Beograd, 13. mart 2013.
Predsednici Državnog veća tužilaca gospođi Zagorki Dolovac, svim članovima Udruženja tužilaca Srbije, svim prijateljima
Poštovana gospođo Dolovac!
Upravo sam saznao da bi javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, uskoro, na kolegijumima trebali da se izjasne o tome da li smatraju da bi trebalo izmeniti Zakon o Državnom veću tužilaca i tako prekinuti mandat članova sadašnjeg sastava Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika. Imajući u vidu da će te Vi, kao Republička javna tužiteljka i predsednica Državnog veća tužilaca, biti najodgovornija osoba za sprovođenje ovog ”tužilačkog referenduma” slobodan sam da Vam predložim mere, neophodne da bi se osiguralo slobodno i tajno izjašnjavanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
U vezi sa održavanjem kolegijuma neću da iznosim dilemu o tome da li je kolegijum uopšte vlastan da se izjašnjava o jednom takvom pitanju ili nije, mada smatram da je to pitanje ostaje otvoreno?
Najpre, smatram da bi opseg mera trebalo da bude određen prilikama u javnom tužilaštvu. Brojni eksperti raznoraznih međunarodnih organizacija projezdili su tužilaštvom Srbije u protekle tri godine. Različiti su bili povodi i različiti zaključci eksperata.
Međutim, u svim tim izveštajima atmosfera u tužilaštvu je opisivana rečju strah, a osećaj kod ljudi kao zastrašenost. Možda najpotpuniji opis profesionalne atmosfere u javnom tužilaštvu Srbije pruža izveštaj Američkog udruženje pravnika – Inicijativa za vladavinu prava (ABA ROLI). U tom izveštaju nazvanom „Indeks reforme Javnog tužilaštva za Srbiju“, iz decembra 2011. godine doslovno stoji da tužioci i zamenici tužilaca u Srbiji rade ”pod oblakom strepnje i straha”.
Da se izjašnjavanje o izmenama Zakona o Državnom veću tužilaca ne bi odvijalo pod ”oblakom strepnje i straha” i koječega drugog i da bi bilo slobodno, valjalo bi da se u jednom danu i na jednom mestu tužioci i zamenici zaokruživanjem ponuđenog odgovora izjasne o mandatu članova Veća. Zbog čega u jednom danu i na jednom mestu? Zato što izjašnjavanje na kolegijumima od nekoliko ljudi nije tajno i omogućava uticaj starešina tužilaštava na izjašnjavanje.
Osim, što je važno da čin izjašnjavanja bude slobodan i da zaokruživanje odgovora bude tajno, jednako bitno je i da svi akteri izjašnjavanja budu upoznati sa svim relevantnim činjenicama o onome što je tema izjašnjavanja.
Drugim rečima, nosioci javnotužilačke funkcije morali bi da saznaju šta su stručnjaci Evropske Unije (Luca Perilli, James Hamilton, Richter) koji su nedavno boravili u Srbiji sa zadatkom da izvrše evaluaciju procesa pisanja Strategije za reformu pravosuđa zaključili o kapacitetu Veća da obavi poslove iz svog delokruga, o tome da li je Veće do sada delovalo kao samostalan organ van uticaja politike, o tome da li zanemarivanje pitanja odgovornosti može da doprinese podizanju integriteta tužilaštva i tako redom?
Nakon susreta sa ekspertima, kolege iz Udruženja i ja, imali smo utisak da je stav eksperata negativan po svim pobrojanim pitanjima. Možda će neko reći da to nije tako. Da bi se sumnja o jednom takom važnom pitanju razvejela, najbolje bilo da se izveštaji eksperata stave na uvid, pre izjašnjavanja javnih tužilaca i zamenika.
Budući da bi izjašnjavanje kolegijuma tužilaštava trebalo da bude neka vrsta supstituta za ocenu da li bi trebalo pokrenuti postupak za utvrđivanje odogovornosti članova Veća, želim da po ko zna koji put kažem da pokretanje postupka ne znači i odgovornost.Više puta sam iznosio stanovište da sam uverenja dau Veću sede i dobri tužioci,kao što smatram da su neki od njih pali na ispitu iz predmeta ”integritet profesije” (ili možda to nije tako?!?), što bi moglo da bude jasno tek nakon fer sprovedene procedure za ispitivanje odgovornosti.
Posle ”cunamija” nazvanog reforma pravosuđa ostaje nam da verujemo da voda koja se povlači sa sobom neće odneti i odgovornost. Uostalom, kako očekivati od tužilaštva da nepristrano zahteva krivičnu odgovornost drugih, kada nije u stanju da se suoči sa odgovornošću u svojim redovima. Na kraju, uveren sam da bi pošten odnos javnog tužilaštva prema pitanju odgovornosti doprineo podizanju ugleda tužilaštva,što bi omogućilo da tužilaštvo zauzme svoje mesto u naporima Vlade RS i njenog Prvog potpredsednika da se suzbiju teški oblici korupcije.
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije,
dr Goran Ilić
