PREDLOG
Z A K O N
O MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI
U KRIVIČNIM STVARIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet i primena zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima (u daljem tekstu: međunarodna pravna pomoć), u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.
Oblici međunarodne pravne pomoći
Član 2.
Međunarodna pravna pomoć obuhvata:
1) izručenje okrivljenog ili osuđenog;
2) preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja;
3) izvršenje krivične presude;
4) ostale oblike međunarodne pravne pomoći.
Vršenje međunarodne pravne pomoći
Član 3.
Međunarodna pravna pomoć pruža se u postupku koji se odnosi na krivično delo koje u trenutku kada je zatražena pomoć spada u nadležnost suda države molilje.
Međunarodna pravna pomoć pruža se i u postupku koji je pokrenut pred organima uprave za delo koje je kažnjivo prema zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države, u slučaju kada odluka upravnog organa može da predstavlja osnov za pokretanje krivičnog postupka.
Međunarodna pravna pomoć pruža se i po zahtevu Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i drugih međunarodnih institucija koje su osnovane međunarodnim ugovorom koji je potvrdila Republika Srbija.
Nadležni organi
Član 4.
Organi nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći su domaći sudovi i javna tužilaštva (u daljem tekstu: domaći pravosudni organi) određeni zakonom.
Pojedine radnje u postupku međunarodne pravne pomoći vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, ministarstvo nadležno za spoljne poslove i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Zahtev za međunarodnu pravnu pomoć dostavljen nenadležnom organu biće bez odlaganja upućen organu nadležnom za postupanje, o čemu će biti obavešten organ koji je dostavio zahtev.
Zamolnica
Član 5.
Zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći podnosi se u vidu zamolnice.
Zamolnica sadrži:
1) naziv organa koji je sačinio zamolnicu;
2) naziv organa kome se zamolnica upućuje, a ukoliko nije poznat njegov tačan naziv, oznaku „nadležni državni organ”, uz naziv zamoljene države;
3) pravni osnov za pružanje međunarodne pravne pomoći;
4) oznaku krivičnog predmeta, zakonski naziv krivičnog dela, tekst odgovarajuće odredbe zakona i sažet opis činjeničnog stanja;
5) opis radnje međunarodne pravne pomoći koja se traži i razlog za podnošenje zamolnice;
6) podatke o državljanstvu i druge lične podatke lica, odnosno naziv i sedište pravnog lica u odnosu na koje se traži međunarodna pravna pomoć, kao i njegovo svojstvo u postupku;
7) druge podatke koji mogu da budu od značaja za postupanje po zamolnici.
Zamolnica, kao i pismena koje dostavljaju pravosudni i drugi nadležni organi moraju da budu potpisani i overeni od strane nadležnog organa.
Zamolnica i pismena dostavljaju se sa prevodom na jezik zamoljene države ili prevodom na engleski jezik. Prevod mora da bude overen od strane sudskog tumača.
Zahtev za međunarodnu pravnu pomoć koji nije podnet u skladu sa odredbama ovog zakona vratiće se radi ispravke ili dopune, uz određivanje roka koji ne može biti duži od dva meseca.
Dostavljanje zamolnice i drugih pismena
Član 6.
Zamolnica i druga pismena domaćeg pravosudnog organa dostavljaju se inostranom organu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. Na zahtev zamoljene države zamolnica i druga pismena dostavljaju se diplomatskim putem.
Zamolnica i pismena iz stava 1. ovog člana se pod uslovom uzajamnosti:
1) dostavljaju neposredno inostranom pravosudnom organu;
2) mogu u hitnim slučajevima dostaviti posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Zamolnica i druga pismena inostranog organa dostavljaju se domaćem pravosudnom organu u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.
U slučajevima iz stava 2. ovog člana domaći pravosudni organ dostavlja kopiju zamolnice ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći
Član 7.
Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći su:
1) da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije;
2) da za isto krivično delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena;
3) da krivično gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja;
4) da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivično delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
5) da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.
Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, međunarodna pravna pomoć će biti pružena povodom krivičnog dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost.
O ispunjenosti pretpostavki iz tač. 1. do 3. stava 1. ovog člana odlučuje nadležni pravosudni organ, a o ispunjenosti pretpostavki iz tač. 4) i 5) stava 1. ovog člana odlučuje odnosno daje mišljenje ministar nadležan za pravosuđe.
Uzajamnost
Član 8.
Domaći pravosudni organi pružaju međunarodnu pravnu pomoć pod uslovom uzajamnosti. Na zahtev domaćeg pravosudnog organa, ministarstvo nadležno za pravosuđe daje obaveštenje o postojanju uzajamnosti.
Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji.
Tajnost podataka
Član 9.
Državni organi dužni su da čuvaju tajnost podataka dobijenih u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći.
Podaci o ličnosti mogu da se koriste isključivo u krivičnom ili upravnom postupku u vezi sa kojim je podneta zamolnica.
Jezik
Član 10.
Postupak pružanja međunarodne pravne pomoći vodi se na srpskom jeziku.
Pred domaćim pravosudnim organom na čijem području su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina postupak iz stava 1. ovog člana vodi se i na njihovom jeziku, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Troškovi
Član 11.
Troškove pružanja međunarodne pravne pomoći snosi zamoljena država, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Shodna primena zakona
Član 12.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.
II. IZRUČENjE OKRIVLjENOG ILI OSUčENOG
1. IZRUČENjE OKRIVLjENOG ILI OSUčENOG STRANOJ DRŽAVI
1) Osnovne odredbe
Predmet izručenja
Član 13.
Izručenje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi dozvoljava se:
1) radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se prema zakonu Republike Srbije i zakonu države molilje može izreći kazna zatvora od godinu dana ili teža kazna;
2) radi izvršenja krivične sankcije koju je sud države molilje izrekao za krivično delo iz tačke 1) ovog stava u trajanju od najmanje četiri meseca.
Ako se zamolnica odnosi na više krivičnih dela od kojih pojedina ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, izručenje se može dozvoliti i za ova krivična dela.
Načelo specijaliteta
Član 14.
Ako izručenje bude dozvoljeno, izručeno lice ne može da bude krivično gonjeno, podvrgnuto izvršenju krivične sankcije ili izručeno trećoj državi za krivično delo izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet izručenja.
Uslovi iz stava 1. ovog člana neće se primeniti:
1) ako se izručeno lice izričito odreklo garancije iz stava 1. ovog člana;
2) ako izručeno lice, iako je imalo mogućnosti, nije napustilo teritoriju države kojoj je izručeno u roku od 45 dana od dana uslovnog otpusta ili izvršene krivične sankcije, ili ako se vratilo na teritoriju te države.
Dokumentacija
Član 15.
Uz zamolnicu se prilaže sledeća dokumentacija:
1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog ili osuđenog (tačan opis, fotografija, otisci prstiju i sl.);
2) uverenje ili drugi podaci o državljanstvu okrivljenog ili osuđenog;
3) odluka o pokretanju krivičnog postupka, optužnica, odluka o pritvoru ili presuda;
4) navođenje dokaza o postojanju osnovane sumnje.
Pretpostavke za izručenje
Član 16.
Pored pretpostavki predviđenih članom 7. ovog zakona, pretpostavke za izručenje su:
1) da lice čije se izručenje zahteva nije državljanin Republike Srbije;
2) da delo povodom kojeg se zahteva izručenje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina;
3) da se protiv istog lica u Republici Srbiji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela povodom kojeg se zahteva izručenje;
4) da po domaćem zakonu postoje uslovi za ponavljanje krivičnog postupka za krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje lica protiv kojeg je pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom;
5) da je utvrđena istovetnost lica čije se izručenje zahteva;
6) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju odnosno da postoji pravnosnažna sudska odluka da je lice čije se izručenje traži učinilo krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje;
7) da država molilja da garancije da će u slučaju osude u odsustvu postupak biti ponovljen u prisustvu izručenog lica;
8) da država molilja da garancije da smrtna kazna koja je propisana za krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje neće biti izrečena, odnosno izvršena.
Sticaj zamolnica
Član 17.
Ako je više država molilja istovremeno podnelo zamolnice za izručenje istog lica zbog istog ili različitih krivičnih dela, odluka o izručenju će biti doneta uzimanjem u obzir okolnosti konkretnog slučaja, a naročito teritorije na kojoj je krivično delo učinjeno, težine krivičnog dela, redosleda podnošenja zahteva, državljanstva lica čije izručenje se zahteva i mogućnosti izručenja trećoj državi.
Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena.
2) Postupak za izručenje
a) Postupak pred istražnim sudijom
Postupanje sa zamolnicom
Član 18.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja zamolnicu sudu na čijem području boravi ili se zatekne lice čije izručenje se zahteva. Ako to mesto nije poznato, policija utvrđuje gde se nalazi lice čije izručenje se zahteva.
Ako je zamolnica podneta u skladu sa čl. 5. i 15. ovog zakona, istražni sudija će izdati naredbu za dovođenje lica čije izručenje se zahteva. Naredbu izvršava policija koja odmah sprovodi to lice istražnom sudiji.
Pretresanje lica i prostorija i oduzimanje predmeta
Član 19.
Na zahtev države molilje istražni sudija može da naredi pretresanje lica čije se izručenje zahteva i prostorija u kojima to lice boravi.
Predmeti krivičnog dela pronađeni prilikom pretresanja i imovinska korist pribavljena krivičnim delom privremeno će se oduzeti od lica čije izručenje se zahteva.
Privremeno oduzimanje iz stava 2. ovog člana traje do donošenja odluke o pritvoru ili drugoj meri za obezbeđenje prisustva lica čije izručenje se zahteva, ali najduže 48 sati od njegovog privođenja.
Ako se predmeti iz stava 2. ovog člana obavezno oduzimaju po zakonu Republike Srbije, istražni sudija ih privremeno može predati državi molilji uz uslov da budu vraćeni u roku koji on odredi.
U slučaju da izručenje bude dozvoljeno, predmeti i imovinska korist iz stava 2. ovog člana predaju se državi molilji.
Pouka o pravima
Član 20.
Kada ustanovi istovetnost lica čije se izručenje zahteva, istražni sudija ga obaveštava o razlogu dovođenja, dokazima na osnovu kojih se zahteva izručenje i poučava ga o pravima:
1) da nije dužno ništa da izjavi;
2) da može da uzme branioca;
3) da branilac prisustvuje njegovom saslušanju;
4) da može dati saglasnost da bude izručeno po pojednostavljenom postupku.
Ako se lice čije izručenje se zahteva odrekne prava na branioca ili ako ga ne obezbedi u roku od 24 sata od kada je poučeno o tom pravu, biće mu postavljen branilac po službenoj dužnosti.
O dovođenju lica čije izručenje se zahteva istražni sudija obaveštava javnog tužioca.
Saslušanje
Član 21.
Istražni sudija saslušava lice čije izručenje se zahteva o svim okolnostima bitnim za utvrđivanje postojanja pretpostavki za izručenje, a naročito o ličnim prilikama, državljanstvu, odnosu prema državi molilji i zahtevu za izručenje.
Saslušanju prisustvuju javni tužilac i branilac, koji mogu postavljati pitanja licu čije izručenje se zahteva.
O saslušanju se sastavlja zapisnik.
Pritvor
Član 22.
Nakon saslušanja istražni sudija može odrediti pritvor:
1) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će se lice čije izručenje se zahteva sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja;
2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će lice čije izručenje se zahteva ometati prikupljanje dokaza u postupku izručenja ili u krivičnom postupku pred sudom države molilje.
Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja lica čije izručenje se zahteva. Po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora sud po službenoj dužnosti ispituje da li postoje razlozi za produženje ili ukidanje pritvora.
Ako to opravdavaju posebni razlozi, istražni sudija može umesto pritvora odrediti drugu meru za obezbeđenje prisustva lica čije izručenje se zahteva.
Ispitivanje pretpostavki za izručenje
Član 23.
Istražni sudija će preduzeti odgovarajuće radnje radi utvrđivanja da li postoje pretpostavke za izručenje, odnosno za predaju predmeta iz člana 19. stav 2. ovog zakona.
Ako država molilja nije dostavila garancije u smislu člana 16. tač. 7. i 8. ovog zakona, istražni sudija će zatražiti da ih dostavi u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Nakon sprovedenih radnji iz stava 1. ovog člana istražni sudija dostavlja spise veću sastavljenom od trojice sudija (dalje: vanpretresnom veću).
Ako se protiv lica čije se izručenje zahteva pred domaćim sudom za isto ili drugo krivično delo vodi krivični postupak ili se ono nalazi na izdržavanju kazne zatvora ili druge krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, istražni sudija će o tome staviti belešku u spisima.
Zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice
Član 24.
U hitnim slučajevima nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice.
Zahtev sadrži:
1) podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti lica čije izručenje će biti zatraženo;
2) činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela;
3) izjavu nadležnog organa države molilje o postojanju sudske odluke ili optužnog akta iz člana 15. tačka 3) ovog zakona;
4) izjavu da će biti podneta zamolnica.
Zahtev se domaćem pravosudnom organu ili policiji može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica se smatra zahtevom.
Postupanje po zahtevu
Član 25.
Policija lišava slobode lice na koje se odnosi zahtev iz člana 24. ovog zakona i odmah ga sprovodi istražnom sudiji.
Kada ustanovi istovetnost dovedenog lica, istražni sudija ga obaveštava o razlogu dovođenja i poučava ga o pravima iz člana 20. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona.
Ako se lice čije izručenje se zahteva odrekne prava na branioca ili ako ga ne obezbedi u roku od 24 sata od kada je poučeno o tome, biće mu postavljen branilac po službenoj dužnosti.
Pritvor
Član 26.
Nakon saslušanja dovedenog lica istražni sudija može odrediti pritvor.
Rešenje o određivanju pritvora i pouku o roku za podnošenje zamolnice istražni sudija bez odlaganja dostavlja nadležnom organu države molilje u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona, o čemu obaveštava javnog tužioca. Ako je dostava izvršena neposredno ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL), obaveštava se i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Istražni sudija će ukinuti pritvor:
1) ako nadležni organ države molilje ne podnese zamolnicu u roku od 18 dana od dana pritvaranja;
2) ako prestanu razlozi zbog kojih je određen pritvor.
Na zahtev nadležnog organa države molilje istražni sudija može da produži rok iz tačke 1. stava 2. ovog člana najviše do 40 dana od dana pritvaranja.
Ako zamolnica ne bude podneta u propisanom odnosno određenom roku, lice se može ponovo pritvoriti jedino na osnovu člana 22. ovog zakona.
b) Postupak pred vanpretresnim većem
Odluke vanpretresnog veća
Član 27.
Nakon razmatranja spisa iz člana 23. stav 3. ovog zakona vanpretresno veće donosi rešenje o odbijanju izručenja ili o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
Rešenje o odbijanju izručenja
Član 28.
Ako vanpretresno veće utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke iz čl. 7. i 16. ovog zakona, rešenjem će odbiti izručenje i bez odlaganja će ga dostaviti neposredno višem sudu.
Neposredno viši sud će, nakon saslušanja javnog tužioca i branioca lica čije izručenje se zahteva, potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje iz stava 1. ovog člana.
Pravnosnažno rešenje o odbijanju izručenja dostavlja se ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje o tome obaveštava državu molilju.
Rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje
Član 29.
Ako vanpretresno veće utvrdi da su ispunjene pretpostavke iz čl. 7. i 16. ovog zakona, doneće rešenje o tome.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba neposredno višem sudu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Neposredno viši sud će, nakon saslušanja javnog tužioca, lica čije izručenje se zahteva i njegovog branioca, potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje iz stava 1. ovog člana.
Pojednostavljeno izručenje
Član 30.
Lice čije izručenje se zahteva može biti izručeno po pojednostavljenom postupku, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ako se lice iz stava 1. ovog člana saglasi sa tim da bude izručeno po pojednostavljenom postupku, istražni sudija će ga upoznati sa posledicama takve izjave i pitati da li je data dobrovoljno. O tome će se sastaviti zapisnik.
Saglasnost iz stava 2. ovog člana je neopoziva.
Zapisnik iz stava 2. ovog člana i spise istražni sudija odmah dostavlja vanpretresnom veću, koje donosi rešenje iz člana 29. ovog zakona. Protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena.
Rešenje iz stava 4. ovog člana bez odlaganja se dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe, koji postupa u skladu sa čl. 31 do 35. ovog zakona.
v) Postupak pred ministrom
Odluke ministra nadležnog za pravosuđe
Član 31.
Pravnosnažno rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje dostavlja se sa spisima ministru nadležnom za pravosuđe.
Ministar nadležan za pravosuđe donosi rešenje kojim dozvoljava ili ne dozvoljava izručenje. Rešenje se dostavlja nadležnom sudu, licu čije izručenje je zahtevano, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i državi molilji.
Rešenje kojim se dozvoljava izručenje
Član 32.
U rešenju kojim dozvoljava izručenje ministar nadležan za pravosuđe može:
1) usloviti izručenje u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona, osim ako se izručeno lice izričito odreklo tih garancija;
2) postaviti druge uslove za izručenje.
Rešenje kojim se ne dozvoljava izručenje
Član 33.
Rešenje kojim ne dozvoljava izručenje ministar nadležan za pravosuđe donosi:
1) ako nisu ispunjene pretpostavke iz člana 7. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona;
2) ako u postupku suđenja u odsustvu licu čije izručenje se zahteva nisu bile ostvarene garancije pravičnog suđenja.
Odlaganje izručenja
Član 34.
Ministar nadležan za pravosuđe može odložiti izvršenje rešenja iz člana 32. ovog zakona:
1) dok ne bude pravnosnažno okončan krivični postupak pred domaćim sudom koji se protiv lica čije izručenje je dozvoljeno vodi za drugo krivično delo;
2) dok lice čije izručenje je dozvoljeno ne izdrži kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
Privremeno izručenje
Član 35.
Ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da u slučaju iz člana 34. ovog zakona dozvoli privremeno izručenje lica državi molilji:
1) ako to ne bi štetilo krivičnom postupku koji se vodi pred domaćim sudom;
2) ako država molilja pruži garancije da će privremeno izručeno lice biti pritvoreno i da će ga na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe vratiti u Republiku Srbiju.
Uračunavanje vremena provedenog u pritvoru
Član 36.
Domaći sud će prilikom izricanja kazne zatvora uračunati vreme koje je privremeno izručeno lice provelo u pritvoru u državi molilji, odnosno neizdržani deo kazne će se za toliko umanjiti.
Uzimajući u obzir okolnost iz stava 1. ovog člana, ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica.
Predaja okrivljenog ili osuđenog
Član 37.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove izvršava rešenje kojim se dozvoljava izručenje.
Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dogovara sa nadležnim organom države molilje mesto, vreme i način predaje okrivljenog ili osuđenog. Predaja se izvršava u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja iz člana 32. ovog zakona.
Ako država molilja bez opravdanog razloga ne preuzme okrivljenog ili osuđenog dogovorenog dana predaje, on se pušta na slobodu. Na obrazloženi zahtev države molilje može biti određen drugi dan predaje.
2. IZRUČENjE OKRIVLjENOG ILI OSUčENOG REPUBLICI SRBIJI
Pretpostavke za izručenje u Republiku Srbiju
Član 38.
Ako se protiv lica koje se nalazi u stranoj državi pred domaćim sudom vodi krivični postupak ili mu je domaći sud pravnosnažnom odlukom izrekao krivičnu sankciju, ministarstvo nadležno za pravosuđe može na zahtev nadležnog suda podneti zamolnicu.
Ako lice iz stava 1. ovog člana bude izručeno, protiv njega se može pokrenuti krivični postupak odnosno izvršiti krivična sankcija samo za krivično delo za koje je izručenje odobreno, osim ako se tog prava odreklo, a strana država nije postavila takav uslov.
Uz zamolnicu se prilaže dokumentacija iz člana 15. ovog zakona.
Uslovi za izricanje krivične sankcije
Član 39.
Ako je strana država odobrila izručenje uz određene uslove koji se odnose na vrstu ili visinu krivične sankcije koja se može izreći odnosno izvršiti, domaći sud je prilikom izricanja krivične sankcije vezan tim uslovima, a ako je reč o izvršenju već izrečene krivične sankcije, domaći sud koji je sudio u prvom stepenu preinačiće odluku o krivičnoj sankciji u skladu sa postavljenim uslovima.
Ako je izručeno lice bilo pritvoreno u stranoj državi zbog krivičnog dela zbog kojeg je izručeno, vreme koje je provelo u pritvoru biće uračunato u krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
Sprovođenje preko teritorije Republike Srbije
Član 40.
Ako strana država zahteva izručenje od druge strane države, a izručeno lice se ima sprovesti preko teritorije Republike Srbije, ministar nadležan za pravosuđe može stranoj državi koja je zahtevala sprovođenje odobriti sprovođenje lica ako su ispunjene pretpostavke iz čl. 7. i 16. ovog zakona.
Uz zamolnicu se prilaže dokumentacija iz člana 15. ovog zakona.
Troškove sprovođenja preko teritorije Republike Srbije snosi država molilja.
III. PREUZIMANjE I USTUPANjE KRIVIČNOG GONjENjA
1. PREUZIMANjE KRIVIČNOG GONjENjA OD STRANE DRŽAVE
1) Osnovne odredbe
Preuzimanje krivičnog gonjenja
Član 41.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom nadležni javni tužilac može preuzeti krivično gonjenje protiv osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje.
Krivični spisi
Član 42.
Uz zamolnicu se prilažu original ili overeni prepis krivičnih spisa.
Pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja
Član 43.
Krivično gonjenje određenog lica može se preuzeti ako su ispunjene pretpostavke iz člana 7. ovog zakona i jedna od sledećih pretpostavki:
1) da lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji;
2) da lice u Republici Srbiji izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
2) Postupak po zamolnici
Dostavljanje zamolnice i krivičnih spisa javnom tužiocu
Član 44.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja zamolnicu i krivične spise javnom tužiocu na čijem području lice za koje se zahteva preuzimanje krivičnog gonjenja ima prebivalište ili boravište, izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode ili javnom tužiocu koji učestvuje u krivičnom postupku koji se protiv lica vodi za isto ili drugo krivično delo.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja nadležnom javnom tužiocu i mišljenje o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona.
Odlučivanje o preuzimanju gonjenja
Član 45.
Nadležni javni tužilac može odlučiti da preuzme gonjenje ako su ispunjene pretpostavke predviđene čl. 7. i 43. ovog zakona.
Obaveštenje države molilje i vraćanje krivičnih spisa
Član 46.
O odluci nadležnog javnog tužioca povodom zahteva za preuzimanje krivičnog gonjenja, kao i o pravnosnažnoj odluci donetoj u preuzetom krivičnom postupku, obavestiće se država molilja.
Ako preuzimanje krivičnog gonjenja ne bude prihvaćeno, stranoj državi se dostavlja obrazloženo obaveštenje i spisi dostavljeni uz zamolnicu.
Pravila preuzetog postupka
Član 47.
Preuzeti krivični postupak sprovodi se prema propisima Republike Srbije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u preuzetom krivičnom postupku neće se primenjivati odredbe o suđenju u odsustvu.
Procesna radnja preduzeta prema propisima države molilje izjednačava se sa procesnom radnjom preduzetom prema propisima Republike Srbije, osim ako to nije protivno osnovnim načelima domaćeg pravnog poretka i međunarodnim standardima o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Krivična sankcija izrečena u preuzetom krivičnom postupku ne može biti stroža od krivične sankcije koja se može izreći prema pravu države molilje.
Zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice
Član 48.
U hitnim slučajevima nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice.
Zahtev sadrži:
1) podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti lica za koje će biti zahtevano preuzimanje gonjenja;
2) činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela;
3) izjavu inostranog organa o postojanju sudske odluke ili optužnog akta iz člana 15. tačka 3) ovog zakona;
4) izjavu da će biti podneta zamolnica.
Zahtev se nadležnom javnom tužiocu ili organu policije može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica se smatra zahtevom.
Na postupanje po zahtevu shodno se primenjuju odredbe člana 25. i člana 26. st. 1. do 4. ovog zakona.
2. USTUPANjE KRIVIČNOG GONjENjA STRANOJ DRŽAVI
Ustupanje krivičnog gonjenja
Član 49.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, stranoj državi može se ustupiti krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost domaćeg suda.
Krivični spisi
Član 50.
Uz zamolnicu se prilažu original ili overeni prepis krivičnih spisa.
Pretpostavke za ustupanje krivičnog gonjenja
Član 51.
Zamoljenoj državi može se ustupiti krivično gonjenje određenog lica, ako su ispunjene pretpostavke predviđene članom 7. stav 1. tač. 4. i 5. ovog zakona i jedna od sledećih pretpostavki:
1) da lice ima prebivalište ili boravište u zamoljenoj državi;
2) da lice u zamoljenoj državi izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
Ako je krivičnim delom oštećena Republika Srbija, njen državljanin ili pravno lice koje ima sedište na njenoj teritoriji, prilikom odlučivanja o ustupanju krivičnog gonjenja posebno će se ceniti mogućnost obezbeđenja imovinskopravnog zahteva i drugi interesi oštećenog.
Rešenje o pokretanju postupka
Član 52.
Rešenje o pokretanju postupka za ustupanje krivičnog gonjenja donosi:
1) javni tužilac, pre pokretanja krivičnog postupka;
2) istražni sudija, na predlog javnog tužioca, do stupanja optužnice na pravnu snagu;
3) vanpretresno veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do početka glavnog pretresa;
4) veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do završetka glavnog pretresa.
Protiv rešenja iz stava 1. tačke 1. ovog člana osumnjičeni ima pravo da izjavi prigovor neposredno višem tužiocu u roku od tri dana.
Protiv rešenja iz stava 1. tačka 2. do 4. ovog člana okrivljeni i javni tužilac imaju pravo žalbe neposredno višem sudu u roku od tri dana.
Postupanje sa zamolnicom
Član 53.
Zamolnica i krivični spisi dostavljaju se zamoljenoj državi sa zahtevom da u najkraćem roku dostavi obaveštenje o svojoj odluci.
Ako zamoljena država u roku od šest meseci od kada joj je dostavljena zamolnica i spisi iz stava 1. ovog člana ne dostavi obaveštenje o svojoj odluci, domaći pravosudni organ će nastaviti krivično gonjenje.
Posledice pokretanja postupka za ustupanje krivičnog gonjenja
Član 54.
Nakon donošenja rešenja iz člana 52. stav 1. ovog zakona domaći pravosudni organ će preduzeti samo procesne radnje koje ne trpe odlaganje.
Domaći pravosudni organ nastaviće krivično gonjenje odnosno krivični postupak:
1) ako zamoljena država dostavi odluku da ne prihvata preuzimanje krivičnog gonjenja;
2) ako zamoljena država odustane od odluke o preuzimanju krivičnog gonjenja;
3) ako domaći pravosudni organ odustane od ustupanja krivičnog gonjenja pre nego što zamoljena država dostavi odluku o zamolnici.
Zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice
Član 55.
U hitnim slučajevima domaći pravosudni organ može zamoljenoj državi podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice.
Zahtev sadrži:
1) podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti lica za koje će biti zahtevano ustupanje krivičnog gonjenja;
2) činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela;
3) izjavu o postojanju sudske odluke ili optužnog akta iz člana 15. tačka 3) ovog zakona;
4) izjavu da će biti podneta zamolnica.
Zahtev se nadležnom organu zamoljene države može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
IV. IZVRšENjE KRIVIČNE PRESUDE
1. IZVRšENjE STRANE KRIVIČNE PRESUDE
Predmet izvršenja
Član 56.
Krivična sankcija izrečena pravnosnažnom presudom nadležnog suda države molilje može se izvršiti u Republici Srbiji u skladu sa odredbama ovog zakona.
Dokumentacija
Član 57.
Uz zamolnicu se prilaže overeni prepis krivične presude inostranog suda.
Pretpostavke za izvršenje
Član 58.
Krivična sankcija izrečena presudom nadležnog suda države molilje može se izvršiti ako su ispunjene pretpostavke predviđene članom 7. ovog zakona i jedna od sledećih pretpostavki:
1) da je osuđeni državljanin Republike Srbije;
2) da osuđeni ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji;
3) da osuđeni u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode po ranije izrečenoj presudi.
Nadležnost suda
Član 59.
Za sprovođenje postupka po zamolnici mesno je nadležan sud prema poslednjem prebivalištu ili boravištu osuđenog lica na teritoriji Republike Srbije ili prema mestu izvršenja krivične sankcije.
Zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice
Član 60.
U hitnim slučajevima nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice.
Zahtev sadrži:
1) podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti osuđenog;
2) činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela;
3) izjavu o postojanju pravnosnažne osuđujuće presude;
4) izjavu da će biti podneta zamolnica.
Zahtev se domaćem pravosudnom organu ili organu policije može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica se smatra zahtevom.
Na postupanje po zahtevu shodno se primenjuju odredbe člana 25. i člana 26. st. 1. do 4. ovog zakona.
Postupanje po zamolnici
Član 61.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja nadležnom sudu zamolnicu i overeni prepis strane krivične presude, kao i mišljenje o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tač. 4. i 5. i člana 63. tačka 4. ovog zakona.
Vanpretresno veće nadležnog suda odlučuje o zamolnici u sednici veća. O sednici veća obaveštavaju se javni tužilac i branilac koga sud postavlja po službenoj dužnosti.
Pre donošenja odluke sud će saslušati osuđenog o ispunjenosti pretpostavki za izvršenje.
Po završenoj sednici veća, sud donosi odluku o usvajanju ili odbijanju zamolnice. Prilikom donošenja odluke sud je vezan za činjenični opis krivičnog dela iz strane krivične presude.
Presuda o priznanju strane krivične presude
Član 62.
Ako usvoji zamolnicu, sud će presudom o priznanju strane krivične presude izreći krivičnu sankciju prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od sankcije izrečene u stranoj krivičnoj presudi.
U izreku presude iz stava 1. ovog člana sud će uneti odluku o usvajanju zamolnice, naziv nadležnog suda države molilje, potpunu izreku strane krivične presude i izreći će krivičnu sankciju. U obrazloženju presude sud će izneti razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja krivične sankcije.
Protiv presude iz stava 1. ovog člana žalbu mogu da izjave javni tužilac, osuđeni i branilac.
Izvršenje presude iz stava 1. ovog člana, kao i donošenje odluke o uslovnom otpustu sprovodi se po pravu Republike Srbije.
Rešenje o odbijanju zamolnice
Član 63.
Rešenje o odbijanju zamolnice donosi se:
1) ako nisu ispunjene pretpostavke za izvršenje strane krivične presude;
2) ako se osnovano može zaključiti da je lice osuđeno zbog rasne, verske ili nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja;
3) ako je presuda doneta u odsustvu osuđenog;
4) ako nisu bile ispunjene pretpostavke pravičnog suđenja.
Pravna sredstva
Član 64.
Sud države molilje koji je doneo krivičnu presudu koja se izvršava u Republici Srbiji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima izjavljenim protiv presude.
O vanrednom ublažavanju kazne, amnestiji i pomilovanju osuđenog odlučuju nadležni organi države molilje i nadležni organi Republike Srbije.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe bez odlaganja obaveštava sud države molilje o odluci domaćeg suda ili drugog državnog organa koja dovodi do obustave izvršenja strane krivične presude.
2. IZVRšENjE STRANE KRIVIČNE PRESUDE UZ PREMEšTAJ
Izvršenje uz premeštaj
Član 65.
Državljanin Republike Srbije koji u stranoj državi izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može biti premešten u Republiku Srbiju u cilju izdržavanja krivične sankcije.
Saglasnost za premeštaj osuđenog iz stava 1. ovog člana daje ministar nadležan za pravosuđe. Saglasnost može biti uskraćena ako je osuđenom u trenutku podnošenja molbe preostalo da izdrži manje od šest meseci krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Načelo specijaliteta
Član 66.
Ako bude premešten u Republiku Srbiju, osuđeni ne može da bude pritvoren, krivično gonjen ili podvrgnut izvršenju krivične sankcije za krivično delo izvršeno pre predaje, osim za delo za koje je premešten.
Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti:
1) ako se osuđeni izričito odrekao garancije iz stava 1. ovog člana;
2) ako osuđeni, iako je imao mogućnosti, nije napustio teritoriju Republike Srbije u roku od 45 dana od dana uslovnog otpusta ili izdržane kazne, ili ako se vratio na teritoriju Republike Srbije.
Dokumentacija
Član 67.
Uz zamolnicu se prilaže overeni prepis strane krivične presude i izjava osuđenog da je saglasan sa premeštajem.
Pretpostavke za premeštaj
Član 68.
Premeštaj osuđenog u Republiku Srbiju radi izvršenja strane krivične presude može se izvršiti ako su ispunjene pretpostavke predviđene članom 7. ovog zakona i jedna od sledećih pretpostavki:
1) da će izvršenje krivične sankcije u Republici Srbiji poboljšati izglede za društvenu rehabilitaciju osuđenog;
2) da je osuđeni saglasan sa premeštajem.
Postupak
Član 69.
Odredbe člana 61. stav 1, 2. i 4. i čl. 62. do 64. ovog zakona shodno se primenjuju na postupak izvršenja strane krivične presude uz premeštaj.
Izreka presude kojom se dozvoljava izvršenje strane krivične presude uz premeštaj sadrži i odluku kojom se odobrava premeštaj osuđenog.
3. IZVRšENjE DOMAč†E KRIVIČNE PRESUDE
Predmet izvršenja
Član 70.
Izvršenje krivične sankcije izrečene presudom domaćeg suda može se zahtevati od strane države, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Dokumentacija
Član 71.
Uz zamolnicu se prilaže original ili overena kopija domaće krivične presude sa klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti.
Pretpostavke za podnošenje zahteva
Član 72.
Domaći sud može zahtevati izvršenje krivične presude u stranoj državi ako je ispunjena jedna od sledećih pretpostavki:
1) da je osuđeni državljanin strane države;
2) da osuđeni ima prebivalište ili boravište u stranoj državi;
3) da osuđeni izdržava u stranoj državi kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode po ranije izrečenoj presudi.
Odluka o ustupanju izvršenja domaće krivične presude
Član 73.
Rešenje o pokretanju postupka za izvršenje domaće krivične presude u stranoj državi donosi vanpretresno veće suda koji je doneo presudu u prvom stepenu, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca.
Zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice
Član 74.
U hitnim slučajevima domaći sud može zamoljenoj državi podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice.
Zahtev sadrži:
1) podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti osuđenog;
2) činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela;
3) izjavu o postojanju sudske odluke ili optužnog akta iz člana 15. tačka 3) ovog zakona;
4) izjavu da će biti podneta zamolnica.
Zahtev se nadležnom organu zamoljene države može podneti neposredno, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Postupanje sa zamolnicom
Član 75.
Zamolnica i dokumentacija se dostavljaju zamoljenoj državi uz zahtev da u najkraćem roku dostavi obaveštenje o svojoj odluci.
Ako se osuđeni nalazi na slobodi, od strane države se može zatražiti da ga liši slobode.
Posledice preuzimanja izvršenja domaće krivične presude
Član 76.
Ako zamoljena država preuzme izvršenje domaće krivične presude, postupak izvršenja krivične sankcije u Republici Srbiji se obustavlja.
Ako zamoljena država ne preuzme izvršenje domaće krivične presude ili ako osuđeni izbegne izvršenje krivične sankcije u zamoljenoj državi, nadležni sud u Republici Srbiji nastaviće postupak izvršenja presude.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obaveštava inostrani organ o svakoj odluci suda ili drugog državnog organa koja ima uticaj na izvršenje domaće krivične presude.
4. IZVRšENjE DOMAč†E KRIVIČNE PRESUDE UZ PREMEšTAJ
Predmet izvršenja
Član 77.
Osuđeni koji u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može biti premešten u zemlju svog državljanstva odnosno prebivališta ili boravišta radi izdržavanja krivične sankcije u skladu sa odredbama ovog zakona.
Obaveštenje o mogućnosti izvršenja presude uz premeštaj
Član 78.
Sud koji je izrekao prvostepenu presudu ili zavod u kome osuđeni izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode obaveštava osuđenog o mogućnosti izvršenja domaće krivične presude uz premeštaj.
Molba za premeštaj
Član 79.
Zavodu ili sudu iz člana 78. ovog zakona osuđeni može podneti molbu za premeštaj.
Molbu iz stava 1. ovog člana može podneti i država čije državljanstvo ima osuđeni odnosno u kojoj ima prebivalište ili boravište, ako se osuđeni sa tim saglasi.
Odlučivanje o molbi za premeštaj
Član 80.
O molbi za premeštaj odlučuje vanpretresno veće suda koji je doneo prvostepenu presudu, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca.
Sud će rešenjem odbaciti molbu za premeštaj ako je osuđenom licu u trenutku podnošenja molbe preostalo da izdrži manje od šest meseci krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Ako ne donese rešenje iz stava 2. ovog člana, sud će rešenjem usvojiti ili odbiti molbu za premeštaj. Protiv rešenja se može izjaviti žalba.
Postupanje sa rešenjem o usvajanju molbe za premeštaj
Član 81.
Pravnosnažno rešenje o usvajanju molbe za premeštaj, domaća krivična presuda, tekst odgovarajuće odredbe krivičnog zakonika, molba osuđenog za premeštaj i izveštaj zavoda o vremenu koje je osuđeni proveo na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode dostavljaju se ministarstvu nadležnom za pravosuđe, radi upućivanja inostranom organu.
Izvršenje odluke o premeštaju osuđenog lica
Član 82.
Na osnovu pravnosnažne odluke inostranog organa kojom se prihvata premeštaj osuđenog, ministarstvo nadležno za pravosuđe izdaje nalog zavodu iz člana 78. ovog zakona da preda osuđenog policiji, koja ga sprovodi do strane države.
Uz nalog iz stava 1. ovog člana prilaže se rešenje o usvajanju molbe za premeštaj.
V. OSTALI OBLICI MEčUNARODNE PRAVNE POMOč†I
1. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ostalih oblika međunarodne pravne pomoći
Član 83.
Ostali oblici međunarodne pravne pomoći obuhvataju:
1) izvršenje procesnih radnji, kao što su pozivanje i dostavljanje pismena, saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj, pretresanje prostorija i lica, privremeno oduzimanje predmeta;
2) primenu mera, kao što su nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optička snimanja lica, kontrolisana isporuka, pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, računarsko pretraživanje i obrada podataka;
3) razmenu obaveštenja i dostavljanje pismena i predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, dostavljanje podataka bez zamolnice; korišćenje audio i video-konferencijske veze, formiranje zajedničkih istražnih timova;
4) privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje.
Pretpostavke
Član 84.
Ostali oblici međunarodne pravne pomoći mogu se pružiti ako su ispunjene pretpostavke iz člana 7. ovog zakona i ako:
1) su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku;
2) se pred domaćim sudom protiv istog lica ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći.
Načelo specijaliteta
Član 85.
Lice koje boravi u inostranstvu ne može biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji države molilje radi davanja iskaza u svojstvu oštećenog, svedoka ili veštaka u postupku za krivična dela povodom kojeg je pružena međunarodna pravna pomoć.
U pozivu će se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima prava iz stava 1. ovog člana.
Dokumentacija
Član 86.
Uz zamolnicu se prilaže specifikacija troškova koji će biti isplaćeni svedoku ili veštaku.
Neprimenjivanje mera prinude
Član 87.
Svedok ili veštak koji se ne odazove na poziv nadležnog organa države molilje neće biti podvrgnut bilo kakvoj sankciji ili meri prinude, čak i ako je poziv sadržao takvu naredbu.
2. PRUŽANjE OSTALIH OBLIKA MEčUNARODNE PRAVNE POMOč†I STRANOJ DRŽAVI
Dostavljanje zamolnice
Član 88.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavljazamolnicu i mišljenje o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona sudu na čijem području treba preduzeti radnju.
Odlučivanje o zamolnici
Član 89.
Odluku o pružanju ostalih vidova međunarodne pravne pomoći sud donosi ceneći ispunjenost pretpostavki iz čl. 7. i 84. ovog zakona.
Pravila postupka
Član 90.
Izuzetno od člana 12. ovog zakona, na zahtev nadležnog organa države molilje preduzimanje radnji ostalih oblika međunarodne pravne pomoći vrši se na način koji predviđa zakonodavstvo države molilje, ako to nije u suprotnosti sa osnovnim načelima pravnog poretka Republike Srbije.
Prisustvo inostranog organa
Član 91.
Na zahtev nadležnog organa države molilje da bude obavešten o preduzimanju ostalih oblika međunarodne pravne pomoći, sud ga obaveštava o mestu i vremenu preduzimanja radnje pravne pomoći.
Ako oceni da bi to doprinelo boljem razjašnjenju stvari sud može da odobri predstavniku inostranog pravosudnog organa da prisustvuje preduzimanju ostalih oblika međunarodne pravne pomoći i da uzme učešće u preduzimanju određene procesne radnje.
Privremena predaja
Član 92.
Na zahtev države molilje, lice koje se u Republici Srbiji nalazi u pritvoru ili izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može biti privremeno predato radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka.
Pretpostavke za privremenu predaju
Član 93.
Privremena predaja lica iz člana 92. ovog zakona može se odobriti ako su ispunjene sledeće pretpostavke:
1) da se lice saglasilo sa privremenom predajom;
2) da prisustvo lica nije neophodno u krivičnom postupku koji je u toku pred domaćim sudom;
3) da privremena predaja ne bi dovela do produženja lišenja slobode;
4) da ne postoje drugi važni razlozi protiv privremene predaje.
U slučajevima predviđenim stavom 1. ovog člana može se radi privremene predaje lica odobriti tranzit preko teritorije Republike Srbije.
Odlučivanje o zahtevu za privremenu predaju
Član 94.
Sud koji je doneo odluku u prvom stepenu može rešenjem odobriti ili odbiti privremenu predaju.
U izreci rešenja kojim se privremena predaja odobrava posebno će se naznačiti:
1) rok u kojem privremeno predato lice mora da bude vraćeno;
2) neophodnost njegovog zadržavanja u pritvoru do povratka.
Rešenje kojim se privremena predaja odbija mora biti obrazloženo.
Žalba
Član 95.
Protiv rešenja iz člana 94. ovog zakona lice čija se privremena predaja zahteva može izjaviti žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja. O žalbi odlučuje vanpretresno veće u roku od 48 sati.
Zajednički istražni timovi
Član 96.
Ako to opravdavaju okolnosti slučaja, sporazumom ministra nadležnog za pravosuđe i nadležnog organa strane države mogu se formirati zajednički istražni timovi.
Odlaganje pružanja pravne pomoći
Član 97.
Sud može odložiti pružanje ostalih vidova međunarodne pravne pomoći ukoliko je to neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka koji je u toku pred domaćim pravosudnim organom, a koji je u vezi sa dostavljenom zamolnicom.
O odlaganju pružanja ostalih vidova pravne pomoći obaveštava se nadležni organ države molilje, uz navođenje razloga za odlaganje.
Dostavljanje podataka bez zamolnice
Član 98.
Domaći pravosudni organi mogu, pod uslovom uzajamnosti, bez zamolnice dostavljati nadležnim organima strane države podatke o krivičnim delima i učiniocima, ako bi to bilo od koristi za vođenje krivičnog postupka u inostranstvu.
Dostavljanje podataka iz stava 1. ovog člana vrši se samo u slučaju da to ne ometa vođenje krivičnih postupaka u Republici Srbiji.
Domaći pravosudni organi mogu zahtevati od nadležnih organa države molilje kojima su dostavljeni podaci iz stava 1. ovog člana da ih obaveste o preduzetim radnjama i donetim odlukama.
Troškovi
Član 99.
Izuzetno od odredbe člana 11. ovog zakona, od države molilje može se zahtevati naknada troškova koji su nastali povodom veštačenja i privremene predaje lica.
3. ZAHTEVANjE OSTALIH OBLIKA MEčUNARODNE PRAVNE POMOč†I OD STRANE DRŽAVE
Dostavljanje domaćim državljanima u inostranstvu
Član 100.
Dostavljanje pismena domaćim državljanima u inostranstvu vrši se u skladu sa članom 6. ovog zakona, a može se vršiti i preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.
U slučaju dostavljanja preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva, ovlašćeni radnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije potpisuje dostavnicu kao dostavljač – ako je pismeno uručeno u samom predstavništvu, a ako je pismeno dostavljeno poštom dostavljanje se potvrđuje na povratnici.
Dostava licima sa diplomatskim imunitetom
Član 101.
Licima koja uživaju diplomatski imunitet pismena se dostavljaju diplomatskim putem.
VI. PRELAZNE I ZAVRšNE ODREDBE
Prestanak važenja zakona
Član 102.
Stupanjem na snagu ovoga zakona prestaju da važe odredbe Glave XXXII – Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima (čl. 530. do 538) i Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539. do 555) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07).
Započeti postupci međunarodne pravne pomoći
Član 103.
Postupci u kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona podneta molba za pružanje međunarodne pravne pomoći sprovešće se prema odredbama Glave XXXII – Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima (čl. 530. do 538) i Glave XXXIII – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539. do 555) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07).
Stupanje na snagu
Član 104.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOšENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sadržan je u odredbama člana 97. tačke 2. i 16. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i nadležnost i rad državnih organa.
RAZLOZI ZA DONOšENjE ZAKONA
Potvrđivanjem Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori”, broj 10/01), Evropske konvencije o ekstradiciji („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori”, broj 10/01) i Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori”, broj 6/01) sa dodatnim protokolima, Republika Srbija preuzela je obavezu implementiranja navedenih dokumenata u svoj pravni sistem.
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/01 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) delimično je regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ali su se u primeni tog zakona pojavila sledeća sporna pitanja: uloga ministarstva nadležnog za pravosuđe u postupku izručenja okrivljenih i osuđenih osoba; nadležnost i ovlašćenja domaćih pravosudnih organa u pružanju međunarodne pravne pomoći; način komunikacije sa inostranim organima u tom postupku, kao i troškovi postupka međunarodne pravne pomoći.
Donošenjem ovog zakona sveobuhvatno bi se uredio postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, što bi doprinelo razrešenju problema nastalih u primeni zakonskih odredaba koje uređuju ovu oblast. Pored toga, unapredila bi se saradnja Republike Srbije sa drugim državama u krivičnim stvarima i omogućilo ubrzanje krivičnih postupaka koji se vode za krivična dela organizovanog kriminala koja imaju transnacionalni karakter.
OBJAšNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REšENjA
Članovi 1. do 12. zakona (Glava I) sadrže osnovne odredbe kojima se određuju: predmet zakona, oblici međunarodne pravne pomoći, područje primene zakona, nadležnost državnih organa, sadržaj zamolnice, način komunikacije i pojedina načela postupka.
Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima obuhvata: izručenje okrivljenog i osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenje krivične presude u stranoj državi i ostale oblike međunarodne pravne pomoći. Područje primene zakona proširuje se i na postupak koji je pokrenut pred organima uprave za delo koje je kažnjivo prema zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države, u slučaju kad odluka upravnog organa može da predstavlja osnov za pokretanje krivičnog postupka. Zakonom je predviđeno da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći podnosi u vidu zamolnice, koja mora da sadrži elemente propisane zakonom. Ako zamolnica nije podneta u skladu sa zakonom, zamoljenoj strani se ostavlja rok za dopunu zamolnice. Forma zamolnice podrazumeva i overu od strane nadležnog organa zamolnice i pismena koja se prilažu, kao i njihov prevod na jezik zamoljene države ili predvod na engleski jezik. Komunikacija domaćih pravosudnih organa sa zamoljenom državom odvija se, po pravilu, preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, ali se uvodi i tzv. neposredna komunikacija, pod uslovom uzajamnosti. U hitnim slučajevima zamolnica se može uputiti i putem INTERPOL-a. Osnovnim odredbama predviđene su i pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, o kojima, po pravilu, odlučuje sud. Izuzetno, ministar nadležan za pravosuđe odlučuje o tome da li je reč o političkom ili vojnom krivičnom delu i o tome da li bi se usvajanjem zamolnice povredio suverenitet, bezbednost, javni poredak i drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju. Kao princip u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći predviđa se uzajamnost, za koju se pretpostavlja da postoji. Troškove postupka, po pravilu, snosi zamoljena država, a izuzeci su predviđeni zakonom.
Glava II zakona (članovi 13. do 40) propisuje postupak izručenja okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi. Određuju se krivična dela za koja se može dozvoliti izručenje, i to prema dužini zaprećene odnosno izrečene kazne. Lice koje ima državljanstvo Republike Srbije ne može biti izručeno, a zakon predviđa i druge pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se dozvolilo izručenje. Zakonom se uvodi mogućnost izručenja lica stranoj državi po pojednostavljenom postupku, uz njegovu izričitu saglasnost. Time se izbegava deo postupka u kome se ispituje postojanje pretpostavki za izručenje, skraćuje se vreme i smanjuju troškovi postupka.
Budući da licu čije se izručenje traži može biti određen pritvor, propisani su razlozi za njegovo određivanje, trajanje i ukidanje. Izuzetno, strana država može da podnese zahtev za pritvaranje određenog lica pre podnošenja zamolnice za izručenje. U tom slučaju, lice se lišava slobode i dovodi istražnom sudiji, radi saslušanja. Ako istražni sudija odredi pritvor, on može trajati do isteka roka za podnošenje zamolnice (najduže 40 dana od dana pritvaranja), a ukida se i ako prestanu razlozi zbog kojih je određen.
Odlučujući o zamolnici, nadležni sud može doneti rešenje o tome da su ispunjene pretpostavke za izručenje ili rešenje kojim se izručenje odbija. Obe odluke podležu preispitivanju od strane neposredno višeg suda – po žalbi odnosno po službenoj dužnosti, a nakon pravnosnažnosti se dostavljaju ministarstvu nadležnom za pravosuđe. Ako donese rešenje kojim dozvoljava izručenje određenog lica, ministar nadležan za pravosuđe može postaviti određene uslove za izručenje. Rešenje kojim ne dozvoljava izručenje ministar donosi ako smatra da je reč o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako bi se izručenjem povredili suverenitet, bezbednost, javni poredak i drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju ili ako u postupku suđenja u odsustvu licu čije se izručenje traži nisu bile ostvarene garancije pravičnog suđenja. Rešenje kojim se dozvoljava izručenje okrivljenog izvršava Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u dogovoru sa nadležnim organom države molilje.
Odredbama ove glave zakona predviđena su i pravila prema kojima se od strane države zahteva izručenje lica protiv koga se u Republici Srbiji vodi krivični postupak ili mu je domaći sud izrekao krivičnu sankciju. Takođe, uređen je postupak sprovođenja preko teritorije Republike Srbije lica čije je izručenje jedna strana država odobrila drugoj stranoj državi.
Glava III zakona (članovi 41. do 55) sadrži odredbe o preuzimanju i ustupanju krivičnog gonjenja. Zamolnicu za preuzimanje krivičnog gonjenja i krivične spise ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja nadležnom javnom tužiocu, koji može odlučiti da preuzme krivično gonjenje lica okrivljenog ili osuđenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje. Pored opštih pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći, potrebno je da to lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji odnosno da ovde izdržava kaznu zatvora. Preuzeti postupak sprovodi se prema odredbama domaćeg prava.
Odredbama ove glave zakona predviđena je i mogućnost da se stranoj državi ustupi krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost domaćeg suda. Ukoliko zamoljena država u roku od šest meseci od prijema zamolnice ne dostavi obaveštenje o svojoj odluci, domaći pravosudni organ će nastaviti krivično gonjenje. Isto će postupiti i u slučaju da zamoljena država odluči da ne preuzme gonjenje ili odustane od preuzimanja, odnosno ako on sam odustane od ustupanja krivičnog gonjenja.
Odredbe ovog zakona o zahtevu za pritvaranje pre podnošenja zamolnice za izručenje primenjuju se i u postupku preuzimanja i ustupanja krvičnog gonjenja.
Glava IV zakona (članovi 56. do 82) uređuje izvršenje domaće i strane krivične presude na teritoriji države čiji sud nije doneo presudu. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, mogućnost izvršenja strane krivične presude više nije izuzetak, što je u skladu sa principom pružanja međunarodne pravne pomoći u najširem obimu. Pored ispunjenja opštih pretpostavki, potrebno da osuđeni ima državljanstvo Republike Srbije, da ovde ima prebivalište, boravište ili da izdržava ranije izrečenu krivičnu sankciju. Pre donošenja odluke sud će saslušati osuđenog o ispunjenosti pretpostavki za izvršenje strane krivične presude. Ako usvoji zamolnicu, domaći sud će u izreku presude uneti stranu krivičnu presudu i izreći krivičnu sankciju koja ne može biti stroža od sankcije izrečene stranom krivičnom presudom. Zakonom je predviđeno da se rešenje o odbijanju zamolnice donosi u sledećim slučajevima: ako nisu ispunjene pretpostavke za izvršenje; ako se osnovano može zaključiti da je lice osuđeno zbog rasne, nacionalne ili verske pripadnosti ili političkog uverenja; ako je presuda doneta u odsustvu osuđenog ili ako suđenje nije bilo pravično.
Državljanin Republike Srbije koji je osuđen u stranoj državi može da nastavi izdržavanje krivične sankcije u Republici Srbiji, ako se sa tim saglasi i ako to poboljšava izglede za njegovu društvenu rehabilitaciju.
Zakonom je predviđena i mogućnost da se izvršenje krivične presude domaćeg suda zahteva od strane države – u slučaju da je osuđeno lice državljanin te države, da u njoj ima prebivalište ili boravište ili da u toj državi izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode. Odluku o ustupanju izvršenja domaće krivične presude donosi vanpretresno veće suda koji je doneo prvostepenu presudu, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca.
Osuđeno lice koje u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može, radi daljeg izdržavanja krivične sankcije, biti premešteno u državu svog državljanstva odnosno prebivališta ili boravišta. Molbu za premeštaj mogu podneti osuđeno lice i država čije državljanstvo, prebivalište odnosno boravište ima osuđeno lice – uz njegovu saglasnost.
Glava V zakona (članovi 83. do 101) sadrži dredbe o ostalim oblicima pružanja međunarodne pravne pomoći, kao što su: izvršenje određenih procesnih radnji, primenu određenih mera, razmenu obaveštenja, dostavljanje pismena i predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje.
Pružanje navedenih oblika međunarodne pravne pomoći odbiće se ako nisu ispunjene opšte pretpostavke (član 7. ovog zakona) i u slučaju da se pred domaćim sudom protiv istog lica vodi krivični postupak za krivično delo povodom kojeg se pomoć zahteva. Osnovnim odredbama ove glave ustanovljeno je načelo specijaliteta, kojim se štite prava lica koje je pristalo da u svojstvu svedoka ili veštaka da iskaz u krivičnom postupku koji se vodi u stranoj državi. To lice – dok je na teritoriji države molilje – ne može biti pritvoreno niti krivično gonjeno za krivično delo koje je ranije učinilo. Radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka, pod uslovima predviđenim zakonom, može se odobriti privremena predaja lica koje se u Republici Srbiji nalazi u pritvoru ili izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i dostavljanja podataka o krivičnim delima i učiniocima, bez zamolnice. Izuzetak od pravila da troškove pružanja međunarodne pravne pomoći snosi zamoljena država predstavlja mogućnost naknade troškova koji su nastali povodom veštačenja i privremene predaje lica. Zakonom je predviđeno da se dostavljanje pismena domaćim državljanima u inostranstvu vrši na način koji je predviđen za sve slučajeve pružanja međunarodne pravne pomoći, s tim što se dostava može vršiti i preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.
Glava VI zakona (članovi 102. do 104) sadrži prelazne i završne odredbe ovog zakona. Previđeno je da odredbe Glave XXXII i Glave XXXIII Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/01 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) prestanu da važe stupanjem na snagu ovog zakona, ali će se prema tim odredbama sprovesti postupci pružanja međunarodne pravne pomoći započeti do stupanja na snagu ovog zakona.
Završnom odredbom zakona predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOčENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZA DONOšENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se izbegle štetne posledice i stvorili svi potrebni uslovi za rad državnih organa u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i na taj način ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
