Veljko Rakić, član Upravnog odbora i portparol Udruženja tužilaca Srbije
Za tužioce u Srbiji često se govorilo da su produžena ruka izvršne vlasti. Koliko se od demokratskih promena oktobra 2000. promenila tužilačka organizacija, da li je tužilaštvo reformisano i da li je vlast odustala od političkog pritiska i želje da kontroliše tužilaštvo, za Danas govori Veljko Rakić, član Upravnog odbora i portparol Udruženja tužilaca Srbije.
Rakić, koji je i zamenik tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, ističe da je do promena u tužilaštvu došlo i da to više nije ista organizacija iz vremena komunizma.
– Došlo je do pomeranja određenih struktura u samom esnafu i do određenih predloga zakona, koje smo kao strukovna nevladina organizacija predložili. Udruženje tužilaca je prihvaćeno kao potencijalni ravnopravni partner vlade, izvršne vlasti i resornog ministarstva. Reforma podrazumeva i smenu starih ljudi i postavljanje novih. Promenjeni su neki ljudi, ali dosta ljudi je ostalo iz starog režima na najvišim funkcijama. Smena tih ljudi treba da se obavi, ali da to ne bude osveta – kaže Rakić.
Nećemo bojkotovati primenu ZKP
Udruženje tužilaca Srbije imalo je dosta primedbi na novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji bi trebalo da stupi na snagu 1. juna. Ima li nekih promena u vašem stavu?
– Skoro smo izašli sa predlogom da se odloži primena ZKP. Ne zato što nismo sposobni i obučeni da ga primenjujemo, nego zato što trenutno nisu ispunjeni uslovi za sprovođenje tog zakona. Tu pre svega mislim na finansijske, materijalne, prostorne uslove. Nama se predaje u nadležnost vođenje istrage, a da pri tom nemamo prostorije gde bismo to mogli da sprovodimo. Gde će se privoditi i saslušavati osumnjičeni? To se odnosi i na video i audio tehniku, jer nisu obezbeđena sredstva za to. Stara vlada i ministar su bili mišljenja da nema mesta odlaganju primene ZKP. Mi ćemo ZKP primenjivati, rešavaćemo stvari u hodu ako treba, ali mislimo da je razumno da se primena odloži na neko razumno vreme, dok se obezbede ti materijalni uslovi da bismo imali s čim da radimo.
Advokatska komora Srbije je najavila da će savetovati svojim članovima bojkot svih krivičnih predmeta ako ZKP počne da se primenjuje. Da li će i Udruženje tužilaca Srbije uraditi isto?
– Ne, mi to ne možemo da savetujemo, jer smo državni organ i moramo da primenjujemo taj zakon, ako se ne odloži njegova primena. Radićemo po najboljoj profesionalnoj savesti.
Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije je bio u blokadi od decembra 2005. godine. Da li je i to na neki način uticalo na usporavanje reforme u tužilaštvu i u pravosuđu?
– Veoma je loše što Odbor za pravosuđe nije radio. Sigurno da je to uticalo na reformu tužilaštva, jer je to kočilo izbore, razrešenja. Sada je u najboljem interesu da se formira odbor i da zaseda sa novom skupštinskom većinom.
Novine u zakonu o tužilaštvima
Udruženje tužilaca Srbije pripremilo je Zakon o javnim tužilaštvima. Koje novine ste predvideli?
– Zakon smo uradili u februaru i dostavili ga svim relevantnim domaćim i međunarodnim institucijama – OEBS, Američkom udruženju pravnika (ABA CEELI). U njemu su sva najmodernija rešenja u skladu sa preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope u vezi s našim položajem. Predložili smo da svako tužilaštvo formira svoju skupštinu i da onda delegira nekoga da bude njihov predstavnik u državnom veću tužilaca. Na taj način će za prve ljude biti birani tužioci podržani i predloženi od struke. Prema našem rešenju, na mesta prvih ljudi u tužilaštvo ne može da dođe neko ko nije iz tog tužilaštva. Obavezno uputstvo višeg tužioca nižem treba da bude u pisanoj formi sa obrazloženjem zašto poseže za tim institutom. Predvideli smo i da se uvede prigovor profesionalne savesti, ukoliko niži zamenik tužioca ili tužilac proceni da to što mu "naređuje" viši tužilac nije u skladu sa profesionalnim standardima i da je nezakonito. Do sada je bilo da možete da se ne slažete s tim, ali da morate da sprovedete nalog.
Trenutno je aktuelno razrešenje republičkog tužioca i beogradskog okružnog tužioca, zbog odlaska u penziju. Zbog nerada Skupštine Srbije oni su odavno probili sve zakonske rokove za odlazak u penziju.
– Republički tužilac je još u decembru ispunio uslove za penziju i mislimo da je još tada imalo mesta da se postavi prvi tužilac. Mi nismo odgovorni zašto to nije urađeno. Mislim da je beogradski okružni tužilac ispunio uslove za penziju ovog meseca i nema razloga da se na ta mesta ne postave novi ljudi, koji će na drugačiji i moderniji način da odgovore zadacima.
Hoće li Udruženje tužilaca Srbije predložiti svoje kandidate za ta mesta?
– Imaćemo svog kandidata i imamo naznake da će se naše mišljenje ovog puta uvažavati. Rukovodstvo Udruženja tužilaca očekuje poziv vlade i ministra pravde da sednemo i da razgovaramo o svemu, pa i o kadrovskim rešenjima.
Koliki je danas uticaj politike na rad tužilaštva?
– Uvek je bilo uticaja politike i bojimo se da će ga uvek biti, ali radimo da se to svede na najmanju moguću meru. Neko će reći da nije dobro da uticaja uopšte bude. Slažem se s tim, ali u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, na početku tranzicije, na početku demokratskih reformi, to je neizbežno. Reformi mora da bude u čitavom društvu, a u okviru toga je i reforma pravosuđa. Očekujem od nove vlade i od ministra da nema te ideje da "kontroliše" tužilaštvo i da ćemo jednog dana zaista biti ravnopravni partneri u razgovorima za dobrobit tužilaštva u Srbiji. Načelno je izvršna vlast bila spremna za dijalog, a u praksi se to radilo tako što je tužilaštvu uzimano sve više ingerencija i vlada je odlučila da potpuno preuzme kontrolu tužilaštva i stavi je pod kontrolu izvršne vlasti. Tužioce i prve ljude tužilaštva imenuje i razrešava vlada, bez ikakvog upliva struke.
Kako mislite da rešite taj problem?
– U našem predlogu zakona o javnim tužilaštvima predvideli smo da državno veće tužilaca, u koje bi bili delegirani i ljudi iz Udruženja, predlaže kandidate za prva, čelna mesta tužilaštva. Ako se usvoji taj naš predlog, a ima naznaka da bi mogao biti prihvaćen, na taj način bi uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo bio sveden na najmanju moguću meru. Da li će i dalje političarima biti na pameti ideja da kontrolišu tužilaštvo, mi na to ne možemo da utičemo. Iskustvo nas je naučilo da niko neće tako lako da se odrekne tog slatkog kolača. Tužilaštvo sa novim ingerencijama i polugama u vezi sa rukovođenjem istragom, jer istragu preuzima od policije, biće zanimljivo za pokušaje političara da uzmu dizgine i da kontrolišu rad tužilaštva. Možda im padne na pamet da mi budemo ta udarna pesnica preko koje će da sprovode politiku koju žele.
Kako funkcioniše mehanizam uticaja izvršne vlasti na tužilaštva?
– Ne koristi se primitivan način da ministar zove šefa tužilaštva i kaže kakvo optuženje da bude ili da odustane od krivičnog gonjenja nekog. Niko više na taj način ne vrši pritisak. Ali se pritisci vrše na drugi način. Mislim na obavezne instrukcije, koje su bile predlagane da se unesu u Zakon o javnim tužilaštvima. One su se odnosile na neka krivična dela ratifikovana međunarodnim konvencijama, a da se nikada nije tačno odredilo koji je to korpus krivičnih dela i na šta se odnosi. Potpuno je ostavljeno na slobodnu procenu ministru da šalje ta obavezna uputstva kako god hoće. Postoji takvo rešenje u Holandiji, ali ga ministar od 1958. godine nikada nije iskoristio. Nema većeg pritiska i uticaja politike od onog kada izvršna vlast predlaže kandidate parlamentu za prve ljude tužilaštva i za njihovo razrešenje.
Proteklih nedelja bilo je dosta pretnji sudijama Specijalnog suda. Kakva je situacija sa tužiocima? Da li je nekome od tužilaca prećeno i da li je neko tražio zaštitu od Udruženja tužilaca?
– Ne, niko od kolega tužilaca nije tražio zaštitu. Mi osuđujemo te pretnje kolegama iz Specijalnog suda i smatramo da mora da se pronađe ko preti.
preuzeto iz Dnevnog lista DANAS
Aleksandar Roknić
