Beograd, 28. oktobar 2011.
U postupku preispitivanja odluka pravog sastava Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu DVT) koji je pokrenut i vođen za neizabrane nosioce javnotužilačke funkcije, u kome je Udruženje javnih tužilaca učestvovalo preko posmatrača – dr Gorana Ilića, mr Jasmine Kiurski, Lidije Komlen Nikolić, Radovana Lazića, Branislave Vučković, Zlatka šulovića, Milovana Simića i Srđana Živića, na osnovu pojedinačnih izveštaja i zapažanja posmatrača Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (u daljem tekstu UTS), dostavljamo vam,
IZVEšTAJ O TOKU POSTUPKA
sa ocenom objektivnosti rada i odluka DVT-a
Na početku bi trebalo navesti da značajan broj neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije, nije dobio pojedinačnu obrazloženu odluku prvog sastava DVT-a o prestanku javnotužilačke funkcije. U predmetima ovih kandidata se nalaze izveštaji o efikasnosti u postupanju sa zadovoljavajućim rezultatima i pozitivna mišljenja starešina-javnih tužilaca za zamenike javnih tužilaca, odnosno neposredno viših javnih tužilaca za javne tužioce, s tim da u predmetima nije bilo niti jednog dokumenta koji bi dovodio u pitanje stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata.
Takođe, u značajnom broju pojedinačnih obrazloženih odluka se konstatuje da neizabrani kandidat ispunjava sve uslove za izbor, ali da nije izabran jer je broj mesta ograničen, a da su drugi kandidati ispunjavali „bolje“ uslove za izbor. U navedenim situacijama stekli su se uslovi da ovi kandidati budu izabrani u jedno od tužilaštava za koja su konkurisali primenom člana 14 Pravilnika o postupku preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a (u daljem tekstu Pravilnik). Izvestilac je bio u obavezi da stavi takav predlog u slučajevima kada su ispunjeni uslovi i to bez održavanja zasedanja, odnosno razgovora sa kandidatom. Međutim, većini ovih kandidata je, nakon obavljenog razgovora, prigovor odbijen i potvrđena odluka prvog sastava DVT-a.
Može se konstatovati:
1) Da je povređen član 2 st. 1 Pravilnika, prema svim neizabranim nosiocima javnotužilačke funkcije koji su učestvovali u postupku u četiri segmenta i to neposrednosti, pravičnosti, javnosti i kontradiktornosti. Princip neposrednosti je povređen jer Državno veće tužilaca nije održalo ni jedno zasedanje, u smislu čl. 16 Pravilnika, već su razgovor sa kandidatima obavljala po tri člana DVT-a i to izborni članovi DVT-a iz redova javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Takođe su povređeni i principi pravičnosti i zabrane svakog oblika diskrimanacije jer je DVT naknadno zahtevalo i prikupljalo podatke o postupanju u instruktivnim rokovima, pritužbama na rad kandidata i primedbama datim na instruktivinim pregledima u 2006., 2007. i 2008. godini. Ovi podaci nisu bili predmet razmatranja prvog sastava DVT-a do 17.12.2009. godine, pa se nisu mogli smatrati dokumentacijom u smislu člana 4 stava 7 Pravilnika. Takođe, prikupljanje ovih podataka nije bilo ni u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada nosiclaca javnotužilačke funkcije, pa takvi podaci nisu ni traženi za izabrane kandidate prilikom opšteg izbora. Princip javnosti je poštovan prilikom obavljanja razgovora sa neizabranim nosiocem javnotužilačke funkcije, ali ne i prilikom održavanja sednica i zasedanja DVT-a. Naime, kada je DVT u punom sastavu držao zasedanje ili sednicu, o tim sednicama kandidati, kao ni predstavnici UTS nisu obaveštavani, a kada su se neposredno interesovali o vremenu održavanja zasedanja i sednica DVT-a, dobijali su odgovor da sednice DVT-a nisu javne. Potrebno je navesti da Pravilnik propisuje da je postupak javan, od čega je izuzetak samo većanje i glasanje, shodno čl. 21 st. 2 Pravilnika, iz čega nedvosmisleno sledi da su sednice i zasedanja DVT-a javni. Princip kontradiktornosti je poštovan samo prilikom obavljanja razgovora sa kandidatom od strane tri člana DVT-a, kako je već napred opisano. Međutim kako neizabrani nosioci nisu mogli prisustvovati sednicama i zasedanjima DVT-a, pa se samim tim nisu ni mogli izjašnjavati na navode koji su iznošeni na sednicama i zasedanjima DVT-a, u tom delu je povređen i princip kontradiktornosti.
2) da je preduzetim radnjama u postupku dovedena u pitanje pretpostavka da neizabrani nosioci javnotužilačke funkcije ispunjavaju kriterijume za izbor. Naime, procenat efikasnosti u postupanju najvećeg broja kandidata je bio zadovoljavajući u smislu člana 5 stava 2, 3 i 4 Pravilnika o kriterijumima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a ocene starešine-javnog tužioca za zamenike, odnosno neposredno višeg javnog tužioca za javne tužioce, kao i kolegijuma javnog tužilaštva, pozitivne („zadovoljava“ ili „zadovoljava za napredovanje“). Samo kod izuzetno malog broja kandidata procenat efikasnosti u postupanju nije bio na zadovoljavajućem nivou, ili je nadležni starešina dao ocenu „ne zadovoljava“. Takođe, kod najvećeg broja kandidata u spisima predmeta nije bilo niti jednog dokumenta koji upućuje na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost ovog kandidata, tako da su se stekli svi uslovi za primenu čl. 14 Pravilnika, o čemu je već ranije rečeno. Međutim, izvestilac bi zauzimao mišljenja da nisu ispunjeni uslovi za primenu čl. 14 pa su kandidati pozivani na razgovore, a tokom postupka su prikupljani podaci koji se ne mogu smatrati dokumentacijom u smislu čl. 4 st. 7 Pravilnika, što je već objašnjeno, pa se stekao utisak da je DVT koncentrisano na prikupljanje podataka koji ne idu u prilog kandidata, već na njegovu štetu, što je kandidate dovodilo u poziciju da dokazuju postojanje uslova za izbor, pa se može reći da pretpostavka ispunjenosti uslova za izbor nije poštovana. Sa druge strane DVT je često odbijao predloge kandidata za izvođenje dokaza koji bi išli njima u prilog.
3) da je pretpostavka postojanja ispunjenosti uslova za izbor naročito kršena kod onih kandidata, i to javnih tužilaca, kojima je Republički javni tužilac dao ocenu „ne zadovoljava“. Iako se obrazloženje ovakvih ocena uglavnom svodilo na preuzimanje opštih zakonskih formulacija, bez bilo kakve individualizacije, DVT je prihvatao ove ocene, bez obzira na argumentaciju kandidata kojom su negativnu ocenu osporavali. Stekao se utisak da, bez obzira na valjanost i kvalitet argumenata kandidata, ocenu Republičkog javnog tužioca da kandidat „ne zadovoljava“ nije moguće oboriti. Takvim pristupom ne samo da je povređena pretpostavka o ispunjenosti uslova za izbor, već naprotiv, u praksi je, protivno Pravilniku, stvorena pretpostavka o neispunjenosti uslova za izbor kandidata koje je Republički javni tužilac negativno ocenio, čak sa karakterom „neoborive“ pretpostavke.
4) da u postupku preispitivanja nije potpuno primenjena odredba čl. 7 st. 2 Pravilnika, koja posmatračima UTS , pored drugih prava, daje i pravo da prisustvuju svim fazama postupka preispitivanja. Naime, posmatrači UTS su bili obaveštavani samo o terminu razgovora sa neizabranim nosiocem javnotužilačke funkcije, a nisu bili obaveštavani o sednicima i zasedanjima DVT-a, pa im nisu ni mogli prisustvovati. Ovo pravo posmatrača UTS se nije odnosilo jedino na sednice DVT-a na kojima se većalo i glasalo, koje su, po čl. 21 st. 2 Pravilnika, zatvorene za javnost.
Izvestioci su u izveštajima uglavnom objektivno iznosili stanje u spisima predmeta, ali ocene izvestilaca da nisu ispunjeni uslovi za primenu čl. 14 Pravilnika uglavnom nisu bile u skladu sa preostalim delom izveštaja, kako je napred izneto. Na same zapisnike prilikom obavljanja razgovora sa kandidatima nije bilo primedaba, ali posmatrači UTS, protivno Pravilniku, nisu bili u prilici da se upoznaju sa zapisnicima sa zasedanja i sednica DVT-a.
Do trenutka sastavljanja ovog izveštaja DVT je donelo odluke prema 126 neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije, a prema 36 neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije DVT još nije donelo odluku. Od tih 126 rešenih prigovora, DVT je 115 prigovora odbilo i potvrdilo odluke prvog sastava DVT-a, a samo 11 prigovora je usvojilo i te kandidate izabralo na funkcije zamenika javnog tužioca. Pri tome je zapaženo da pojedini kandidati nisu izabrani za zamenika javnog tužioca u nekom od tužilaštava za koja su konkurisali, već u javnom tužilaštvu za koje nisu konkurisali. Mora se konstatovati da se na činjenicama sadržanim u dokumentaciji, u smislu čl. 4 st. 7 Pravilnika, zasnivao samo manji deo postupka. Tokom najvećeg dela postupka, postupajući članovi DVT-a su se bavili naknadno prikupljenim podacima, koji se ne mogu smatrati dokumentacijom, u smislu navedene odredbe Pravilnika. Odluke DVT-a da se odbiju prigovori 115 kandidata se ne mogu oceniti kao objektivne, jer prema stanju u spisima predmeta i u postupku utvrđenim činjenicama, postojali su uslovi da se mnogo veći broj prigovora usvoji i da se ti kandidati izaberu u jedno od tužilaštava za koje su konkurisali. Pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, u slučajevima većine kandidata kojima su prigovori odbijeni, nije oborena na osnovu dokaza podobnih da budu dokazi u sudskom postupku, a iz razloga koji su već napred navedeni.
Tokom ovog postupka neizabrani nosilac javnotužilačke funkcije je imao mogućnost da iznese svoje mišljenje o dokazima koje je pribavljalo DVT. Međutim, podaci o ispunjenosti kriterijuma za ocenu stručnosti i osposobljenosti nisu upoređivani sa drugim dostupnim podacima.
Na osnovu posmatranja postupka preispitivanja odluka Prvog sastava DVT-a, može se zaključiti da se DVT, u suštini i nije bavio presispitivanjem navedenih odluka, već preispitivanjem rada kandidata. Umesto pretpostavke ispunjenosti uslova za izbor, kako je propisano Pravilnikom, polazilo se od pretpostavke da su odluke Prvog sastava DVT-a valjane, bez obzira na stanje u spisima predmeta. Ako u spisima predmeta nije bilo dokumenata koji bi dovodili u pitanje postojanje pretpostavki za izbor, DVT bi opet polazio od principa da je odluka ipak valjana i onda prikupljao podatke o kandidatu, u potrazi za dokumentima koji bi potvrdili ispravnost odluke Prvog sastava DVT. Imajući u vidu sve napred izneto, nije moguće dati ocenu da su sve odredbe Pravilnika primenjene u postupku te da je postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a bio pravičan.
Neizabrani nosioci javnotužilačke funkcije navedeni su u prilogu koji je sastavni deo ovog izveštaja.
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije
dr Goran Ilić
Predsednik Upravnog odbora UTS
Radovan Lazić
