Vranje, 15. jul 2011.
Dana 09.07.2011. godine, u sredstvima javnog informisanja preneto je saopštenje Državnog veća tužilaca iz čije sadržine sam saznao, na koji način je okončana moja karijera tužioca duga 38 godina.
Ne znam šta me je više pogodilo, činjenica da mi je putem medija saopštena odluka stalnog sastava Državnog veća tužilaca ili činjenica da je potpuno neistinito preneta ocena o mom radu.
U saopštenju je preneto mišljenje o mom radu, koje je u potpunoj suprotnosti sa mišljenjem kolegijuma tužilaštva kojim sam rukovodio, kao i mišljenjem kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva koje je iznelo svoj stav o mom radu.
Nijedan navod iz mišljenja VDRJT: koga bez provere, bez dokaza, bez činjenica i argumenata prihvata DVT, nije tačan.
Sve je suprotno onome što je u saopštenju za javnost DVT iznelo za „petoro žigosanih“.
Iako sam bio član Visokog saveta pravosuđa u punom mandatu, iako sam preko norme ostvario rezultat sa 150%, iako su u reformi pravosuđa vranjska tužilaštva dala 4 nova tužioca i to 2 viša i 2 osnovna tužioca, iako je ovo tužilaštvo dvadesetak godina unazad ocenjivano najboljim ocenama od RJT, sada me VDRJT, ali ne i njegov kojegijum, kao i DVT ocenjuju najnižom ocenom.
Molim vas da mi objasnite, napišete i dokažete tvrdnju zbog koje sam, posle 38 godina uspešnog rada ostao na ulici.
Takođe vas molim da mi objasnite odluku koja je ponizila moje dostojanstvo, moju stručnost, moju profesionalnost i privrženost tužilaštvu, odluku koja je ugrozila moj život i život moje porodice, kao i moja osnovna ljudska prava.
S poštovanjem,
Milan Božilović
