Beograd, 11. mart 2013.
Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije dostavili su pismo ministru pravde kojim ga obaveštavaju o metodološkim nedostacima u izradi Strategije, kao i o razlozima zbog kojih ova dva udruženja neće učestvovati u daljem radu na Strategiji.
Ministru je dostavljen i dokument u kojem Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije obrazlažu stavove iz pisma.
Pismo ministru pravde Republike Srbije:
Poštovani gospodine Selakoviću,
Još od avgusta 2012 ukazivali smo Vam na neprihvatljivost da se pravna država gradi sa onim ko je principe pravne države ozbiljno i kontinuirano kršio, kao što su to činili članovi Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) i da je preduslov za uspešno rešavanje problema u pravosuđu stvaranje pravnog okvira (donošenje zakona o VSS/DVT) za izbor novih sastava VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca i izbori za te članove.
Nažalost, značaj ovog pitanja nije bio prepoznat. Jedini pravosudni zakoni na čijoj izmeni se nije radilo su upravo zakoni o VSS i DVT. štaviše, izradi nacrta Nacinalne strategije reforme pravosuđa (Strategija) pristupilo se sa sadašnjim sastavima VSS/DVT. Takav pristup baca senku na sve što se radi i planira u vezi sa pravosuđem i rađa sumnju da vlast želi da upravlja pravosuđem preko sadašnjih članova VSS i DVT čiji je legitimitet i kredibilitet urušen, a kapaciteti da obavljaju svoje zakonske obaveze nedostajući.
Nesumnjivo je da u izradi Strategije moraju učestvovati VSS i DVT, ali je takođe nesumnjivo da to ne treba da budu VSS i DVT u ovom sastavu. Prema tome nužno se, kao prvi potez, pre nego što se pristupi izradi Strategije, nameće kao neophodno da se izaberu novi članovi VSS i DVT, na šta upozoravamo već duže od pola godine.
Udruženja sudija i tužilaca, dosledno uviđajući da je izbor novog VSS i DVT od ključnog značaja za bilo koji potez u pravosuđu, stavila su do znanja da će se u rad na Strategiji uključiti nakon što bude postignuta saglasnost oko pitanja promene sadašnjih sastava VSS/DVT.
Slobodni smo da Vam ukažemo i na postojanje metodoloških nedostatataka u izradi Strategije. Strategija se radi u odsustvu analize problema u pravosuđu kao početne osnove za njeno donošenje, u podgrupama čiji je sastav neusaglašen i po strukturi i po brojnosti, na način da se podgrupama dostavljaju materijali koji bi, u stvari, trebalo da budu produkt njihovog rada, među kojima i acioni planovi, iako bi oni trebalo da budu formulisani tek posle završetka Strategije. Posebno je ozbiljno što članovi Radne grupe koji su predstavnici važnih pravosudnih institucija iznose lične, a ne zvanične stavove o Strategiji, pa su tako doprinosi tih institucija izradi Strategije nedovoljni.
Želimo da Vas i ovom prilikom obavestimo da je stav oba udruženja i dalje nepromenjen i da je, nezavisno od pitanja utvrđivanja Strategije:
– neprihvatljivo da se sa VSS i DVT u sadašnjim sastavima donose strateške odluke (u vezi sa izborom predsednika sudova, vrednovanjem rada sudija i tužilaca, njihovim raspoređivanjem)
– neophodno da se bez odlaganja stvori pravni okvir (donošenje zakona o VSS/DVT) i da se sprovedu izbori za nove članove VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca.
Suočena sa nedostatkom volje da se postupi po pravilima struke u dovoljnom vremenskom periodu, pa i u proteklom vremenu rada na Strategiji, udruženja sudija i tužilaca neće se dalje angažovati na izradi Strategije.
Vašoj pažnji preporučujemo dokument u prilogu ovog pisma, koji su izradili predstavnici Društva sudija i Udruženja tužilaca, kao članovi Radne grupe za izradu Strategije, u kome za svaki od izloženih stavova dajemo odgovarajuću argumentaciju.
Smatrajući da još uvek postoji prostor da se otklone ukazani nedostaci, s poštovanjem,
Dragana Boljević
predsednica Društva sudija
Goran Ilić
predsednik Udruženja tužilaca
Sumarna analiza stanja u pravosuđu:
1. Sumarna analiza trenutnog stanja u pravosuđu
1.1. Posledice prethodno preduzimanih mera radi reforme pogubne su za funkcionisanje pravosuđa. Upliv izvršne vlasti i nedozvoljeni pritisak sudsko-upravne vlasti na pravosuđe nepodnošljivi su, sudije i tužioci zastrašeni, mreža sudova neracionalna, sudovi neravnomerno opterećeni, troškovi pravosuđa previsoki, pristup građana pravdi nejednak i otežan, a pravo na pravično suđenje ugroženo. Pravosuđem vlada, nesigurnost, zabrinutost, oklevanje, apatija i duboki i široko ukorenjeni strah.
1.2. Takvo stanje prouzrokovalo je više državnih organa, među kojima su, zbog svog sastava i uloge koju imaju, najodgovorniji Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) i Državno veće tužilaca (u daljem tekstu: DVT). VSS i DVT su tela sudske samouprave kojima je Ustavom dato u nadležnost da sama budu nezavisna i samostalna kako bi mogli da garantuju nezavisnost sudova i sudija i samostalnost tužilaštva. Umesto da ostvare svoje ustavne i zakonske dužnosti, VSS i DVT sproveli su i reizbor i postupak njegovog preispitivanja na način koji je prekršio sva pravila pravne države
1.2.1. Rad VSS/DVT praćen je i ocenjivan u protekle četiri godine od strane brojnih relevantnih, domaćih i međunarodnih subjekata. Na njihove ozbiljne i višestruke propuste ukazivali su brojni domaći i inostrani subjekti, kontinuirano i u mnogo navrata: stručna javnost, poverenik za informacije od javnog značaja, zaštitnik građana, Evropska komisija, Evropski parlament Rezolucijom od 29.3.2012, Parlamentarna skupština Saveta Evrope Rezolucijom od 25.1.2012 i ostale evropske institucije, ugledni evropski eksperti i međunarodna sudijska i tužilačka udruženja.
1.2.2. Reizbor sudija i tužilaca u kojem je preko noći, diskreciono i pod uticajem politike, razrešena trećina pravosudnog kadra – preko 1000 sudija i tužilaca sproveli su VSS/DVT u prvom sastavu. Zbog svih grubih povreda postupka i prava koji su učinili u svakoj radnji koju su preduzeli i u odluci koju su doneli prilikom reizbora, „ocenjujući“ njihov rad, sam zakonodavac im je „naredio“ (izmenom pravosudnih zakona iz decembra 2010) da ponovo preispitaju svaku od više od 6.000 odluka iz 2009: o reizboru, nereizboru i predlaganju za prvi izbor,
1.2.3. Postupak preispitivanja ovih i ovakvih odluka sproveli su sadašnji sastavi VSS i DVT. Sadašnji sastavi VSS/DVT izabrani su u martu 2011 na izborima u kojima je trećini sudija/tužilaca bilo zabranjeno da glasa za svoje predstavnike u VSS/DVT, kao i da se sami kandiduju. Zaštitnik građana je odlukom iz januara 2012 njihov rad na preispitivanju odluka za nereizabrane (razrešene) ocenio kao nelegalan i nelegitiman, a Ustavni sud je poništio sve njihove odluke. EU posmatrači, koji su 2011 i 2012 svakodnevno posmatrali rad VSS/DVT u postupku revizije reizbora, u nedavno objavljenoj knjizi o reformi pravosuđa u Srbiji ocenili su članove ovih tela kao nestručne, neosposobljene i nedostojne. Evropski eksperti su decembra 2012. godine dostavili ministru pravde preporuke za reformske mere, od kojih je prva upravo izbor članova VSS/DVT.
1.2.4. Iako nisu svi članovi ovih tela postupali na isti način i istom upornošću kršili pravne principe, kod svih njih postojala je mogućnost izbora. Neki su izbor učinili: javnim oglašavanjem protiv rada tela čiji su član, nastavkom rada po sopstvenoj savesti uz cenu teških posledica, ili ostavkom, naprimer. Jasno je ipak, da je pretežan broj članova VSS i DVT nepovratno izgubio poverenje i građana i kolega sudija i tužilaca da su u stanju da obavljaju ovu važnu dužnost.
1.2.5. Evidentno je i da VSS/DVT nisu upravljali odobrenim resursima na način kojim bi izgradili i sada nerazvijene kapacitete tih tela, kao i da nedopustivo kasne sa ispunjavanjem zakonskih dužnosti koje su im poverene:
– nisu iskoristili sopstvene resurse (upotreba budžetskih sredstava u godinama kada je trebalo da uspostave svoje administrtativne kancelarije i prateća tela manja je od trećine)
– nisu razvili sopstvene kapacitete radi kvalitetnog i efikasnog upravljanja poverenim sistemom
– VSS nije omogućio izbor predsednika sudova, iako je Zakonom o sudijama propisano da će izbor biti izvršen do kraja marta 2010
– nisu usvojili podzakonske akte o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova/zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca, kao i o postupku u kome će se vrednovanje sprovoditi iako je rok za to bio kraj maja 2009 (Zakon o sudijama), odnosno oktobar 2009 (Zakon o Javnom tužilaštvu)
– nije izvršen izbor tela za vrednovanje rada sudija i tužilaca
– DVT nije izabrao disciplinske organe
1.2.6. Prema tome, osim njih samih, niko nema dilemu da je rad VSS i DVT teško ugrozio pravosudni sistem Srbije.
1.3. Dalje učešće u reformskim aktivnostima sadašnjih predstavnika VSS/DVT, pa i predstavnika advokature, bacilo bi senku na sve što se danas radi i projektuje. šta-više, insistiranje na daljem učešću sadašnjih predstavnika VSS i DVT koji su delovali pod političkim uticajem izazvalo bi sumnju da vlast želi da preko njih upravlja pravosuđem.
1.4. Loš rad dosadašnjih sastava VSS i DVT nije, međutim, razlog za ukidanje ovih tela. Neophodno je, i potpuno legitimno, kreirati odgovarajući pravni okvir i bez odlaganja omogućiti nove izbore u pravosuđu za članove VSS/DVT iz reda sudija/tužilaca.
1.5. Javna izjava novih vlasti da do sada preduzete mere u reformi pravosuđa nisu uspele, stvorila je nadu da će se pristupiti odlučnom otklanjanju uzroka koji su do toga doveli.
1.6. Povratak u sistem razrešenih sudija i tužilaca samo je jedna u nizu mera koje je trebalo urgentno sprovesti. Mera koja je podjednako urgentna jeste utvrđivanje odgovornosti ili u najmanju ruku udaljenje iz VSS/DVT onih koji su do takvog stanja doveli, ili takvo stanje opravdavali odlukama koje su sve do jedne poništene. Pravna država ne može se graditi sa onim ko je uporno i ozbiljno kršio principe pravne države, kao što su to činili članovi prethodnih sastava VSS/DVT.
1.7. Udruženja sudija i tužilaca analizirali su zakone o VSS/DVT, ukazali na odredbe koje je neophodno izmeniti s obzirom na do tada uočene slabosti i probleme u njihovoj primeni i dostavila su svoje predloge za izmenu ovih zakona Ministarstvu još u avgustu 2012.
1.8. Oba udruženja obraćala su se više puta Ministarstvu pravde kako bi mu ukazala da je pitanje svih pitanja u pravosuđu Srbije izmena sadašnjih sastava VSS/DVT. Udruženje tužilaca obavestilo je Ministra pravde o peticiji za utvrđivanje odgovornosti članova DVT iz reda zamenika javnih tužilaca koju je potpisalo 173 pravnika i profesora, od kojih preko 150 nosilaca javnotužilačke funkcije. Nažalost, do sada odgovora na to nije bilo, niti je Ministarstvo prepoznalo neophodnost da se izmene zakoni o VSS/DVT.
2. Rad u Radnoj grupi i u podgrupi za Nezavisnost
2.1. Već na prvom sastanku Radne grupe za izradu Nacionalne strategije reforme pravosuđa (u daljem tekstu: Radna grupa) održanom 24. januara 2013, udruženja sudija i tužilaca, pisanim putem i usmeno, izložila su stav o brojnim problemima koje treba rešiti u pravosuđu i uverenje da je preduslov za uspešno rešavanje tih problema stvaranje pravnog okvira (donošenje zakona o VSS/DVT) za izbor novih sastava VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca i izbori za te članove.
2.2. Stavove državnog sekretara u ministarstvu pravde izložene na obe prethodne sednice ove Radne grupe i na sastanku sa predstavnicima Društva sudija održanom 7. februara 2013, oba udruženja shvatila su kao izraz razumevanja problema sa kojim se pravosuđe Srbije suočava koju god aktivnost da planira ili da započne – problemom nedostatka legaliteta, legitimiteta i kapaciteta VSS/DVT, tela sudske samouprave nadležna da sprovedu svoje ustavne i zakonske obaveze: da sama budu nezavisna, kako bi bila u stanju da štite nezavisnost sudstva i sudija i samostalnost tužilaštva, kao i da adekvatno i efikasno upravljaju ovim sistemima.
2.3. Uvažavajući ovakav pristup državnog sekretara, iako samo jednog od 24 člana Radne grupe, oba udruženja objasnila su, u zajedničkom pismu od 12. februara 2013, da će učestvovati na sastanku podgrupe za Nezavisnost kako bi uverili članove te podgrupe, pa i cele Radne grupe u
– neophodnost da se identifikuje problem – neodgovarajući kapacitet i legitimitet članova VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca da osmisle i sprovode strateške reformske mere u pravosuđu
– neophodnost postojanja legitimnih, legalnih, profesionalnih i visoko moralnih sastava VSS i DVT radi kreiranja i sprovođenja Strategije
– neophodnost definisanja hitnih koraka radi izbora ovakvih tela:
– stvaranje pravnog okvira za nove izbore za članove VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca (donošenje novih zakona o VSS i DVT)
– sprovođenje izbora za članove ovih tela iz reda sudija i tužilaca.
2.4. Na podgrupi se razgovaralo, ali se nije iskristalisao zaključa, i o predlogu državnog sekretara da se u, okviru sudova i tužilaštava, raspravlja o potrebi donošenja novih zakone o VSS/DVT i prevremenih izbora za članove VSS/DVT iz reda sudija i zamenika javnih tužilaca.
2.5. Rasprava vođena na sastancima podgrupe za nezavisnost (12. i 19. i 20. februara) pokazala je da predstavnici VSS/DVT ni sada ne uočavaju probleme na koje ukazuju strukovna udruženja. Predstavnik VSS izložio je lični stav da nema ništa protiv eventualnih izbora za VSS, smatrajući da njegov položaj u tom telu nije kompromitovan pošto niko od sudija razrešenih 2009 nije izabran za sudiju nekog od apelacionih sudova, a njegova izborna „baza“ su upravo sudije apelacionih sudova, ne osvrćući se na rad tela čiji je član. Predstavnik DVT izložio je statističke podatke u vezi sa tužilačkim izborima iz marta 2011 kojima je potkrepio svoju tvrdnju da su ti izbori bili i legalni i legitimni, a kao jedini nedostatak u radu tog tela naveo je nepodnošenje izveštaja o radu Narodnoj skupštini.
2.6. I pored ovoga, članovi podgrupe pozvani su 20. februara 2013 od strane pomoćnika ministra, gospodina Čedomira Backovića, da radni tekst Nacionalne strategije reforme pravosuđa (u daljem tekstu: Strategija) samostalno dopune i u njega unesu analize, konstatacije, ciljeve i aktivnosti koje treba preduzeti u pravosuđu, po svom nahođenju.
2.7. Istovremeno, članovi ove radne podgrupe obavešteni su da je radna podgrupa završila sa radom u ovoj fazi i da će finalni sastanak Radne grupe za izradu nacrta Strategije biti održan 27. februara 2013, pošto se planira da Strategija bude usvojena u martu 2013, i da će se nakon toga pristupiti radu na izradi Akcionog plana za njeno sprovođenje, čije se usvajanje planira do kraja juna 2013. godine.
3. Metod izrade Strategije – pretpostavka za uspeh reforme
3.1. Strategijom iz 2006 bilo je propisano postojanje desetočlane Komisije za sprovođenje Strategije. U njoj su bili predstavljeni Ministarstvo pravde, Vrhovni sud, Republičko tužilaštvo, Pravosudni centar, Odbor za pravosuđe Skupštine, udruženja sudija i tužilaca, advokatura, Pravni fakultet i Ministarstvo finansija, kao spona i garant održivosti sprovođenja Strategije u skladu sa mogućnostima budžeta Republike Srbije
3.1.1. Već aprila 2007 godine, odmah nakon političkih izbora, Komisija je faktički ugašena. Ministar pravde nije je sazivao, a predstavnik Narodne skupštine nije bio određen. Tadašnje Ministarstvo pravde izjavilo je da odgovornost za pravosuđe i njegovo reformisanje uzima u svoje ruke. I pored zahteva Društva sudija da se revitalizuje Komisija, i pored obećanja da će to biti učinjeno, i pored priznanja u više navrata i pred različitim sagovornicima, da nema kapacitete za sprovođenje Strategije, nijedno od prethodna dva Ministarstva pravde nisu želela da uključe druge subjekte u projektovanje pravosudnih mera.
3.1.2. Pošto se prethodna Strategija odnosila na period 2006/2011, rad na novoj Strategiji započet je u vreme prethodne Vlade koja nije želela da prizna nedostatke u sprovođenju reformskih mera, niti je uključila strukovna udruženja sudija i tužilaca u rad na Strategiji. U nacrtu te Strategije ni analiza stanja, ni najvažniji problemi, niti obim dostizanja strateških načela nisu prikazani uopšte, ili nisu realno prikazani. Nacrt takve Strategije je ono od čega se počelo u izradi nacrta Strategije 2013/2018.
3.2. Iz sadržaja nacrta Strategije 2013/2018 uočava se da je zamišljeno da ona ima šest glava: Opšte informacije, Sprovođenje reforme, Pregled dosadašnjih rezultata u reformi, Organizacija Strategije, Standardi rezultata rada i Aneksi. Radnoj grupi do sada su dostavljeni nacrti IV glave – Organizacija Strategije, pa zatim III glave – Pregled dosadašnjih rezultata u reformi, a zatim Akcioni planovi za svako od strateških načela (nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost) koji su razvijeni više ili manje. Ostali delovi nacrta Strategije su tek u pripremi.
3.3. Radna grupa za izradu Strategije ima 24 člana. Taj broj članova čini Radnu grupu glomaznom. I pored toga, čini se da su njeni kapaciteti nedovoljni, s obzirom na sastav članova od kojih se znatan deo nije bavio pitanjima pravosudnog sistema niti strateškim planiranjem.
3.3.1. Udruženja pozdravljaju zastupljenost Ministarstva pravde na najreprezentativnijem nivou: ministrom pravde, koji je predsednik Radne grupe, državnim sekretarom i sa četiri pomoćnika. Nasuprot tome, VSS i DVT predstavljeni su sa po jednim od članova iz reda sudija i tužilaca, Vrhovni kasacioni sud jednim sudijom i jednim višim savetnikom, republičko javno tužilaštvo, odnosno čitav tužilački korpus – tužiocem za ratne zločine, sudijski korpus sa po jednim sudijom iz Apelacionih sudova iz Beograda i Novog Sada, svi fakulteti prava jednim vanrednim profesorom iz Novog Sada. Umesto zvaničnih stavova organa i institucija koje predstavljaju, oni u Radnoj grupi izlažu sopstvene stavove.
3.3.2. Odmah posle dva plenarna sastanka Radne grupe, rad je nastavljen u podgrupama. Oformljeno je pet podgrupa za svako od pet strateških načela. Osim članova Radne grupe u podgrupama je i sudija osnovnog suda, tri predstavnika Ministarstva pravde, asistent na fakultetu Union, predstavnik Ustavnog suda, čiji status nije označen. Ni u vezi sa podgrupama nije jasno na osnovu kojih kriterijuma su one formirane i otkud velika disproporcija u strukturi i broju njihovih članova.
3.3.3. Tako je u podgrupi za Nepristrasnost, čak 18 od ukupno 24 člana Radne grupe, od kojih je osam predstavnika Ministarstva pravde, dva advokata, samo troje sudija i jedan tužilac, ali ne i predstavnik VSS, DVT i Društva sudija. U podgrupi za Efikasnost je 14 članova, od kojih je 6 iz Ministarstva pravde, dvoje sudija, pri čemu nisu predstavljeni ni VSS niti ijedno od strukovnih udruženja. Nasuprot tome, podgrupe za Nezavisnost i Odgovornost imaju po 6 članova, a podgrupa za Stručnost čak samo 4 člana, ali nijedan od njih nije sudija ili tužilac. Jedini predstavnik Narodne skupštine u Radnoj grupi i član podgrupe za Odgovornost nijednom nije učestvovao u radu ni Radne grupe ni podgrupe čiji je član.
3.4. Podgrupama su na analizu dostavljeni nacrti akcionih planova pre nego što je okončan rad na sadržini nacrta Strategije. Podgrupe su održale dva ili tri sastanka, a zapisnici sa njihovih sednica ne daju osnova za zaključak da kod njih postoji kapacitet da produkuju nacrte strateških dokumenata i akcione planove niti da su akcioni planovi koji su predstavljeni kao njihovi produkti zaista rezultat njihovog rada.
3.5. I podgrupe i sama Radna grupa još uvek se suočavaju, praktično na kraju rada na nacrtu Strategije, sa nedostatkom odgovarajuće analize stanja, identifikacije problema i predloga reformskih ciljeva i aktivnosti svakog od subjekata koji ima nadležnosti u/za pravosuđe.
3.6. Strateški dokument je zajednička izjava o temeljnim društvenim vrednostima koje treba da budu dostignute i aktivnostima koje treba da budu preduzete u tom cilju. Strateški ciljevi i smernice uobličavaju pravosudni sistem na dug vremenski period. Kako pravosudni sistem ne trpi česte promene, a posebno ne zaokrete, neophodno je da strateški cilj i ključna načela u novoj Strategiji ne budu bitno drugačija od cilja (povratak poverenja građana u pravosuđe) i strateških načela (sudski sistem koji je nezavisan, transparentan, odgovoran i efikasan) Strategije iz 2006. Ni cilj ni ključna načela prethodne Strategije nisu sporna, a nisu ni ostvarena. šta-više, kod najznačajnijeg strateškog načela – nezavisnost pravosuđa, došlo je do značajne regresije.
3.7. Strateške ciljeve i načela nemoguće je, međutim, definisati bez analize stanja i identifikacije problema. Posebno nije prihvatljivo definisati strateške ciljeve ako prethodno nije raščišćeno pitanje legaliteta, kredibiliteta i kapaciteta VSS/DVT, dva od tri najvažnija tela nadležna za Strategiju.
3.7.1. Stav oba strukovna udruženja je da pretpostavke za kreiranje i sprovođenje strateških mera – legitimni i kredibilni sastavi VSS/DVT nisu ispunjene i da se pre bilo kojih drugih aktivnosti, mora pristupiti izboru novih članova ovih tela iz reda sudija i tužilaca.
3.7.2. O definisanju i strukturiranju ključnih načela iz nacrta Strategije 2013/2018: nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost, i sada bi se dalo razgovarati.
3.7.2.1. Udruženja sudija i tužilaca nisu učestvovala u raspravi o ključnim načelima koja je obavljena na prvom sastanku Radne grupe 24.1.2013 pošto je Radna grupa odlučila da se ni ne osvrne na njihov predlog da se prvo raspravlja o pitanju koje prethodi svim ostalim pitanjima – o legitimitetu i kredibilitetu VSS/DVT i o izborima za nove članove VSS/DVT iz reda sudija i tužilaca.
3.7.2.2. U pogledu ključnih načela, udruženja ipak ukazuju da nema nepristrasnosti nez nezavisnosti, pa bi kao jedna logička celina to moralo da bude jedno strateško načelo, niti ima kvaliteta pravde bez stručnosti i efikasnosti. U ovom poslednjem slučaju se postavlja pitanje stepena opštosti tri navedena načela, koja bi sva, ili barem stručnost i kvalitet, mogla da budu objedinjena kvalitetom pravde.
3.7.2.3. Udruženja sudija i tužilaca smatraju, međutim, da su ključna načela iz nacrta Strategije 2013/2018, koja su povezana i zahtevom za transparentnošću u svakom od njih, prihvatljiv i logični nastavak načela prethodne Strategije i da su, uz druge uslove, dobra osnova za projektovanje strateških aktivnosti uz preko potrebnu stabilnost u pravosuđu.
3.8. Udruženja posebno ukazuju da je neophodno da odgovornost za novu Strategiju, zajedno sa Ministarstvom pravde, čiji su legitimitet i nadležnost nesporni, preuzmu i organi koji takođe imaju odgovornost za stanje u pravosuđu: Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vrhovni kasacioni sud, Republičko javno tužilaštvo, Pravosudna akademija. Oni, zajedno sa Ministarstvom pravde, moraju da definišu smernice. Uspešnost strateških ciljeva utoliko je izvesnija ukoliko se u njihovo definisanje uključi i što širi krug subjekata čiji će rad zavisiti od tih promena: pravni fakulteti, pravobranilaštvo, advokatura, strukovna udruženja sudija i tužilaca.
3.9. Izrada petogodišnje Strategije jeste društveni zadatak od ogromnog značaja koji zahteva odgovarajuće vreme, za razliku od vremena koje je stajalo na raspolaganju Radnoj grupi (24.1/27.2.2013). Strategija zahteva
– logičnu i postupnu proceduru rada u kojoj će se početi od
– objektivne i realne analize stanja u pravosuđu, radi
– identifikovanje problema: starih, koji nisu otklonjeni i novih, koji su se pojavili u međuvremenu, u sprovođenju tzv. reformskih mera i
– određivanja reformskih aktivnosti, u skladu sa tradicijom i mogućnostima Srbije, a saglasnih evropskim standardima
– zastupljenost najvažnijih državnih organa odgovornih za pravosuđe na najvišem nivou uz najšire konsultovanje svih koji će primenjivati ili na koje će se odnositi strateške mere.
3.9.1. U tom smislu, udruženja su potpuno saglasna sa predlozima savetnika ministra pravde Alena Biroa od 18.2.2013, smatrajući i veoma korisnim oruđem za izradu i Strategije i Akcionog plana za njeno sprovođenje tabelu koju je on dostavio, urađenu na osnovu Preporuke Komiteta Ministara CM/Rec(2010)12 državama članicama o sudijama, a koja je i u prilogu ovog dokumenta.
3.10. I Okvirni program Evropske komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope iz 2005 naglašava da se sistem mora menjati opštim pristupom, tako da se konsenzusom svih ključnih subjekata ustanove efikasni načini merenja i analize i nađe ravnoteža između sredstava koja se mogu raspodeliti pravosuđu i dobrog upravljanja tim sredstvima, sa jedne strane i postavljenih ciljeva za pravosuđe, sa druge strane. Uz to, treba da bude pažljivo uspostavljena ravnoteža između procesnih garantija, koje nužno podrazumevaju postojanje rokova koji se ne mogu skratiti i potrebe za brzom pravdom, na osnovu određenih kriterijuma primenjenih na jasan, transparentan i pravičan način, predočenih od samog početka postupka i, po potrebi, uz pristanak suprotstavljenih stranaka.
3.11. Udruženja sudija i tužilaca već su u više dokumenata identifikovala probleme i mere kojima bi problemi mogli da se otklone, u skladu sa već definisanim strateškim načelima (pogledati između ostalog, Komentare Društva sudija na radne verzije Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova) u pogledu:
– Jačanja nezavisnosti VSS i i samostalnosti DVT i njihovih kapaciteta:
– reformisanjem načina izbora njihovih članova
– izborom predsednika tih tela među izbornim članovima iz reda sudija/tužilaca
– uspostavljanjem realnog sistema njihove odgovornosti
– predstavljenošću strukovnih udruženja sudija i tužilaca u tim telima
– Jačanja nezavisnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva putem:
– promene sistema izbora sudija i tužilaca
– definisanja statusa sadašnjih sudijskih pomoćnika i savetnika
– promene sistema obuke sudija i tužilaca, kako inicijalne, tako i kontinuirane
– ustanovljavanja kriterijuma za vrednovanje rada sudija i tužilaca uz napuštanje kulta statistike i pogrešno shvaćenog pojma efikasnosti kao rešavanja što većeg broja predmeta u što kraćem vremenu i uz afirmisanje standarda efikasnosti kao: donošenje kvalitetnih odluka, u razumnom roku, nakon pravičnog razmatranja svih aspekata stvari, kako je i definisan Preporukom Komiteta Ministara CM/Rec(2010)12 državama članicama o sudijama
– ustanovljavanja postupka za vrednovanje rada sudija i tužilaca
– izbora tela za vrednovanje rada sudija i tužilaca
– ustanovljavalja sistema ponderisanja predmeta, koji će biti osnov kvantitativnog vrednovanja rada sudija i tužilaca, procene potrebnog broja sudija i tužilaca i njihove ravnomerne opterećenosti
– utvrđivanja potrebnog broja sudija i tužilaca po sudovima i tužilaštvima radi njihove realne i ravnomerne opterećenosti
– omogućavanje realnih uslova za bavljenje strukovnim aktivnostima u okviru udruženja sudija i tužilaca
– uvođenja novog profesionalnog zanimanja u sudstvu ("Rechtspfleger")
– uvođenje upravno-sudskog veća, tela sudske uprave koje bi smanjilo uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudstvo
– objedinjavanje svih troškova za sudove, sudije i sudsko osoblje
– poveravanje poslova u vezi sa sudskim budžetom (predlaganje obima i strukture budžetskih sredstava, njihove raspodele na sudove i nadzora nad njihovim trošenjem) Visokom savetu sudstva
– Određivanja tela za praćenje primene Strategije u kome bi bili predstavljeni subjekti koji su za Strategiju odgovorni i na koje se ona neposredno odnosi. Komisija za sprovođenje Strategije, kakva je bila predviđena Strategijom iz 2006 bila bi odgovarajuće telo (videti 3.1.). Pri tome bi trebalo pažljivo utvrditi mehanizme kojima bi to telo raspolagalo – mogućnost za intervenciju tog tela u vezi sa sprovođenjem Strategije treba da bude srazmerna odgovornosti koju bi ono imalo.
4. Stav Društva sudija i Udruženja tužilaca
4.1. Još jednom naglašavajući da je neprihvatljivo preduzimati bilo koju stratešku meru sa sadašnjim sastavima VSS i DVT, oba udruženja smatraju suvišnim da se o radu VSS/DVT otvara i sprovodi rasprava unutar sudova i tužilaštava. Pre svega, nerealno je očekivati da u stanju straha i nesigurnosti ovakva rasprava bude otvorena i bez zazora. Osim toga, kod svih objektivno konstatovanih neregularnosti u radu ovih tela, ovakva vrsta rasprave mogla bi da stvori utisak u pravosuđu i šire da je usmerena na naknadno odobravanje do sada počinjenih neregularnosti, što je neprihvatljivo.
4.2. Istovremeno, Društvo sudija i Udruženje tužilaca još jednom ističu svoj stav da je pretpostavka, preduslov, za donošenje svih strateških mera u pravosuđu:
1) usvajanje novih zakona o VSS/DVT u pogledu:
– najšire predstavljenosti sudija/tužilaca, u skladu sa standardima
– prava strukovnih udruženja da budu predstavljena u VSS/DVT
– propisivanja svojstava koja treba da imaju članovi VSS/DVT
– propisivanja kampanje, kao neophodne faze izbornog postupka
– održavanja takvih izbora koji omogućavaju da izabrani kandidat dobije apsolutnu, odnosno značajnu većinu glasova, radi legitimnosti izbora i
– izbora predsednika VSS/DVT iz reda sudija/tužilaca, izbornih članova
– preciznog propisivanja postupka za razrešenje članova VSS/DVT u slučaju kada oni funkciju člana VSS/DVT vrše suprotno Ustavu i zakonu
2) odmah zatim izbori za članove VSS/DVT iz reda sudija i tužilaca.
4.3. U skladu sa ključnim načelom transparentnosti, predlažemo da svim članovima Radne grupe budu dostavljeni izvaštaji TAIEH eksperata o odvijanju rada na Startegiji i njihove sugestije, ukoliko ih ima, za unapređenje tog rada.
4.4. Činjenica da Strategija nije doneta nije predstavljala prepreku da tri pravosudna zakona (o sudijama, uređenju sudova i javnom tužilaštvu) budu dostavljena na ekspertizu Venecijanskoj komisiji. Zato nema razloga zbog kojih i zakoni o VSS/DVT ne bi bili doneti u najskorijem roku, nezavisno od Strategije i uporedo sa njom, i zbog kojih ne bi bili odmah zatim sprovedeni izbori za predstavnike VSS/DVT iz reda sudija i tužilaca.
4.5. Zbog svega toga, dok se ne sprovedu novi izbori za VSS i DVT, neprihvatljivo je da se sa VSS/DVT u sadašnjim sastavima donose strateške odluke (o Strategiji, izboru predsednika sudova, vrednovanju rada sudija i tužilaca, njihovom raspoređivanju). Ako nema saglasnosti o strateškim reformskim odlukama i međusobnog poverenja onih koji ih donose i treba i da ih primenjuju, skoro je izvesno da reforma neće biti uspešna.
4.6. Odlaganje da se ovaj problem reši učiniće sve koji mogu da ga reše odgovornim za dalji gubitak vremena i za dugoročno loše posledice u uspostavljanju kredibilnog pravosudnog sistema i u odlučnoj i neselektivnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, bez čega nema zdrave osnove ekonomske i svake druge budućnosti Srbije.
Dragana Boljević
predsednica Društva sudija
Radovan Lazić
predsednik UO Udruženja tužilaca
članovi Radne grupe za izradu Nacionalne strategije reforme pravosuđa
