Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Zakoni i odluke Doneti zakoni Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela


("Sl. glasnik RS", br. 97/2008)

Deo prvi

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.

Krivična dela za koja odgovaraju pravna lica

Član 2.

Pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni ovim zakonom.

Isključenje i ograničenje odgovornosti

Član 3.

Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika), autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno državni organi i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne mogu odgovarati za krivično delo.

Druga pravna lica kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja ne mogu odgovarati za krivično delo učinjeno u vršenju javnih ovlašćenja.

Uslovi za primenu zakona

Član 4.


Ovaj zakon primenjuje se na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno na teritoriji Republike.

Ovaj zakon primenjuje se na strano pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno u inostranstvu na štetu Republike, njenog državljanina ili domaćeg pravnog lica.

Ovaj zakon primenjuje se na domaće pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno u inostranstvu.

U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana neće se primeniti ovaj zakon ako su ispunjeni posebni uslovi za krivično gonjenje iz člana 10. stav 1. Krivičnog zakonika.

Značenje izraza

Član 5.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Pravno lice je domaći ili strani pravni subjekt koji se po pozitivnom pravu Republike smatra pravnim licem.

2) Odgovorno lice je fizičko lice kome je pravno ili faktički poveren određeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlašćeno, odnosno za koje se može smatrati da je ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

II OPšTI DEO

1. Uslovi odgovornosti pravnog lica za krivično delo

Osnov odgovornosti pravnog lica

Član 6.

Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.

Odgovornost pravnog lica iz stava 1. ovog člana postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica.

Granice odgovornosti pravnog lica

Član 7.

Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica.

Pod uslovima iz člana 6. ovog zakona pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena.

Prestanak ili statusna promena pravnog lica

Član 8.

Ako pravno lice prestane da postoji pre okončanja krivičnog postupka, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izreći pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrđena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.

Ako pravno lice prestane da postoji nakon pravnosnažno okončanog postupka u kome je utvrđena odgovornost i izrečena sankcija za krivično delo, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi izvršiće se prema pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik.

Pravno lice koje nakon izvršenja krivičnog dela promeni pravnu formu u kojoj je poslovalo odgovara za krivično delo pod uslovima iz člana 6. ovog zakona.

Odgovornost pravnog lica u slučaju stečaja

Član 9.


Pravno lice u stečaju odgovara za krivično delo učinjeno pre pokretanja ili u toku stečajnog postupka.

Odgovornom pravnom licu iz stava 1. ovog člana izriče se oduzimanje imovinske koristi ili mera bezbednosti oduzimanja predmeta.

Pokušaj

Član 10.


Pravno lice odgovara za pokušaj krivičnog dela pod uslovima iz člana 6. ovog zakona, ako je zakonom propisano da je pokušaj kažnjiv.

Odgovornom pravnom licu se za pokušaj može izreći kazna propisana ovim zakonom, a može se i blaže kazniti.

Pravno lice koje je sprečilo dovršenje krivičnog dela može se osloboditi od kazne.

Produženo krivično delo

Član 11.


Pravno lice odgovara za produženo krivično delo ako je u skladu sa članom 6. ovog zakona odgovorno za više krivičnih dela koja su izvršila dva ili više odgovornih lica, pod uslovom da krivična dela predstavljaju celinu u smislu člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika.

Odgovornom pravnom licu se za produženo krivično delo može pooštriti kazna do dvostrukog iznosa propisanog u članu 14. ovog zakona.

2. Krivične sankcije

Vrste krivičnih sankcija

Član 12.


Pravnom licu se za krivično delo mogu izreći sledeće krivične sankcije:

1) kazna;

2) uslovna osuda;

3) mere bezbednosti.

a) Kazne

Vrste kazni

Član 13.

Pravnom licu se mogu izreći sledeće kazne:

1) novčana kazna;

2) prestanak pravnog lica.

Novčana kazna i prestanak pravnog lica mogu se izreći samo kao glavne kazne.

Visina novčane kazne

Član 14.

Novčana kazna se izriče u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne.

Novčana kazna ne može biti manja od sto hiljada dinara niti veća od petsto miliona dinara.

Novčana kazna izriče se u sledećim iznosima:

1) od sto hiljada do milion dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna;

2) od milion do dva miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine;

3) od dva miliona do pet miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina;

4) od pet miliona do deset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina;

5) od deset do dvadeset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina;

6) najmanje dvadeset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko deset godina.

Odmeravanje novčane kazne

Član 15.

Sud će pravnom licu za učinjeno krivično delo odmeriti novčanu kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen odgovornosti pravnog lica za učinjeno krivično delo, veličinu pravnog lica, položaj i broj odgovornih lica u pravnom licu koja su učinila krivično delo, mere koje je pravno lice preduzelo u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnog dela i mere koje je nakon učinjenog krivičnog dela preduzelo prema odgovornom licu.

Granice ublažavanja novčane kazne

Član 16.

Kada postoje uslovi za ublažavanje novčane kazne sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano milion dinara, novčana kazna se može ublažiti do sto hiljada dinara;

2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano dva miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do milion dinara;

3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano pet miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do dva miliona i petsto hiljada dinara;

4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano deset miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do pet miliona dinara;

5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano dvadeset miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do deset miliona dinara.

Kada je sud ovlašćen da pravno lice oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti bez ograničenja za ublažavanje kazne iz stava 1. ovog člana.

Odmeravanje novčane kazne za sticaj krivičnih dela

Član 17.


Ako je pravno lice odgovorno za više krivičnih dela u sticaju sud će izreći jedinstvenu novčanu kaznu u visini zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne može preći iznos od petsto miliona dinara.

Ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može preći iznos od deset miliona dinara.

Prestanak pravnog lica

Član 18.

Kazna prestanka pravnog lica može se izreći ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela.

Nakon pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna prestanka pravnog lica sprovodi se postupak likvidacije, stečaja ili prestanaka pravnog lica na drugi način.

Pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji vodi nadležni organ.

Oslobođenje od kazne

Član 19.


Pravno lice se može osloboditi od kazne ako:

1) otkrije i prijavi krivično delo pre nego što je saznalo za pokretanje krivičnog postupka;

2) dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale štetne posledice ili izvrši povraćaj protivpravno stečene imovinske koristi.

b) Uslovna osuda

Uslovi za izricanje uslovne osude

Član 20.

Sud može pravnom licu za krivično delo izreći uslovnu osudu.

Uslovnom osudom sud pravnom licu utvrđuje novčanu kaznu do pet miliona dinara i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeno pravno lice za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne ni duže od tri godine (vreme proveravanja) ne bude odgovorno za krivično delo u smislu člana 6. ovog zakona.

Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će posebno uzeti u obzir stepen odgovornosti pravnog lica za učinjeno krivično delo, mere koje je pravno lice preduzelo u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnog dela i mere koje je nakon učinjenog krivičnog dela preduzelo prema odgovornom licu.

Opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela

Član 21.


Sud će opozvati uslovnu osudu ako osuđeno pravno lice u vreme proveravanja bude odgovorno za jedno ili više krivičnih dela za koja mu je izrečena novčana kazna od pet miliona dinara ili u višem iznosu.

Ako osuđeno pravno lice u vreme proveravanja bude odgovorno za jedno ili više krivičnih dela za koja mu je izrečena novčana kazna manja od pet miliona dinara, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i pravno lice, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela i njihov značaj, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako pravnom licu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći novčanu kaznu preko pet miliona dinara (član 20. stav 2).

Ako opozove uslovnu osudu, sud će, primenom odredaba člana 17. ovog zakona, izreći jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.

Ako ne opozove uslovnu osudu, sud može za novo učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu.

Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, primenom odredaba člana 17. ovog zakona, utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme proveravanja koje ne može biti kraće od jedne ni duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti nove presude. Ako osuđeno pravno lice u toku novog vremena proveravanja bude odgovorno za krivično delo, sud će opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu, primenom odredbe stava 3. ovog člana.

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom

Član 22.

Sud može odrediti da se pravno lice kome je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor za određeno vreme u toku vremena proveravanja.

Zaštitni nadzor može obuhvatiti jednu ili više sledećih obaveza:

1) organizovanje kontrole u cilju sprečavanja daljeg vršenja krivičnih dela;

2) uzdržavanje od poslovnih aktivnosti, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje krivičnih dela;

3) otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom;

4) obavljanje rada u javnom interesu;

5) dostavljanje periodičnih izveštaja o poslovanju organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora.

v) Mere bezbednosti

Vrste mera bezbednosti

Član 23.

Za krivična dela za koja su odgovorna pravna lica mogu se izreći sledeće mere bezbednosti:

1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova;

2) oduzimanje predmeta;

3) javno objavljivanje presude.

Sud može odgovornom pravnom licu izreći jednu ili više mera bezbednosti kada postoje uslovi za njihovo izricanje predviđeni zakonom.

Mere bezbednosti oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izreći ako je odgovornom pravnom licu izrečena uslovna osuda.

Zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova

Član 24.

Sud može odgovornom pravnom licu zabraniti da obavlja određene registrovane delatnosti ili poslove u vezi sa kojim je krivično delo učinjeno.

Mera iz stava 1. ovog člana može se izreći u trajanju od jedne do tri godine od dana pravnosnažnosti presude.

Oduzimanje predmeta

Član 25.

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela mogu se oduzeti ako su svojina pravnog lica.

Predmeti iz stava 1. ovog člana mogu se oduzeti i kada nisu svojina pravnog lica ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, ali se time ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete.

Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta.

Javno objavljivanje presude

Član 26.

Meru bezbednosti javnog objavljivanja presude sud će izreći ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naročito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život ili zdravlje ljudi ili da se zaštiti opšti interes.

Sud odlučuje, prema značaju krivičnog dela i potrebi obaveštavanja javnosti, putem kojih sredstava javnog informisanja će se objaviti presuda, kao i da li će se obrazloženje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodeći pri tom računa da način objavljivanja omogući obaveštenost svih u čijem interesu presudu treba objaviti.

3. Pravne posledice osude

Nastupanje pravnih posledica osude

Član 27.

Osuda pravnog lica za određeno krivično delo može imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava.

Pravne posledice mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene.

Vrste pravnih posledica osude

Član 28.


Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:

1) prestanak vršenja određene delatnosti ili poslova;

2) gubitak određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave.

Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su:

1) zabrana vršenja određene delatnosti ili poslova;

2) zabrana učešća u postupku javnih nabavki;

3) zabrana učešća u postupku privatizacije privrednih subjekata;

4) zabrana sticanja određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave.

Početak i trajanje pravnih posledica osude

Član 29.

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude kojom je izrečena novčana kazna.

Pravne posledice osude iz člana 28. stav 2. ovog zakona mogu se propisati u trajanju najduže do deset godina.

4. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije

Zakonska rehabilitacija

Član 30.

Zakonska rehabilitacija se daje samo pravnom licu koje pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuđivano ili koje se po zakonu smatra neosuđivanim.

Zakonska rehabilitacija nastaje ako:

1) pravno lice koje je oglašeno odgovornim, a oslobođeno od kazne, u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo;

2) pravno lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku vremena proveravanja, ne učini novo krivično delo;

3) pravno lice koje je osuđeno na novčanu kaznu u iznosu do petsto hiljada dinara, u roku od tri godine od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako još traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija

Član 31.

Sudska rehabilitacija može se dati pravnom licu koje je osuđeno na novčanu kaznu od petsto hiljada dinara do pet miliona dinara, ako u roku od deset godina od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo.

U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će dati rehabilitaciju ako nađe da je osuđeno pravno lice svojim postupanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.

Davanje podataka iz kaznene evidencije

Član 32.

Kaznena evidencija sadrži sledeće podatke: naziv, sedište i delatnost pravnog lica, registarski i matični broj, podatke o učinjenom krivičnom delu, o kazni, uslovnoj osudi, meri bezbednosti, podatke o odgovornom licu koje je učinilo krivično delo zbog kojeg je osuđeno pravno lice, podatke o oproštenim kaznama koje se odnose na pravno lice za koje se kaznena evidencija vodi i pravnim posledicama osude, kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podatke o izvršenoj kazni i poništenju evidencije o pogrešnoj osudi.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv pravnog lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu ili pravnom licu, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

Pravnom licu se, na njegov zahtev, mogu dati podaci o njegovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti samo ako su mu potrebni radi ostvarivanja prava.

Kaznenu evidenciju vodi prvostepeni sud na čijem području je sedište domaćeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog lica.

5. Zastarelost

Zastarelost izvršenja kazne i mere bezbednosti

Član 33.


Izrečena kazna ne može se izvršiti kad protekne:

1) tri godine od osude na novčanu kaznu;

2) osam godina od osude na kaznu prestanka pravnog lica.

Izvršenje mere bezbednosti zastareva:

1) kad protekne vreme za koje je pravnom licu izrečena mera zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, računajući od dana pravnosnažnosti sudske odluke;

2) kad protekne pet godina od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta;

3) kad protekne tri meseca od dana pravnosnažnosti sudske odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja presude.

6. Primena opšteg dela Krivičnog zakonika

Shodna primena odredaba Krivičnog zakonika

Član 34.

Na pravna lica shodno se primenjuju odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika o: vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva (član 5), krivičnom delu (član 14), izvršenju krivičnog dela nečinjenjem (član 15), vremenu izvršenja krivičnog dela (član 16), mestu izvršenja krivičnog dela (član 17), delu malog značaja (član 18), krajnjoj nuždi (član 20), podstrekavanju (član 34), pomaganju (član 35), granicama odgovornosti i kažnjivosti saučesnika (član 36), kažnjavanju podstrekača i pomagača za pokušaj i lakše krivično delo (član 37), svrsi kažnjavanja (član 42), povratu (član 55), ublažavanju kazne (član 56), svrsi uslovne osude (član 64), opozivanju uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela (član 68), opozivanju uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza (član 69), trajanju zaštitnog nadzora (član 75), posledicama neispunjenja obaveze zaštitnog nadzora (član 76), osnovu oduzimanja imovinske koristi (član 91), uslovima i načinu oduzimanja imovinske koristi (član 92), zaštiti oštećenog (član 93), prestanku pravnih posledica osude (član 101), zastarelosti krivičnog gonjenja (član 103), toku i prekidu zastarelosti krivičnog gonjenja (član 104), toku i prekidu zastarelosti izvršenja kazne i mera bezbednosti (član 107) i značenju izraza (član 112), ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Deo drugi

I KRIVIČNI POSTUPAK

1. Opšte odredbe

Jedinstveni postupak

Član 35.


Za isto krivično delo pokreće se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda.

Ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica.

Ako je pre pokretanja krivičnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.

Mesna nadležnost

Član 36.


Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano.

Ako se postupak pokreće samo protiv okrivljenog pravnog lica nadležan je sud na čijem području:

1) domaće pravno lice ima sedište;

2) strano pravno lice ima predstavništvo ili ogranak.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica

Član 37.


Okrivljeno pravno lice u krivičnom postupku zastupa predstavnik.

Predstavnik je lice ovlašćeno na osnovu zakona, drugog propisa ili odluke nadležnog organa da zastupa pravno lice.

Predstavnik je ovlašćen da u korist okrivljenog pravnog lica preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Okrivljeno pravno lice može imati samo jednog predstavnika.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom, odnosno ogrankom stranog pravnog lica koje obavlja delatnost u Republici.

Izuzeće predstavnika

Član 38.

Predstavnik ne može biti odgovorno lice protiv koga se vodi krivični postupak za isto krivično delo, osim ako je to lice jedino ovlašćeno za zastupanje okrivljenog pravnog lica.

Predstavnik ne može biti lice koje je u istoj pravnoj stvari pozvano kao svedok.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, sud će zahtevati od okrivljenog pravnog lica da odredi drugog predstavnika i da o tome dostavi pismeno obaveštenje.

Određivanje predstavnika

Član 39.

Sud će u prvom pozivu poučiti okrivljeno pravno lice da je dužno da odredi predstavnika i da u roku od osam dana od prijema poziva o tome dostavi pismeno obaveštenje sudu.

Sud je dužan da utvrdi identitet predstavnika okrivljenog pravnog lica i da li je ovlašćen za učestvovanje u krivičnom postupku.

Ako okrivljeno pravno lice ne odredi u roku iz stava 1. ovog člana predstavnika, postaviće ga sud pred kojim se vodi postupak.

Ako okrivljeno pravno lice prestane da postoji pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, sud će pozvati pravnog sledbenika da odredi predstavnika. Ako pravni sledbenik ne odredi predstavnika u roku od osam dana od prijema poziva, sud pred kojim se vodi postupak će postaviti predstavnika.

Dostavljanje odluka i pismena okrivljenom pravnom licu

Član 40.

Dostavljanje odluka i drugih pismena okrivljenom pravnom licu vrši se na adresu predstavnika ili na sedište okrivljenog domaćeg pravnog lica, odnosno predstavništva ili ogranka stranog okrivljenog pravnog lica.

Privođenje predstavnika

Član 41.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove na poziv, a izostanak ne opravda, sud može narediti da se prinudno dovede.

Troškovi predstavljanja

Član 42.

Troškovi predstavljanja spadaju u troškove krivičnog postupka.

Nagrada i nužni izdaci postavljenog predstavnika u postupku za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti isplaćuju se unapred iz sredstava organa koji vodi krivični postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih nadoknade po odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Okrivljeno pravno lice snosi troškove postupka koji su prouzrokovani krivicom njegovog predstavnika.

Branilac okrivljenog pravnog lica

Član 43.

Okrivljeno pravno lice može imati branioca u toku krivičnog postupka.

Branioca okrivljenom pravnom licu može uzeti predstavnik davanjem punomoćja pismeno ili usmeno na zapisnik kod organa pred kojim se vodi krivični postupak.

Okrivljeno pravno i odgovorno lice mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.

Privremene mere

Član 44.


Ako postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom bilo otežano ili onemogućeno sud može, na zahtev javnog tužioca, odrediti privremenu meru obezbeđenja u smislu Zakona o izvršnom postupku.

U slučaju postojanja opravdane sumnje da će u okrivljenom pravnom licu biti izvršeno krivično delo, sud može, na zahtev javnog tužioca, pored mera iz stava 1. ovog člana, privremeno zabraniti okrivljenom pravnom licu da obavlja jednu ili više registrovanih delatnosti ili poslova.

Zabeležba privremene mere iz stava 2. ovog člana upisuje se u registar koji vodi nadležni organ.

Na zahtev javnog tužioca ili po službenoj dužnosti sud može zabraniti statusne promene koje bi dovele do brisanja okrivljenog pravnog lica iz registra.

O zahtevu iz st. 1, 2. i 4. ovog člana u toku istrage odlučuje istražni sudija, a nakon podizanja optužnice predsednik veća.

Privremene mere iz st. 1, 2. i 4. ovog člana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti sudske odluke. Sud po službenoj dužnosti ispituje na svaka dva meseca da li je privremena mera potrebna.

Protiv rešenja o zahtevu za određivanje privremenih mera žalbu mogu izjaviti stranke u roku od tri dana od dana prijema rešenja. žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

2. Tok postupka

a) Pretkrivični postupak

Odbacivanje krivične prijave iz razloga celishodnosti

Član 45.

Za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu protiv pravnog lica ako oceni da pokretanje krivičnog postupka ne bi bilo celishodno.

Prilikom donošenja odluke iz stava 1. ovog člana javni tužilac će uzeti u obzir jednu ili više sledećih okolnosti:

1) da je pravno lice prijavilo krivično delo pre nego što je saznalo da su organi gonjenja otkrili da je delo učinjeno;

2) da je pravno lice sprečilo nastupanje štete ili je naknadilo štetu i otklonilo druge štetne posledice krivičnog dela;

3) da je pravno lice dobrovoljno vratilo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom;

4) da pravno lice nema imovine ili je pokrenut stečajni postupak protiv pravnog lica.

b) Prethodni krivični postupak

Sadržaj optužnog akta

Član 46.


Optužnica, odnosno optužni predlog protiv pravnog lica, pored elemenata propisanih Zakonikom o krivičnom postupku, sadrži i naziv, sedište i delatnost pravnog lica, registarski i matični broj pravnog lica, ime i prezime njegovog predstavnika, državljanstvo i broj putne isprave ako je predstavnik stranac i osnov odgovornosti pravnog lica.

v) Glavni krivični postupak

Dokazni postupak

Član 47.

Na glavnom pretresu se najpre saslušava okrivljeno odgovorno lice, a zatim se saslušava predstavnik okrivljenog pravnog lica.

Saslušanju okrivljenog odgovornog lica ne može da prisustvuje predstavnik okrivljenog pravnog lica koji još nije saslušan.

Sud može narediti da se okrivljeno odgovorno lice i predstavnik okrivljenog pravnog lica suoče, ako se njihovi iskazi ne slažu u važnim činjenicama.

Završne reči

Član 48.

Po završenom dokaznom postupku, posle reči tužioca i oštećenog, daje se reč braniocu okrivljenog pravnog lica i predstavniku okrivljenog pravnog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i okrivljenom odgovornom licu.

Sadržaj presude

Član 49.

Pismeno izrađena presuda, pored elemenata propisanih Zakonikom o krivičnom postupku, sadrži:

1) u uvodu presude naziv, sedište i delatnost pravnog lica, registarski i matični broj pravnog lica i ime i prezime njegovog predstavnika koji je prisustvovao glavnom pretresu;

2) u izreci presude naziv, sedište i delatnost pravnog lica, registarski i matični broj pravnog lica.

3. Posebni postupci

a) Postupak za donošenje odluke o rehabilitaciji

Odlučivanje po službenoj dužnosti o zakonskoj rehabilitaciji

Član 50.

Prvostepeni sud na čijem području je sedište domaćeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog lica nadležan je za vođenje evidencije o pravnosnažnim osudama koje su izrečene u krivičnom postupku.

Kada rehabilitacija nastaje na osnovu samog zakona, rešenje o rehabilitaciji donosi po službenoj dužnosti sudija prvostepenog suda iz stava 1. ovog člana.

Pre donošenja rešenja o rehabilitaciji sudija će izvršiti potrebna proveravanja, a naročito će proveriti da li je protiv okrivljenog pravnog lica u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka postupka za zakonsku rehabilitaciju.

Zahtev za donošenje odluke o zakonskoj rehabilitaciji

Član 51.

Ako sud ne donese rešenje o rehabilitaciji, osuđeno pravno lice može zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu.

Ako sud ne postupi po zahtevu osuđenog pravnog lica u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, osuđeno pravno lice može podneti zahtev za donošenje rešenja o rehabilitaciji.

O zahtevu osuđenog odlučuje vanraspravno veće prvostepenog suda nadležnog za vođenje kaznene evidencije. Pre donošenja odluke veće saslušava javnog tužioca.

Postupak za donošenje odluke o sudskoj rehabilitaciji

Član 52.

Postupak za rehabilitaciju na osnovu sudske odluke pokreće se po molbi osuđenog pravnog lica.

Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.

Sudija će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će sprovesti potrebne izviđaje radi utvrđivanja činjenica na koje se molilac poziva i pribaviti dokaze o svim okolnostima važnim za odluku.

Nakon preduzimanja izviđaja, a po saslušanju javnog tužioca, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom vanraspravnom veću suda koji je sudio u prvom stepenu.

Protiv rešenja donetog po molbi za rehabilitaciju žalbu mogu izjaviti molilac i javni tužilac.

Ako sud odbije molbu zbog toga što osuđeno pravno lice svojim postupanjem nije zaslužilo rehabilitaciju i nije, prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, nova molba se može podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju ranije molbe.

b) Postupak za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude

Tok postupka po molbi

Član 53.

Molbu za prestanak mere bezbednosti zabrane vršenja određenih registrovanih delatnosti ili poslova ili molbu za prestanak pravne posledice osude, osuđeno pravno lice podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.

Nakon sprovođenja potrebnih izviđaja i utvrđivanja činjenica na koje se poziva molilac, a po saslušanju javnog tužioca, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom vanraspravnom veću suda koji je sudio u prvom stepenu.

Protiv rešenja donetog po molbi žalbu mogu izjaviti molilac i javni tužilac.

Ako sud odbije molbu za prestanak mere bezbednosti zabrane vršenja određenih registrovanih delatnosti ili poslova ili molbu za prestanak pravnih posledica osude, nova molba se može podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju ranije molbe.

4. Primena Zakonika o krivičnom postupku

Shodna primena odredaba Zakonika o krivičnom postupku

Član 54.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u krivičnom postupku protiv okrivljenog pravnog lica shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

II IZVRšENJE SUDSKIH ODLUKA

1. Uvodne odredbe

Uslovi za izvršenje odluka

Član 55.

Odluke postaju pravnosnažne kada se više ne mogu pobijati žalbom ili ako žalba nije dozvoljena.

Pravnosnažna odluka postaje izvršna od dana dostavljanja, ako za izvršenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena žalba ili su se stranke odrekle ili odustale od žalbe, odluka je izvršna protekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe.

Rešenje o izvršenju odluke

Član 56.

Ako su ispunjeni uslovi za izvršenje iz člana 55. ovog zakona, sud koji je sudio u prvom stepenu donosi po službenoj dužnosti rešenje kojim se određuje izvršenje odluke.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se osuđenom pravnom licu, njegovom braniocu, javnom tužiocu, organu koji vodi registar u koji je upisano osuđeno pravno lice i organizaciji za prinudnu naplatu.

Ako se odluka odnosi na osuđeno pravno lice nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak, rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se organu koji je ovlašćen da odlučuje o prestanku tog pravnog lica.

2. Izvršenje novčane kazne

Rešenje o izvršenju novčane kazne

Član 57.

Rešenje kojim se određuje izvršenje novčane kazne izvršava nadležni sud u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Rok izvršenja

Član 58.

Pravnosnažna odluka kojom je izrečena novčana kazna ili je odlučeno o naknadi troškova krivičnog postupka izvršava se kada protekne rok određen u odluci za plaćanje kazne, odnosno za naknadu troškova postupka.

Rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana kada je osuđenom pravnom licu ili licu koje je dužno da naknadi troškove dostavljena pravnosnažna odluka.

Prinudna naplata

Član 59.

Prinudnoj naplati novčane kazne i troškova krivičnog postupka pristupa se kada osuđeno pravno lice ne plati novčanu kaznu u određenom roku.

Troškove prinudne naplate iz stava 1. ovog člana snosi osuđeno pravno lice.

Primena Zakona o platnom prometu

Član 60.

U postupku za prinudnu naplatu novčane kazne i troškova krivičnog postupka primenjuju se odredbe o prinudnoj naplati Zakona o platnom prometu.

Redosled naplate

Član 61.


Ako se istovremeno vrši prinudna naplata novčane kazne i troškova krivičnog postupka, prvo se naplaćuju troškovi krivičnog postupka.

Ako se usled naplate novčane kazne imovina osuđenog pravnog lica smanji u meri da se ne može namiriti imovinskopravni zahtev oštećenog, taj zahtev se namiruje iz naplaćene novčane kazne, ali najviše do visine kazne.

Nemogućnost naplate novčane kazne

Član 62.


Kada novčana kazna ne može da se naplati u celini ili ne može da se naplati uopšte, o tome se obaveštava sud koji je doneo prvostepenu odluku o novčanoj kazni.

3. Izvršenje kazne prestanka pravnog lica

Brisanje osuđenog pravnog lica iz registra

Član 63.

Kazna prestanka pravnog lica izvršava se brisanjem osuđenog pravnog lica iz registra pravnih lica u koji je upisano.

Obaveštenje o upisu kazne u registar

Član 64.


Po prijemu rešenja o izvršenju kazne prestanka pravnog lica, organ koji vodi registar pravnih lica izvršiće upis izrečene kazne i o tome će odmah obavestiti organe nadležne za sprovođenje postupka likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica na drugi način.

Blokada računa

Član 65.


Po prijemu rešenja o izvršenju kazne prestanka pravnog lica organizacija za prinudnu naplatu će naložiti svim bankama da blokiraju dinarske i devizne račune osuđenog pravnog lica, da dostave podatke o stanju na tim računima i da ne otvaraju nove račune.

Izveštaj o stanju sredstava na računima osuđenog pravnog lica organizacija za prinudnu naplatu dostavlja sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.

Sprovođenje postupka prestanka pravnog lica

Član 66.

Postupak likvidacije ili stečaja privrednog društva sprovešće se prema pravilima određenim zakonom za postupak likvidacije, odnosno prema pravilima propisanim za bankrot, kao oblik stečajnog postupka.

Postupak likvidacije ili stečaja banke ili društva za osiguranje sprovodi se u skladu sa odredbama zakona, kojim se reguliše postupak likvidacije ili stečaja tih pravnih lica.

Postupak prestanka pravnog lica na drugi način sprovode osnivači pravnog lica na osnovu akta u kojem je utvrđen režim podele imovine, postupak namirenja poverilaca i način zaštite njihovih prava.

Ovlašćenje javnog tužioca

Član 67.

Po proteku roka od tri meseca od upisa rešenja o izvršenju kazne prestanka pravnog lica u registar pravnih lica, organ koji vodi taj registar proveriće da li je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja.

Ako postupak likvidacije ili stečaja nije pokrenut, organ iz stava 1. ovog člana o tome obaveštava javnog tužioca koji će, u cilju zaštite prava poverilaca, pokrenuti stečajni postupak.

Za pokretanje stečajnog postupka nad osuđenim licem nadležan je javni tužilac po čijem je zahtevu vođen prvostepeni krivični postupak.

Obaveštenje suda

Član 68.

Nakon sprovedenog postupka likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica na drugi način organ koji vodi registar pravnih lica izvršiće brisanje osuđenog pravnog lica iz registra.

O upisu izrečene kazne i brisanju osuđenog pravnog lica iz registra organ iz stava 1. ovog člana obavestiće sud koji je izrekao prvostepenu presudu.

4. Izvršenje mera bezbednosti

Izvršenje zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova

Član 69.

Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru bezbednosti zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova dostavlja pravnosnažnu odluku organu nadležnom za vođenje poslova registracije pravnih lica radi odgovarajućeg upisa ili evidencije radi sprovođenja mere.

Pravnosnažna odluka iz stava 1. ovog člana dostavlja se i organu nadležnom za izdavanje dozvole ili odobrenja za vršenje određene registrovane delatnosti ili poslova, ako je propisom predviđeno da se ta delatnost ili poslovi mogu obavljati samo po izdatoj dozvoli ili odobrenju nadležnog organa.

Pravnosnažna odluka iz stava 1. ovog člana dostavlja se i policiji na čijem području domaće pravno lice ima sedište, odnosno strano pravno lice ima predstavništvo ili ogranak, radi upisa u propisanu evidenciju, kao i nadležnom inspekcijskom organu.

Izvršenje javnog objavljivanja presude

Član 70.

Kada je izrečena mera bezbednosti javno objavljivanje presude, sud koji je sudio u prvom stepenu dostavlja izvršnu odluku na objavljivanje uredniku sredstava javnog informisanja.

Troškove javnog objavljivanja presude snosi osuđeno pravno lice.

Shodna primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

Član 71.

Na izvršenje krivičnih sankcija shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

III ZAVRšNA ODREDBA

Član 72.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Poslednje vesti

Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa o 22. godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca Kineska štampa je propratila 22. godišnju konferenciju Međunarodnog udruženja tužilaca. Na jednoj od slika predstavnici Udruženja tužilaca Srbije... More detail
Šta traže srpski tužioci Šta traže srpski tužioci Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna... More detail
Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Nagrada za Udruženje tužilaca za ostvarivanje ciljeva Udruženju tužilaca Srbije dodeljena je nagrada za ostvarivanje ciljeva i standarda Međunarodnog udruženja tužilaca. More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije