"Politika", 28. april 2012.
Predstavnici Visokog saveta sudstva (VSS) nisu se pojavili ni na jednom od šest zakazanih ročišta koje je Ustavni sud Srbije, od 14. marta do 25. aprila, održao po žalbama neizabranih sudija. Nešto bolje, pokazali su se predstavnici Državnog veća tužilaca (DVT) koji su se, u istom periodu, pojavili na devet od 27 održanih ročišta.
– Ustavni sud je planovima za prva dva tromesečja ove godine kao prioritet predvideo rešavanje predmeta formiranih po žalbama neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na odluke VSS i DVT. S obzirom na to Ustavni sud je održao rasprave u svim predmetima u kojima su se odazvali podnosioci žalbe, u odsustvu uredno pozvanih predstavnika VSS i DVT, budući da njihovi predstavnici nisu opravdali svoj izostanak – rečeno je za „Politiku” u Ustavnom sudu Srbije.
Dok u Državnom veću tužilaca objašnjavaju da neprisustvo raspravama Ustavnog suda ne znači nepoštovanje neizabranih nosilaca tužilačke funkcije, u VSS-u nisu želeli da komentarišu navode Ustavnog suda.
– Državno veće tužilaca poštuje sve kandidate i njihova prava da zaštite svoj interes u skladu sa zakonom pred Ustavnim sudom. U procesu preispitivanja odluka prethodnog saziva, DVT je posvetio svakom kandidatu zavidnu pažnju i u skladu sa pravilima postupka doneo adekvatne odluke. Predstavnici DVT-a su ranije prisustvovali raspravama, a to što se sada ne odazivaju svakom pozivu znači da ovo telo ima apsolutno poverenja u jedan državni organ kao što je Ustavni sud, odnosno da će on postupati u skladu sa zakonima Republike Srbije – rekao je za „Politiku” Bruno Vekarić, portparol Državnog veća tužilaca.
Nasuprot stavu DVT-a, predstavnici strukovnih udruženja sudija i tužilaca, Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca, ovakvo ponašanje dva pomenuta državna tela, smatraju neprimerenim.
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca smatra da bi prisustvo članova DVT-a raspravama Ustavnog suda pomoglo da se razjasne sporne odluke, a potom i isprave.
– Neodazivanje članova DVT-a pozivima Ustavnog suda može čak da stvori utisak da oni nisu spremni da se suoče sa svojim odlukama. Osim toga, verujem da je prisustvo članova DVT-a raspravama Ustavnog suda redovnije, ne bi dolazilo do grešaka za koje saznajemo od neizabranih tužilaca i zamenika tužilaca. Naime, saznali smo da se, kada je u pitanju ažurnost, članovi DVT-a pozivaju na pravilnik iz 1981. godine koji je još 2004. godine prestao da važi. Neposredno prisustvo raspravama onemogućavalo bi da se greške pojavljuju. Ujedno, prisustvo raspravama, članovima DVT-a pružilo bi priliku da se suoče sa sopstvenim odlukama i da isprave greške u slučaju da smatraju da ih je bilo – naveo je Ilić.
Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, smatra da je ponašanje VSS-a neprimereno jednom visokom državnom organu koji mora da se ponaša na zakonit način i sa poštovanjem prema drugom državnom organu.
– Iz ranijih iskustava, kada je u 2010. godini, pre izmene pravosudnih zakona Ustavni sud razmatrao nešto više od 60 predmeta, članovi VSS-a su se odazivali na pozive ovog suda, ali su im iskustva bila vrlo traumatična. Na prvih pet sednica pojavljivali su se svi članovi, i to svaki put drugi član VSS-a. Kasnije su se pojavljivali zaposleni u VSS-u što je za Ustavni sud bilo neprimereno, posebno što ti zaposleni nisu uopšte mogli da se izjasne na pitanja sudija o tome kako su donošene odluke VSS-a – objasnila je Dragana Boljević.
U pogledu revizije reizbora, navodi dalje predsednica Društva sudija Srbije, očigledno je da se članovi VSS-a boje raznih neugodnih pitanja sudija Ustavnog suda u vezi sa diskriminacijom izabranih i neizabranih, a i nereizabranih međusobno, u vezi sa primenom evropskih standarda. Najvažnije pitanje čini se, dodaje Boljević, ipak je ono kojom većinom su članovi VSS-a donosili odluke.
