Beograd, 9. novembar 2010.
Srbija je slabo napredovala u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, proističe iz izveštaja Evropske komisije. Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana danas je predstavio komesar EU za proširenje štefan File.
"Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema s evropskim standardima što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
U poglavlju o korupciji Komisija navodi da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne su oblasti u procesu pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog čega će kandidati koji budu počinjali pregovre o članstvu u Evropskoj uniji ubuduće polaziti upravo od poglavlja o tim temama.
U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da "srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete" i da "postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".
Veliki broj zaostalih slučajeva takođe predstavlja razlog za zabrinutost, "posebno zato što su skorašnje reforme negativno uticale na ukupnu efikasnost pravosudnog sistema".
"Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor. Postoji 20 sudskih slučajeva i istraga protiv 103 pojedinca", navodi Komisija.
Evropska komisija podseća da su u decembru 2009. usvojeni Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o uređenju sudova, kao i da je juna 2010. usvojen Zakon o sudskim veštacima.
"Reizborom" sudija i tužilaca sprovedenim pod vođstvom Ministarstva pravde u drugoj polovini 2009. koji je stupio na snagu u januaru 2010, broj sudija i tužilaca smanjen je za 20 do 25 odsto, navodi Komisija i dodaje da više od 800, od ukupno oko 3.000 sudija, nije "reizabrano".
Po oceni Evropske komisije, "mnogi aspekti" nedavnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost.
"Procedura rezbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nazavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja", navodi se u izveštaju.
Komisija navodi da u "reizboru" nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji s Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuće objašnjenje odluka, a pravo na žalbu imaju samo na Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.
Navodi se i Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva još nije izabran u trajnom sastavu, kao i da nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi za to istekli u julu i martu 2010. (Izvor: Beta, Tanjug)
