"Politika", 13. februar 2011.
Goran Ilić: Ugrožena samostalnost tužilaštva
Veselin Mrdak: Sve je saglasno sa Ustavom
Od 16. januara ove godine istražnim postupkom rukovodi javni tužilac. On je odgovoran za uspeh sprovođenja istrage i odbrane optužnice tokom celog postupka, čime je povećana njegova odgovornost. Teret dokazivanja je prvenstveno na javnom tužiocu, dok će se sud nalaziti u neutralnoj poziciji. Tužilačku istragu će u narednih godinu dana voditi samo tužioci za organizovani kriminal i za ratne zločine, dok će se s njenom primenom za ostale vrste krivičnih dela, početi od 1. januara 2013. godine.
Svoje stavove o prednostima i manama novog koncepta istrage, njenoj selektivnoj primeni i o tome da li su specijalna tužilaštva u Srbiji spremna za nju, za „Politiku“ govore Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije, i Veselin Mrdak, prvi zamenik tužioca za ratne zločine.
Politika: šta smatrate prednostima, a šta manama tužilačke istrage?
Ilić:Nisam ni za tužilačku istragu, niti sam protiv nje. Modelu istrage iz najnovijeg Zakonika o krivičnom postupku protivim se, pre svega, zato što prilikom uvođenja tužilačke istrage nije uzet u obzir rizik koje po objektivnost istrage nosi ustavni i zakonski položaj javnog tužilaštva. Pisci Zakonika nisu imali u vidu da je samostalnost tužilaštva vitalno ugrožena ustavnim rešenjem po kome javne tužioca na predlog Vlade bira Narodna skupština, kao i činjenicom da članove Državnog veća tužilaca bira Narodna skupština. Dakle,protiv sam ideje da Ustavom tužilaštvo potčinite izvršnoj vlasti, a zatimtakvom tužilaštvu proširiteovlašćenja u krivičnom postupku.
Mrdak: Ne bih se upuštao u komentarisanje elaboracije o ustavnom položaju tužilaštva i prenošenja nadležnosti za vođenje istrage na tužilaštvo, jer nije do kraja izvedena, ali smatram da je ovakav prigovor neosnovan. Naime, i po ranijem, ali i važećem ustavnom rešenju, tužilaštvo nije nezavisan, nego samostalni državni organ. Mislim da je, i pored argumentacije koju je Goran Ilić naveo, aktuelna zakonska pozicija tužilaštva saglasna važećem Ustavu. što se tiče primedbi na pojedina rešenja iz novog ZKP-a, mislim da one nisu u dovoljnoj meri osnovane. Kao prvo, pravne posledice otvaranja istrage od strane tužioca, u odnosu na one koje su po okrivljenog važile po ranijem ZKP-u, posle donošenja rešenja istražnog sudije o sprovođenju istrage, nisu iste. Naredbom tužioca da se sprovede istraga određenih posledica po okrivljenog nema. One nastupaju tek kada optužnica bude potvrđena.
Dokazne radnje je moguće sprovesti samo posle naredbe tužioca da se sprovede istraga. U ovoj situaciji treba uočiti dve stvari: tužilac posle naredbe za sprovođenje istrage izvodi dokaze, a odbrana u toku istrage može da prikuplja dokaze i predlaže tužiocu da takve dokaze izvede. Ukoliko se tužilac s takvim predlogom ne složi, po prigovoru okrivljenog konačnu odluku po predlogu odbrane donosi sudija za prethodni postupak, i ne samo to. I tužilac je obavezan da prikuplja i izvodi sve dokaze, podatke i informacije koje idu u korist odbrane. Nije u interesu tužioca da po svaku cenu dokaže navode svoje optužbe, već da se konkretni slučaj rasvetli u što je moguće većoj meri, uvažavajući pravila postupka. Predlaganje odbrane da se tokom istrage izvedu određeni dokazi, između ostalog i razne vrste veštačenja koje ste pomenuli, samo je jedna od mogućnosti da okrivljeni na određeni način kontroliše preduzete radnje tužioca. Kada tužilac odredi da se kao dokazna radnja izvede veštačenje, okrivljeni ima pravo da angažuje stručnog saradnika. To je lice istog ili sličnog profila stručnosti kao i veštak kojeg je odredio tužilac. Na takav način odbrana i angažovani stručni saradnik su u poziciji da u znatnoj meri kontrolišu nalaz i mišljenje veštaka.
Politika: Da li je tužilaštvo u potpunosti spremno za tužilačku istragu?
Ilić: Ako je pitanje da li su ljudi koji rade u tužilaštvu obučeni da obavljaju taj postupak, moj odgovor je da.
Mrdak: Valja imati u vidu da se, za sada, tužilačka istraga sprovodi samo u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina. Tako će biti do početka sledeće godine. Iskustvo iz specijalnih tužilaštava biće dragoceno i za tužioce u postupcima za krivična dela opšteg kriminala.
Politika: Zašto se tužilačka istraga primenjuje selektivno, odnosno ne sprovode je sva tužilaštva?
Ilić: Izgleda da je Srbija kao Kina, jedna zemlja s dva sistema. U isto vreme u jednoj zemlji primenjuju se dva zakonika o krivičnom postupku. Ta činjenica otvara pitanje Ustavom garantovane jednakosti građana. Okrivljeni u isto vreme, u istoj zemlji, u istoj vrsti sudskog postupka, nisu u istom položaju. Uostalom, i promoteri novog Zakonika ističu da je početak primene u postupcima za organizovani kriminal i ratne zločine neka vrsta eksperimenta i da je zadatak specijalnih tužilaštva da testiraju Zakonik, pa će se na osnovu iskustva iz primene, izvršiti izmene Zakonika. Nisam siguran da je dobra ideja eksperimentisati u postupcima za teška krivična dela, jer ćemo u slučaju neuspeha eksperimenta imati teške posledice.
Mrdak: Ne bih se složio sa ovom argumentacijom. Intencija zakonodavca prilikom donošenja novog ZKP-a bila je pre svega brže i efikasnije pokretanje, sprovođenje i okončanje krivičnog postupka. Smatram da će novim rešenjima ZKP-a postupak dobiti na kvalitetu, naročito ako se ostvare naša očekivanja da će se bar u polovini slučajeva postupci okončavati sporazumom tužioca i okrivljenog o priznanju krivičnog dela. Zato mislim da je dobro što se pošlo od najtežih krivičnih dela, jer postupci za ovu vrstu krivičnih dela moraju da sprovedu što brže i efikasnije.
Politika: Zar nije, ipak, bilo logičnije da se s primenom tužilačke istrage počne na blažim krivičnim delima?
Mrdak: Ako je u pitanju namera da se postupak brže i efikasnije sprovede, a cilj zakonodavca je bio upravo to, onda je svakako još veći interes da se takav postupak sprovodi za najteža krivična dela. Naravno, nije to jedina argumentacija. Novi Zakonik uvodi nekoliko stepena sumnje: osnov sumnje, osnovanu sumnju i opravdanu sumnju, na osnovu koje se podiže optužnica. Svi ti osnovi prolaze kroz rigoroznu kontrolu suda i zato će sada tužiocu biti teže da podigne optužnicu koja će izdržati prethodnu proveru suda, kako pre započinjanja glavnog pretresa, tako i do okončanja postupka.
Ilić: Nije opravdano da trajanje postupka bude jedini motiv za promenu ZKP-a, pogotovu ako postoji opasnost da se promenom ugroze druge vrednosti, kao što je pravičnost postupka ili objektivnost odluka. Nije nevažno da li će postupci koji budu vođeni po novom ZKP-u biti pravični a odluke objektivne? U javnoj argumentaciji, međutim, isključivo se potencira da će postupci trajati kraće.
Politika: Rekli ste da će se tužioci prilikom novog koncepta istrage susretati s mnogim problemima. Koji su to problemi?
Mrdak: Neću govoriti o problemima koje ćemo imati u Tužilaštvu za ratne zločine jer je moguće da će ih biti više nego u postupcima za ostale vrste krivičnih dela. I mi imamo određene primedbe na neka rešenja u samoj istrazi. Naime, propisano je da je tužilac dužan da najkasnije u roku od 30 dana posle prve sprovedene dokazne radnje donese naredbu za sprovođenje istrage. Kada se odlučio za ovakvo rešenje, zakonodavac je verovatno imao u vidu rok koji bi „pokrio“ postupke za sve vrste krivičnih dela. U postupcima za većinu krivičnih dela, naročito onih lakših, ovaj rok može da bude relativno prihvatljiv. Međutim i u Tužilaštvu za organizovani kriminal i u Tužilaštvu za ratne zločine smatramo da je navedeni rok u postupcima za ovu vrstu krivičnih dela vrlo kratak. Videćemo kako će to izgledati u praksi.
Ilić: Probleme u praksi može da stvara to što su pojedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku suprotne Ustavu ili Zakonu o javnom tužilaštvu, što su neke teško primenljive ili ih je nemoguće uklopiti u sadašnje uređenje javnog tužilaštva. Evo i primera. Prema Zakoniku o krivičnom postupku (čl. 48) radnje u krivičnom postupku u ime javnog tužioca pored zamenika javnog tužioca mogu da preduzimaju i viši tužilački saradnik i tužilački saradnik. Taj član Zakonika direktno je suprotan Ustavu (čl. 159. st. 4). Naime, u Ustavu stojida javnog tužioca u vršenju funkcije isključivo zamenjuju zamenici javnog tužioca.Drugi primer. Oštećenom se daje pravo da podnese prigovor višem tužiocu na odluku nižeg tužioca da odbaci njegovu krivičnu prijavu. Prigovor se podnosi onom ko po Zakonu o tužilaštvu ima mogućnost da kontroliše tu odluku i pre nego što je doneta s kim je tužilac koji je odbacio prijavu mogao da se konsultuje o toj odluci (Pravilnik o upravi čl.51) pre njenog donošenja. To jednostavno nema nikakvog smisla.
Mrdak: Ne vidim to kao problem. Mislim da, pre svega, treba poći od verovanja u stručnost i profesionalnost ljudi koji obavljaju tužilačku funkciju. Moguće je da sam ja, donoseći odgovarajuću odluku, pogrešio. Kada oštećeni ukaže na tu grešku, po postupku koji je naveo kolega Ilić, o tome odlučuje viši tužilac. Na ovakav način su u istražnoj fazi postupka prava oštećenog na korektan način zaštićena. U daljoj fazi postupka, po potvrđivanju optužnice, ukoliko tužilac izjavi da odustaje od optužbe, oštećeni ima pravo da preuzme gonjenje i da zastupa optužbu.
(Izvor: Politika, autor: Miroslava Derikonjić)
