"Dnevnik", 18. februar 2010.
Kad su iz Društva sudija Srbije još pre dva meseca zatražili pojedinačna obrazloženja od Visokog saveta sudstva o neizboru više od 700 dotadašnjih delilaca pravde, ukazujući na to da se nad svima koji nisu izabrani nadvila senka sumnje da ne ispunjavaju neki od kriterijuma stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, te da bi se zbog toga, pored ostalog, u građanstvu moglo pokrenuti pitanje u vezi s njihovim odlukama, to se tada činilo tek kao jedno od brojnih mišljenja iznetih povodom (re)izbora.
Međutim, nedavno je kontroverzni biznismen Anđelko Bitević, pravosnažno osuđen u čuvenoj aferi „zozovača“, iz zatvora podneo krivičnu prijavu protiv 12 sudija koje sada nisu izabrane za delioce pravde a svojevremeno su u prvom i drugom stepenu odlučivali u njegovom predmetu. On tim sudijama pripisuje navodnu zloupotrebu službenog položaja, kršenje zakona, nesavestan rad u službi. Bitević je u prijavi naveo da su “sudije bile podanici i nestručno radile, o čemu najbolje svedoči činjenica da niko od njih nije prošao reizbor“. Uz to, Bitević je Republičkom tužilaštvu podneo i predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, tvrdeći da „nije odgovoran za krivično delo protiv opšte sigurnosti za koje je osuđen“.
Tužilac Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca, ocenjuje da „i ovaj slučaj ukazuje na to da u ovakve situacije ne bismo zapadali da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca dostavljali obrazložene odluke o neizboru svakog sudije i tužioca ponaosob“ .
– Time bi se sprečile spekulacije prema kojima je neizbor nekog sudije posledica njegovog odlučivanja u konkretnom predmetu. Drugim rečima, da su postojala individualizovana obrazloženja, iz njih bi se moglo videti da li je odluka o neizboru posledica postupanja u nekom predmetu ili je reč o generalnim ocenama o stručnosti, osposobljenosti ili dostojnosti sudije ili tužioca. Tek ukoliko bi u obrazloženju za odluku o neizboru stajalo da je neizbor posledica odlučivanja u konkretnom predmetu, moglo bi se razmatrati da li ti propusti imaju karakter povrede koje mogu biti osnov za izjavljivanje vanrednog pravnog leka – objasnio je Ilić. – I ovaj slučaj ukazuje na to da je bilo neophodno da se donesu posebna obrazloženja s konkretnim razlozima za neizbor sudije i tužioca.
Tužilac Ilić je ocenio da je nerealno očekivati da bi neko od okrivljenih lica mogao pokušati da ospori optužnicu po istom principu, eventualno podnoseći krivičnu prijavu protiv nekog od sada neizabranih tužilaca.
– Akti javnih tužilaca ili zamenika tužilaca, po pravilu, ne bi mogli biti dovedeni u pitanje jer po našem krivičnosudskom sistemu akti Tužilaštva podležu kontroli suda ili oštećenog, koji u slučaju odbacivanja krivične prijave može sam preduzeti gonjenje – kaže tužilac Goran Ilić.
Njegovo mišljenje deli i beogradski advokat Krsto Bobot, koji ističe da sama činjenica da neki sudija nije reizabran ne stvara nikakvu mogućnost za podnošenje krivične prijave.
– Oni su u trenutku kada su postupali – bili sudije. Jedna je stvar, da tako kažem, nakaradni način na koji je Visoki svet sudstva sproveo reizbor ili opšti izbor sudija. Kao advokat i pravnik, smatram da je to urađeno na potpuno neprimeren način, bez javnosti u odlučivanju, bez javnosti postupka i bez jasne primene kriterijuma. Nije im dato da se izjasne o razlozima zašto nisu reizabrani, nije im pružena na uvid dokumentacija koja postoji u VSS-u. Znači, urađen je niz stvari suprotno zakonu i potpuno suprotno svim evropskim standardima. Čak sam lično ubeđen u to da su tu presuđivali i određeni lični animoziteti i političke prilike. Međutim, koliko god da je opšti (re)izbor problematičan s mnogo aspekata, u svakom slučaju to ne stvara bilo kakvu realnu mogućnost da se protiv neizabranih sudija podnosi krivična prijava samo zato što nisu ponovo izabrani – kaže Bobot.
– Izbor sudija je jedna stvar, a krivična prijava za neko krivično delo eventualno učinjeno od sudije je potpuno druga stvar. Ako je sudija tokom svog posla izvršio neko krivično delo, to se utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju. Generalno, Tužilaštvo je u obavezi da razmotri navode svih krivičnih prijava, da po potrebi pribavi potrebna obaveštenja preko organa unutrašnjih poslova, a onda donese odluku o tome da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne. To je normalna procedura u pogledu svake krivične prijave, pa i ove – kaže Bobot.
J. Jakovljević
