"Danas", 24. mart. 2013.
Autor: Dr Goran Ilić i Radovan Lazić
U vašem listu od 21.3.2013. godine pod naslovom „Neće da rade pod diktatom“ objavljen je tekst u kome se, kako reče autor, prenosi sadržaj kolegijuma „svih tužilaca“. Na pomenutom „kolegijumu“ prisustvovali su republički javni tužilac, javni tužioci apelacionih tužilaštava, javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Dakle, radilo se o sastanku 9 (devet) javnih tužilaca, od kojih su 5 (pet) članovi ili su bili članovi Državnog veća tužilaca, što nikako ne može biti „Kolegijum tužilaca svih srpskih tužilaštava“.
Bez namere da dovodimo u pitanje tačnost informacije da je održan skup na kome su bili pomenuti tužioci, moramo da ukažemo na jednu pravnu činjenicu. Skup na kome su prisustvovali pomenuti tužioci nije imao karakter kolegijuma iz dva razloga. Zbog sastava i zbog teme kojom se bavio.
Sastav i nadležnost kolegijuma u javnom tužilaštvu prevashodno je određen Zakonom o javnom tužilaštvu. Kolegijum u javnom tužilaštvu čine javni tužilac i zamenici javnog tužioca (čl. 112 Zakona), jedini izuzetak u tom pogledu je takozvani prošireni kolegijum Republičkog javnog tužilaštva (čl. 116 Zakona). Ovaj drugi kolegijum čine republički javni tužilac, zamenici republičkog javnog tužioca, apelacioni javni tužioci i javni tužioci tužilaštava posebne nadležnosti. Dakle, Zakon ne poznaje kolegijum sa republičkim tužiocem kome ne prisustvuju zamenici republičkog tužioca, a prisustvuju tužioci iz dva beogradska tužilaštva. Okupljanje, kome ste u vašem tekstu nadenuli naziv kolegijum, nije bio kolegijum, jer u radu nisu učestvovali oni koji su morali da učestvuju, a bili su prisutni oni koji ne čine to telo.
Drugi problem koji naziremo u vezi s takozvanim kolegijumom jeste tema njegovog rada. Na strani 4. pasus 5. i 6. zapisnika sa tog sastanka prisutni su davali ocene o radu i aktivnostima Udruženja tužilaca Srbije. Zaključivalo se i o tome koliko je je članova Udruženja potpisalo Inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca uz tvrđenje da je to primer pokušaja „destabilizacije“ institucija.
Zakon o javnom tužilaštvu u čl. 115, kao što je kazano, uređuje i nadležnost kolegijuma. Kolegijum daje mišljenje u postupku izbora za nosioce javnotužilačke funkcije, razmatra izveštaje o radu i pitanja od značaja za usavršavanje i organizaciju i vrši druge poslove saglasno Pravilniku. Pošto Zakon upućuje na Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, zavirili smo i u tekst tog propisa. U čl. 22 se delom prepisuje odredba o kolegijumu iz Zakona o javnom tužilaštvu i dodaje da kolegijum razmatra sporna pravna pitanja, program rada, obavljanje i raspored poslova i druga pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva. Pri tome, ni reči o tome da kolegijum razmatra rad strukovnog udruženja ili da daje ocene o tome da li Udruženje „destabilizuje“ institucije?
šta je u suštini bio skup kome su prisustvovali pomenuti javni tužioci? Skup bi se mogao nasloviti „kolegijum vanrednog stanja“, koji je imao zadatak da sastavi „obavezno uputstvo za glasanje“ u tužilaštvima, a povodom pitanja Ministarstva da li bi trebalo promeniti Zakon o Državnom veću tužilaca. Zbog čega smatramo da je jedina obaveza tog „kolegijuma“ bila instrukcija za glasanje? Zato što je to zapisnik koji ne sadrži nijednu reč o diskusiji na kolegijumu, već isključivo da „zaključuje“ i „konstatuje“ o perfektnom radu Veća i napada Udruženje. Ispada da su se tužioci, svi kao jedan okupili, bez rasprave zaključivali i razišli se.
Pošto je to manir, ajde da i mi nešto zaključimo. Najpre, ne smatramo nevažnim zaključak bilo kog skupa tužilaca o radu Veća, ali nekako smo skloniji da smatramo važnom ocenu nezavisnih posmatrača, eksperata Evropske unije, koji su imali zadatak da prate rad Veća u postupku revizije reizbora. U svom mišljenju eksperti kažu da je rad Veća odlikovalo „odsustvo potpune nezavisnosti“, i da je to „tužilačko telo“ podleglo pritiscima i „verno prenelo volju egzekutive u svoj način odlučivanja“ (citirano prema Vesna Rakić Vodinelić, Ana Knežević Bojović, Mario Reljanović, Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012, Beograd, 2012, 159)
Na kraju, trebalo bi kazati da veoma dobrom smatramo ideju Ministarstva pravde i državne uprave da se otvori debata o tome da li je potrebno menjati Zakon o Državnom veću tužilaca, a stav ministra Selakovića povodom rada Veća i Saveta, koji je on izneo na raspravi o Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa, smatramo apsolutno tačnim.
Dr Goran Ilić je predsednik Udruženja tužilaca Srbije
Radovan Lazić je predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije
