"Glas Javnosti", 28. novembar 2010.
Predstavnici srpskog pravosuđa slažu se da su pitanja koja se u upitniku Evropske komisije tiču pravosuđa najosetljivija, ali nema jedinstvenog stava o razlozima za to. Dok u Ministarstvu pravde objašnjavaju da je u pitanju opseg odgovora kojima bi trebalo da se pozabave, u Društvu sudija upozoravaju da bi neka pitanja čak mogla da uruše institucije države.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ističe da su pitanja osetljiva jer se, pre svega, tiču osnovnih ljudskih prava čije je poštovanje jedan od najvažnijih uslova za integraciju u Evropsku uniju.
Takođe, ministarstvo pravde će davati odgovore o pravosuđu i antikorupciji, rekao je Homen Tanjugu.
To ministarstvo "duži" poglavlje 23 koje je poznato kao najkomplikovanije i najosetljivije i predstavlja najveći problem u pridruživanju Uniji i za Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. Za neke, to poglavlje je "još otvoreno", dodao je.
"Ono što je čista matematička činjenica je da se u tom poglavlju nalazi 155 pitanja, što ne zvuči kao veliki broj, ali ako pogledate nadležnosti Ministarstva pravde koje se prožimaju i kroz druge oblasti, ono će na ovaj ili onaj način imati određenog udela u odgovorima na skoro petinu svih pitanja iz upitnika EK", napomenuo je Homen.
On je kao prednost naveo činjenicu da se Ministarstvo već dogovorilo sa pojedinim zemljama EU, koje su već prošle istu proceduru, da pomognu u izradi odgovora na pitanja iz upitnika.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da su pitanja iz upitnika koja se odnose na pravosuđe posebeno škakljiva jer bi, kako je navela, mogla da uruše niz institucija u državi – čak Ustavni sud, Visoki savet sudstva, pa na kraju i Vladu Srbije.
"Ako bi naši zvaničnici priznali sve ono što piše u izveštaju Evropske komisije, pa i u tim pitanjima, oni bi u stvari rekli da moramo sve ispočetka", rekla je Boljević Tanjugu.
To bi značilo da moramo u reviziju reizbora, da izmenimo Zakon o Visokom savetu sudstva, da o reviziji reizbora ne može da odlučuje aktuelni Vš koji je – kako je rekla – sve upropastio.
Boljević je dodala da bi problem bio i odluka Ustavnog suda iz 2009. godine – koja nije htela da uđe u meritum i kaže da li je reizbor ustavan ili ne, ali je ipak dala elemente prema kojima se smatra da je prekid stalnosti sudijske funkcije ustavan.
"Sve te važne državne institucije su umešane u jedan nepodoban pokušaj da se napravi potpuno proizvoljno sudstvo, onako kako odgovara nekim od zvaničnika u Srbiji. Sprovedeni reizbor je bio planiran. Uopšte nije bio greška i mnogo državnih, važnih institucija je u tome učestvovalo", naglasila je Boljević.
Ona je podsetila i na niz kritika koje je EK uputila na račun izbora sudija i tužilaca u Srbiji u decembru prošle godine.
Po mišljenju predsednika Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Gorana Ilića, iz izveštaja EK o napretku Srbije, kao i iz izjava naših zvaničnika, jasno da je EK nezadovoljna načinom na koji je sprovedena reforma u pravosuđu.
"Kada je već tako i kada nema dileme da bi stvari trebalo da se popravljaju, što mi govorimo mesecima unazad, ostaje da se svi zainteresovani dogovore o načinu na koji bi trebalo ublažiti posledice učinjenog, jer bez dogovora mogu da se dese iste greške", rekao je Ilić Tanjugu.
Ilić veruje da bi te aktivnosti trebalo da idu u dva pravca – jedan je izmena takozvanih pravosudnih zakona, a drugi preispitivanje reizbora i to u odnosu na neizabrane sudije i tužioce.
On je napomenuo da su netačni pojedini tekstovi u štampi u kojima se ističe da se očekuje preispitivanje reizbora i u odnosu na izabrane sudije i tužioce.
"To je apsolutno pogrešno, posebno kada se ima u vidu da i sadašnji propisi predviđaju takozvanu profesionalnu odgovornost, kao i da se budućim izmenama zakona taj sistem može usavršiti", naglasio je Ilić, koji je i zamenik republičkog javnog tužioca.
Popunjavanje upitnika Evropske komisije je jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Upitnik, koji je komesar za proširenje štefan File uručio premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću u sredu, sadrži 2.483 pitanja i potpitanja, razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja.
