"Politika", 15. avgust 2010.
Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca ukazuje da istražni postupci traju znatno kraće kada je osumnjičenom određen pritvor.
Istražni postupci u Srbiji trebali bi da traju kraće nego što je to bilo do sada, zaključak je empirijskog istraživanja koje je sprovelo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Rezultati pomenutog istraživanja pokazuju i da istrage u „pritvorskim predmetima” traju znatno kraće nego što je to slučaj kada osumnjičenima nije određen pritvor.
– Kada okrivljenom nije određen pritvor, istraga je u 12 odsto slučajeva trajala do mesec dana, a u prilično velikom procentu, čak 35 odsto, istražni postupak je trajao duže od šest meseci. Na osnovu ispitivanog uzorka, može da se zaključi i da se s porastom dužine trajanja istražnog postupka povećava i broj krivičnih predmeta u kojima nije određen pritvor, a da se smanjuje u onima u kojima je osumnjičenom određen pritvor. Dobijeni podaci ukazuju da kada je okrivljenom određen pritvor, u 62 odsto krivičnih predmeta istraga je trajala do mesec dana, dok je u svega dva odsto trajala preko šest meseci – navodi se u istraživanju Udruženja tužilaca.
Ova karakteristika, sama po sebi, i činjenica da kod 88 odsto „pritvorskih predmeta” istraga traje kraće od tri meseca, upozoravaju da i drugi državni organi ažurnije postupaju kada je okrivljenom određen pritvor, pa je i postupak u tim slučajevima i efikasniji. Ali se, s druge strane, postavlja pitanje da li je reč o preteranoj primeni pritvora koji nije kazna, već mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u postupku. Očigledno je da ceo redovni postupak, i bez pritvora, mora biti brži.
Da bi se ta brzina postigla, a istovremeno zaštitila ljudska prava, u savremenim sistemima krivičnog prava istraga se sve više poverava javnom tužiocu koji se pokazuje kao odgovorniji rukovodilac istrage od istražnog sudije. Ali, radi ravnoteže i pravičnosti, potrebno je dati jaka kontrolna ovlašćenja sudskom veću pri odobravanju pritvora po predlogu tužioca. Neki stručnjaci smatraju da istražni sudija kao pojedinac i ne treba da postoji i da sve kontrole vrše samo sudeće sudije opterećene odgovornošću da će svaki slučaj u kome odobre pritvor najverovatnije i doći njima na glavni pretres.
Rezultati analize uzorka koji je bio predmet istraživanja Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca pokazuje da je nešto više od trećine sprovedenih istraga trajalo manje od mesec dana, a približno jedna petina završena je do tri meseca. To znači, navedeno je u istraživanju, da više od polovine istraga, tačnije 58 odsto, traje do tri meseca. Ovu relativno dobru ažurnost sudova ugrožava podatak da 16 odsto istraga traje preko šest meseci. Da li je uzrok tome složenost krivičnih predmeta, nije moglo da se zaključi iz podataka dobijenih empirijskim istraživanjem koje je sprovelo Udruženje tužilaca.
Iako bi istrage trebalo da traju kraće, navode u Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ne sme da se insistira na njenoj brzini, jer bi na taj način mogla da bude ugrožena njena efektivnost.
———————————————————–
Kada se pokreće istraga
Istraga se pokreće kada postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo. Svrha istrage je da se prikupe podaci i dokazi koji su potrebni da bi moglo da se odluči da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak. Pored ovog osnovnog, istraga ima i druge ciljeve. Poseban cilj istrage je da se prikupe podaci o ličnosti okrivljenog. Osim toga, istraga treba da omogući nesmetano odvijanje glavnog pretresa. Zbog toga se u istrazi izvode i oni dokazi zbog kojih postoji opasnost od odlaganja – da se dokazi neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo skopčano s teškoćama, kao i drugi dokazi koji mogu da budu od koristi za postupak, a čije se izvođenje pokazuje celishodnim. U istrazi se sumarno prikuplja dokazni materijal kako bi moglo da se oceni da li je potvrđena osnovna sumnja o delu i učiniocu.
(Izvor: Politika, autor: Miroslava Derikonjić)
