tužilaštvu Aleksincu je primio u rad 55 predmeta na mesečnom nivou (po metodologiji KT + KTR 1:8 +KP 1:8) i imao ukupno u radu 1923 predmeta na godišnjem nivou.

Ova tužilaštva, i pored činjenice da imaju zadovoljavajuće visoku stopu reševanja predmeta (od 64% do 96%) što pokazuje da rade onoliko koliko je to moguće, i dalje imaju veoma visok procenat nerešenih predmeta (od 45% do 69%), što pokazuje da je sa tolikim brojem predmeta u radu na jednog zamenika tužioca nije moguće efikasno i ažurno postupati. U tužilaštvima sa ovim brojem predmeta u radu, vreme potrebno da se postojeći predmeti reše iznosi od jedne do tri godine. Slično stanje je i u ostalim osnovnim tužilaštvima u kojima zamenici tužioca mesečno zadužuju 26 i više predmeta, a takvih tužilaštava ima ukupno 38 ili više od 3/5 ukupnog broja osnovnih tužilaštava. Zajedničko za sva ova tužilaštva je to da u poslednje tri godine nemaju potreban broj zamenika tužioca koji je propisan sistematizacijom.
Posebno zabrinjava činjenica da je skoro jedna polovina osnovnih tužilaštava u 2015 godini (ukupno 26) imala procenat ukupno nerešenih predmeta na kraju godine od preko 40% pa do 72% uz tendenciju daljeg povećanja.
Kada je reč o višim tužilaštvima, primer adekvatne primene okvirnih merila su tužilaštva u Negotinu, Nišu, i Novom Pazaru u kojima zamenici tužioca primaju u rad između 5 i 8 predmeta na mesečnom nivou , a zamenik tužioca u proseku ima u radu 270 predmeta na godišnjem nivou. Ova tužilaštva imaju procenat rešavanja predmeta oko 100% (između 97% i 115%), pri čemu je procenat nerešenih predmeta ispod 20%, a vreme kašnjenja u radu gotovo da ne postoji.
Nasuprot tome, u 2015. godini zamenik:

  • u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu je primo u rad 17 predmeta na mesečnom nivou (po metodologiji KT + KTM + KTR 1:8) i imao ukupno u radu 770 predmeta na godišnjem nivou. U ovom tužilaštvu procenat reševanja predmeta bio 87% sa tendecijom budućeg pada, a procenat nerešenih predmeta na kraju godine 24 % sa tendencijom rasta.
  • u Višem javnom tužilaštvu u Somboru je primio u rad 16 predmeta na mesečnom nivou (po metodologiji KT + KTM + KTR 1:8) i imao ukupno u radu 920 predmeta. U ovom tužilaštvu procenat rešavanja predmeta je bio 81% sa tendencijom daljeg pada, a procenat nerešenih predmeta na kraju godine iznosio je 28% sa projektovanim rastom u 2016. godini.

Iz napred navedenog prikaza stanja u pojedinim tužilaštvima, jasno se vidi da je kavalitet rada tužilaštva direktno vezan za broj nosilaca javnotužilačke funkcije, odnosno za broj predmeta koji zamenik tužioca ima u radu. Primena okvirnih merila na određivanje potrebnog broja zamenika u odnosu na broj predmeta koje jedan zamenik tužioca primi u rad na mesečnom nivou dovela bi najpre do ujednačavanja opterćenosti svih tužilaštava istog ranga, što je naročito važno za jednak pristup pravdi svih građana, a istovremeno i do realne mogućnosti da se otklone učeni problemi u pogledu kvaliteta rada i što je najvažnije, da se spreči očigledno urušavanje sistema koji zbog enormnog povećanja obima posla od 2013 godine sve teže i sve lošije funkcioniše.
Sveukupno gledano, uočava se da zamenici javnog tužioca rade onoliko koliko je to moguće, što proizilazi iz rezultata stope rešavanja primljenih predmeta koja je u skoro svim tužilašvima u Srbiji iznad ranijeg proseka od 58%, pri čemu se ta stopa sada u većini tužilaštava kreće oko 80%, što znači da se na godišnjem nivou rešava određeni broj predmeta koji je približan broju predmeta primljenih u rad u toj godini. Ipak, ova analiza nije pružala dovoljno osnova za donošenje bilo kakvog zaključka o tome koja vrsta predmeta se najviše rešava u okviru postojećeg savlađivanja priliva. Postoji bojazan, koju bi trebalo ispitati nekom drugom analizom, da se uglavnom savladava priliv predmeta lakših za obradu, odnosno onih predmeta koji ne zahtevaju ulaganje većeg truda, dok se postupanje u težim predmetima odlaže za kasnije. Ukoliko se ovakva pretpostavka pokaže tačnom, onda bi mogli da zaključimo da se tužilaštvo suočava sa drugim problemom – nemogućnošću obrade i postupanja u težim predmetima, što sve može da dovede u pitanje efikasnost države u borbi protiv nekih grupa krivičnih dela čije je otkrivanje i gonjenje, po pravilu, teže.
Međutim, ni ovako visok procenat reševanja predmeta nije doveo do smanjenja ukupnog broja predmeta u radu jer je broj prenetih predmeta iz 2013. godine u 2014. godinu približno jednak ukupnom broju predmeta koji su primljeni u rad 2014. godine, a u nekim tužilaštvima taj broj je i veći od broja novoprimljenih predmeta u rad.
Nagli rast nerešenih predmeta nastao je najpre kao direktna posledica uvođenja tužilačke istrage i u najvećem broju su to predmeti koji su vraćeni iz sudova kao nerešene istarage. Tendencija rasta nerešenih predmeta rezultat je odsustva reakcije na postojeće stanje. Ako se ima u vidu da je pritom i broj novoprimljenih predmeta u konstantnom rastu od 2014 . do 2016. godine, te da javni tužioci sada u postupku istrage sprovode mnogo više procesnih radnji nego ranije, jasno je da su u ovom trenutku neophodne hitne mere  u pogledu povećanja broja zamenika tužilaca, koje bi najpre zaustavile dalji pad kvaliteta rada, a potom i dovele do stvaranja adekvatnih uslova za rad kojima bi se stvorila mogućnost blagovremenog i kvalitetnog rešavanja predmeta.
Ova analiza je, pre svega usresređena na utvrđivanje potrebnog broja zamenika tužilaca. Pored toga, radna grupa je okvirno analizirala i ostala pitanja koja su uočena kao problem, a koja su od značaja za kvalitetan rad tužilaštva. Iz zahteva koje su javna tužilaštva dostavljala Državnom veću tužilaca proizilazi da su ostali problemi u radu vezani, pre svega, za nedovoljan broj tužilačkih pomoćnika, nedovoljan broj zapisničara kao i probleme organizacije rada u tužilaštvima koja postupaju u sudskim jedinicama izvan sedišta suda. Budući da ova pitanja za sada nisu u nadležnosti Državnog veća, već isključivo Ministarstva pravde, predložene su aktivnosti koje bi Ministarstvo trebalo da preduzme kako bi se i ovi problemi rešili.
Radna grupa je utvrdila preporuke o opštim hitnim merama koje treba preduzeti, kao i o hitnim merama za svako pojedinačno tužilaštvo u pogledu povećanja broja zamenika tužilaca koje bi za početak značajno ublažile uočene probleme i značajno podigle efikasnost sistema.

V PREPORUKE

Na osnovu sprovedenog istraživanja o realnim potrebama radno telo je izvelo zaključke na osnovu kojih  daje preporuke. Kako je tužilašvo složen sistem, preporuke se odnose na sve relevantne subjekte – Državno veće tužilaca, Republičkog javnog tužioca i Ministarstvo pravde, u okviru njihovih nadležnosti. Problem nagomilavanja starih predmeta, kao i nedovoljnog broja zamenika javnih tužilaca može da bude efikasno i održivo rešen samo sinhronizovanim odlučivanjem svih navedenih subjekata.
Ministarstvo pravde

  1. Izmena odredbi Zakona o uređenju sudova kojim je određena „mala apelacija“. Potrebno je izmenama Zakona vratiti „malu apelaciju“ u nadležnost apelacionih tužilaštva, čime bi se rasteretila viša javna tužilaštva i omogućilo efikasnije postupanje u istragama. Takođe, promena navedene nadležnosti vodila bi ka ujednačavanju prakse drugostepenog postupanja sve u cilju veće pravne izvesnosti. Ukoliko bi Zakon bio menjan na predložen način, potrebe za većim brojem zamenika javnih tužilaca u višim javnim tužilaštvima (što u smislu popunjavanja upražnjenih mesta, što u smislu potreba za proširenjem sistematizacije) bi bile znatno redukovane. Sa druge strane, analiza je pokazala da apelaciona javna tužilaštva (izuzev AJT Novi Sad) imaju kapacitete za prihvatanje ove nadležnosti, uz eventualnu potrebu popunjavanja sistematizovanih mesta.
  1. Izmena odredbi Zakona o javnom tužilaštvu i to člana 75.st.5. Naime, navedenim članom predviđeno je da broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo (sistematizaciju) utvrđuje Državno veće tužilaca, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe. Za razliku od Visokog saveta sudstva, koje samostalno određuje sistematizaciju sudija – bez saglasnosti ministra, Veće sistematizaciju može propisati samo uz njegovu saglasnost. Smatramo da navedena saglasnost nije potrebna a sve iz razloga što, po prirodi svoje nadležnosti ministar ne raspolaže podacima na osnovu kojih bi mogao da odlučuje o potrebnom broju zamenika, a sa druge strane ministar, u svojstvu člana Veća, može da odlučuje o sistematizaciji u okviru samog Veća. Takođe, Veće raspolaže samostalno budžetom iz kog se isplaćuju plate zamenika, pa ne postoji ni ekonomska opravdanost ovakvog zakonskog rešenja.

 

  1. Izmena Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima kojim bi bilo određeno da javni tužilac ima obavezu zaduživanja predmeta na svoje ime, shodno ranijem rešenju iz člana 102. Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu (Sl.gl.63/01...44/09) prema kome javni tužioci u javnom tužilaštvu sa manje od 5 zamenika javnog tužioca, mesečno rešavaju 50% od broja predmeta utvrđenih za jednog nosioca javnotužilačke dužnosti, a u tužilaštvima koja imaju do 10 zamenika javnog tužioca, rešavaju 30% od broja predmeta utvrđenih za jednog nosioca javnotužilačke dužnosti, a javni tužioci u tužilaštvima u kojima ima preko deset zamenika javnog tužioca ne zadužuju se predmetima. Uočeno je da u nekim javnim tužilaštvima sa malim brojem zamenika javnih tužilaca, u nedostatku navedene odredbe, javni tužioci ne zadužuju predmete na svoje ime, niti preduzimaju bilo koja ovlašćenja shodno ZKPu, već isključivo obavljaju posao uprave u javnim tužilaštvima. U tužilaštvima sa malim brojem zamenika javnog tužioca poslovi uprave ne zahtevaju celodnevno angažovanje, tako da je realno moguće da, pored poslova uprave, javni tužioci postupaju i kao obrađivači predmeta i preduzimaju radnje u skladu sa ZKPom. Na ovaj način bi se povećala efikasnost u postupanju i donekle, u pojedinim tužilaštvima, smanjila potreba za popunjavanjem upražnjenih mesta ili povećanjem sistematizacije. Takođe, Pravilnikom je potrebno regulisati i položaj prvih zamenika u delu koji se tiče obima zaduživanja predmeta. Primećeno je da postoje tužilaštva u kojima čak i nekoliko zamenika javnog tužioca obavljaju dužnosti prvog zamenika, a da pri tom ne zadužuju nijedan predmet. Potrebno je razmotriti mogućnost uvođenja „okvirne norme“ kojom bi bio određen optimalan broj predmeta po zameniku javnog tužioca po svim rangovima tužilaštva, koja norma bi bila polazna osnova za utvrđivanje realnih potreba broja zamenika javnih tužilaca, kao i u postupku ocenjivanja.
  1. Izmena Pravilnika o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu (Sl.gl.79/2009) u pogledu broja zapisničara i broja osoblja na administrativnim poslovima u osnovnim i višim javnim tužilaštvima. Naime, Pravilnik je donet pre početka primene novog ZKPa i bio je u saglasnosti da potrebama tadašnje procesne nadležnosti tužilaca koja nadležnost nije podrazumevala svakodnevna saslušanja. Uvođenjem tužilačke istrage dramatično se povećala potreba za zapisničarima zbog procesne nadležnosti saslušanja. Takođe, ali u znatno manjem obimu, povećala se potreba za osobljem na administrativnim poslovima, imajući u vidu povećanu ukupnu količinu predmeta (starih i novoprimljenih). Ukoliko bi svaki zamenik javnog tužioca imao svog zapisničara (kao što svaki sudija ima svog zapisničara), ili, ukoliko bi na dva zamenika javnog tužioca bio zaposlen jedan zapisničar, bilo bi moguće efikasnije obavljati saslušanja. Prema trenutnom stanju, što zbog nedovoljnog broja zapisničara, što zbog nedostatka prostorija i drugih tehničkih razloga, u najvećem broj tužilaštava, zamenik tužioca ima samo jedan, ili najviše dva dana nedeljno za poslove saslušanja, što sve usporava tok istrage i samim tim produžava rok u kome tužilac predmet rešava. Takođe, veliki broj zamenika se žali na to da najveći deo svog radnog vremena provedu baveći se administrativnim poslovima, što ostavlja kraći deo radnog dana za obradu predmeta.

 

  1. Povećanje broja tužilačkih pomoćnika na određeno vreme u javnim tužilaštvima u kojima postoji značajan broj starih predmeta. Analiza pokazuje da određeni broj javnih tužilaštava ima zabrinjavajuće visok nivo predmeta prenetih iz prethodnih godina, kao i da tendencije za naredne godine nisu obećavajuće. Ta tužilaštva, po pravilu, imaju i nisku stopu rešavanja predmeta (CR) što sve vodi u „začarani krug“ iz kog jedini izlazak predstavlja dramatično povećanje stope rešavanja predmeta srednjeročno. U tom smislu prva preporuka je povećanje broja zamenika javnog tužioca, koja preporuka bi, po našim procenama, dovela do trajnog povećanja CR na optimalni nivo – preko 90%. Međutim samo povećanje CR na preko 90% nije dovoljno. Da bi se započelo rešavanje starih predmeta, potrebno je povećanje CR preko 100%, odnosno, potrebno je povećanje CR na 120% kako bi u naredne 3 godine mogli broj starih predmeta da svedemo na održiv nivo. Tek nakon tog perioda, moguće je CR smanjiti ponovo na nivo preko 90% - koji nivo, bi uz mali broj starih predmeta, bio dugoročno održiv. Dakle, povećanje broja zamenika javnih tužilaca predstavlja dugoročno, održivo i optimalno rešenje, ali, kako bi ovo rešenje dalo navedene efekte, neophodno je izvršiti snažni podsticaj u efikasnosti postupanja u naredne tri godine u smislu povećanja broja tužilačkih pomoćnika uz čiji doprinos bi CR bio značajno uvećan na nivo od 120%. Tužilački pomoćnici bi mogli biti zaposleni na ograničeni period od tri godine na poslovima istražnog odeljenja isl., u zavisnosti od potreba tužilaštva.
  1.  Premeštaj državnih službenika i nameštenika. Potreba za povećanjem broja tužilačkih pomoćnika, zapisničara i administrativnog osoblja ne mora nužno da znači povećanje troškova. Naime, trajno ili privremeno radno angažovanje navedenih lica, moguće je sprovesti u postupku premeštaja iz drugih organa ili na drugi način kojim bi se omogućavalo fleksibilnije profesionalno kretanje. Primera radi, postoji značajan broj lica koja su uspešno završila program Pravosudne akademije, a nisu izabrani na pravosudnu funkciju, s tim što primaju novčanu naknadu. Navedena lica je moguće uvesti u sistem, tako što bi, do izbora na funkciju radili kao tužilački pomoćnici sa svim ovlašćenjima koja tužilački pomoćnici imaju. Rad ovih lica u tužilaštvu, pa makar i na kraći rok od 6 meseci ili godinu dana, do njihovog izbora na pravosudnu funkciju, nesumnjivo bi doveo do povećanja efikasnosti postupanja tužilaštva. Svakako, novih izdataka za budžet ne bi bilo, jer navedena lica, svakako već primaju naknadu, preciznija preporuka je data u delu koji se tiče ovlašćenja Državnog veća tužilaca.

 

Republičko javno tužilaštvo

  1. Donošenje programa rešavanja starih predmeta. Uočljivo je da veliki broj javnih tužilaštava ima značajno visok procenat predmeta prenetih iz prethodnih godina (starih predmeta). Ukoliko se ima u vidu da tužilaštva koja imaju visok procenat starih predmeta, ujedno, po pravilu, imaju i nisku stopu savlađavanja priliva (CR), onda je jasno da će se trend rasta broja starih predmeta nastaviti.

Osnovna javna tužilaštva: od 58 osnovnih javnih tužilaštava, u 18 tužilaštava procenat starih predmeta je preko 50%, u 60,4% tužilaštva je između 20% i 50%, a tek u 8,6% tužilaštava procenat starih predmeta je na održivom nivou od ispod 20%. Uočljiva je tendencija rasta procenta starih predmeta iz godine u godinu. Naročito je zabrinjavajuće stanje u tužilaštvima na području grada Beograda i šire okoline – Prvo, Drugo, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, tužilaštvo u Obrenovcu i Mladenovcu gde procenat starih predmeta znatno prelazi 60%. U navedenim tužilaštvima, sa relativno niskom stopom savlađivanja priliva (od 60%-80%) potrebno je da se stopa savlađivanja priliva poveća preko 120% kako bi do 2019. godine mogli da stabilizujemo i učinimo održivim broj starih predmeta.

U višim javnim tužilaštvima je nešto bolja slika, ali i dalje zabrinjavajuća. 60% viših javnih tužilaštava ima ispod 20% starih predmeta, a u 40% tužilaštava procenat starih predmeta je od 20% do 50%. Međutim, jasan je trend povećanja procenta starih predmeta, tako da od ukupno 25 viših javnih tužilaštava, tek u 3 tužilaštva dolazi do pada procenta starih predmeta, u jednom tužilaštvu stagnira, a u 21 tužilaštvu taj procenat raste. Dakle, rast procenta starih predmeta je uočen kod 87,5% viših tužilaštava.


Rešavanje starih predmeta je obaveza pravosuđa u celosti. Nije zgoreg ukazati i na činjenicu da je Srbija u obavezi da poštuje pravo na suđenje u razumnom roku, što je regulisano i zakonom i da posledica kršenja ovog prava može biti isplata značajnih novčanih naknada. Nesporno je da je problem velikog broja starih predmeta u tužilaštvu prevashodno uslovljen nedovoljnim brojem zamenika javnih tužilaca, što proizilazi iz analize. Međutim, pored preporuke za povećanjem broja zamenika javnih tužilaca i tužilačkih pomoćnika, potrebno je doneti i program rešeavanja starih predmeta kako bi se odredili jasni ciljevi i rokovi rešavanja ovog problema. Program rešavanja starih predmeta može da se donese po ugledu na program VSSa, s tim što je potrebno da svako tužilaštvo pojedinačno donese program. Naime, analiza je pokazala da su uzroci velikog broja starih predmeta, kao i tendencija rasta starih predmeta, različitog porekla i da se razlikuju od tužilaštva do tužilaštva. Jasno je i na prvi pogled da je osnovni uzrok u nekim tužilaštvima nedovoljan broj zamenika javnih tužilaca (tužilaštva na području grada Beograda i okoline), s druge strane, u drugim tužilaštvima postoji relativno dovoljan broj zamenika, ali i dalje dolazi do rasta procenta starih predmeta.  Stoga je potrebno, za svako tužilaštvo koje ima visok procenat starih predmeta, izvršiti analizu uzroka rasta ili nemogućnosti smanjenja procenta starih predmeta, pa nakon toga doneti određene preporuke i uputstva, kao i odrediti rokove u kojima bi se preporuke i uputstva sproveli, nakon čega je potrebno ponovo izvršiti analizu kako bi se utvrdilo da li je program dao rezultate. Primera radi, analiza uzroka treba da obuhvati analizu vrsta starih predmeta – da li su u pitanju Kt, Ktr predmeti i slično; analizu razloga zbog kojih predmeti nisu rešeni; analizu uslova rada obrađivača predmeta, kao i obima administrativnih poslova koje obrađivači predmeta tokom dana obave, razgovor sa nosiocima javnotužilačke funkcije o razlozima nerešavanja predmeta i sl. Ukoliko se utvrdi da uzrok sporijeg postupanja po predmetima, između ostalog, leži i u tome što ne postoje adekvatni uslovi za rad, u smislu nedovoljnog broja kancelarija ili velikog broja ljudi u jednoj kancelariji, potrebno je fleksibilnije odrediti radno vreme ili omogućiti kućni rad nekim danima u nedelji, kako bi obrađivači predmeta imali elementarne uslove za čitanje dokumentacije i intelektualni rad, što javnotužilački posao i podrazumeva9. Program, takođe, može da predvidi i formiranje posebnih grupa sastavljenih od zamenika javnih tužilaca i tužilačkih pomoćnika koje će da postupaju samo u starim predmetima, ili formiranje istražnih centara koji bi radili istragu, dok bi obrađivači predmeta imali više vremena za okončanje starih predmeta.

  1. Upućivanje i premeštaj zamenika javnih tužilaca. Analiza je pokazala da je u najvećem broju osnovnih javnih tužilaštava potrebno popunjavanje ili povećanje postojeće sistematizacije, a da su nešto bolje prilike u višim javnim tužilaštvima. Međutim, analiza je pokazala da postoje tužilaštva, doduše, radi se o samo dva tužilaštva u kojima je potrebno hitno smanjenje sistematizovanih tužilačkih mesta (Više javno tužilaštvo u Šapcu i Više javno tužilaštvo u Požarevcu). Takođe, analiza je pokazala da postoji ekstremna nesrazmera u broju predmeta po jednom zameniku javnog tužioca na istom nivou u zavisnosti od toga u kom tužilaštvu radi. Ta nesrazmera ide čak i do 10 puta. Imajući sve navedeno u vidu, potrebno je utvrditi da li je potrebno i moguće izvršiti hitan premeštaj ili upućivanje zamenika javnih tužilaca u ona tužilaštva gde je to hitno potrebno, a do raspisivanja konkursa ili vraćanja zamenika sa dužeg odsustva. Ovakvim postupanjem bi eventulano bila smanjena potreba za hitnim  izborima za zamenike javnih tužilaca u pojedinim tužilaštvima, čime bi se oslobodila sredstva za popunjavanje mesta u nekim drugim tužilaštvima gde je to potrebnije.

Sa druge strane, praksa upućivanja i premeštaja zamenika je, čini se, dosta raširena i nije u svakom slučaju bila opravdana. Stoga je potrebno navedeno preduzimati samo u slučajevima kada je to zaista neophodno, a u cilju kratkoročne stabilizacije problema konkretnog tužilaštva. Premeštaj i upućivanje ni na koji način ne treba da zamene sistematizaciju, a posebno ne raspisivanje konkursa za popunjavanje zameničkih mesta. Analiza je pokazala da veliki broj  upućenih i premeštenih zamenika (33 upućena i 32 vf) dodatno destabilizuju sistem i da iskrivljuju sliku o problemima u pojedinim tužilaštvima i potrebnom broju zamenika. Stoga je preporuka je da upućivanje i premeštaj treba da postoje samo izuzetno.

Državno veće tužilaca

  1. Potrebno je započeti sa primenom člana 40. st.9. Zakona o Pravosudnoj akademiji prema kojoj odredbi Veće može licu koje je završilo početnu obuku odobriti zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u tužilašvu najduže tri godine, ukoliko se javljao na konkurs, a nije izabran. Smatramo da bi ovakvo postupanje, svakako u saradnji sa Ministarstvom pravde, imajući u vidu njihovu nadležnost u pogledu plata, bilo korisno iz više razloga. Prvo, povećali bi se kapaciteti tužilaštava u pogledu stručnog osoblja, što bi, nesumnjivo dovelo do povećanja efikasnosti postupanja, samim tim i smanjenja broja starih predmeta (što je neophodno ukoliko želimo da povećamo CR preko 100%). Ovo je naročito potrebno u tužilaštvima na području grada Beograda. Drugo, navedena lica već primaju naknadu, koja se u krajnjoj istanci finansira iz budžeta RS, a da pri tom nisu u obavezi da rade na bilo kom mestu. Ukoliko ta lica duže vremena ne budu radno angažovana, može se postaviti pitanje opravdanosti isplata. Njihovo zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme ne bi iziskivalo nove troškove za budžet, a predstavljalo bi veliki doprinos naporima za unapređenje efikasnosti rada tužilaštva u cilju smanjenja broja starih predmeta. Takođe, ovim licima bi se omogućilo da nastave sa sticanjem praktičnih znanja i iskustava.

  1. Popunjavanje utvrđene sistematizacije, kao i usvajanje nove proširene sistematizacije zamenika javnih tužilaca (uz saglasnost ministra) na osnovu člana 75. st.5. Zakona o javnom tužilaštvu.

Smatramo da je povećanje broja zamenika javnih tužilaca neophodno, kako zbog već izložene argumentacije u delu koji se odnosi na stare predmete, ali takođe i iz razloga što tužilaštva imaju relativno nizak nivo stope savlađivanja priliva (CR), s negativnim tendencijama naročito u višim javnim tužilaštvima. Takođe, uočena je ekstremna nejednakost u stopi CR u tužilaštvima istog ranga, tako skoro jednak broj osnovnih javnih tužilaštava ima ekstremno nisku (ispod 80%), odnosno ekstremno visoku (iznad 100%) stopu CR. Ova osnovna tužilaštva ekstremnih vrednosti u zbiru čine skoro polovinu svih osnovnih tužilaštava. U višim tužilaštvima situacija nešto uravnoteženija, tako da tužilaštva sa ekstremnim vrednostima u zbiru čine 28% od ukupnog broja viših tužilaštava.
U daljem tekstu će na osnovu izvršene analize biti date preporuke o potrebi popunjavanja sistematizacije, o potrebi povećanja sistematizacije sa naznakom da li je neophodna hitna reakcija, i konačno o optimalnom broju zamenika javnih tužilaca za svako pojedinačno javno tužilaštvo na osnovu utvrđenih kriterijuma koji su prethodno opisani u analizi.

Dalja analiza odnosi se samo na osnovna i viša tužilaštva podeljena po područjima apelacionih tužilaštava.

NOVOSADSKA APELACIJA

  1. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu
  • sistematizacija je popunjena (dvoje zamenika upućeno u AJT Novi Sad, jedan član DVT)
  • hitno vraćanje dvoje upućenih ili raspisivanje konkursa za njihova mesta ukoliko budu izabrani u druga tužilaštva
  • hitno proširenje za još 1 mesto, na ukupan broj 17
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 30 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 11 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme 8,9 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 4 nepopunjena mesta), konkurs je u toku
  • hitno vraćanje jednog upućenog (koji je sada VF u Vrbasu), odnosno raspisivanje konkursa za to mesto, ukoliko bude izabran za tužioca.
  • hitno proširenje za još 2 mesta, na ukupan broj 31
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 50 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 31 predmet mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 24,22 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 upražnjeno mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 50 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 25 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu
  • sistematizacija je popunjena. U ovo tužilaštvo je upućen jedan zamenik
  • hitno proširenje sistematizacije za  4 mesta – ukupno 7
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 13 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 17 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 9,7 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 2 mesta).
  • hitno proširenje za još 4 mesta, na ukupan broj 10
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 16 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 60 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 24 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju
  • popunjavanje sistematizacije za 1 mesto - konkurs je u toku
  • hitno proširenje za 1 mesto, na ukupan broj 3
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 75 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 25 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi
  • sistematizacija je popunjena. Jedan zamenik je upućen u VJT Zrenjanin.
  • hitno vraćanje upućenog zamenika ili raspisivanje konkursa ukoliko bude izabran u drug tužilaštvo
  • hitno proširenje za 1 mesto, na ukupan broj 4
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 51 predmet mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 25 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Somboru
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • hitno proširenje za još 1 mesto, na ukupan broj 4
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 25 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 12,3 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Somboru
  • sistematizacija je popunjena, 1 je upućen u VJT Sombor
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 18 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu
  • sistematizacija je popunjena, nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 6 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 23 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici
  • sistematizacija je popunjena, nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 8 premeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto), nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 19 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Rumi
  • hitno popunjavanje sistematizacije preostalo je 1 mesto. Jedan zamenik je trenutno vf.
  • hitno raspisivanje konkursa ukoliko vf bude izabran za tužioca
  • hitno proširenje sisematizacije za 1 mesto, na ukupan broj 5
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 60 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 24 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi
  • popunjavanje 1 sistematizovanog mesta (preostalo je 1 mesto). Jedan zamenik je trenutno vf. Nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 6 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 22 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Subotici
  • sistematizacija je popunjena
  • hitno proširenje za 1 mesto, na ukupan broj 5
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 11 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 8,8

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Subotici
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 12 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 26 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 22,5 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Senti
  • sistematizacija je popunjena
  • hitno proširenje za još 2 mesta, na ukupan broj 4
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 67 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme 33,5 predmeta mesečno po zameniku. Međutim, radi se o malom tužilaštvu u kome i javni tužilac treba da obrađuje predmete, tako da se norma umanjuje

 

  1. Više javno tužilaštvo u Šapcu
  • sistematizacija je popunjena
  • hitno smanjenje sistematizacije, predviđeno je 8, a preporučeni broj je 7 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 4 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do 4,6 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 3 nepopunjena mesta). Jedan zamenik je vf, a jedan član DVT.
  • hitno raspisivanje konkursa za jedno mesto, ukoliko vf bude izabran za tužioca
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 17 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 36 predmeta mesečno
  • hitne mere dovele bi do norme 21 predmet mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Loznici
  • nije potrebno hitno reagovanje
  •  kasnije popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  •  trenutna norma je 21 predmet mesečno

 

Novosadska apelacija – hitno
Proširenje – 18 mesta
Popunjavanje – 10 mesta                     Ukupno – 28 novih mesta (8 viših i 20 osnovnih)

 

BEOGRADSKA APELACIJA

  • Više javno tužilaštvo u Beogradu
  • hitno popunjavanje 2 preostala nepopunjena mesta.
  • u ovom tužilaštvu dva zamenika su upućena u druga tužilaštva i dva zamenika iz drugog tužilaštva u ovo tužilaštvo
  • hitno vraćanje dva upućena zamenika, ili, ukoliko oni budu izabrani u drugo tužilaštvo, raspisati konkurs za njihova mesta
  • hitno proširenje sistematizacije za još 2 mesta na 52, umesto dosadašnjih 50 mesta
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca – 70 (prema normi 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 8 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme 6,7 predmeta mesečno. Zbog specifične nadležnosti ovog tužilaštva smatramo da su hitne mere neophodne.

 

  •  Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu
  • popunjavanje sistematizacije – 1 nepopunjeno mesto.
  • u ovom tužilaštvu sistematizovano je 50 zamenika, s tim što je 1 mesto upražnjeno, za 6 mesta konkurs je u toku, 4 zamenika je upućeno u druga tužilaštva, jedan je u DVT.  Od preostalih 38 zamenika, njih 4 nisu zadužena predmetima. Broj zamenika koji zadužuju predmete je 34.
  •  potrebno je vraćanje zamenika javnih tužilaca koji su upućeni u druga tužilaštva, odnosno raspisivanje konkursa za njihova mesta, ukoliko budu izabrani u drugim tužilaštvima
  • ukoliko bi se u ovom tužilaštvu obezbedio rad svih 50 sistematizovanih zamenika ne bi bilo potrebe za povećanjem sistematizacije.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca – 59 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 26 predmeta mesečno (na operativni broj 34 zamenika)
  • očekivana norma nakon izbora 6 zamenika 22,22 predmeta mesečno
  • predložene mere bi dovele do norme od 17,48 predmeta mesečno
  • Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu
  • popunjavanje sistematizacije za tri upražnjena mesta – konkurs je u toku.
  • jedan zamenik je upućen u drugo tužilaštvo
  • potrebno je hitno vraćanje upućenog zamenika ili raspisivanje konkursa za njegovo mesto ukoliko bude upražnjeno
  •  hitno proširenje sistematizacije za još 8 mesta, na ukupan broj 35 zamenika.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca – 52 (prema normi 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 39 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,3 predmeta mesečno

 

  • Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu
  • popunjavanje sistematizacije, konkurs je u toku za sva upražnjena mesta
  • 3 zamenika iz ovog tužilaštva su upućena u druga tužilaštva
  • hitno vraćanje upućenih zamenika – ukoliko je moguće, odnosno raspisivanje konkursa za njihova mesta, ukoliko budu upražnjena
  •  hitno proširenje sistematizacije za još 8 mesta, na ukupan broj 31 zamenika.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 45 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 45 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21,5 predmeta mesečno
  • Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • hitno proširenje za još 2 mesta, na ukupan broj 7
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 10 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 37 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21 predmeta mesečno

 

  • Osnovno javno tužilaštvo u Mladenovcu
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto), nije hitno.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 23 predmeta mesečno
  • Osnovno javno tužilaštvo u Lazarevcu
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto), nije hitno
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je - 5 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 23 predmeta mesečno

 

  • Više javno tužilaštvo u Smederevu
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 6 predmeta mesečno
  • Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 2 mesta).
  • hitno proširenje za još 3 mesta, na ukupan broj 11
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 18 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 45 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 24 predmeta mesečno

 

  • Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani
  • sistematizacija je popunjena
  • u ovom tužilaštvu 1 zamenik je vf u tom tužilaštvu, 1 je vf u Negotinu, 1 je na dužem bolovanju sa zahtevom za invalidsku penziju, 1 je na porodiljskom. Trenutno radi samo 1 zamenik.
  • ovo tužilaštvo je u najgoroj situaciji i zahteva posebnu pažnju. Nije potrebno povećanje sistematizacije, ali je potrebno obezbediti rad. Ovo je moguće putem upućivanja iz tužilaštava koja nisu previše opterećena.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 62 predmeta mesečno
  • Više javno tužilaštvo u Pančevu
  • sistematizacija je popunjena. Jedan zamenik je vf u drugom tužilaštvu.
  • potrebno je raspisati konkurs za njegovo mesto, ukoliko bude izabran za tužioca
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 9 predmeta mesečno

 

  • Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu
  • sistematizacija je popunjena
  • hitno proširenje za još 3 mesta, na ukupan broj 11
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 16 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 31 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,54 predmeta mesečno
  • Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 18 predmeta mesečno

 

  • Više javno tužilaštvo u Valjevu
  • sistematizacija je popunjena. Jedan zamenik je na dužem bolovanju.
  • hitno proširenje za 1 mesto, na ukupan broj 5
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 14 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 8,4 predmeta mesečno
  • Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu
  • sistematizacija je popunjena, nije potrebno hitno reagovanje. Jedan zamenik je vf u ovom tužilaštvu
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 11 (prema normi od 15 predmeta mesečno), isto je predviđeno sistematizacijom.
  • trenutna norma je 17 predmeta mesečno

 

  • Osnovno javno tužilaštvo u Mionici
  • sistematizacija je popunjena. Jedan zamenik je  vf.
  • ukoliko vf bude izabran za tužioca potrebno je raspisivanje konkursa za upražnjeno mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 46 predmeta mesečno
  • sa popunjenom sistematizacijom, nakon izbora tužioca norma bi bila 23 predmeta mesečno (norma je niža ukoliko tužilac zadužuje predmete).
  • Osnovno javno tužilaštvo u Ubu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • hitno proširenje za još 1 mesto, na ukupan broj 3
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 71 predmet mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 23,6 predmeta mesečno (norma je niža ukoliko tužilac zadužuje predmete)

 

Beogradska apelacija - hitno
Proširenje – 28 mesta
Popunjavanje – 6 mesta              Ukupno - 34 novih mesta (5 viših i 29 osnovnih)

 

KRAGUJEVAČKA APELACIJA

  1. Više javno tužilaštvo u Kragujevcu
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 2 mesta). U ovo tužilaštvo su upućena dva zamenika iz AJT, tako da ih trenutno ima 8
  • kada se upućeni vrate, potrebno je raspisati konkurs za preostala 2 mesta
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 12 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 10 predmeta mesečno, sa upućenim norma je 7,5

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Kragujavcu
  • jedno mesto je upražnjeno po sistematizaciji, nije potrebno hitno reagovanje. Jedan zamenik je upućen u drugo tužilaštvo
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 17 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 18,5 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Aranđelovcu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 4 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 33 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Jagodini
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je –9 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 7 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 15 predmeta mesečno), isto je predviđeno i sistematizacijom
  • trenutna norma je 18 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Despotovcu
  • sistematizacija je popunjena. Jedan zamenik je vf
  • hitno proširenje za 1 mesto
  • ukoliko vf bude izabran za tužioca, potrebno je raspisati konkurs za jedno zameničko mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 6 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 42 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 15 predmeta mesečno), sistematizovano je 6,
  • trenutna norma je 15 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Kruševcu
  • popunjena je sistematizacija. Sistematizovano je 5, operativno radi 4
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma na 4 zamenika je 10 predmeta mesečno, na 5 zamenika bi bila 8 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu
  • hitno popunjavanje 2 sistematizovana mesta (upražnjeno sada ukupno 3 mesta)
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 12 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 30 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,5 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Brusu
  • popunjavanje sistematizacije za 1 mesto, konkurs je u toku
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 41 predmeta mesečno ukupno za tužioca i zamenika
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Trsteniku
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto)
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 39 predmeta mesečno ukupno za tužioca i zamenika

 

  1. Više javno tužilaštvo u Kraljevu
  • hitno popunjavanje 1 sistematizovanog mesta (ukupno nepopunjeno 2 mesta).
  • u ovom tužilaštvu 1 zameniku je prestala funkcija, 1 se razrešio, ali je 1 upućen u to tužilaštvo
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 12 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 9 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Kraljevu
  • hitno popunjavanje 1 sistematizovanog mesta (preostalo je 2 mesta).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 12 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 25 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21,8 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Raški
  • popunjavanje sistematizacije za 1 mesto, konkurs je u toku.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 2 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 26 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 13 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Čačku
  • sistematizacija nije popunjena, jedno slobodno mesto
  • jedan zamenik je upućen u ovo tužilaštvo
  • popunjavanje sistematizacije za 1 mesto je potrebno, ali nije hitno
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 9 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Čačku
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 11 (prema normi od 15 predmeta mesečno), isti broj je predviđen i sistematizacijom
  • trenutna norma je 20 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Gornjem Milanovcu
  • popunjavanje sistematizacije za 1 mesto, konkurs je u toku
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 41 predmet mesečno
  • popunjavanje bi dovelo do norme od 20,5 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 5 predmeta mesečno), toliko je i sistematizovano
  • trenutna norma je 7 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru
  • sistematizacija je popunjena
  • hitno proširenje za 2 mesta, na ukupan broj 9
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 14 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 30 predmeta mesečno
  •  hitne mere bi dovele do norme od 23,3 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Užicu
  • nije potrebno hitno reagovanje.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 7 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Užicu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 9 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 26 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21,6 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Požegi
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 19 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju
  • nije potrebno hitno reagovanje
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 18 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Požarevcu
  • hitno smanjenje sistematizacije.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 5 predmeta mesečno), a sistematizovano je 6
  • trenutna norma je 4 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do 4,8 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu
  • hitno popunjavanje sistematizacije za 1 mesto (preostalo je još 1 mesto)
  • tri zamenika javnog tužioca su upućena u druga tužilaštva. Kada se obavi izbor tužilaca i zamenika u Velikom Gradištu i Petrovcu na Mlavi, gde su upućeni, potrebno je ponovo analizirati koliko je mesta upražnjeno u ovom tužilaštvu i raspisati konkurs za popunu upražnjenih mesta
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 10 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 30 predmeta mesečno
  • hitno popunjavanje 1 mesta bez vraćanja upućenih bi dovelo do norme 25 predmeta mesečno, a sa vraćanjem upućenih na 18,75 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu
  • hitno popunjavanje sistematizacije za 1 mesto.
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 47 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 23,5 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Petrovcu na Mlavi
  • hitno popunjavanje sistematizacije za 1 mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 41 predmet mesečno

hitne mere bi dovele do norme od 20,5 predmeta mesečno


Kragujevačka apelacija- hitno
Proširenje – 3 mesta
Popunjavanje – 9 mesta                 Ukupno – 12 novih mesta (1 viši i 11 osnovnih)

NIŠKA APELACIJA

  1. Više javno tužilaštvo u Nišu
  • popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 18 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 8 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Nišu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 2 mesta)
  • jedan zamenik je vf
  • hitno proširenje za još 1 mesto, na ukupan broj 22
  • ukoliko vf bude izabran za tužioca, raspisati konkurs i za njegovo mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 34 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 30 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,9 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 2 mesta).
  • hitno proširenje za 1 mesto, na ukupan broj 5
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 55 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Vranju
  • sistematizacija je popunjena
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 8,2 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Vranju
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto)
  • jedan zamenik je vf
  • ukoliko vf bude izabran za tužioca, raspisati konkurs i za njegovo mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 16 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 27 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 24,3 predmeta mesečno

                                                 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Vladičinom Hanu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 4 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 32 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 21,3 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Leskovcu
  • sistematizacija je popunjena
  • proširenje sistematizacije za još 1 mesto, na ukupan broj 5
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 8 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 9 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto)
  • jedan zamenik je upućen u Lebane, očekuje se da će se vratiti nakon izbora zamenika u Lebanu
  • hitno proširenje za još 2 mesta, na ukupan broj 11
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 18 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 38 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 24,1 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Lebanu
  • hitno popunjavanje sistematizacije za 1 mesto
  • trenutno je u toku konkurs za 1 mesto
  • oba mesta, u toku je konkurs za jedno mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 4 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 65 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do toga da se norma od 65 predmeta mesečno deli na dva zamenika i jednog tužioca – prosek 21,6 predmeta mesečno

 

  1. Više javno tužilaštvo u Zaječaru
  • sistematizacija je popunjena
  • jedan zamenik je vf
  • hitno proširenje sistematizacije za još 2 mesta, na ukupan broj 6
  • ukoliko vf bude izabran na mesto tužioca, potrebno je raspisati konkurs i za to mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 10 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 16 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 8 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru
  • nije potrebno hitno reagovanje, sistematizacija je popunjena
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 11 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 21 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Boru
  • sistematizacija je popunjena
  • jedan zamenik je vf
  • hitno proširenje sistematizacijeza 1 mesto
  • ukoliko vf bude izabran za tužioca, potrebno je raspisati konkurs i za to mesto
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 6 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 45 predmeta mesečno
  •  hitne mere bi dovele do norme od 22,5 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Negotinu
  • nije potrebno reagovanje, popunjena je sistematizacija
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 3 (prema normi od 5 predmeta mesečno), toliko je i sistematizovano
  • trenutna norma je 5 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu
  • hitno popunjavanje sistematizacije (preostalo je 1 mesto)
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 25 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 20 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Pirotu
  • sistematizacija je popunjena
  • jedan zamenik je vf
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 4 (prema normi od 5 predmeta mesečno), toliko je i sistematizovano
  • trenutna norma je 7 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu
  • hitno popunjavanje 1 sistematizovnog mesta (preostalo je 2 mesta).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 7 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 28 predmeta
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,4 predmeta mesečno
  1. Više javno tužilaštvo u Prokuplju
  • hitno popunjavanje 1 sistematizovanog mesta (preostalo je 2 mesta).
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 5 (prema normi od 5 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 13 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 8,6 predmeta mesečno

 

  1. Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju
  • sistematizacija je popunjena
  • dva zamenika su vf u drugim tužilaštvima
  • hitno proširenje za još 2 mesta, na ukupan broj 7
  • ukoliko zamenici, koji su trenutno vf, budu izabrani za tužioce, potrebno je raspisati konkurs i za njihova mesta
  • preporučeni broj zamenika javnih tužilaca je – 11 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 53 predmeta mesečno
  • hitne mere bi dovele do norme od 22,57 predmeta mesečno
  1. Osnovno javno tužilaštvo u Kuršumliji
  • sistematizacija je popunjena
  • preporučeni broj zamenika je 3 (prema normi od 15 predmeta mesečno)
  • trenutna norma je 48 predmeta mesečno, ovu normu dele zamenik i tužilac

 

Niška apelacija – hitno
Proširenje – 9 mesta
Popunjavanje – 11 mesta                           Ukupno – 20 mesta (3 viša i 17 osnovnih)

 

Hitne potrebe – ukupno za osnovna i viša tužuilaštva

 

 

Proširenje – 58 mesta
Popunjavanje – 36 mesta                               Ukupno – 94 mesta (17 viših i 77 osnovnih)

 

VI FINANSIJSKA ANALIZA

Imajući u vidu da preporuke daju tačne podatke o broju mesta za koje je potrebno raspisati konkurs, to je moguće izvršiti preciznu finansijsku procenu troškova.

Zamenici osnovnog tužioca
Potreban broj novih mesta (popunjavanje ili proširenje) - 77
Prosečna plata zamenika osnovnog tužioca sa dodacima (pripravnost i prekovremeni rad) bruto = 154.000,00 dinara ili 1.252,00 evra
1.252,00 evra *77 zamenika*12 meseci =1.156.848,00 evra za godinu dana

Zamenici višeg tužioca
Potreban broj novih mesta (popunjavanje ili proširenje) -17
Prosečna plata zamenika višeg tužioca sa dodacima (pripravnost i prekovremeni rad), bruto = 186.000,00 dinara =1.512,00 evra
Polazeći od pretpostavke da će zamenici višeg tužioca da se biraju iz reda zamenika osnovnog tužioca, računali smo razliku u platama zamenika tužioca navedenih rangova. Razlika u bruto platama sa dodacima između zamenika višeg i osnovnog je 32.000,00 dinara = 260 evra,
260 evra*17zamenika*12meseci = 53.040,00 evra za godinu dana

Ukupno


Ukupan trošak bruto plata sa dodacima za 77 zamenika osnovnih i 17 zamenika viših  je 1.156.848,00 + 53.040,00, odnosno ukupno 1.209.888,00 evra bruto za godinu dana.

Ipak, potrebno je imati u vidu da u Srbiji ima 68 lica koja su u prethodnim godinama bili korisnici početne obuke Pravosudne akademije i program su ispešno okončali, a do sada nisu izabrani na pravosudne funkcije. Ova lica primaju mesečnu neto platu u iznosu 70% od plate sudije osnovnog suda, to je oko 67.200,00 dinara neto, odnosno bruto oko 95.000,00 dinara ili 772 evra. Dakle, za 68 lica, ukupno se izdvaja 629.952,00 evra na godišnjem nivou, odnosno, više od polovine traženog iznosa za ukupne troškove izbora zamenika.
Ukoliko bi samo polovina od navedenih lica bila izabrana za zamenike javnih tužilaca, time bi ukupni troškovi pali na 894.921,00 evra na godišnjem nivou.

Napomene radi - u ovoj godini bilo predviđeno uvećanje za 22 mesta zamenika osnovnih javnih tužilaca i da je budžetom predviđeno da početak isplate plata bude april mesec, a kako je nesporno da će prva isplata biti moguća najranije u novembru mesecu (s obzirom da još uvek nije podnet predlog Skupštini), to smatramo da je u ovoj godini ostvarena „ušteda“ navedenih 22 plata za period od 7 meseci. Ova ušteda iznosi 232.848,00 evra.

Međutim, prilikom razmatranja troškova koje iziskuje izbor novih lica, potrebno je imati u vidu činjenicu da tužilaštva nisu puki trošak budžeta, već da, na izvestan način i prihoduju budžetu, u smislu prikupljanja sredstava po osnovu opotuniteta koja se uplaćuju na poseban podračun Ministarstva, a koja sredstva se dodeljuju na konkursu Ministarstva pravde nosiocima projekta iz oblasti javnog interesa – zdravstvo, kultura, prosveta i sl. Tako, iz medijskih navoda10proizilazi da tužilaštva godišnje, po osnovu oportuniteta, prikupe i do 5 miliona evra. Sa druge strane, tek jedna petina te sume je  potrebna radi rešavanja akutnih problema tužilaštva, a sve u cilju povećanja efikasnosti postupanja i smanjenja broja starih predmeta.

Takođe, potrebno je analizirati i finansijske posledice nepreduzimanja predloženih hitnih mera. Naime, analiza je pokazala da 91% osnovnih tužilaštava ima preko 20% starih predmeta, kao i da 40% viših tužilaštava ima preko 20% starih predmeta, s tim da je savlađivanje priliva u trendu pada. Dakle, izvesno je da bez hitnog reagovanja, samo na osnovu postojećeg stanja, nije moguće obrnuti trend. Stoga, u odsustvu reakcije, možemo da očekujemo da će broj starih predmeta samo da raste, što će kasnije iziskivati još teže i radikalnije mere radi rešavanja problema – za koje možemo da pretpostavimo da će biti i skuplje. Ne treba zaboraviti i da je usvojen Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji predviđa pravično zadovoljenje stranke čije pravo je povređeno, kao i novčano obeštećenje. Opravdano se može postaviti pitanje – koliki će biti troškovi države po osnovu pravičnog zadovoljenja stranaka, ukoliko broj starih predmeta u tužilaštvima bude nastavio da raste. Ipak, čini se da je za državu najveći trošak pravna nesigurnost koju može da proizvede nedovoljno kvalitetan i nedovoljno efikasan rad tužilaštva.

RADNA GRUPA
DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

 

1 Isti zaključak proizilazi i iz Serbia Judicial Functional Review, 2014, str. 280

2 Serbia Judicial Functional Review, 2014, str. 26

3 CEPEJ Report Edition 2014 (2012 data), str. 265.

4 webrzs.stat.gov.rs

5 CEPEJ Report Edition 2014 (2012 data), str. 265.

6 Preuzeto iz CEPEJ metodologije

7 Preuzeto iz CEPEJ metodologije

8 Preuzeto iz CEPEJ metodologije

9 Slično je preporučeno za sudove u Serbia Judicial Functional Review, 2014

10 N1 od 07.04.2016. godine „Sindikat pravosuđa: Tužilaštva najprofitabilnija preduzeća“

--------------------------------------------

Tabelu analize možete preuzeti OVDE1.01 MB .xls

Analizu u izvornom obliku možete preuzeti OVDE682 KB .doc

Poslednje vesti

Ilić i Hadžiomerović o pritiscima na pravosuđe Ilić i Hadžiomerović o pritiscima na pravosuđe Samostalnost u radu tužilaca i sudija jeste ugrožena, a brojni su kanali uticaja na njih, ocenio je Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić.... More detail
Tužioci i sudije ostali bez povećanja plata Tužioci i sudije ostali bez povećanja plata Plata nosioca javnotužilačke funkcije nije samo ekonomska kategorija, već i materijalna garancija tužilačke samostalnosti, zbog čega se, najavljenim... More detail
Održan poslednji okrugli sto u vezi izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe Održan poslednji okrugli sto u vezi izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe Ključno je da mi smatramo da se sada traži model relokacije političkog uticaja. Do sada su to bili vlada i parlament a sada se pokušava da se kroz... More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije