RTV B92, 23. jul 2012.
Ustavni sud Srbije usvojio je žalbe više od 300 neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su ostali bez posla u procesu reizbora.
Sud je prihvatio žalbe 122 neizabrana javna tužioca i zamenika javnih tužilaca, i žalbe 194 neizabrane sudije.
Sud je time poništio odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kojima su odbijeni njihovi prigovori.
U obrazloženju odluke, Ustavni sud je naveo da u odlučivanju o prigovorima neizabranih sudija i tužilaca nije oborena pretpostavka da oni ispunjavaju uslove za izbor na stalnu sudijsku i tužilačku funkciju čime je poništena odluka VSS kojom su odbijeni njihovi progovori.
Ustavni sud je naložio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da u roku od 60 dana od prijema njegove današnje odluke vrati na posao neizabrane sudije i tužioce.
Državno veće tužilaca će, neosporavajući odluku Ustavnog suda, detaljno saopštenje izdati po upoznavanju sa sadržinom navedene odluke.
Sud je utvrdio da je u postupku odlučivanja o njihovim prigovorima povređen principa o nepristrasnosti suda i pravu na pravično suđenje.
Ustavni sud je stoga zaključio da se ne može smatrati da je VSS, na pravno valjan način, utvrdio da bilo ko od neizabranih sudija ne ispunjava zakonske uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju i naložio da sudije, čije su žalbe usvojene, uz određene uslove, budu vraćene na posao u roku od 60 dana.
Ta odluka izazavala je negodovanje aktuelnog saziva VSS-a i ministarstva pravde koji su u saopštenjima navodili da je Ustavni sud preuzeo nadležnosti Visokog saveta sudstva. Stručna javnost je međutim pozdravila odluku Ustavnog suda navodeći da bi u slučaju da su te žalbe otišle do Strazbura i Suda za ljudska prava, šteta za Srbiju bila daleko veća.
Zaključno sa 6. julom, prošle i ove godine u Ustavnom sudu je formirano 487 predmeta po žalbama sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Od toga su 124 predmeta po žalbama javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Udruženje tužilaca postavlja pitanje odgovornosti
Udruženje tužilaca Srbije smatra da odluka Ustavnog suda Srbije kojom su usvojene žalbe neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije predstavlja doprinos primeni međunarodnih standarda i otvara pitanje statusa pojedinih članova Državnog veća tužilaca.
Ustavni sud Srbije je sve razmatrane žalbe neizabranih tužilaca usvojio i istovremeno ukinuo sve odluke Državnog veća tužilaca, navodi se u saopštenju tog udruženja.
"Imajući u vidu ovakvo stanje smatramo da se otvara pitanje statusa pojedinih članova tog tela koji su svojim odlučivanjem i odbijanjem prigovora neizabranih javnih tužilaca i zamenika ugrozili poverenje gradjana u javno tužilaštvo i doveli u pitanje ugled Javnog tužilaštva u domaćoj i međunarodnoj javnosti", dodaje se u saopštenju.
Na žalost, dosadašnja reforma pravosudja je izazvala negativne posledice po funkcionisanje pravosuđa, počev od nedozvoljenog pritiska izvršne vlasti, smanjenog broja zamenika javnih tužilaca, nejednakog i otežanog pristupa gradjana pravdi usled neodgovarajuće mreže sudova i javnih tužilaštava, kao enormno povećanje troškova koje je usledilo nakon uspostavljanja ovakve mreže sudova i javnh tužilaštava.
Gostujući u vestima B92 Goran Ilić iz Udruženja tužilaca je rekao da je ovo udruženje od samog početka postupka reizbora iznosilo dokaze da postupak reizbora, kao i postupak revizije reizbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nije bio u redu i da su ukazivali na brojne tipske greške. "Za nas su ove odluke očekivane", rekao je on.
On je podsetio da je revizija reizbora, u kojoj je DVT odlučivalo o prigovorima neizabranih tužilaca, usledila pošto je postojala potpuna saglasnost domaće i međunarodne stručne javnosti da reizbor nije bio dobar i da su ga pratili nedostaci.
"Revizija je trebalo da bude vrsta popravnog ispita", ocenio je Ilić i dodao da se stiče utiska da je DVT palo na popravnom ispitu imajući u vidu da je sve njegove odluke USS poništio.
Prema njegovim rečima, reforma pravosudja se nije odnosila samo na reizbor sudija i tužilaca, ali je to bio jedan od njenih najvažnijih segmenata.
Ovakva odluka USS ukazuje da mnogo toga nije bilo dobro, a pored toga i građani su trpeli štetu, naveo je Ilić.
"Posle uspostavljanja nove mreže sudova i tužilaštava postupci su kasnili, smanjen je broj sudija i tužilaca što je takođe uticalo na broj donetih odluka i njihov kvalitet, tako da kad sve to vidimo moram da kažem da smo nekim potezima u reformi pravosudja izgubili svi, a bojim se da su gradjani izgubili najviše", rekao je Ilić koji je u reizboru 2009. izabran za zamenika Republičkoj javnog tužioca.
Ustavni sud žalbe podelio u tri grupe
Ustavni sud našao je niz propusta u odluci Državnog veća tužilaca, a kako saznajemo – ni za jednog tužioca i zamenika tužioca nije oborena pretpostavka izbornosti. Državno veće tužilaca sada će imati 60 dana da ih vrati na posao. Ustavni sud žalbe je podelio u tri grupe:
– Tužioci koji nikada nisu dobili obrazloženje DVT o tome zašto nisu izabrani. DVT nikada nije utvrdilo činjenice na osnovu kojih je doneta odluka da ovi kandidati ne ispunjavaju uslove, pa nije imao ni šta da preispituje.
– Oni koji nisu izabrani zbog smanjenog broja tužilaca, jer je prednost data onima koji su "bolje ispunjavali" uslove. Ustavni sud tumači da je ovde DVT eksplicitno reklo da kod njih nije oborena pretpostavka da su stručni, osposobljeni i dostojni.
– Neizabrani kojima su dostavljeni razlozi za takvu odluku. Ustavni sud je utvrdio da se kod svih ukazuje na njihovu neažurnost, ali da je taj kriterijum primenjen proizvoljno.
Ovo je peta odluka Ustavnog suda Srbije u poslednjih desetak dana, što je više nego u proteklih nekoliko meseci. šta je uticalo na ovu iznenadnu ažurnost Ustavnog suda, da li više radnih sati ili povoljan trenutak, nije poznato, a
Svetislava Bulajić sa Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da ima prostora da se ažurnost Ustavnog suda tumači u odnosu na aktuelnu političku situaciju.
"Očigledno da je neka vrsta oklevanja bila prisutna. S druge strane, tu sumnju pojačava i činjenica da je Ustavni sud odlučivao isključivo sa protestno-pravnih razloga, ne koristeći priliku da se i meritorno umeša u spor. Po načinu delovanja svakako je pravna institucija, ali efekti delovanja Ustavnog suda su neizbežno politički, pogotovo u ovako delikatnim pitanjima," rekla je Bulajić.
Svoj rad u prošloj godini sudije su same na konferenciji za novinare održanoj u maju ocenile kao uspešan, dok je predsednik suda naglasio da se sud tokom 2011. najviše bavio starim predmetima, od kojih su neki još iz 2001. godine.
Milosavljević: Dobar pomak, ali nedostaje princip
Neizabrani tužilac Aleksandar Milosavljević ocenio je danas da je odluka Ustavnog suda o vraćanju na posao neizbranih tuzilaca vrlo dobar pomak u pravom smeru, ali da je problem u tome što je odlučeno o pojedinačim slučajevima, a ne "po principu".
"Glavni je problem je to što Ustavni sud donosi odluke o pojedinačnim slučajevima, a čini mi se da je tu mnogo veći problem sam princip. Način na koji je sve uradjeno je, verovatno, nešto što će praviti problem i u daljem životu pravnog sistema Srbije", rekao je Milosavljević Tanjugu.
On smatra da izjava ministarke pravde da ne postoji sankcija za odluke Ustavnog suda u pravnom sistemu Srbije, kako je naveo, dovoljno slikovito govori o svemu što se do sada dešavalo.
"Vrlo sam srećan zbog kolega koje su vraćene na posao, ali mislim da to u opštem toku stvari neće doneti one rezultate koji su očekivani", rekao je Milosavljević.
Prema njegovim recicma, potrebno je da se vratimo na put zakonitosti u odlučivanju svih organa, posebno imajući u vidu poslednje izjave Ministarstva pravde.
"Ministarstvo pravde u njima kaže da je Ustavni sud sebi uzeo za pravo da odlučuje o tome kako su neki ljudi iznad zakona, odnosno mešaju se u izbor sudija i tužilaca. Mislim da ni oni nisu iznad prava, kao što nije ni Ustavni sud, s tim što je Ustavni sud odlučivao po nekakvim pravilima, a oni to, očigledno, nisu baš puno poštovali", smatra bivši tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji se sada bavi advokaturom.
(Izvor: B92, Beta, Tanjug)
