"Novi magazin", 7. novembar 2012.
Većina javnih tužilaca i zamenika kojima je Ustavni sud Srbije usvojio žalbe na (re)izbor u reformi vratila se na posao, kaže za zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.
Kako je i da li je rešen problem sa zamenicima tužilaca koji su raspoređeni u Kosovsku Mitrovicu?
U manjem broju slučajeva DVT nije na pravi način sprovelo odluku Ustavnog suda i deo tužilaca je izabran na funkciju u Osnovnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici iako nisu konkurisali za to mesto. Odluka suda je jasna, DVT je dužno da zamenike rasporedi na jednu od funkcija na koju su konkurisali.
Tužioci su imali manje zamerki na reformu koja je sprovedena tokom mandata ministarke Malović…
Nije tačno. Tužioci su imali istovetne primedbe na postupak reizbora, kao i sudije. Zameralo se da postupak nije bio transparentan, da DVT nije postupalo kao nezavisan organ, da nije jasno po kojim je pravilima procedure sproveden reizbor i na koji su način primenjivani kriterijumi stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. A postojala je sumnja da su, suprotno zakonu, korišćeni podaci Bezbednosno-informativne agencije.
Zamerke su na reizbor, a šta se u funkcionisanju za ove dve godine pokazalo kao dobar učinak reforme, a šta je bilo loše?
Dobre stvari se tiču pojedinih propisa koji su doneti, na primer Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela napao je ekonomsku osnovu organizovanog kriminala, ali u njegovoj primeni je bilo mnogo problema, a povremeno je više ličio na medijski spektakl nego na sprovođenje pravde. Dobro je bilo i transformisanje Pravosudnog centra u Pravosudnu akademiju.
S druge strane, osim reizbora, loša je mreža sudova i tužilaštava koja je uspostavljena bez javne rasprave i jasnih kriterijuma. Dešavalo se da sudovi koji postoje više decenija, pa i vekova, budu ukinuti. Gašenje sudova u nekim mestima zahtevalo je preseljenje velikog broja obrazovanih ljudi sa porodicama i prihodima u druga mesta, što je pojačalo utisak da Beograd ne vodi dovoljno računa o interesima unutrašnjosti. Loša je odluka da niko ne može da bude javni tužilac u svom mestu, što je značilo da neke starešine putuju po više stotina kilometara do radnog mesta. Navodno, odluka je doneta zbog zaštite od pritisaka i korupcija kao da neko ko je sklon korupciji to ne može biti i u novoj sredini. To je iracionalna odluka koja državu mnogo košta i tužiocima oduzima mnogo energije.
Sprema se nova mreža sudova i tužilaštava. Koliko će reorganizacija uticati na efikasnost rada tužilaca?
Generalni stav je da se sudovi i tužilaštva vrate u pojedina mesta gde je to neophodno i gde to nalažu kriterijumi kao što su broj stanovnika, putna mreža, ali i posebni, kao u slučaju pograničnih mesta sa mešovitim stanovništvom. Vodilo se računa o primedbama koje su upućene na postojeću mrežu i otklanjanjem tih grešaka povećaće se i efikasnost.
Aktuelna je vest o prisluškivanju i praćenju najviših državnih zvaničnika. Ustavni sud će razmatrati ustavnost odredbe Zakonika o krivičnom postupku prema kojoj se mogu kontrolisati elektronske komunikacija po nalogu tužilaca. U kojoj je meri ova odredba primenjivana u praksi?
Zakonik se primenjuje u tužilaštvima za organizovani kriminal i ratne zločine i nemam uvid u njegovu primenu, ali moram da kažem da je i prema starom zakoniku tužiocima bilo omogućeno da nabavljaju telefonske listinge mimo naredbe suda. To nije posledica njihove želje za zloupotrebom, već posledica nedovoljno jasnih odredaba o merama nadzora, pa je praksa stala na stanovište da i tužilac može tražiti listinge.
Nemate podatke o mogućim zloupotrebama?
Nemam, ali svakako i u zakonu treba jasno definisati da je za svaku vrstu nadzora nad komunikacijama potrebna odluka suda.
Posle odluke tužioca za organizovani kriminal da ne odredi pritvor bivšem ministru Duliću spekulisalo se o “seči” u JT, a i dalje ste na broju, pa i sve brojniji. Ima li straha u tužilaštvima od novih predmeta?
Straha u tužilaštvu ima, ali nije uslovljen predmetima. Nedavno sam imao prilike da čitam izveštaj Američke advokatske komore u kojem piše da tužioci u Srbiji rade pod oblakom strepnje i straha. Nema straha od predmeta, već od mogućnosti da politika utiče na karijere sudija i tužilaca, što je u reformi bilo uočljivo.
Svaka nova vlast govori o političkim pritiscima na sudove i tužilaštva koje je prethodna “trenirala”. šta se promenilo za tri meseca nove vlade?
Malo je vremena da se uoče promene, ali uvek treba imati u vidu pre svega ustavni položaj sudija i tužilaca. Javni tužioci se u Srbiji biraju i na predlog Vlade, što je politički postupak. Tako se i razrešuju i sama ta činjenica otvara prostor za politički uticaj.
Izmenama Zakona o tužilaštvu predviđa se obaveza tužilaca da odbiju “svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu”.
Već postoji slična odredba, ali sada se uvodi obaveza da se tužilac koji je izložen pritisku aktivno suprotstavi i, ako treba, javno to kaže, što bi trebalo da doprinese samostalnosti i zaštiti.
Koje su još značajne zakonske izmene koje će definisati rad tužilaca?
Jedna od najvažnijih odredaba je da tužiocu i zameniku ne prestaje funkcija kada odluku donese Veće, već Ustavni sud.
To se odnosi na redovan postupak, a šta ako je tužilac zatečen u krivičnom delu?
Suspenduje se, ali mu ne prestaje funkcija do odluke drugostepenog organa, odnosno USS. Ako se žali.
Sada u tužilaštvima rade i oni koji su u reformi izabrani i oni koji su vraćeni odlukom Ustavnog suda. Ima li revanšizma i sukoba?
Postoji jaz između onih koji su reizabrani i onih koji su reintegrisani, što nije dobro i nadam se da će to vremenom biti prevaziđeno. Međutim, naša osnovna primedba bila je da treba menjati sistem, a u reformi smo menjali ljude i sve slabosti sistema su ostale. Sistem treba menjati tako da da garancije samostalnosti i odgovornosti, da lako i brzo u pravičnoj proceduri detektuje nestručne, neosposobljene i nedostojne i otkloni ih iz sistema.
(Izvor: Novi magazin, autor: Jelka Jovanović)
