“Politika”, 30. jun 2013.
Tužioci spremni da vode istragu. – Pripremno ročište pre suđenja obavezno za teža krivična dela. – Ograničeno unakrsno ispitivanje svedoka
Svi sudovi i tužilaštva u Srbiji primenjivaće od 1. oktobra novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP). Zamenik republičkog javnog tužioca dr Goran Ilić kaže za „Politiku” da su njegove kolege spremne za tužilačku istragu i novu proceduru za sva krivična dela.
Novi ZKP već se primenjuje u postupcima protiv okrivljenih za organizovani kriminal i ratne zločine, pa iskustva ovih posebnih tužilaštava i sudskih odeljenja već ukazuju na nedostatke novog zakona i potrebu za izmenama određenih rešenja, po kojima će od oktobra tužioci i sudije postupati i u predmetima takozvanog klasičnog kriminala.
Nekoliko stotina sudija, tužilaca i advokata u petak su u Beogradu još jednom sagledali probleme s kojima se mogu suočiti u budućoj primeni novog ZKP-a, a na najvažnije nedostatke u zakonskom tekstu ukazali su dr Milan škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, i dr Goran Ilić, zamenik republičkog tužioca, koji pripremaju „Vodič kroz novi krivični postupak”.
Prva faza postupka u krivičnim stvarima je predistražni postupak, koji zapravo veoma liči na dosadašnji pretkrivični postupak. Istragu vodi javni tužilac.
Za razliku od sada važeće procedure, gde istražni sudija donosi rešenje o sprovođenju istrage, od 1. oktobra istraga se pokreće naredbom javnog tužioca.
– Protiv naredbe tužioca nije dopuštena žalba. Momentom donošenja, ona postaje pravnosnažna i izvršna. Stepen sumnje je nizak u ovoj fazi postupka. Na tužiocu je da u svakom konkretnom slučaju oceni stepen sumnje na osnovu koga će narediti pokretanje istrage. Međutim, ne postoje zakonski kriterijumi na osnovu kojih će tužilac odrediti da li je stepen sumnje takav da je slučaj još u fazi predistražnog postupka ili je „zreo” za naredbu o pokretanju istrage – kaže dr Milan škulić.
Pravo na žalbu je ustavno pravo, pa dr Goran Ilić ukazuje da uskraćivanje prava na žalbu povodom naredbe tužioca za pokretanje istrage čini ovu odredbu – neustavnom.
Ilić ističe da će javni tužilac imati potpunija ovlašćenja u saradnji s policijom.– Policija je dužna da postupi po svakom zahtevu javnog tužioca – kaže Ilić.
Sud u istrazi ima limitiranu ulogu. Sadašnji istražni sudija pretvara se u sudiju za prethodni postupak. Odlučuje o pritvoru, može doneti naredbu o posebnim dokaznim radnjama, kao što je tajni audio i video nadzor, a ima i neku vrstu kontrole nad radnjama javnog tužioca. Između ostalog, sudija za prethodni postupak vodiće računa da budu prikupljeni ne samo dokazi koji terete okrivljenog nego i oni koji mu idu u prilog.
Posle podizanja optužnice, a pre otvaranja glavnog pretresa odnosno suđenja, uvodi se nova faza postupka – pripremno ročište.
– Pripremnom ročištu poklonjena je velika pažnja i od njega se mnogo očekuje. Obavezno je za teža krivična dela, a fakultativno za dela sa zaprećenom kaznom do 12 godina zatvora. Na pripremnom ročištu se „otvaraju karte”. Svaka stranka objašnjava kakvim dokazima raspolaže i ocenjuje koliko će vremena biti potrebno za njihovo izvođenje. To je zbog toga što je dokazna uloga suda na glavnom pretresu svedena na minimum, dok je težište na dokaznim aktivnostima tužioca i odbrane. Međutim, pripremno ročište u praksi odugovlači postupak i može izazvati određene probleme kasnije u toku suđenja – kaže dr škulić.
Glavni pretres se otvara rešenjem predsedavajućeg sudije. Čita se optužba i optuženi se izjašnjava o njoj. Zatim tužilac i odbrana daju uvodna izlaganja, potom izvode dokaze, a na kraju iznose završne reči. Novina je i to što sud može ograničiti trajanje završne reči.
– Zakon je odredio i redosled izvođenja dokaza. Najpre se izvode dokazi koje je predložio tužilac, zatim dokazi odbrane, a posle toga dokazi koje sud izvodi po službenoj dužnosti ili po predlogu oštećenog, a potom se izvode dokazi od kojih zavisi vrsta i visina kazne – kaže dr škulić.
Ispitivanje svedoka može biti i unakrsno. Ako je u pitanju svedok tužilaštva, onda najpre tužilac ispituje svedoka, a suprotna stranka u postupku, u ovom slučaju advokat odbrane, tek posle toga unakrsno ispituje svedoka tužilaštva, ali se pitanja mogu odnositi samo na činjenice koje je svedok izneo za vreme ispitivanja od strane tužioca. Dodatna pitanja mora odobriti sud.
– To može dovesti do toga da se izgubi smisao unakrsnog ispitivanja, kakav postoji u Americi, gde sudija ne može da se meša u tok ispitivanja svedoka. Jer, advokat planira da postavi sedam–osam pitanja u nizu da bi došao do pitanja koje smatra ključnim, a sud, prema našem ZKP-u, može u svakom trenutku da se umeša i da prekine tu nit koju je branilac započeo tokom ispitivanja. To je nekakva „mešavina” procesnih pravila, koja može dovesti do problema – objašnjava dr škulić.
Suđenja u Srbiji i dalje se ne snimaju. Audio-vizuelni zapisi postoje samo u takozvanom specijalnom sudu, dok se u „običnim” krivičnim predmetima i dalje vodi pisani zapisnik koji sudija diktira tako što „bira” samo najvažniji delove datog iskaza. To je još jedan od razloga što unakrsno ispitivanje neće u zapisniku imati isti efekat kao „uživo”.
Nova pravila krivičnog postupka
Predistražni postupak s vrlo jakim ovlašćenjima tužioca
Tužilačka istraga
Pripremno ročište pre glavnog pretresa
Dokaze izvode tužilac i odbrana
Unakrsno ispitivanje svedoka
Okrivljeni saradnik umesto svedoka saradnika
(Izvor:Politika, autor: Aleksandra Petrović)
