Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Zakoni i odluke Doneti zakoni Zakon o oduzimanju imovine

Zakon o oduzimanju imovine


"Službeni glasnik RS", br. 97/2008

Na osnovu člana 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, donosim


U K A Z

o proglašenju Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela


 
Proglašava se Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2008. godini, 23. oktobra 2008. godine.

 
PR broj 21

U Beogradu, 27. oktobra 2008. godine

Predsednik Republike,

Boris Tadić, s.r.


Z A K O N

 o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
I. OSNOVNE ODREDBE

 
Član 1.


Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela.
Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivična dela:

1) organizovanog kriminala;

2) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju (član 185. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);

 3) protiv privrede (član 223. stav 3, član 224. stav 2, član 225. stav 3, član 226. stav 2, član 229. st. 2. i 3, član 230. stav 2. i član 231. stav 2. Krivičnog zakonika);

4) neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika);

5) protiv javnog reda i mira (član 348. stav 3. i član 350. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);

6) protiv službene dužnosti (član 359. stav 3, član 363. stav 3, član 364. stav 3, član 366. stav 5, član 367. st. 1. do 3, 5. i 6. i član 368. st. 1. do 3. i 5. Krivičnog zakonika);

7) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (član 372. stav 1, član 377, član 378. stav 3, član 379. stav 3, čl. 388. do 390. i član 393. Krivičnog zakonika).

Za krivična dela iz člana 185. st. 2. i 3, člana 230. stav 2, člana 348. stav 3, člana 350. st. 2. i 3, člana 366. stav 5, člana 367. st. 1. do 3, 5. i 6, člana 368. st. 1. do 3. i 5, člana 372. stav 1, člana 377, člana 378. stav 3, čl. 388. do 390. i člana 393. Krivičnog zakonika odredbe ovog zakona primenjuju se ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana.

2) Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

3) Okrivljenim se smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut ili osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona.

4) Ostaviocem se smatra lice protiv koga usled smrti krivični postupak nije pokrenut ili je obustavljen, a u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica je utvrđeno da je zajedno sa tim licima učinio krivično delo iz člana 2. ovog zakona.

5) Pravnim sledbenikom smatra se naslednik osuđenog, svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika.

6) Trećim licem smatra se fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela.

7) Vlasnikom se smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice.

8) Oduzimanjem se smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika imovine proistekle iz krivičnog dela.


Član 4.

Ako odredbama ovog zakona nije drukčije propisano, shodno će se primenjivati odredbe Zakonika o krivičnom postupku.


II. NADLEŽNI ORGANI

Član 5.

Organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela su javni tužilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Nadležnost javnog tužioca i suda u postupku iz stava 1. ovog člana određuje se prema nadležnosti suda za krivično delo iz koga potiče imovina.

a) Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu

Član 6.

Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu (u daljem tekstu: Jedinica) je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Jedinica vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca i suda.

Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomoć Jedinici.

Član 7.

Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Jedinici.

Ministar unutrašnjih poslova raspoređuje rukovodioca Jedinice po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca.

b) Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom

Član 8.

Radi obavljanja poslova predviđenih ovim zakonom osniva se Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija), kao organ u sastavu Ministarstva pravde.

Poslove iz svoje nadležnosti Direkcija vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca i suda.

Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomoć Direkciji.

Član 9.

Direkcija:

1) upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, predmetima krivičnog dela (član 87. Krivičnog zakonika), imovinskom koristi pribavljenom krivičnim delom (čl. 91. i 92. Krivičnog zakonika) i imovinom datom na ime jemstva u krivičnom postupku;

2) vrši stručnu procenu oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela;

3) skladišti, čuva i prodaje privremeno oduzetu imovinu proisteklu iz krivičnog dela i raspolaže tako dobijenim sredstvima u skladu sa zakonom;

4) vodi evidencije o imovini kojom u smislu stava 1. tačke 1. ovog člana upravlja i o sudskim postupcima u kojima je odlučivano o takvoj imovini;

5) učestvuje u pružanju međunarodne pravne pomoći;

6) učestvuje u obuci državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija u vezi sa oduzimanjem imovine proistekle iz krivičnog dela;

7) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Direkcija obavlja i u vezi sa imovinskom koristi proisteklom iz privrednog prestupa odnosno prekršaja.

Član 10.

Direkcija ima svojstvo pravnog lica.

Sedište Direkcije je u Beogradu.

Direkcija može imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta.

Član 11.

Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.

Za direktora može biti postavljeno lice koje ispunjava opšte uslove za rad u organima državne uprave, ima završen pravni ili ekonomski fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva.

Direktor ima položaj državnog službenika u skladu sa propisima o državnim službenicima.

Direktor ne može biti član političke stranke.

Na direktora se primenjuju odredbe propisa koji uređuju pitanja sukoba interesa.

Za svoj rad i rad Direkcije direktor odgovara ministru nadležnom za pravosuđe.

Član 12.

Na rad, unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Direkciji primenjuju se propisi o državnoj upravi, a na rešavanje u upravnim stvarima propisi o opštem upravnom postupku.

Na prava i obaveze zaposlenih u Direkciji primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.

Član 13.

Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih prihoda, u skladu sa zakonom.

Član 14.

Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.
III. POSTUPAK

a) Finansijska istraga

Član 15.

Finansijska istraga pokreće se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela.

U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice.

Član 16.

Dužnost je svih organa i lica koja učestvuju u finasijskoj istrazi da postupaju sa naročitom hitnošću.

Podaci u vezi sa finansijskom istragom poverljivi su i predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica ove podatke ne mogu odavati ni druga lica kojima podaci postanu dostupni. Službeno lice je dužno da drugo lice obavesti da ovi podaci predstavljaju tajnu.

Član 17.

Finansijska istraga pokreće se naredbom javnog tužioca.

Finansijskom istragom rukovodi javni tužilac.

Na zahtev javnog tužioca ili po službenoj dužnosti dokaze iz člana 15. stav 2. ovog zakona prikuplja Jedinica.

Član 18.

Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili drugih lica može se preduzeti, na osnovu odluke nadležnog suda, ako je verovatno da će se pronaći dokazi iz člana 15. stav 2. ovog zakona.

Pretresanje vlasnika ili drugih lica može se preduzeti ako je verovatno da će se pronaći dokazi iz stava 1. ovog člana.

Član 19.

Predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz iz člana 15. stav 2. ovog zakona privremeno će se oduzeti.

Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da Jedinici omoguće uvid i dostave podatke, dokumenta i druge predmete iz stava 1. ovog člana.

Uvid i dostava iz stava 2. ovog člana ne može se uskratiti pozivanjem na obavezu čuvanja poslovne, službene, državne, odnosno vojne tajne.

Član 20.

Javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika.

Naredbom iz stava 1. ovog člana javni tužilac može odobriti Jedinici da vrši automatsku obradu podataka o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika.

b) Privremeno oduzimanje imovine
 
Član 21.

Kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres.

Član 22.

Ako postoji opasnost da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu iz člana 21. stav 1. ovog zakona, javni tužilac može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine.

Mera iz stava 1. ovog člana traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca.

Naredbu iz stava 1. ovog člana izvršava Jedinica.

Član 23.

Pre donošenja odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine sud će zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca.

Poziv se dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište lica iz stava 1. ovog člana, uz upozorenje da će se ročište održati i u slučaju njegovog nedolaska. Ako je poziv dostavljen neposredno vlasniku ili njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, smatra se da je time dostavljanje vlasniku uredno izvršeno.

Ako se poziv ne može dostaviti na način propisan u stavu 2. ovog člana, sud će vlasniku postaviti punomoćnika po službenoj dužnosti za postupak privremenog oduzimanja imovine.

Član 24.
 
Ročište iz člana 23. stav 1. ovog zakona održaće se u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine. Započeto ročište dovršiće se bez prekidanja.

Javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičnog dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno.

Vlasnik i njegov branilac, odnosno punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca.

Član 25.

Po okončanju ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine.

Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se oduzima.

Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može ostaviti vlasniku deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti vlasniku, njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji.

Član 26.

Protiv rešenja iz člana 25. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja iz člana 25. stav 2. ovog zakona.

O žalbi protiv rešenja odlučuje vanraspravno veće, odnosno viši sud.

Član 27.

Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

U slučaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, sud može preispitati donetu odluku.

v) Trajno oduzimanje imovine

Član 28.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o okrivljenom, odnosno svedoku saradniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno svedok saradnik poseduje i zakonitim prihodima, okolnosti koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i prihoda i razloge koji opravdavaju potrebu za trajnim oduzimanjem imovine. Zahtev protiv pravnog sledbenika sadrži dokaze da je nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a zahtev protiv trećeg lica dokaze da je imovina proistekla iz krivičnog dela preneta bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti u cilju osujećenja oduzimanja.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje veće pred kojim se drži glavni pretres, odnosno predsednik tog veća.

Postupak za trajno oduzimanje imovine je hitan.
 
Član 29.
 
Ako je zahtev iz člana 28. stav 1. ovog zakona podnet u toku prvostepenog postupka sud će pozvati vlasnika da se na glavnom pretresu izjasni da li će osporavati zahtev.

U slučaju da uredno pozvani vlasnik ne dođe na glavni pretres ili se ne izjasni o zahtevu ili se izjasni da ne osporava zahtev, odluka o zahtevu će biti doneta u presudi. Odluka o zahtevu može se pobijati žalbom na presudu.

Ako se vlasnik izjasni da osporava zahtev, odluka će biti doneta u posebnom postupku.

Presudom kojom odbija optužbu ili oslobođa od optužbe, sud će odbaciti zahtev za trajno oduzimanje imovine i ukinuti rešenje o privremenom oduzimanju imovine. Sud može dostaviti podatke o imovini vlasnika Poreskoj upravi.

Član 30.

Kada se vlasnik izjasni da osporava zahtev iz člana 28. stav 1. ovog zakona ili ako je zahtev podnet nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, sud će održati glavno ročište na kojem će odlučiti o zahtevu.

Pre održavanja ročišta iz stava 1. ovog člana sud će u roku od 30 dana od pravnosnažnosti osuđujuće presude ili od dana podnošenja zahteva javnog tužioca zakazati pripremno ročište radi predlaganja dokaza.

Član 31.

Na pripremno ročište sud će pozvati vlasnika, njegovog punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca. Poziv se dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište pozvanog lica, uz upozorenje da će se ročište održati i u slučaju njegovog nedolaska.

Ako je poziv dostavljen neposredno vlasniku ili njegovom punomoćniku ako ga ima, smatra se da je time dostavljanje vlasniku uredno izvršeno. U slučaju da se poziv ne može dostaviti na ovaj način, sud će vlasniku postaviti punomoćnika po službenoj dužnosti za postupak trajnog oduzimanja imovine.

Vlasniku će se poziv dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana ročišta ima najmanje osam dana.

U pozivu će sud pozvati lica iz stava 1. ovog člana da na pripremnom ročištu iznesu činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev ili kojim osporavaju zahtev suprotne strane.

Nakon predlaganja dokaza iz stava 4. ovog člana sud će zakazati glavno ročište u roku od tri meseca od dana održavanja pripremnog ročišta. Ako postoje okolnosti na osnovu kojih se može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se pribavi u pomenutom roku ili ako dokaz treba da se pribavi iz inostranstva, dan održavanja glavnog ročišta se može odložiti najduže za još tri meseca. Po proteku roka od šest meseci glavno ročište će se održati bez obzira što određeni dokaz nije pribavljen.

Član 32.

Na glavno ročište sud će pozvati vlasnika, njegovog punomoćnika ako ga ima, javnog tužioca i druga lica čije prisustvo je potrebno. Poziv se dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište pozvanog lica uz upozorenje da će se ročište održati i u slučaju njegovog nedolaska.

Vlasniku će se poziv dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana ročišta ima najmanje 15 dana.

Ako na ročište ne dođe javni tužilac ročište će se odložiti. Predsednik veća će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca.

Član 33.


Glavno ročište počinje iznošenjem sadržine zahteva javnog tužioca. Započeto ročište dovršiće se bez prekidanja.

Ako je zahtev usmeren na imovinu osuđenog, odnosno svedoka saradnika, javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju osuđeni, odnosno svedok saradnik poseduje, o njegovim zakonitim prihodima i okolnostima koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda. Nakon toga osuđeni, odnosno svedok saradnik i njegov punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca.

Ako je zahtev usmeren na imovinu pravnog sledbenika ili trećeg lica, javni tužilac iznosi dokaze da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, odnosno da je imovina preneta na treće lice bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, u cilju osujećenja oduzimanja. Nakon toga pravni sledbenik ili treće lice i njegov punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca.

Član 34.

Po okončanju glavnog ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine.

Rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može da odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog čije postojanje je utvrđeno pravnosnažnom presudom. Sud može da odluči da vlasniku ostavi deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti vlasniku, njegovom punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji.

Po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana Direkcija odmah preduzima mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. Oduzetom imovinom Direkcija upravlja do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine.

Član 35.

Protiv rešenja iz člana 34. stav 1. ovog zakona ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne sprečava Direkciju da postupi u skladu sa članom 34. stav 5. ovog zakona.

O žalbi protiv rešenja odlučuje viši sud.

Član 36.

Rešavajući o žalbi sud može žalbu odbaciti kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i predmet uputiti na ponovno odlučivanje.

Ako je u istom predmetu rešenje već jedanput bilo ukinuto, drugostepeni sud će zakazati ročište i odlučiti o žalbi, s tim da rešenje ne može ukiniti i predmet uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Rešenje o trajnom oduzimanju imovine postaje pravnosnažno kada sud odbije kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv tog rešenja ili uvaži žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za trajno oduzimanje imovine i donese odluku o trajnom oduzimanju imovine.

IV. UPRAVLJANJE ODUZETOM IMOVINOM

Član 37.

Po prijemu rešenja o privremenom, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz člana 9. ovog zakona.

Do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine, odnosno do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine, Direkcija upravlja oduzetom imovinom sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka.

Član 38.

O oduzetoj imovini sačinjava se zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku, podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima (član 34. stav 2), napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizičkom ili pravnom licu (član 39. st. 3. i 4) i drugi podaci.

Ministar nadležan za pravosuđe propisuje bližu sadržinu zapisnika iz stava 1. ovog člana i sadržinu i način vođenja evidencija o poslovima koje u smislu člana 9. stav 1. ovog zakona vrši Direkcija.

Član 39.

Privremeno oduzimanje imovine sprovodi se shodnom primenom odredaba Zakona o izvršnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi Direkcija.

Direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina. Vlasnik snosi troškove čuvanja i održavanja imovine.

U opravdanim slučajevima direktor može poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizičkom ili pravnom licu na osnovu ugovora.

Član 40.

Privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija predaje na čuvanje ustanovama nadležnim za čuvanje ovih predmeta do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Privremeno oduzete devize i efektivni strani novac, predmete od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera Direkcija predaje na čuvanje Narodnoj banci Srbije do donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.

O čuvanju predmeta iz st. 1. i 2. ovog člana Direkcija zaključuje ugovor sa nadležnim ustanovama, odnosno Narodnom bankom Srbije.

Član 41.

Ako je vlasniku privremeno oduzeta pokretna i nepokretna imovina, Direkcija može iz novčanih sredstava, odnosno sredstava dobijenih prodajom pokretne imovine da namiri nužne troškove čuvanja i održavanja nepokretne imovine.

Ako rešenje o privremenom oduzimanju imovine bude ukinuto, Republika Srbija snosi troškove iz stava 1. ovog člana.

Član 42.


U cilju očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine Direkcija može, uz odobrenje nadležnog suda, bez odlaganja prodati pokretnu imovinu, odnosno poveriti određenom fizičkom ili pravnom licu da je proda.

Ako odredbama ovog zakona nije nešto posebno propisano, u postupku prodaje imovine iz stava 1. ovog člana shodno će se primeniti odredbe zakona koji uređuju izvršni postupak i izvršenje krivičnih sankcija.

Izuzetno, sud može odobriti da se umesto prodaje imovine iz stava 1. ovog člana prihvati jemstvo koje ponudi vlasnik ili drugo lice. Iznos jemstva određuje se s obzirom na vrednost privremeno oduzete imovine. Nakon polaganja jemstva imovina se predaje davaocu jemstva.

Član 43.

Prodaja imovine iz člana 41. stav 1. i člana 42. stav 1. ovog zakona vrši se usmenim javnim nadmetanjem koje se oglašava u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati bez usmenog javnog nadmetanja.

Pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti koju je odredila Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom.

Prodaja hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje promet hartija od vrednosti.

Član 44.

Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dana može biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena.

Odluku o poklonu imovine iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog direktora, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvo ili socijalnu zaštitu.

Odluku o uništenju imovine iz stava 1. ovog člana direktor donosi i zbog postojanja zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom. Imovina se uništava pod nadzorom Direkcije, u skladu sa posebnim propisima.

Troškove uništenja snosi Direkcija.

Član 45.

Novčana sredstva dobijena prodajom imovine iz člana 42. stav 1. ovog zakona čuvaju se na posebnom računu Direkcije do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine.

Novčana sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za povraćaj imovine i naknadu štete i troškova iz člana 44. st. 3. i 4. ovog zakona. Ako novčana sredstva nisu dovoljna, razlika se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Član 46.

Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je u skladu sa ovim zakonom utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela, bez odlaganja se vraćaju novčana sredstva dobijena prodajom imovine, uvećana za prosečnu kamatu po viđenju za odgovarajući period.

Novčana sredstva iz stava 1. ovog člana Direkcija vraća po službenoj dužnosti ili na zahtev vlasnika.

Član 47.

Vlasnik kome su u skladu sa članom 46. stav 1. ovog zakona vraćena novčana sredstva može u roku od 30 dana od dana povraćaja sredstava podneti Direkciji zahtev za naknadu štete prouzrokovane privremenim oduzimanjem imovine.

Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Direkcija ne donese odluku o njemu u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, vlasnik može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije. Ako je zahtev samo delimično usvojen, vlasnik može podneti tužbu u odnosu na preostali deo zahteva.

Član 48.

Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.

Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija ustupa bez naknade ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara.

Vlada donosi odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima iz člana 40. stav 2. ovog zakona.

Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije.

Član 49.

Po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju imovinskopravnog zahteva oštećenog, novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije i raspodeljuju se u iznosu od po 20% za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, Jedinice i Direkcije.

Preostala novčana sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade.

V. MEčUNARODNA SARADNJA

Član 50.

Međunarodna saradnja u cilju oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela ostvaruje se na osnovu međunarodnog sporazuma.

Ako međunarodni sporazum ne postoji ili neka pitanja nisu uređena međunarodnim sporazumom, međunarodna saradnja ostvaruje se na osnovu odredaba ovog zakona.

Član 51.

Međunarodna saradnja u smislu odredaba ovog zakona obuhvata pružanje pomoći u pronalaženju imovine proistekle iz krivičnog dela, zabranu raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Nadležnost domaćeg javnog tužilaštva, odnosno suda u postupku međunarodne saradnje iz stava 1. ovog člana, određuje se shodnom primenom odgovarajućih zakonskih odredaba o međunarodnoj pravnoj pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima.

Član 52.

Pretpostavke za pružanje pomoći u smislu člana 51. ovog zakona su:

1) da tražena mera nije u suprotnosti sa osnovnim načelima domaćeg pravnog poretka;

2) da izvršenje molbe inostranog organa ne bi štetilo suverenitetu, javnom poretku ili drugim interesima Republike Srbije;

3) da su u inostranom postupku donošenja odluke o trajnom oduzimanju imovine zadovoljeni standardi pravičnog suđenja.

Član 53.


Molba inostranog organa za saradnju u smislu odredaba ovog zakona dostavlja se domaćem javnom tužilaštvu, odnosno sudu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. Na isti način dostavljaju se inostranom organu molba, odnosno odluka domaćeg javnog tužilaštva, odnosno suda.

U hitnim slučajevima, pod uslovom uzajamnosti, molba za pronalaženje, zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine može se dostaviti posredstvom Jedinice.

Član 54.

Molba za saradnju u smislu odredaba ovog zakona sadrži:

1) naziv organa koji podnosi molbu;

2) podatke o licu na koje se molba odnosi (ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo i mesto gde se nalazi), a ako se radi o pravnom licu i podatke o sedištu pravnog lica;

3) podatke o imovini u vezi sa kojom se traži saradnja i njenoj povezanosti sa licem iz tačke 2. ovog člana;

4) konkretne radnje koje bi trebalo preduzeti i navođenje zakonskih odredaba države molilje koje predstavljaju osnov za preduzimanje određenih mera prinude.

Molba za pronalaženje imovine proistekle iz krivičnog dela pored podataka iz stava 1. ovog člana sadrži i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje da imovina proističe iz krivičnog dela.

Molba za zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela pored podataka iz stava 1. ovog člana sadrži i odluku o pokretanju krivičnog postupka ili zahtev za pokretanje postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od lica iz stava 1. tačka 2. ovog člana.

Molba za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela pored podataka iz stava 1. ovog člana sadrži i odluku o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela od lica iz stava 1. tačka 2. ovog člana.

Član 55.


Po prijemu molbe iz člana 54. ovog zakona javni tužilac, odnosno sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke iz člana 52. ovog zakona.

Ako molba ne sadrži sve potrebne elemente od inostranog organa će biti zatraženo da dopuni molbu u roku koji ne može biti duži od mesec dana.

Član 56.

Po donošenju rešenja o usvajanju molbe za pronalaženje imovine proistekle iz krivičnog dela, javni tužilac upućuje zahtev Jedinici da preduzme neophodne radnje, u cilju otkrivanja i pronalaženja imovine.

Postupajući po zahtevu iz stava 1. ovog člana, Jedinica u skladu sa odredbama čl. 15. do 20. ovog zakona preduzima mere u cilju pronalaženja i obezbeđenja dokaza o postojanju, lokaciji ili kretanju, vrsti, pravnom statusu ili vrednosti imovine proistekle iz krivičnog dela.

Član 57.

Ako molba za zabranu raspolaganja, privremeno, odnosno trajno oduzimanje imovine sadrži sve elemente propisane članom 54. ovog zakona, odluku donosi vanraspravno veće nadležnog suda. O sednici veća obaveštava se javni tužilac i postavljeni branilac, odnosno punomoćnik.

Ako postoji opasnost da će lice iz člana 54. stav 1. tačka 2. ovog zakona raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što bude odlučeno o molbi iz stava 1. ovog člana, sud može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom. Ova zabrana važi do donošenja odluke suda o molbi.

Član 58.

Sud može rešenjem usvojiti ili odbiti molbu iz člana 57. stav 1. ovog zakona.

Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke iz člana 25. stav 2. ovog zakona, a rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke iz člana 34. stav 2. ovog zakona.

Rešenje iz stava 2. ovog člana sud će dostaviti postavljenom braniocu, odnosno punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji.

Član 59.

Protiv rešenja iz člana 58. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba o kojoj odlučuje viši sud.

Žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o molbi za privremeno oduzimanje imovine izjavljuje se u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, a žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o molbi za trajno oduzimanje imovine izjavljuje se u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine.

Član 60.

Privremeno oduzimanje imovine traje do okončanja, u državi molilji, krivičnog postupka, odnosno postupka po zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Ako postupak iz stava 1. ovog člana ne bude okončan u roku od dve godine od donošenja rešenja o privremenom oduzimanju imovine sud će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje.

Sud će šest meseci pre isteka roka iz stava 2. ovog člana obavestiti inostrani organ o posledicama proteka roka. Izuzetno, ako inostrani organ pre isteka roka dostavi potrebne dokaze, sud može odlučiti da privremeno oduzimanje imovine traje još najduže dve godine.

Troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi država molilja.

Član 61.

Rešenje o trajnom oduzimanju imovine postaje pravnosnažno kada sud odbije kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv tog rešenja ili uvaži žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za trajno oduzimanje imovine i donese odluku o trajnom oduzimanju imovine.

Trajno oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela raspolaže se u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako nešto drugo nije utvrđeno međunarodnim sporazumom.

VI. PRELAZNE I ZAVRšNE ODREDBE

Član 62.

Ministar unutrašnjih poslova donosi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Jedinici.

Po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca, ministar unutrašnjih poslova, u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog člana, raspoređuje rukovodioca Jedinice.

Član 63.

Vlada u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona postavlja direktora Direkcije.

Ministar nadležan za pravosuđe donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Direkciji u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 64.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona donose se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 65.

Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, propisana Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05), odnosno ranije Osnovnim krivičnim zakonom ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, "Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 61/01 i "Službeni glasnik RS", broj 39/03) i Krivičnim zakonom Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89 i "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 21/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03).

Član 66.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika.

Član 67.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 1. marta 2009. godine.

Poslednje vesti

Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa je propratila 22. godišnju konferenciju Međunarodnog udruženja tužilaca. Na jednoj od slika predstavnici Udruženja tužilaca Srbije... More detail
Šta traže srpski tužioci Šta traže srpski tužioci Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna... More detail
Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Udruženju tužilaca Srbije dodeljena je nagrada za ostvarivanje ciljeva i standarda Međunarodnog udruženja tužilaca. More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije