Vranje, 12. jun 2013.
Jagodina, 17. jun 2013.
Zaječar, 18. jun 2013.
Požega, 19. jun 2013.
Leskovac, 25. jun 2013.
Negotin, 26. jun 2013.
šabac, 27 jun 2013.
U vremenskom periodu od 11.06 – 27.06.2013. godine, u okviru projekta „Inicijativa pravosuđa za bolju zaštitu žrtava nasilja u porodici“, održano je ukupno 8 bilateralnih sastanaka i to u Užicu, Vranju, Jagodini, Zaječaru, Požegi, Leskovcu, Negotinu i šapcu.
Na sastancima su prezentovani modeli saradnje institucija, koji je uspostavljen krajem 2007. godine i još uvek je u primeni na teritoriji Grada Zrenjanina, kako bi se ukazalo na potrebu, značaj i mogućnost efikasnog umrežavanja onih državnih organa i institucija čiji je rad neposredno usmeren kako na otkrivanje, suzbijanje i procesuiranje porodičnog nasilja, tako i na pružanje podrške i pomoći žrtvama porodičnog nasilja, a sa ciljem da se u odabranim lokalnim sredinama, odnosno na području gradova i opština koji su obuhvaćeni ovim projektom animirali predstavnici ključnih državnih organa i institucija, tj. predstavnici tužilaštva, policije, centara za socijalni rad i sudova, da na svom području uspostave neposrednu i stalnu saradnju institucija po pitanju rešavanja slučajeva porodičnog nasilja, koja bi bila uspostavljena po primeru modela saradnje institucija na teritoriji Grada Zrenjanina, ali prilagođena mesnim prilikama, mogućnostima i potrebama, odnosno specifičnostima sredine.
U pogledu uočenih praksi postupanja i saradnje institucija u slučajevima porodičnog nasilja, na području gradova i opština koji su obuhvaćeni projektom, stiče se jedinstveni utisak da određeni oblik saradnje među institucijama postoji, ali ta saradnja nije prisutna u svakom pojedinom slučaju porodičnog nasilja, niti su tom saradnjom obuhvaćene uvek sve institucije, a takođe je uočeno da institucije retko primenjuju sve dostupne mehanizme zaštite od nasilja u porodici, a naročito mehanizme porodičnopravne zaštite.
Naime, tokom seminara, a kroz diskusiju predstavnika pojedinih državnih organa i institucija, došlo se do zaključka da se saradnja institucija pretežno svodi na saradnju javnog tužioca i policije, na taj način što policija usmenim putem informiše tužioca o svakom prijavljenom slučaju porodičnog nasilja, nakon čega javni tužilac, odnosno njegov zamenik, vrši ocenu postojanja elemenata krivičnog dela ili prekršaja, nakon čega policija podnosi tužiocu krivičnu prijavu ili izveštaj o događaju, odnosno u slučaju prekršaja zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
O svakom prijavljenom slučaju porodičnog nasilja, policija po pravilu dostavlja nadležnom Centru za socijalni rad izveštaj o događaju. Javni tužilac, kada zaprimi krivičnu prijavu ili izveštaj u pojedinim situacijama obaveštava o tome Centar za socijalni rad, dakle ne uvek i ponekad zahteva od Centra da izvrši odgovarajuće provere u konkretnoj porodici, radi utvrđivanja postojanja nasilja, ali ne uvek. Dakle, ne postoje jasno utvrđene procedure rada pojedinih institucija, kojih bi se pridržavale u svakom pojedinom slučaju porodičnog nasilja, već se način postupanja može razlikovati od slučaja do slučaja.
U tom smislu ukazano im je na sve prednosti porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici u odnosu na krivičnopravnu zaštitu, kao što su zakonom propisana hitnost u postupanju suda, šira mogućnost korišćenja dokaza, jednostavnije dokazivanje postojanja nasilja, oficijelnost postupka, mogućnost izricanja mera zaštite i kao privremenih, pre okončanja parničnog postupka, obavezujući karakter mera i pre pravosnažnosti sudske odluke i dr , i nakon toga predstavnici tužilaštva su izrazili spremnost da u većem obimu primenjuju ova svoja ovlašćenja, u cilju brže i efikasnije zaštite žrtava porodičnog nasilja.
U onim tužilaštvima gde do sada ovakve tužbe za mere zaštite nisu podnošene, uručeni su modeli tužbi da im posluže za primer.
U narednom periodu od mesec dana potrebno je dobiti povratne informacije o tome da li su inicijalni sastanci održani i da li je na njima dogovoren i utvrđen odgovarajući model saradnje institucija, a ukoliko nije podstaći održavanje sastanka, a po postizanju dogovora oko modela saradnje, u periodu do šest meseci pratiti da li dogovoreni model saradnje funkcioniše u praksi ili postoje problemi i kakvi, a takođe je u istom periodu potrebno pribavljati podatke o aktivnosti javnih tužilaštva i centara za socijalni rad, u pogledu predlaganja mera zaštite iz Porodičnog zakona, kako bi se na ovaj način ocenila uspešnost i delotvornost ovog projekta.