Beograd, 25. mart 2013.
Zahvaljujući Pravnom fakultetu na organizaciji predavanja čuvenog nemačkog profesora dr Bernda šinemana, jednog od najvećih nemačkih, evropskih i svetskih stručnjaka za celokupnu oblast krivičnog prava, veoma zainteresovani za ovaj koristan i aktuelni događaj, Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije, pozivaju sudije i javne tužioce na predavanje profesora Bernda šinemana: "Kritika sporazumevanja u krivičnom postupku", 26. marta 2013. godine u 17:00 časova, u Konferencijskoj sali u aneksu Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sledećeg dana, u okviru predmeta Pravo i pravda, studentima i svim zainteresovanim pravnicima prof. šineman održaće predavanje "Kritika Radbruhove formule", 27. marta 2013. godine u 13:30 časova u amfiteatru IV Pravnog fakulteta.
*** Bernd šineman (Bernd Schünemann, rođen je 1944. godine) je nemački profesor prava na Ludvig-Maksimilian Univerzitetu (LMU) u Minhenu, sa šest počasnih doktorata svetskih univerziteta i isto toliko počasnih profesura.
Učenik je i nastavljač ideja najvećeg nemačkog i svetskog profesora krivičnog prava Klausa Roksina (Claus Roxin), koji je počasni doktor krivično-pravnih nauka i beogradskog Univerziteta.
Prof. šineman je jedan od vodećih nemačkih profesora krivičnog i krivičnog procesnog prava, teorije prava, pravne sociologije i filozofije i priznati stručnjak u oblasti privrednog kriminala (pri čemu se posebno bavi pitanjem nesavesnosti u delima privrednog kriminaliteta).
Za pravnike u Srbiji posebno je zanimljiv naučni rad profesora šinemana koji se odnosi na proces „evropeizacije“ krivičnog prava i suzbijanje ekonomskog kriminala u evropskim razmerama. Prof. šineman je čuven takođe po svojoj stručnoj kritici instituta sporazumevanja u krivičnom postupku.
*** Gustav Radbruh (Gustav Radbruch, rođen 1878 u Libeku, umro 1949 u Hajdelbergu), nemački pravnik i jedan od najvećih pravnih filozofa XX veka. Prema njemu, pravo je određeno moralnim vrednostima i od njih zavisi; u takvom sistemu nema apsoluta pa zato ni koncept prava i pravde nisu apsolutni već relativni, zavisno od vremena, mesta, vrednosti stranaka i okolnosti u određenom pravnom postupku.
Kao rezultat nacističke vladavine, kod njega se desio radikalan preokret. Napustio je relativizam i okrenuo se prema filozofiji koja prepoznaje određeni apsolut, urođena svojstva zakona i pravde u kome pravda ima prednost nad svim ostalim pravnim vrednostima.
Trajan značaj Radbruhove pravne filozofije uglavnom je zasnovan na njegovoj tezi o odnosu pravde, pravne sigurnosti i celishodnosti, koja je odslikana u "Radbruhovoj formuli" iz 1946 o „nadzakonskom pravu i zakonskom nepravu“. Ona je jedna od najuticajnijih pravno-filozofskih teza 20. veka i može se sažeti u sledećem: krajnja nepravda nije zakon.
Radbruhova formula odslikana je u sudskoj praksi nemačkih sudova u ispravljanju nacional-socijalističke nepravde i primenjena je ponovo u cilju osude nepravdi u Istočnoj Nemačkoj u suđenjima u vezi sa pucanjima prilikom bekstava preko Berlinskog zida. Ova formula se i žestoko kritikuje. Rasprava o ovoj temi je bez premca u odnosu na bilo koju drugu pravno-filozofsku raspravu.
