Pismo Udruženja tužilaca Srbije

Poslato 2.7.2009. godine: Snežani Malović, ministru pravde, Slobodanu Radovanoviću, v.d. Republičkog javnog tužioca, Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine

Poštovani,

Nacrt Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije,  koji je sačinila radna grupa Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, kao što je poznato, bio je predmet razmatranja i ocene Venecijanske komisije.

U mišljenju broj 528/2009 od 08. juna 2009. godine, a nakon razmatranja  nacrta Pravilnika Venecijanska komisija iznela je sledeće zaključke da  ”odredba o reizboru javnih tužilaca (čl.74. ZOJT- prim.G.I.), naročito u slučaju kada taj reizbor vrši Narodna skupština, otvara mogućnost vršenja političkog pritiska na javne tužioce i stoga je nepoželjna…”, da su ”podnosioci nacrta  pokušali da izbegnu bilo kakvu proizvoljnost u oceni tužilaca i posledicama ocenjivanja…”, da su ”uspostavljeni  precizni kriterijumi.”, da je ”Nacrt kriterijuma.. na zavidno detaljnom nivou, sveobuhvatan i u celini biva ocenjen kao dobra osnova na kojoj treba uspostaviti objektivne kriterijume za imenovanje i unapređenje tužilaca”, da Nacrt  ”omogućava konkretnu i objektivnu ocenu tužilaca, koju obavlja DVT, autoritet koji sa svoje strane daje garancije za nepristrasnost i osposobljenost”.
Iz ovako datog pregleda zaključaka van svake sumnje  proističe je da je  Venecijanska komisija  sasvim pozitivno ocenila   nacrt  Pravilnika.  Ipak,  u zaključcima se ukazuje na moguće  ”rizike” koje nosi  primena teksta nacrta Pravilnika. Prvi, po mišljenju članova Komisije, tiče se previše mehanicističkog pristupa statističkim informacijama o obimu posla u tužilaštvu, dok se drugi ”rizik” odnosi na  postupak ocenjivanja putem anonimne ankete. Svoj  stav u  vezi sa primenom anonimne ankete Komisija  izražava rečima ”mala zabrinutost”.  Uzgred  i radi potpunog sagledavanja stvari navešću  podatak da je Venecijanska komisija u istom sastavu u zaključku iznela  dvanaest rezervi na tekst Kriterijuma i merila sa sudije i predsednike sudova.

 U vezi sa tim najpre bi trebalo kazati i to da samo rešenje po kome kolegijum javnog tužilaštva daje  mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata nosilaca javnotužilačke funkcije ne samo da nije dovedeno u pitanje, već je sasvim pozitivno ocenjeno. Pjer Korni – član Komisije u vezi sa tim kaže : ”Rešenje da se stanovište o stručnosti osobe formira od strane kolegijuma, a ne jedne osobe, čini nam se odličnim (članovi 25. st.1. i 26. st.1.). Ono omogućava da se izbegne situacija da lična prijateljstva i neprijateljstva utiču na evaluaciju”. Član Komisije Žan Žak Hajnc sličnog je stanovišta i navodi: ”Kada je reč o proceduri evaluacije tužilaca, sama činjenica da se evaluacija prepušta kolegijumu i da se direktno nadređenoj osobi ostavlja mogućnost da se izjasni o sposobnosti i ponašanju svojih saradnika, zaslužuje sve pohvale. Time se uspostavlja, čini nam se, uravnoteženi mehanizam koji pruža razumne garancije za objektivnost”.

Dakle, Komisija afirmativno govori o davanju mišljenja od strane kolegijuma, a u pogledu načina davanja mišljenja ne osporava rešenje koje predviđa anonimnu anketu, već samo ukazuje na moguće ”zamke”, koje nosi princip anonimnosti i u tom smislu predlaže ”ugrađivanje” mehanizama kojima bi se sprečile negativne posledice tajnosti postupka.

Članovi radne grupe su pažljivo razmotrili  sadržaj Mišljenja i zaključili  sledeće. U pogledu ukazivanja na rizik ”mehanicistički pristupa” statističkim podacima, Radna grupa je  uverenja  da je navedena primedba u dobroj meri posledica nepoznavanja načina rada i evidentiranja predmeta u  Tužilaštvu u Srbiji. Osim toga, broj donetih odluka je samo jedan od kriterijuma koji  zajedno sa drugim kriterijumima rezultira konačnom ocenom stručnosti i osposobljenosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije.

Članovi radne grupe su uzeli u razmatranje i stav Venecijanske Komisije o anonimnom izjašnjavanju članova kolegijuma. U vezi sa tim, podsetiću na predlog Komisije da se navedene odredbe ponovno razmotre i to tako što bi se uz zadržavanje principa tajnosti uvele mere ”zaštite”  i time onemogućila   pristrasnost u postupku tajnog izjašnjavanja. Radna grupa je  na stanovištu da  bi trebalo korigovati odredbe nacrta Pravilnika o tajnom izjašnjavanju  članova kolegijuma. Tajno izjašnjavanje trebalo bi zadržati kao obavezno  jedino u situaciji kada to zahteva javni tužilac ili zamenik o kome se kolegijum izjašnjava, a  kao mogućnost  kada se za tajno izjašnjavanje opredele sami članovi kolegijuma. Korekcije u nacrtu Pravilnika prema sugestijama  Venecijanske komisije Radna grupa će u najskorije vreme dostaviti DVT.

Venecijanska komisija je organ koji daje pravne savete vezano za propise koji su važni za demokratsko funkcionisanje institucija i njeno mišljenje je od izuzetnog značaja za pitanje legitimiteta propisa. Mišljenjem broj 528/2009 od 08. juna 2009.  godine Komisija je Pravilnik ocenila izuzetno pozitivno, navodeći da je u svemu u skladu sa evropskim standardima pri tom ne osporavajući nijedno od predloženih rešenja, niti navodeći primedbe koje bi zalazile u suštinu predloženih rešenja. Na taj način Pravilniku je dat legitimitet usklađenosti sa  evropskim standardnim i pravnim vrednostima demokratskih institucija. Takođe, trebalo bi imati u vidu da je legitimitet Pravilnika osnažen i činjenicom da je izrađen od strane Radne grupe strukovnog udruženja čiji je prvenstveni interes bio objektivni pristup i jačanje profesionalnih vrednosti, kao i da je o pojedinim verzijama teksta nacrta Pravilnika  vođena debata unutar Udruženja.  Povrh toga,  tekst nacrta Pravilnika, u poslednjoj fazi pred njegovo upućivanje Komisiji, je usaglašavan sa predstavnicima Ministarstva pravde, a nakon prispeća mišljenja Venecijanske komisije o mogućim korekcijama teksta obavljene su konsultacije i sa poznatim međunarodnim ekspertom Mauricijom Salustrom .

Zbog toga, smatram da izmene koje bi Pravilnik mogao da pretrpi u postupku usvajanja ne bi smele da izađu iz okvira pojedinačnih rešenja   sadržanih u nacrtu Pravilnika jer bi u protivnom bio doveden u pitanje smisao obraćanja Venecijanskoj komisiji i legitimnost Pravilnika sa stanovišta međunarodnih standarda.
 

Srdačno!