Beograd, 23. oktobar 2008.
Zaključci Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije o nacrtima Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Državnom veću tužilaca i Zakona o sedištu sudova i tužilaštva.
Zakonopisci su imali težak zadatak da izrade zakone kojima se reguliše organizacija tužilaštva, i to: Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o državnom veću tužilaca i Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava i tako osiguraju stvarnu samostalnost javnog tužilaštva kao i ličnu samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Težina zadatka proizilazi iz sadržine Ustava iz 2006. godine koji je umesto opštih načela, detaljno normirao unutrašnje i spoljašnje uređenje javnog tužilaštva, način predlaganja i izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i ovlašćenja pojedinih organa u odnosu na javno tužilaštvo i time ograničio slobodu (kreativnost) zakonopisca. Drugim rečima, Ustav je predvideo samostalno tužilaštvo, kao i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali je modelom predlaganja i izbora javnih tužilaca, kao i izbora članova DVT-a, znatno otežao praktičnu samostalnost javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca.
Upkros znatnim Ustavnim ograničenjima, radne verzije zakona u ”dobroj meri popravljaju” Ustav. S tim u vezi treba reći, da je Ministarstvo pravde Republike Srbije prihvatilo najveći broj sugestija Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, koje su prethodno usaglašene sa predlozima Republičkog javnog tužilaštva, iz čega su proistekle radne verzije Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o državnom veću tužilaca, tako da ove radne verzije zakona , ako bismo pokušali da se izrazimo u procentima, u 90 i više procenata sadrže rešenja koje je ponudilo Udruženje .
To govori da je Ministarstvo pravde pokazalo razumevanje za argumente Udruženja, kao i da su predstavnici Udruženja poslednjih godina strpljivo i uporno iznosili primedbe na Ustavne odredbe o tužilaštvu. Takva aktivnost predstavnika Udruženja izgradila je uverenje da je nephodno zakonima ”popravljati” Ustav.
Ovom prilikom ćemo navesti neke od predloga Udruženja, koji su svoje mesto našli u radnim verzijama ova dva zakona.
- Zakonom se predviđa da Državno veće tužilaca učestvuje i u izboru javnih tužilaca: „ Državno veće tužilaca predlaže Vladi jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca“;
Državno veće tužilaca sprovodi postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije javnog tužioca i o utvrđenim razlozima obaveštva Narodnu skupštinu;
Državno veće tužilaca se izjašnjava o napredovanju tužilaca i zamenika;
Predviđeno je i postojanje kolegijuma javnog tužilaštva i kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, kao oblika kolektivnog odlučivanja;
Zakonom je predviđeno da niži tužilac odnosno zamenih, može da izjavi prigovor na obavezno uputstvo nadređenog javnog tužioca, ne samo u slučaju nezakonitog uputstva, već i ako je uputstvo neosnovano ( neka vrsta prigovora savesti);
Uvedeno je periodično ocenjivanje kao i mnoga druga rešenja ( posebna norma kojom se određuje značenje izraza, posebni disciplinski organi, razrađen disciplinski postupak)
Istina, postoje i neka rešenja kojima nismo zadovoljni i na koje imamo suštinske primedbe.
1. Način i predlaganje prvog sastava Državnog veća tužilaca
Smatramo da bi i prilikom izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca trebalo da članove Državnog veća tužilaca predlažu sami tužioci i zamenici tužilaca. Prvi sastav ima vanredan zadatak da izvrši izbor zamenika javnih tužilaca na trajnu dužnost i da predloži izbor javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, koji se prvi put biraju na funkciju. Vanredni zadaci zahtevaju vanredni legitimitet Državnog veća tužilaca, tako da je sasvim nelogično da izborne članove prvog sastava predlaže sadašnji Visoki savet pravosuđa.
Bolje rešenje bilo bi da se izborni članovi prvog sastava Državnog veća tužilaca biraju na način koji je Zakonom o Državnom veću tužilaca određen kao stalni model izbora.
2. Periodično ocenjivanje
Smisao periodičnog ocenjivanja je da se utvrde pravila za napredovanje javnih tužilaca i zamenika i da se putem ocenjivanja ostvari korekcija u radu tužilaca i zamenika. Periodično vrednovanje rada bi samo izuzetno trebalo da posluži kao osnov za razrešenje, zato što radna verzija Zakona o javno tužilaštvu na veoma detaljan način normira razloge za razrešenje i postupak u kome se utvrđuju ti razlozi. Zbog toga, smatramo da rešenje iz radne verzije Zakona o javnom tužilaštvu Ministarstva pravde koje predviđa da jedna negativna ocena predstavlja osnov za razrešenje, nije dobro, jer je suprotno svrsi tog instituta i može da posluži kao način za šikaniranje javnih tužilaca i zamenika (kao osnov za razne zloupotrebe).
3. Mreža tužilaštva
Kritike na definisanje nove mreže javnih tužilaštava odnose se pre svega na nedostatak transparetnosti postupka. Zakonom je predloženo ukidanje pojedinih sudova i javnih tužilaštava, a da stručna javnost prethodno nije bila upoznata sa kriterijumima na osnovu kojih bi trebalo doneti odluku o smanjenju broja tužilaštava, a može se naslutiti i da kriterijumi nisu bili primenjivani jednako prema svim tužilaštvima.
Osim toga, konsultacije u vezi sa novom mrežom pravosuđa vršene su isključivo sa predstavnicima sudstva, dok su tužioci bili isključeni iz tog procesa. Obe ove činjenice predstavljaju ozbiljne nedostatke u odnosu na proceduru predlaganja ukidanja pojedinih sudova i tužilaštava.
Takođe, u nacrtu nije određen status tužilaštava u mestima u kojima sudovi po novoj mreži dobijaju status odeljenja ili sudijske dane.
Napominjemo da se Udruženje nije bavilo ovom temom smatrajući da se nadležnost tužilaštva utvrđuje posredno na osnovu mesne nadležnosti sudova. Ali, pošto su pristigle primedbe pojedinih tužilaca na tekst Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava smatramo da bi u debatu po ovom pitanju trebalo uključiti i tužilačku organizaciju, odnosno Udruženje tužilaca kao i da bi u izmenjenom nacrtu trebalo precizno utvrditi kriterijume za prestanak rada sudova i tužilaštava i dosledno ih primeniti u odnosu na svaki sud i tužilaštvo.
4. Položaj javnih tužilaca nakon isteka mandata
Zakonom bi trebalo precizno odrediti da javni tužioci nakon isteka mandata nastavljaju da vrše dužnost kao zamenici javnih tužilaca u tužilaštvu u kome su vršili funkciju pre izbora na funkciju javnog tužioca ili da vrše dužnost u tužilaštvu u kome su bili javni tužioci, ako je to za njih povoljnije.
Na taj način bi se funkcija javnog tužioca upodobila sa funkcijom predsednika suda i javnom tužiocu bi se omogućilo da ima profesionalnu sigurnost za vreme obavljanja dužnosti javnog tužioca i nakon toga.
Ovo rešenje bi imalo i niz drugih prednosti, a navešćemo samo jednu od njih. Ukoliko bi javni tužilac nakon isteka funkcije nastavio da vrši dužnost zamenika, to bi svakako povećalo motivisanost da se funkcije starešine u javnom tužilaštvu prihvate najstručniji i najuspešniji zamenici javnog tužioca, što bi imalo višestruke prednosti po rad javnog tužilaštva.
