"Politika", 17. oktobar 2011.
Razmatra se mogućnost da se formira fond iz koga bi država oštećenima krivičnim delima isplaćivala ili deo nadoknade za pretrpljenu patnju ili celu nadoknadu
Republika Srbija uskoro bi mogla da dobije fond iz koga bi se žrtvama krivičnih dela isplaćivao deo ili cela naknada za pretrpljene patnje. Uz finansijsku, žrtvama bi bile pružane i druge vrste pomoći, a posebno se vodilo računa da se na njih više ne gleda kao na izvor saznanja o krivičnom delu i njegovom učiniocu.
U strukovnim udruženjima tužilaca i sudija ističu da je, pre svega, neophodno izmeniti stereotipna poimanja žrtve, a potom i razgovarati o njenom pravu na kompenzaciju.
– Strukovna udruženja sudija i tužilaca, kao i neke nevladine organizacije, potpomognute Oebsom, imali su prilike da se pozabave pitanjem prava žrtve na kompenzaciju. Na okruglim stolovima koji su organizovani polemisalo se ko se sve može smatrati žrtvom, da li i zbog čega država treba da ima obavezu da obešteti žrtvu, da li to čini samo za žrtvu koja je njen državljanin ili ne, u kom i kakvom postupku bi to trebalo da se čini… – objašnjava za „Politiku“ Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
U našoj zemlji se, prema njenim rečima, sve više govori o državnom fondu iz koga bi država, između ostalog, isplaćivala žrtvama celu naknadu za pretrpljene patnje ili njen deo. Ovo je, ako ništa drugo, napominje Boljevićeva, bar moralna obaveza društva prema žrtvi.
– Istina, samo je mali broj država u kojima ovakvi fondovi već postoje (Francuska, Velika Britanija, Rumunija i SAD) i iz kojih se isplaćuju određeni vidovi štete (najčešće samo materijalne), mada u Francuskoj i Velikoj Britaniji može da se nadoknadi i nematerijalna šteta za pretrpljene fizičke bolove i patnju. Jasno je i da fondovi stvaraju za države znatnu imovinsku obavezu koju je u uslovima krize teško ispuniti. To važi i za Srbiju – naglašava predsednica Društva sudija.
Teorijski, žrtva, odnosno „oštećeni“, objašnjava naša sagovornica, može da postavi imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku. Međutim, u krivičnom postupku se o njemu skoro nikada ne rešava već se žrtva upućuje na parnični postupak.
– Zato se oštećeni (kod nas se još uvek ne koristi termin žrtva) skoro redovno upućuje na jedan sasvim novi postupak parnični, protiv izvršioca krivičnog dela. U tom postupku stranke su ravnopravne, žrtva suočena sa zlostavljačem, nezaštićena i primorana zakonom da ponovo dokazuje obim i trajanje svojih duševnih i fizičkih bolova, sa obavezom da dokaže da zlostavljač ima imovinu iz koje bi mogao da je obešteti. Zato se žrtve, posebno one iz krivičnih dela trgovine ljudima, retko odlučuju na ovaj postupak i zato i ostaju neobeštećene – objašnjava Boljevićeva.
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca, takođe naglašava da je izuzetno važno promeniti svest ljudi o žrtvama i ustanoviti njihova prava.
– Ideja projekta koji vode strukovna udruženja i Oebs jeste da se analiziraju postojeća zakonska rešenja u Srbiju, da se utvrdi koje su mogućnosti žrtve na kompenzaciju u krivičnom i parničnom postupku, ali i da se utvrdi mogućnost da se pravo žrtve na kompenzaciju unese u zakon. Mogućnosti postojanja fonda za obeštećenje žrtava mogu da se nazru u Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog delakoji propisuje da, po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenja imovinsko-pravnog zahteva oštećenog, novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine, uplaćuju se u budžet i raspoređuju tako da 20 odsto odlazi na finansiranje rada pravosudnih organa Jedinice (za borbu protiv organizovanog kriminala) i Direkcije (za upravljanje oduzetom imovinom), dok se preostala sredstva koriste za finansiranje socijalnih, prosvetnih i drugih ustanova u skladu sa aktom Vlade – objašnjava Ilić.
————————————————————–
Saradnja tužilaca i sudija
Okrugli sto na temu „Pravo žrtve na kompenzaciju“, koji je održan 13. oktobra, otvorili su Goran Ilić i Dragana Boljević, predsednici strukovnih udruženja tužilaca i sudija, i Marija Lukić iz Oebsa. Učestvovali su i prof. dr Milan Žarković, s Kriminalističko-policijske akademije, Biljana Sinanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Radmila Dragičević Dičić, v. d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, Gordana Jekić Bradajić, zamenica tužioca za organizovani kriminal, Tijana Kostić, advokat iz Beograda, i Marija Anđelković, predsednica NVO „Astra“.
(Izvor: Politika, autor: Miroslava Derikonjić)
