Blic, 8. jul 2009.
U pravosuđu uoči reizbora vri kao u košnici
Uoči raspisivanja konkursa za izbor sudija i tužilaca u pravosuđu vri kao u košnici. Delioci pravde se spremaju da tužbama zaspu Evropski sud za ljudska prava u Strazburu radi odbrane ustavne stalnosti funkcije koju potire predstojeći reizbor. U tužilačkom cehu bruji da pravilnik o izboru tužilaca, uprkos odličnoj oceni Venecijanske komisije, prekrajaju da bi prošli i tužioci koje njihov kolektiv ne podržava.
U Društvu sudija Srbije na regionalnim sastancima raspravljano je da li sudije da se uopšte javljaju na konkurs čiji bi datum objavljivanja trebalo da bude utvrđen ovih dana.
– Razmišljali smo da bojkotujemo konkurs jer nam je ustav garantovao stalnost funkcije. Ne bismo imali stoprocentan odziv sudija i neprijavljivanjem na konkurs samo bismo olakšali posao vlastima da neke sudije izbace ili da smanje broj sudija na ovako lak način. Odlučeno je da svako postupi po svojoj meri. Ko bude bojkotovao, imaće podršku Društva sudija u pravnoj borbi koja je sporija od procesa reizbora. Ako se dokaže da smo bili u pravu, postoje različiti pravni načini da se stvari vrate u pređašnje stanje čak i kad konkursna procedura bude okončana – kaže za „Blic” Dragana Boljević, predsednik Društva sudija, koje okuplja oko 1.700 sudija od 2.400 koliko ih je po sistematizaciji.
Sudije koje ne prođu na konkursu povešće sporove pred Ustavnim, nekim drugim sudom ili u Strazburu. Ako Ustavni sud reizbor proglasi ustavnim, sudije će svaki za sebe tužiti Srbiju Sudu u Strazburu možda i pre okončanja konkursne procedure. Moguće su stotine tužbi, procenjuje naša sagovornica.
– Sednica Ustavnog suda zakazana je za četvrtak, videćemo šta će biti mada je jasno da se tu događa nešto čudno. Naime, na zahtev dvoje predstavnika Evropske komisije 2. jula smo se sa njima sastali dvoje mojih kolega i ja. Pitali su šta će Društvo sudija da uradi sada kad je Ustavni sud odbio naš zahtev da neustavnim oglasi reizbor. Rekli smo da taj sud još nije ni zakazao sednicu da raspravlja da li će meritorno odlučivati o našem zahtevu. Na to su nam predstavnici Evropske komisije rekli da su u Ministarstvu pravde obavešteni da je tu odluku Ustavni sud već doneo i da je reizbor u skladu sa ustavom. A ta sednica održava se tek sutra! Ministarstvo pravde pokušalo je da nas demantuje tvrdeći da će objaviti stenogram. Svi mi znamo da se takve informacije mogu dati i neformalno, a ponašanje Ministarstva pravde je paradigmatično jer odslikava nezavisnost sudstva – iznosi Dragana Boljević.
U tužilačkom cehu nezvanično se žale da se upravo prekraja pravilnik o izboru tužilaca tako da na konkursu mogu da prođu i tužioci koji nemaju podršku kolektiva, navodeći čak imena i prezimena takvih tužilaca. U najvišim tužilačkim krugovima gde smo pomenuli jednog „osumnjičenog tužioca” potvrđuju da je to tačno i kažu da fali samo da u pravilnik stave fotografiju te osobe. O tome pod imenom niko ne želi da govori jer i njih čeka konkurs, a do nosilaca tužilačke vlasti u državi juče nije bilo moguće doći.
– Zamenici tužilaca sada prvi put dobijaju stalnost funkcije, dok tužioci kao inokosni organi gube stalnost, što je jedino logično. Ne znam da li je tačno da se pravilnik prekraja jer nisam član Državnog veća tužilaca. Bio sam predsednik radne grupe koja je napisala pravilnik kome je Venecijanska komisija dala legitimitet mišljenjem da su kriterijumi sveobuhvatni i da su dobra osnova za ocenjivanje tužilaca i zamenika. Korekcije su moguće samo kod dve odredbe gde je Venecijanska komisija ukazala na moguće poboljšanje ili prateći rizik, sve van toga bilo bi nelogično – stav je Gorana Ilića, predsednika Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.
Pitali smo u Ministarstvu pravde da li je istina da se odstupa od onoga što je pohvalila Venecijanska komisija – da se za svakog kandidata za tužioca izjašnjava viši tužilac, starešina kandidata za tužioca i kolegijum tužilaca sa kojim radi, a da se pokušava izbaciti ovaj kolegijum na čije mesto treba da dođe kolegijum tužilaca viših po rangu. Nezvanično nam je rečeno da izmene u pravilniku nemaju veze ni sa jednim pojedinačnim tužiocem već je posredi prihvatanje preporuka Venecijanske komisije.
Homen: Društvo sudija je usamljeno!
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da se u Evropskoj komisiji može proveriti šta su im rekli o reizboru sudija.
– Veoma mi je žao što Društvo sudija ne želi da učestvuje u aktivnostima Visokog saveta sudstva, nemaju osećaj za reforme. Politika reformi je već dve godine na istom kursu, a dokaz da se sve kvalitetno radi jeste to što je na čelu Vrhovnog suda Nata Mesarović, osoba izuzetnog integriteta. Sve sudije trebaju da imaju poverenja u nju! Evropska i Venecijanska komisija, Savet Evrope, EU, OEBS i Ambasada SAD podržavaju našu reformu a Društvo sudija ne vidi da je ostalo potpuno samo – kaže Homen.
Sprečavaju dobijanje pravde
– Osporavaćemo ustavnost svih odluka u procesu reizbora i to ne samo iz formalnog razloga nego i što se suštinski odlukom o smanjenju broja sudija remeti pravo građana na pravično suđenje. Broj predmeta raste, broj sudija smanjuje, sudije su pretrpane i nisu nezavisne. Tako se sprečava dobijanje pravde – objašnjava Dragana Boljević.
Autor: Dragica Pušonjić-Veljković
