Izveštaj američkog udruženja pravnika: Pohvaljeno Udruženje tužilaca Srbije

Beograd, 25. maj 2012.

Jedno od najprestižnijih i najcenjenijih strukovnih udruženja na svetu, Američko udruženje pravnika Inicijativa za vladavinu prava (ABA ROLI) vršilo je evaluaciju reforme pravosuđa u zemljama u tranziciji u kojoj je Udruženje tužilaca Srbije ocenjeno najpozitivnije. Naglašava se da UTS služi kao jak i nezavisan glas tužilacke profesije koja je veoma popularna među svojim članovima.

Indeks reforme tužilaštva (PRI) je instrument koji je napravilo Americko udruženje pravnika Inicijativa za vladavinu prava (ABA ROLI). Njegova svrha je da izvrši analizu meduzavisnosti faktora od znacaja za reformu tužilaštva u zemljama u tranziciji.

U vreme kada napori u vezi sa reformom prava i pravosuda dobijaju više pažnje nego ranije, PRI predstavlja odgovarajuci i važan mehanizam analize. PRI ce omoguciti ABA, njenim osnivacima, kao i samim lokalnim vlastima, da bolje usmere programe za reformu tužilaštva i prate napredak ka stvaranju odgovornog, efikasnog i nezavisnog tužilaštva.

Pozitivni aspekti identifikovani u PRI za 2011. godinu

• Iako se kvalitet opšteg pravnog obrazovanja studenata prava krece u pozitivnom pravcu, Pravosudna akademija se razvila u instituciju koja ima u fokusu visoke standard strucnosti i ekspertize za nove i postojece pravosudne aktere. Pocetak inicijalnog programa obuke za tužioce i sudije, koji je takode koordinisan sa Pravosudnom akademijom, obecava i teži obezbedivanju visokog kvaliteta, usaglašenog pristupa u pripremi kvalifikovanih kandidata za funkcije u pravosudu.

• Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predstavlja suštinsku snagu u podizanju ugleda i strucnosti tužilaca u Srbiji. To je nezavisna organizacija koja se finansira iz clanarina i donacija i koja sprovodi veliki spektar aktivnosti u korist svih tužilaca u Srbiji. Pored impresivnog spektra publikacija i obuka za svoje clanove, Udruženje se zalaže za interese tužilaca i sistema krivicnog prava, a u skorijem periodu, njihovi napori u nalaženju rešenja za nedostatke postupka reizbora su se pokazali kljucnim.

• U važnoj oblasti medunarodne saradnje, povecani interni kapacitet i proaktivnost javnog tužilaštva, zajedno sa temeljnim pravnim okvirom se pokazao kao veoma efikasan u odgovaranju na izazove u borbi protiv kriminala na globalnom nivou.

Najveci problemi identifikovani u PRI za 2011. godinu

• Proces reizbora, koji je otpoceo u 2009. godini, sproveden je bez poštovanja odgovarajucih procesnih prava i transparentnosti. I dok su napori uloženi u postupak preispitivanja odluka koji se okoncava 2011. godine, rezultirali u ispravci nekih nedostataka i ponovnom izboru jednog broja kvalifikovanih tužilaca, ostaje da se vidi kako ce se nedavno osnovano Državno vece tužilaca (u daljem tekstu: DVT) nositi sa izborom, unapredivanjem, i premeštajem tužilaca, kao i pravicnom evaluacijom tužilaca u buducnosti.

• Iako uobicajena korupcija nije videna kao znacajan problem u okviru Republickog javnog tužilaštva (u daljem tekstu: RJT) i tužiocima se po zakonu garantuje samostalnost, mogucnost od spoljnog i unutrašnjeg uticaja izaziva povecanu zabrinutost. Prijavljeno je da su tužioci podvrgnuti obaveznim uputstvima od strane nadredenih o bilo kom aspektu koji se tice predmeta, a sumnja se da postoji uticaj od strane politickih vlasti na predmete visokog profila. Politicke vlasti su videne kao neko ko ima suviše uticaja na proces izbora tužilaca i clanova DVT-a, umanjujuci njegovu ulogu kao nezavisnog tela koje upravlja javnim tužilaštvom.

• Trenutno, ustavni i pravni okvir u Srbiji je slab kada je u pitanju zaštita žrtava. Ne postoji centralizovana koordinaciona jedinica u okviru javnog tužilaštva, izuzev u tužilaštvima posebne nadležnosti za organizovani kriminal i ratne zlocine, a i usluge ove službe su dostupne samo u toku krivicnog postupka. Konacno, žrtvama nije obezbedena pravna pomoc koja bi im pomogla u procesuiranju zahteva u okviru ili paralelno sa krivicnim postupkom.

• Iako je izrada Etickog kodeksa u toku, dok on ne bude usvojen od strane DVT-a, eticki standardi za tužioce su neadekvatni, a trenutno se sastoje od opštih i nejasnih pravila u više razlicitih zakona i akata. Obrazovanje i obuka o etici nedostaje na akademskom i profesionalnom nivou. Uprkos tome što Zakon o javnom tužilaštvu propisuje detaljnu i pravicnu proceduru disciplinskog postupka, DVT još uvek nije usvojio Eticki kodeks i imenovao Disciplinskog tužioca što dovodi do toga da tužioci ne odgovaraju za kršenje pravila ponašanja. Takode, tužioci su retko podvrgnuti krivicnom postupku za svoje propuste.

PRI za Srbiju 2011 analiza

Dok korelacije naznacene u ovoj analizi mogu poslužiti da daju relativni osecaj o stanju odredenih problema koji su predstavljeni, ABA bi želela da naglasi da faktorske korelacije imaju najvecu korisnost kada se posmatraju zajedno sa povezanom analizom i ABA smatra da je relativna važnost odredenih korelacija tema koja zahteva dalja ispitivanja. U ovom smislu, ABA poziva na davanje komentara i informacija koji bi omogucili razvijanje boljih ili detaljnijih odgovora u buducim PRI procenama. ABA vidi PRI proces procene kao deo tekucih aktivnosti u nadzoru I ocenjivanju reformskih napora.

Tabela faktorskih korelacija

Faktor 6: Sloboda profesionalnog udruživanja

Javni tužioci imaju efektivno pravo na slobodu profesionalnog udruživanja i okupljanja. Oni su slobodni da se udružuju ili formiraju lokalne, nacionalne ili medunarodne organizacije koje zastupaju njihove interese, promovišu profesionalne obuke i štite njihov status, bez mogucnosti da pretrpe negativne profesionalne posledice iz razloga ucešca ili clanstva u nekoj organizaciji.

Zakljucak Korelacija: Pozitivno

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije [UTS] je nezavisna organizacija koja se oslanja na clanarine i donatorska sredstva i bavi se širokim spektrom aktivnosti u ime ne samosvojih clanova, vec svih tužilaca Srbije. Pored toga što obezbeduje impresivnu selekciju publikacija i obuka za svoje clanove, UTS se zalaže za interese tužilaca i sistema krivicne pravde. U skorije vreme, ovi napori su bili fokusirani na nedostatke procesa reizbora i promene ZKP-a. Kao rezultat toga, UTS je izgubio blagonaklonost vlasti i percipiran je kao protivnik reforme krivicnog prava.

Analiza/Obrazloženje:

Clanom 55. Ustava propisano je „Jemci se sloboda politickog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom." Tužiocima se posebno garantuje pravo na udruživanje u clanu 53. Zakona o javnom tužilaštvu koji glasi: „Javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilacki pomocnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i preduzimaju mere za ocuvanje svoje samostalnosti u radu." Prema ovim odredbama, tužioci mogu da se uclane u UTS, koji je formiran u 2001. godini I trenutno broji 463 clana, približno 60% svih aktivnih tužilaca. Videti Internet prezentaciju UTS-a, dostupno na: http://www.uts.org.rs/en/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=49. Rad UTS-a je regulisan Statutom Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije [u daljem tekstu: Statut UTS-a]. UTS je finansiran godišnjim clanarinama koje iznose 3,943 RSD (55 USD) i iz fondova medunarodnih donatora za konkretne aktivnosti. UTS je clan Medunarodnog udruženja tužilaca (IAP) i bio je domacin IAP-ove Regionalne konferencije o saradnji u borbi protiv korupcije u oktobru 2011. godine.

Clan 2.Statuta UTS-a propisuje da su ciljevi organizacije:

1. staranje o unapredenju propisa o organizaciji i radu tužilaštva i pravosuda, kao i drugih propisa od znacaja za javno tužilaštvo;

2. zalaganje za samostalnost javnog tužilaštva i samostalnost i nezavisnost u radu javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u obavljanju javnotužilacke funkcije;

3. podizanje nivoa poverenja gradana u rad javnog tužilaštva i unapredenje profesionalne etike;

4. zalaganje za unapredenje materijalnog statusa javnog tužilaštva, javnih tužilaca I zamenika javnih tužilaca (podizanje ugleda i materijalnog statusa javnotužilacke funkcije);

5. afirmacija prava kao struke i nauke;

6. unapredenje efikasnosti i potpunije ostvarivanje nadležnosti javnog tužilaštva, posebno u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije;

7. zalaganje za uskladivanje pravosudnog i krivicnopravnog sistema Republike Srbije sa pravom Evropske unije, kao i relevantnim medunarodnim standardima;

8. saradnja sa strukovnim i strucnim udruženjima u Srbiji i inostranstvu;

9. ucestvovanje u radu Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju I Medunarodnog udruženja tužilaca;

10. kao i drugi ciljevi koji doprinose uspostavljanju vladavine prava i poverenja gradana u pravosudne institucije.

Kao što je prikazano u ovim ciljevima, UTS je ukljucen u ambiciozan opseg aktivnosti. Internet prezentacija UTS-a (dostupna na http://www.uts.org.rs/en/index.php) je veoma obimna I informativna, sa velikom raznolikošcu izvora i informacija na srpskom i engleskom jeziku.

UTS je nacinio impresivnu listu publikacija, ukljucujuci i prirucnike za javne tužioce i niz izveštaja koji analiziraju trenutna pitanja vezana za ulogu tužilaca u reformi krivicnog zakonodavstva i u suštinski važnim oblastima, kao što su primera radi antidiskriminaciono zakonodavstvo, korupcija, sistemi integriteta za javne tužioce, trgovina ljudima itd.

Takode, UTS redovno objavljuje glasilo, Tužilacka rec, koje sadrži clanke vezane za rad udruženja, tužilacku praksu i priloge eksperata. Od inicijalne publikacije koja je sadržala petnaestak strana, glasilo se razvilo na sadašnji obim od oko stotinu strana. UTS je takode krajnje aktivan u obezbedivanju prilika za obuke tužilaca. U 2011. godini, UTS je organizovao 33 obuke sa širokim spektrom tema, od prava EU, preko zaštite žrtava trgovine ljudima, pa sve do izazova u istrazi i optuženju ratnih zlocina.

U cilju povecanja efikasnosti u aktivnostima na obukama, UTS je koordinisao svoje aktivnosti sa Pravosudnom akademijom da bi se izbeglo dupliranje programa. Pozitivna povezanost i saradnja je uvecana i cinjenicom da clan UTS-a ima mesto u Upravnom odboru i Programskom savetu Pravosudne akademije. Najkontroverzniji aspekt aktivnosti UTS-a jeste javno zagovaranje o pitanjima povezanim sa skorašnjom reformom krivcnopravnog sistema, a narocito postupcima izbora i preispitivanja odluka o reizboru tužilaca, kao i promenama ZKP-a.

Kao što je detaljno opisano u Faktoru 3, postupak reizbora za sudije i tužioce ostaje i dalje sporna tema zbog ozbiljnih problema sa nedostatkom transparentnosti, povredama postupka, i percipiranih uticaja i mešanja u rad. UTS je energican zagovornik prava tužilaca koja su negativno pogodena postupkom reizbora, te je pomogao u pravljenju nacrta procedura za postupak preispitivanja, a predstavnici UTS-a su bili ukljuceni kao posmatraci na rocištima i ispitivanjima tokom samog postupka preispitivanja. Kao što je primeceno od mnogih ispitanika, ukljucujuci medunarodne organizacije, rezultati postupka preispitivanja bili su razocaravajuci, pa UTS ostaje snažan kriticar onog sto je po mnogima bio izuzetno loše sproveden postupak.

UTS je takode javno izražavao svoje stavove u pogledu izmena ZKP-a, narocito prenosa nadležnosti u istrazi sa istražnih sudija na tužioce. Nažalost, jedna od posledica ovih zalaganja je da je organizacija sada videna kao protivnik reforme sistema krivicnog prava, a UTS je izrazio zabrinutost da je sada iskljucen iz dijaloga o reformskim naporima. Sa druge strane, UTS je bio kritikovan jer je imao mogucnost da ranije podnese svoje komentare radnoj grupi za pisanje novog ZKP-a, kao i zbog odbijanja da ucestvuje u obukama o novom ZKP-u. Sveukupno, cinjenica da UTS služi kao jak i nezavisan glas tužilacke profesije jeste svedocanstvo njegove uloge i razvoja proteklih 10 godina.

Organizacija je ostala popularna medu svojim clanovima, a broj clanova je ostao nepromenjen od kada je UTS poceo da se vecim delom fokusira na proces reizbora. Dok je nekoliko tužilaca izrazilo zabrinutost da je UTS postao suviše istrošen i okupiran postupkom reizbora, velika vecina ispitanika izrazila je snažnu podršku I zahvalnost za napore UTS-a.

Slicno tome, dok su neki ispitanici u udaljenim oblastima davali komentare da UTS nije toliko aktivan izvan Beograda, drugi deo tužilaca u udaljenim oblastima su bili veoma aktivni u organizaciji. Verovatno najveci izazovi pred UTS-om jesu povecanje kapaciteta kako bi se odgovorilo ambicioznim ciljevima organizacije. UTS ne dobija sredstva od države, što doprinosi ocuvanju njegove nezavisnosti i kredibiliteta. Ipak, takva situacija cini UTS zavisnim od clanarina I donatorskih sredstava, što ogranicava njegove kapacitete.

Sa samo malim brojem zaposlenih sa punim radnim vremenom, organizacija je vodena i dopunjava osoblje zaposlenim tužiocima koji sprovode aktivnosti UTS-a pored svog punog radnog vremena. Iako je korisno imati aktivne, iskusne tužioce kao deo uprave i osoblja, UTS bi mogao da postigne mnogo više za svoje clanstvo povecanjem broja posvecenih zaposlenih sa punim radnim vremenom.

 OVDE 743.83 Kb