Politika, 29. septembar 2011.
Trebalo je u tužilaštva vratiti daleko veći broj ranije neizabranih javnih tužilaca nego što je vraćeno nakon postupka preispitivanja, kaže dr Milan škulić, član Državnog veća tužilaca
Državno veće tužilaca privodi kraju postupak preispitivanja odluka o opštem izboru kandidata na javnotužilačka mesta. Kako saznajemo, to će uskoro biti okončano, a na posao će biti vraćen veoma mali broj neizabranih tužilaca. Član DVT-a dr Milan škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, rekao je da je nezadovoljan postupkom preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca, ali da ne može konkretno da kaže kako je ko glasao na sednicima.
– Smatrao sam da veliki broj nosilaca javnotužilačke funkcije prilikom prvog ciklusa opšteg izbora nije prošao iz sasvim jednostavnog razloga – zato što nije bilo dovoljno mesta u javnim tužilaštvima za koja su konkurisali. Mnogima od tih ljudi se ništa posebno nije moglo zameriti, pa im je čak i zvanično obrazlagano da je prednost trenutno data onima za koje je ocenjeno da su nešto bolji. Međutim, sada kada više nema nikakvog limita vezanog za broj „slobodnih” mesta u tužilaštvima, vraćen je veoma mali broj javnih tužilaca, što je svojevrsni paradoks – kaže dr škulić.
On dodaje da ga posebno zabrinjava to što su se članovi DVT-a, koji su postupali kao izvestioci, u mnogim slučajevima fokusirali na određene razloge koje on smatra svojevrsnim „izgovorima” da neko ne bude biran, a ti izgovori zasnivaju se na vrlo širokom tumačenju parametara nečije stručnosti, efikasnosti i savesnosti.
– Tako se, na primer, navode konkretne greške u pojedinim predmetima, a to nije uvek praćeno analizom ukupnog rada, kada bi se u mnogim slučajevima vrlo jednostavno moglo uvideti da nije reč o nečem što je tipično, već više o manifestaciji poznatog pravila da „ko radi, taj i greši”. Takođe je često veliki značaj davan prekoračenju takozvanih instruktivnih rokova, što je već na prvi pogled veoma diskutabilno, jer sa jedne strane, ti rokovi po pravilu nisu strogi, već je više reč o „preporučenim” rokovima, dok s druge strane, uglavnom nema podataka koliko su se o takve rokove ogrešili i oni javni tužioci koji su birani bilo ranije, bilo sada – objašnjava škulić.
Samim tim što se ušlo u postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a, priznato je da su moguće greške.
– Niko nije bezgrešan, a sada je bilo važno da se greške koliko je moguće isprave, a ne da se biranjem nekog veoma malog broja javnih tužilaca, stvori utisak o minimalnom broju grešaka. U mnogim situacijama, konkretnim ljudima prilikom odlučivanja prvog sastava DVT-a, ništa posebno ozbiljno nije zamerano, ali za njih tada jednostavno nije bilo slobodnih mesta, što je bila posledica tada važeće sistematizacije. Sada se za neke od tih ljudi u postupku preispitivanja nalaze nekakvi novi razlozi da se oni ne biraju, što ne smatram adekvatnim – kaže dr škulić.
Budući da je tužilaštvima potreban veći broj nosilaca javnotužilačke funkcije, naročito sada kada se najavljuje uvođenje tužilačke istrage, profesor smatra da bi u tužilaštva trebalo vratiti daleko veći broj ranije neizabranih javnih tužilaca.
– Nekada su mi ocene nekih kandidata, iznete na sednicama DVT-a, delovale toliko strogo da me je to skoro asociralo na onaj biblijski prevod Vuka Karadžića, kad on kaže da će teže jedan grešnik ući u raj nego što će kamila proći kroz iglene uši – rekao je na kraju profesor.
(Izvor: Politika, autor: A. Petrović)
