"Blic", 14. jun 2009.
Prilikom predlaganja kandidata za ponovni izbor tužilaca i njihovih zamenika, Državno veće će u prvom redu voditi računa o interesu struke i neće razmišljati logikom politike, već rezonom samostalnog i nezavisnog pravosuđa, kaže i intervjuu za „Blic nedelje“ Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine i član Državnog veća tužilaca (DVT).
Državno veće je upravo predložilo da u svim srpskim tužilaštvima, umesto sadašnjih 687, bude 543 tužioca. Ko od sadašnjih vaših kolega ima razloga da strahuje da za njega neće biti mesta u novoj mreži koja će početi da funkcioniše od sledeće godine?
– Ne želim da se reforma pravosuđa, koja se sprovodi u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, pretvori u „lov na veštice“. Ono što mogu da vam garantujem je da će se Državno veće tužilaca distancirati od pritisaka bilo koje vrste. Svim silama ću se boriti da zaštitim interes struke, a razloga za strah imaju samo neradnici.
Državno veće tužilaštva je formiralo radnu grupu za izradu kriterijuma i merila na osnovu kojih će se obaviti izbor. Ko su ljudi koji će reći šta je presudno da neko ostane na funkciji ili ode iz tužilačke organizacije?
– U radnoj grupi su četiri predstavnika tužilaca i jedan profesor beogradskog Pravnog fakulteta: v.d. republičkog tužioca Slobodan Radovanović, čorđe Ostojić, Saša Ivanić, dr Milan škulić i ja. Veoma sam zadovoljan što u timu za uspostavljanje kriterijuma nema nikoga iz izvršne vlasti. To je velika promena i veliko ohrabrenje za struku u odnosu na prethodni period. Odličan osnov za rad radne grupe je publikacija o kriterijumima i merilima vrednovanja rada koju je izdalo Udruženje tužilaca Srbije.
Kakav bi, po vama, trebalo da bude srpski tužilac i koje vrednosti mora da poseduje?
– Stručnost, hrabrost i odgovornost. Efikasnost će proizići iz ovih vrednosti.
Javno se izražava sumnja da za tako kratko vreme ne može objektivno da se oceni rad, stručnost i dostojnost tolikog broja kandidata.
– U ovako složenom zahvatu kakav je reforma pravosuđa, biće mnogo sumnji. Međutim, ako utvrdimo jasne kriterijume i pravila igre u skladu s najvišim svetskim standardima, mislim da niko nema razloga da sumnja u dobre namere DVT-a. DVT i Udruženje tužilaca Srbije vrlo dobro znaju ko je ko u tužilačkoj organizaciji, kakve rezultate ima i kakvi su mu dometi.
Da li je sastav Državnog veća tužilaštva takav da može da odoli pritiscima političke vlasti kada se bude sklapala kadrovska lista srpskog tužilaštva?
– Kao neko ko više od 35 godina radi kao tužilac, mogu da garantujem da ćemo se odupreti svakom vidu pritiska, pa i političkom. Svaki mudar političar trebalo bi da shvati da je podrška samostalnosti tužilaštva i u njihovom interesu. Jer, pravnu državu stvaraju profesionalci, a ne poslušnici.
Ima dosta kritičara novog Zakona o javnom tužilaštvu koji tvrde da neke od njegovih ključnih odredbi, pre svega one koje se odnose na izbor, idu na uštrb samostalnosti organa gonjenja?
– Ohrabruje činjenica da je izvršna vlast, tačnije Ministarstvo pravde, usvojilo više od 90 odsto predloga strukovnog udruženja tužilaca. Konsultovani su svi nosioci tužilačkih funkcija i svi smo bili u prilici da damo primedbe na predlog Zakona. Reformu jednom moramo početi, a dok se ona sprovodi, borićemo se za što bolji položaj tužilaca u sistemu. Samostalnost, a po meni i nezavisnost, vrednosti su za koje sam tužilac mora da se izbori. Koliko ste samostalni i nezavisni, zavisi i od vašeg ličnog i profesionalnog integriteta.
Krenuli ste u procesiranje zločina u Tuzli i Dobrovoljačkoj ulici, ali iz Bosne i Hercegovine žestoko reaguju i osporavaju vašu nadležnost?
– Naša nadležnost nije sporna. Imamo obavezu da utvrđujemo istinu u predmetima gde je stradalo toliko ljudi. Međutim, potencijalni počinioci ovih zločina nalaze se u drugoj državi. Zato smo na upravo završenom sastanku u Dubrovniku o tome razgovarali sa predstavnicima tužilaštva BiH.
I šta ste se dogovorili?
– Napravljena je platforma o međusobnoj saradnji. Ona podrazumeva mogućnost potpisivanja sporazuma o ustupanju dokaza između dve države, sličan onima koje imamo sa Hrvatskom i Crnom Gorom, na osnovu kojih je razmenjeno oko 30 predmeta. Saglasili smo se i o potrebi stvaranja zajedničkih istražnih timova u skladu s Evropskom konvencijom. To je učinjeno radi pomirenja u regionu i uspostavljanja boljih odnosa između BiH i Srbije.
Na Kosovu strahuju od naše istrage
Kako tumačite „otkriće“ Televizije Federacije BiH o snimcima Mladića i hapšenje trojice Srba na Kosovu koji su navodno kupovali lažna svedočenja o trgovini organima?
– Oba slučaja su namenjena kreiranju negativne političke atmosfere protiv Srbije u momentima koji su za nju na neki način presudni. Moj kolega iz Akcionog tima je to jasno rekao za snimke bosanske televizije. Tvrdnje iz Prištine su potpuna besmislica. To je pokušaj da se relativizuje jedna ozbiljna istraga koja nema samo lokalni, već i međunarodni karakter. Neki na Kosovu imaju zaista razloga da se ozbiljno plaše dokaza koje smo do sada prikupili o trgovini organima.
Haška priča
Srpski zvaničnici obećavaju da će do kraja godine naša zemlja ispuniti sve obaveze prema Haškom tribunalu, odnosno da će se do tada u Sheveningenu naći i Mladić i Hadžić. Delite li i vi delite njihov optimizam?
– Da. Potpuno smo mobilisani da završimo hašku priču.
Očekujete li da vam Tužilaštvo tribunala u skorijoj budućnosti ustupi neke predmete na kojima sada radi?
– Već se razmatra nekoliko predmeta. Predstavnik našeg Tužilaštva 15. juna odlazi u Hag, gde će provesti godinu dana na poslovima sprovođenja izlazne strategije Tribunala i prebacivanja predmeta iz istrage na lokalna pravosuđa.
Autor: M. Ilić | Foto:m. ilić
