"Politika", 25. jun 2012.
Paralelnom istragom favorizuje se bogati sloj osumnjičenih. Sud pretvoren u stručni žiri koji boduje dokaze
Zvaničnici Evropske komisije zainteresovali su se za stručnu kritiku novog Zakonika o krivičnom postupku koja je, u formi knjige, predstavljena prošle srede na konferenciji za medije, saznaje „Politika”.
Javni apel da se spreči primena loših rešenja uputili su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub šabić.
Predstavnici EK izrazili su želju da o ZKP-u razgovaraju sa profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milanom škulićem i zamenikom republičkog javnog tužioca dr Goranom Ilićem, koji su iscrpnu kritičku analizu Zakonika pretočili u knjigu pod nazivom „Reforma u stilu: Jedan korak napred – dva koraka nazad”.
Za ZKP se kaže da je „mali Ustav” svake demokratske države utemeljene na vladavini prava, upravo zato što najviše dotiče ljudska prava i slobode.
Sud je, u novom zakoniku, oslobođen dužnosti da utvrđuje istinu. To je ocenjeno kao izuzetno opasan eksperiment, koji može imati štetne posledice i za državu i za građane. Tužilačka istraga je u suprotnosti sa hijerarhijskom organizacijom tužilaštva, a mogućnost paralelne istrage favorizuje bogate građane u statusu okrivljenih.
To su osnovne zamerke na tekst ZKP-a koji je sada u primeni samo za organizovani kriminal i ratne zločine, a 15. januara 2013. godine treba da stupi na snagu i za sva ostala krivična dela.
– Mnoga rešenja suprotna su krivičnoj proceduri u kontinentalnoj Evropi. Reč je o bizarnoj kombinaciji američkog i evropskog postupka. Dokaze na suđenju izvode stranke, ali nemamo porotu. Sudija potpisuje presudu i odgovara za nju, a on nije taj koji je primarno izvodio dokaze. Svaki dokaz koji potiče od policije i tužioca pre suđenja, može se koristiti i na glavnom pretresu, što je u Americi nezamislivo. Dakle, pogrešno se misli da je u novom ZKP-u prekopiran američki krivični postupak. On zapravo najviše liči na postupak u Haškom tribunalu, a prosečna dužina suđena u Hagu pokazala je koliko je taj postupak efikasan – kaže dr Milan škulić.
Ako sud neće biti odgovoran za prikupljanje i izvođenje dokaza i nije dužan da utvrđuje istinu o krivičnom delu i učiniocu, postavlja se pitanje na čemu država zasniva svoje pravo na kažnjavanje učinioca krivičnog dela. To pitanje postavili su profesori krivičnog procesnog prava dr Vojislav čurđić i dr Stanko Bejatović, u recenziji knjige.
Nespretno je uvedeno i takozvano unakrsno ispitivanje svedoka na suđenju, koje dopušta i postavljanje sugestivnih pitanja. Nelogično je, međutim, da javni tužilac ima mogućnost da svoje svedoke pripremi za unakrsno ispitivanje, dok se okrivljenom može odrediti pritvor po osnovu opasnosti da će ometati postupak uticajem na svedoke..
Ova temeljna kritika novog ZKP-a ima ogromnu podršku u stručnim krugovima. Konferenciji za medije prisustvovalo je nekoliko desetina zamenika tužilaca, advokata, sudija i akademskih profesora, a knjigu su izdali Udruženje tužilaca Srbije, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu i Pravni fakultet u Beogradu.
– Istraga je uređena kao tužilačka, ali sadrži i elemente takozvane paralelne istrage, čime se favorizuje samo bogati sloj osumnjičenih, poput tajkuna i narko-bosova, koji mogu da plate privatne detektive i najbolje advokate da sprovedu istragu u njihovu korist, dok će za većinu osumnjičenih i angažovanje advokata ostati nedostižno, pa će za njih pravo na sopstvenu istragu ostati puka proklamacija – navode dr čurđić i dr Bejatović.
Zamenik republičkog javnog tužioca dr Goran Ilić, koji je i predsednik Udruženja tužilaca Srbije, najviše pažnje posvećuje upravo lošem konceptu tužilačke istrage.
– Uloga tužilaštva nespojiva je sa njegovim ustavnim položajem. Ono se Ustavom potčinjava izvršnoj vlasti, a sa druge strane, na tužilaštvo se u krivičnom postupku prenose ovlašćenja nezavisnog sudskog organa, istražnog sudije. Time se dovodi u pitanje i objektivnost krivičnog postupka, posebno istrage u kojoj tužilac zauzima centralno mesto. Iz rigidne hijerarhijske ustrojenosti javnog tužilaštva bi mogao proizići zaključak da će ubuduće sve istrage u Srbiji voditi jedan javni tužilac – onaj koji je na vrhu hijerarhije, a nije teško objasniti koliko to u praksi može da bude ne samo veoma neefikasno, već potencijalno i opasno – kaže tužilac Goran Ilić.
Rigidna i čak poluvojna organizacija javnog tužilaštva u Srbiji direktno je suprotstavljena ideji da tužilac nepristrasno vodi istragu, jer iz ustrojstva tužilaštva i novog ZKP-a proizilazi da će sve istrage formalno voditi republički javni tužilac. Autori ističu da to ima posebnu težinu u sadašnjim okolnostima tek završenog reizbora svih sudija i tužilaca.
Apeluju da se greške isprave pre nego što Zakonik počne da se primenjuje i kažu da je od činjenja greške gore jedino uporno istrajavanje na njoj. Dali su precizan tabelarni prikaz pogrešnih odredaba i predlog kako da se isprave.
(Izvor: Politika, autor: Aleksandra Petrović)
