Beograd, 1. jun 2008.
Okrugli sto na temu "Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije", u organizaciji Saveta za borbu protiv korupcije, Udruženja tužilaca Srbije, Društva sudija Srbije i Udruženja sudija za prekršaje, održan je 31. maja 2008. godine, u press sali Vlade Republike Srbije.
Nesigurne i lako rušljive institucije i nepostojanje kontrole rada izvršne i sudske vlasti glavne su institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije, koja je zahvatila maltene sve segmente društva, ocenjeno je na današnjem okruglom stolu održanom u Vladi Srbije.
Problem sistemske korupcije je dominantan u Srbiji, ukazala je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, naglasivši da se ona mora rešavati uspostavljanjem dobrog institucionalnog okvira.
Govoreći na skupu „Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije”, Baraćeva je kazala da je korupcija posledica načina na koji se gradi država. „Očekivali smo da država od 2000. godine napravi jasan institucionalni okvir za borbu protiv korupcije, ali je on i dalje nedovršen i loš”, ukazala je ona.
Baraćeva je dodala da antikorupcijski zakoni imaju puno praznina i međusobno su neusklađeni što, prema njenim rečima, pogoduje razvoju korupcije.
Zbog toga bi vlada ubuduće trebalo da od strukovnih udruženja traži mišljenje pre nego što zakon prosledi Skupštini, kazala je ona.
Potpredsednik Skupštine Udruženja tužilaca Srbije i okružni javni tužilac u Valjevu Zlatko šulović smatra da je, sa aspekta položaja i uloge javnog tužilaštva, Ustav Srbije glavna institucionalna prepreka u toj borbi.
Rešenja najvišeg pravnog akta ne garantuju samostalnost tužilaštva, pa je ono podložno raznim uticajima, ukazao je on.
Imajući u vidu da javne tužioce bira parlament na predlog Vlade, može se očekivati da će korupcija imati udela i kod izbora, a i kod razrešenja javnih tužilaca, rekao je šulović.
Problem korupcije u pravosuđu nije samo na nivou individualnog, koji se može rešiti samo represivnim merama, već je u velikoj meri sistemski problem, smatra potpredsednik Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, Omer Hadžiomerović. Prema njegovoj oceni, zloupotrebama pogoduju veliko diskreciono ovlašćenje sudija zbog velikog raspona zakonom propisane kazne i neprecizni propisi koji daju mogućnosti da se tumače na različite načine.
Hadžiomerović je naveo primer kazne za neko krivično delo, propisane između tri i 15 godina zatvora, „što pruža pogodno tlo za korupciju, pogotovu ako istovremeno ne postoje kontrolni mehanizmi”.
„Dakle, moguće je za to delo učiniocu izreći tri godine zatvora, ublažavanjem kazne i godinu dana zatvora, kao i kaznu od 15 godina zatvora, i da to sve bude u granicama zakona”. Predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija za prekršaje Zoran Pašalić ukazao je na još uvek nedefinisan status sudija za prekršaje.
Novi Zakon o prekršajima predviđa obavezu reizbora sudija svakih osam godina, čime izvršna vlast može direktno ili indirektno da utiče na odluke sudija, naveo je on.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće rekla je da ne postoji društveni moral u Srbiji, za šta se moraju boriti mediji.
(prema vesti agencije Tanjug)
| Napise ostalih medija o okruglom stolu "Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije" možete pogledati ovde . |
