"Nedeljni telegraf", 3. februar 2010.
Od trenutka kad je, krajem decembra, objavljen spisak reizabranih tužilaca i sudija, u medijima su se uglavnom oglašavale sudije, sa izuzetkom predsednika Udruženja tužilaca Gorana Ilića. Redakcija NT je zato potražila i nekog od bivših tužilaca, da čuje kako oni gledaju na upravo završenu reformu.
Veljko Rakić, danas advokat, bivši je zamenik javnog tužioca u Drugom tužilaštvu u Beogradu i bivši portparol Udruženja tužilaca Srbije. Petnaest godina je bio u pravosuđu, od čega sedam zamenik javnog tužioca.
Zahtev za razrešenje podneo je Skupštini Srbije 11. novembra, a u Ađvokatsku komoru upisao se 14. decembra. Dakle, sve neposredno pre objavljivanja spiska sudija i tužilaca koji su prošli reizbor.
šefove tužilaštva bira Vlada
Podneo sam zahtev za razrešenje jer sam od početka bio skeptičan kako će ovako postavljena reforma da se realizuje kaže Rakić. Bio sam skeptik iz više razloga. Prvo, naše Udruženje ukazivalo je i ranije da toj stvari treba prići obazrivije. Na primer, mogla se uraditi reforma na nivou nekog grada u Srbiji, pa videti kako to funkcioniše u praksi. Tada bi se verovatno videlo da je teško pomiriti kontradiktornost da manji broj ljudi radi isti, ako ne i veći obim posla.
Bojazni se obistinile
Rakić je već konkurisao na neka tužilačka mesta, kada je shvatio da ne želi da čeka donošenje odluke da li će biti reizabran:
Već tada se videlo da izbor nije transparentan. Vodeći sa kolegama Udruženje tužilaca, upoznao sam gro tužilaca u Srbiji. A u Državnom veću, čast izuzecima, našle su mesta i neke kolege za koje ranije nisam čuo i koje je trebalo o svima nama da odlučuju, da nas ocenjuju. I zbog toga sam odlučio da odem.
Osim toga, podseća, Državno veće tužilaca nije formirano u punom sastavu, fali mu predstavnik advokature, pa samim tim nije imalo ni legitimitet:
Hitno povećati broj tužilaca
Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca, kako su najavili prošle nedelje predsednica Društva Dragana Boljević i predsednik Udruženja Goran llić, očekuju ovih dana posetu Medunarodnog udruženja tužilaca i sudija Medel. Kako je istakao llić, tužioci mnogo očekuju od ove posete, između ostalog i da Medel eventualno predloži put za izlazak iz ove situacije. Predstavnici međunarodnog udruženja trebalo bi da se sretnu i sa predstavnicima Visokog saveta sudstva i Držav* nog veća tužilaca, poverenikom za informacije od javnog značaja, ombudsmanom…
Po rečima Gorana llića, Udruženje tužilaca je još u novembru tražilo da Državno veće tužilaca poveća broj nosilaca javnotužilačke funkcije. Oni veruju da bi i sada mogla da se popravi situacija tim povećanjem i otklanjanjem nedostataka vezanih za netransparentnost reizbora.
Posle svega vidim da nisam pogrešio. Sve što je Udruženje tužilaca izražavalo kao bojazan, a pri tom smo svi želeli reformu pokazalo se da smo bili u pravu. Trećina ljudi iz pravosuđa je razrešena. Nemoguće da su svi bili nestručni i nedostojni u obavljanju funkcije. Među neizabranima su i sudije Vrhovnog suda. Ako oni nisu stručni i dostojni, šta će onda biti sa njihovim odlukama? Pri tom, najveći broj će iz pravosuđa ići u advokaturu, pa se advokati s pravom pitaju: „Ako ste ih se vi odrekli kao nestručnih i nedostojnih, kako da ih mi primimo kao dostojne?
Kada je završen postupak reizbora, svi tužioci su više-manje raštrkani
Postavili smo pitanje kako će tužioci, poslati širom Srbije, dobro obavljati posao u drugom gradu, ako ga nisu valjano obavljali u svom. Nismo dobili odgovor po Srbiji. U Udruženju tužilaca do kraja nisu dokučili razlog.
Neki komentari su bili da je to zato što su se u svojoj sredini suviše povezali sa narodom, policijom ili možda kriminalom, pa je potrebno da odu u druge gradove. Svi znaju da tužilac, posebno šef tužilaštva, najbolje radi posao u svom mestu jer poznaje stanje kriminala i ima najbOlje odnose sa policijom. Tužilaštvo bez policije je mrtav organ. Postavili smo pitanje kako će oni dobro obavljati posao u drugom gradu, ako ga nisu valjano obavljali u svom. Nismo dobili odgovor.
Konačna reč Skupštine
Posebno pitanje je kako će se novi tužioci snaći, jer je veliki broj tek stupio na funkciju. Rakić ističe da će im biti potrebno dosta vremena, posebno ako su dobili predmet od nekog iskusnog koji je na njemu radio godinudve:
Sudije lagano počinju da zakazuju predmete za mart, a da li će po njima odmah postupati punom parom, videćemo. Čuli smo da će se povećati broj sudijskih i javnotužilačkih funkcija ako se pokaže da treba. Postavlja se pitanje zašto se broj smanjivao ako će se sada povećati?
Još jedno važno pitanje je dalje egzistiranje ovakvog udruživanja sudija i tužilaca. Rakić kaže da je jedan broj kolega očekivao više od tih udruženja, odnosno da će biti brana da sutra eventualno ne budu razrešeni: Nismo imali kapacitet da odgovorimo tim očekivanjima. Više smo se trudili da popravimo položaj tužilaštva, koje je Ustav doveo u katastrofalnu situaciju, stavivši ga pod kapu izvršne vlasti. Nisam optimista, još će mnogo vremena proći dok pravosuđe u Srbiji smogne snage da izađe iz senke drugih grana vlasti.
On dodaje da ga nikad niko nije zvao, niti mu tražio da predmet vodi ovako ili onako, ali uticaj izvršne vlasti najbolje se vidi iz toga kako je izbor tužilaca regulisan Ustavom iz 2007. i Zakonom o javnom tužilaštvu:
Po Ustavu, šefove tužilaštva postavlja Vlada. Neka vaši čitaoci sami procene da li je onda potrebno da vas neko zove telefonom i vrši pritisak. A ne zaboravite da su do ovog izbora šefovi svih tužilaštava bili u VD stanju. Po mom mišljenju, to nije bilo slučajno. Nekim predlozima uspeli smo da „popravimo" to rešenje, ali na kraju, politička elita u Skupštini i dalje daje konačnu reč ko će biti tužilac a ko ne.
(Autor: c. S.)
