Beograd, 11. oktobar 2012.
Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava
Srbija je napravila mali napredak u oblasti pravosuđa.
Ostvaren je mali napredak u pogledu nezavisnosti sudstva. Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT), preuzeli su upravljanje budžetom sudova i tužilaštava u martu 2012. godine. Međutim, pravni okvir još uvek ostavlja prostora za politički uticaj na pravosuđe.
Bilo je manjkavosti u sastavu VSS. VSS i DVT još nisu završili sa imenovanjem predsednika sudova i javnih tužilaca. VSS i DVT još nisu usvojili pravila o evaluaciji rada i obavljanje sudijskih i tužilačkih funkcija. Predviđeno vrednovanje sudija izabranih u 2009. godini za trogodišnji period je u toku.
VSS i DVT su završili postupak preispitivanja za nereizabrane sudije i tužioce na osnovu objektivnih smernica. Postupak je namenjen kao dodatni pravni lek za rešavanje zahteva koji su podneli nereizabrani tužioci i sudije, bez ograničavanja prava na naknadno sudsko razmatranje od strane Ustavnog suda. Postupak je bio otvoren za spoljni monitoring, sprovodio se u svakom pojedinačnom slučaju, uz donošenje pojedinačnih, pisanih odluka. Međutim, on nije sproveden u potpunosti u skladu sa slovom i duhom smernica. Identifikovani su ozbiljni proceduralni nedostaci, uključujući nedostatak kvoruma i glasačkog obrazaca u VSS. Ovo dovodi do zabrinutosti da su u suprotnosti sa smernicama, članovi po službenoj dužnosti (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe), koji su učestvovali u prvom postupku reizbora, imali znatni uticaj na odluke donete na osnovu predloga komisije.
Dokazi koji su korišćeni u odlukama nisu uvek bili u skladu sa smernicama i uvedeni su u kasnoj fazi. Iz tih razloga, u dve odluke donete u julu 2012, Ustavni sud je ukinuo sve odluke donete od strane VSS i DVT koje se odnose na nereizabrane sudije i tužioce i naložio VSS i DVT da ih ponovo postavi na funkciju. Predmeti vraćeni od strane Ustavnog suda će morati da se preispitaju marljivo i u potpunom skladu sa odlukama Ustavnog suda.
Nepristrasnost sudija nastavlja da bude široko obezbeđena zahvaljujući raspodeli sudskih predmeta, koja je sada uvedena u svim trgovinskim sudovima i sudovima opšte nadležnosti. U cilju da sprovede odgovornost, DVT je usvojila prvi set Pravilnika o disciplinskom postupku i odgovornosti u julu 2012, koji treba dodatno uskladiti sa evropskim standardima. VSS je počeo da istražuje i izriče kazne u disciplinskim predmetima.
Pravosudna akademija ima ključnu ulogu u obezbeđivanju da se profesionalni standardi i principi bazirani na zaslugama primenjuju u pravosuđu. Druga generacija novih studenata je izabrana i Akademija obezbedila različite programe obuke za sudije, tužioce, advokate i sudsko osoblje. Odgovarajući sistem napredovanja po učinku za sudije i tužioce, ostaje da se u potpunosti razvije. Još uvek je moguće da se uđe u sudsku profesiju, posebno na višim nivoima, na osnovu nejasnih kriterijuma bez prolaska kroz Pravosudnu akademiju.
Određen broj zakona koji je stupio na snagu imao je za cilj poboljšanja efikasnosti pravosuđa i primenu međunarodnih standarda u nacionalnim sudovima. U 2011, sudovi su dobili 2,23 miliona novih slučajeva, rešeno je 2,65 miliona slučajeva, a ostali su na kraju godine, sa zaostatkom od 3,34 miliona slučajeva. Međutim, postoji veliki problem u preopterećenosti sudova, te je neophodna sveobuhvatna analiza funkcionisanja nove mreže sudova. Kvalitet statistike treba da bude poboljšan. Izmene u cilju poboljšanja efikasnosti Ustavnog suda su usvojene, ali sud je nastavio da se suočava sa značanim i brzo rastućim brojem nerešenih predmeta.
Vladavina prava
Srbija je ostvarila mali napredak u reformi pravosuđa.
Izmene u cilju poboljšanja efikasnosti Ustavnog suda su usvojene u decembru 2011. godine. Razmatranje u većima od osam ili tri sudije je sada dozvoljeno za određene odluke, dok sud zaseda u punom sastavu u važnim slučajevima. U skladu sa preporukama Venecijanske komisije, ustavne promene i druge mere treba da budu usvojene kako bi se smanjio rastući zaostatak. Konkretno, slučajevi koji uključuju kršenje prava na suđenje u razumnom roku, što čini 40% zaostalih predmeta, mogu biti preneti Vrhovnom kasacionom sudu.
što se tiče nezavisnosti pravosuđa, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT), preuzeli su upravljanje budžetom sudova i tužilaštava u martu 2012. godine; Ministarstvo pravde ostaje zaduženo za tehničku opremu i kapitalne izdatke u sudskom sistemu i finansiranju administrativnog osoblja. VSS i DVT još nisu završili sa imenovanjem predsednika sudova i javnih tužilaca. VSS i DVT još nisu usvojili pravila o evaluaciji rada i obavljanje sudijskih i tužilačkih funkcija. Predviđeno vrednovanje sudija izabranih u 2009. godini za trogodišnji period je u toku.
Odgovarajući sistem napredovanja po učinku za sudije i tužioce, ostaje da se u potpunosti razvije. Još uvek je moguće da se uđe u sudsku profesiju, posebno na višim nivoima, na osnovu nejasnih kriterijuma bez prolaska kroz Pravosudnu akademiju. Pravni okvir još uvek ostavlja prostora za politički uticaj na pravosuđe, posebno što se tiče moći parlamenta da imenuje sudije i tužioce – uključujući predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca – i njeno direktno učešće u radu VSS i DVT.
Postupak reizbora sudija i tužilaca u 2009/2010 i proces revizije sproveden da ispravi nedostatke reizbora su poništeni u julu 2012 od strane Ustavnog suda jer nisu ispunjavali potrebne standarde. Sud je ukinuo sve odluke VSS i DVT koje se odnose na nereizabrane sudije i tužioce koji su se žalili i naložio savetima da vrati sve njih u roku od 60 dana. Za sudije, Ustavni sud je smatrao da, između ostalog, VSS nije imao potreban kvorum i da je prekršio uslov nepristrasnosti. U tom smislu, Ustavni sud je prigovorio na učešće članova po službenoj dužnosti – predsednika Vrhovnog suda, šefa parlamentarnog odbora i ministra pravde – i člana koji je predstavnik advokata u oba procesa – kako u postupku prvog izbora tako i u procesu revizije. Sud takođe smatra da pretpostavka o podobnosti zahteva da sudije mogu biti razrešeni glasovima većine članova VSS, što nije bio slučaj jer trojica su delom ili u potpunosti bila u nemogućnosti da učestvuju u donošenju odluka (jedan je podneo ostavku i zamenjen je 3 meseca kasnije, protiv drugog je vođen krivični postupak, dok se treći suočio sa postupakom za nespojivost funkcija kao dekan pravnog fakulteta).
Za tužioce, utvrđeni su slični nedostaci, čime su poništene odluke DVT da podnosioci ne ispunjavaju kriterijume dostojnosti, profesionalne stručnosti i osposobljenosti. Konkretno, Ustavni sud je utvrdio da je revizijom procesa nepravedno stavljeno na teret dokazivanja podnosiocima i da su odluke Saveta često zasnovane na činjenicama i tvrdnjama koje ne mogu biti osporene od strane podnosioca. Kao rezultat, srpske vlasti treba da procene kako reforma pravosuđa može biti unapređena nakon što većina nereizabranih sudija i tužilaca treba da bude reintegrisana u skladu sa odlukama Ustavnog suda.
Nepristrasnost sudija nastavlja da bude široko obezbeđena zahvaljujući raspodeli sudskih predmeta, koja je sada uvedena u svim trgovinskim sudovima i sudovima opšte nadležnosti. Novi softver za upravljanje slučajevima, uvedeni su u Upravnom i Apelacionom sudu u Beogradu i Vrhovnom kasacionom sudu, u julu 2012.
Da bi se obezbedila odgovornost, preduzeti su koraci da se uspostavi disciplinski sistem. VSS je uvela disciplinskog tužioca i Komisiju, koja je imala mali broj slučajeva i donela nekoliko konačnih odluka. DVT je usvojio Pravilnik o disciplinskom postupku i odgovornosti u julu 2012. koji ostaju da se u potpunosti usklade sa evropskim standardima. DVT ima još da uspostavi disciplinska tela i evidenciju o istragama i izrečenim kaznama u disciplinskim predmetima. Viši sudovi i Ministarstvo nastavili su unutrašnju inspekciju o tehničkim i administrativnim stvarima u sudovima, identifikujući nedostatake u registrovanju i vođenju sudskih predmeta.
Određen broj zakona koji je stupio na snagu imao je za cilj poboljšanja efikasnosti pravosuđa i primenu međunarodnih standarda u nacionalnim sudovima. Pravosudna akademija izabrala je novu generaciju studenata i obezbedila različite programe obuke za sudije, tužioce, advokate i sudsko osoblje, koji tek treba da budu sistematizovani i strukturisani.
Pravosudni budžet za 2012 ostao je stabilan na oko 213 miliona € (oko 0,65% BDP-a). U 2011, sudovi su dobili 2,23 miliona novih slučajeva, rešeno je 2,65 miliona slučajeva, a ostali su na kraju godine, sa zaostatkom od 3,34 miliona slučajeva. Novi Zakon o parničnom postupku je na snazi od februara 2012, u cilju povećanja efikasnosti u parničnom postupku, što čini dve trećine svih slučajeva pred sudovima u Srbiji. Prvi privatni izvršitelji su položili zakletvu, a prvi notari izabrani su u maju 2012. Međutim, stupanje na snagu Zakona o notarima je odloženo za 2013. Glavne neravnoteže u obimu posla sudija postoji između onih u Beogradu i drugih sudova. Sveobuhvatna analiza funkcionisanja nove mreže sudova je potrebna u pogledu troškova, efikasnosti i pristupa pravdi. Kvalitet sudske statistike treba da bude poboljšan.
Novi Zakonik o krivičnom postupku je primenjen za organizovani kriminal i ratne zločine od januara 2012. godine (i treba da se primenjuje u svim krivičnim predmetima od januara 2013.) On uvodi novi model krivične istrage, dajući Tužilaštvu vodeću ulogu u prikupljanju dokaza i predstavljajući ga pred sudom. Jedan od ciljeva je da se skrati istražna faza, ali to zahteva od tužilaštva da doraste složenosti svoje nove uloge. Potpuno suprotstavljeni sistem postavlja pitanja u vezi proceduralnih garancija, posebno sposobnost siromašnijih optuženih za finansiranjem efikasne odbrane, što su istakli Zaštitnik građana i Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Istovremeno, tužilaštvo tek treba da pokaže svoju sposobnost da dobije osuđujuću presudu u predmetima visokog nivoa protiv dobro finansiranih timova odbrane. Pažljiva analiza primene pravnog okvira o zloupotrebi službenog položaja ili ovlašćenja, takođe treba da se sprovode kako bi se osigurala doslednost i proporcionalnost. Generalno, Srbija treba da obezbedi da se proceduralne garancije primenjuju dosledno širom zemlje.
Upravni sud je nastavio da povećava svoju aktivnost dok je priliv novih predmeta bio stabilan i tako uspeli da smanje zaostatak za nekih 2.500 predmeta na 17.711 predmeta krajem 2011. godine. Međutim, ekspertiza upravnih sudija treba da se razvija, naročito u oblastima kao što su azil, zaštita potrošača, državne subvencije i konkurencija.
Sveukupno, postignut je mali napredak, uglavnom u primeni novog zakona u cilju poboljšanja efikasnosti pravosudnog sistema. Postupak revizije za nereizabrane sudije i tužioce nije ispravio postojeće nedostatke i bio je poništen odlukom Ustavnog suda koji je naredio vraćanje svih sudija i tužilaca koji su se žalili na svoj neizbor. Predmeti vraćena od strane Ustavnog suda će morati da budu obrađeni marljivo i u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Sistem profesionalnog vrednovanja, primenjivih disciplinskih pravila i jačanje integriteta zaštitnih mera ostaje da se utvrdi. U cilju da povrati poverenje građana, vlasti će morati da razmotri dodatne mere za jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa, a naročito: transparentnih kriterijuma za imenovanje sudija i tužilaca; inicijalnih i praktičnih treninga u okviru nadležnosti Pravosudne akademije, zajedno sa ocenjivanjem sudija i tužilaca, uključujući novoimenovane u 2009. godini; integritet zaštitnih mera; racionalizacija suda. Da bi ispunili ove izazove, potrebna je nova strategija za reformu pravosuđa, zajedno sa akcionim planom za sprovođenje strategije, na osnovu razmatranja funkcionalnosti pravosuđa.
