Intervju Gorana Ilića za Novosti
Tužilaštvo u Srbiji nema bogzna kakvu tradiciju samostalnosti. Ono je od samog osnivanja, krajem dvadesetih godina prošlog veka ili deo Ministarstva pravde ili, kao što je bio slučaj posle Drugog svetskog rata, pod jakom kontrolom "političke vlasti". Ako realno pogledamo ni do danas se to nije mnogo promenilo!
Ovako za "Novosti", dr Goran Ilić, javni tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu i predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije pojašnjava trenutni položaj ove pravosudne institucije, naglašavajući da je tužilačka organizacija pred velikim i ozbiljnim izazovima.
– Premda važeći Ustav normira tužilaštvo kao samostalni državni organ, nije verovatno da ono može da deluje izvan bilo kakve kontrole "spolja", kad taj isti akt predviđa da javne tužioce bira i razrešava Narodna skupština na predlog Vlade. A, upravo način izbora i razrešenja trebalo bi da obezbedi da tužilaštvo deluje samostalno – kaže Ilić.
– Pored toga, po slovu Ustava, javni tužioci za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, što zajedno sa načinom izbora otvara vrata političkom uticaju na tužilaštvo. To znači da sadašnji Ustav u suštini predstavlja nastavak duge istorije podvlašćivanja tužilaštva i korak unazad u odnosu na važeći Zakon o javnom tužilaštvu.
Ovlašćenja
Prema novom Zakoniku o krivičnom postupku, čiji najveći broj odredbi počinje da se primenjuje od početka sledeće godine u bitnoj meri je promenjena uloga tužilaštva u pretkrivičnom postupku. Tužioci će imati ovlašćenja da sprovode istragu, što otvara jedan protivurečan proces.
– Naime, sa jedne strane, na tužioce se prenose ovlašćenja istražnog sudije, organa koji ima sve garancije nezavisnosti, a sa druge strane, tužilaštvo se definiše kao deo sistema izvršne vlasti. To otvara mogućnost uticaja politike na istragu koju sprovodi tužilaštvo – ističe Ilić.
Na konstataciju da postoje države, i to sa dugom demokratskom tradicijom, u kojima je tužilaštvo takođe deo izvršne vlasti, Ilić kaže:
– Takav je slučaj sa Nemačkom, gde je tužilac podređen ministru pravde. Nešto slično je i u Austriji. Međutim, model organizacije i odnos tužilaštva prema drugim granama vlasti trebalo bi odabrati prema konkretnim prilikama. Ako postavite visoke zadatke pred tužilaštvo, recimo da se suprotstavi organizovanom kriminalu, koji je ponekad povezan sa zvaničnicima nekih od grana državne vlasti, onda je nelogično da u takvoj situaciji, tog i takvog tužioca potčinjavate nekom drugom organu.
U Italiji, gde je postojao problem organizovanog kriminala povezanog sa funkcionerima političke vlasti, tužilaštvo je organizovano kao potpuno nezavisan organ. Rezultat je da je Italija u dobroj meri rešila ovaj problem. Međunarodni činioci su negativno ocenili ustavne norme koje uređuju položaj tužilaštva, zbog čega je formirana posebna radna grupa u okviru Komisije za sprovođenje strategije za reformu pravosuđa koja je uradila radne verzije Zakona o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužioca. On bi svojim rešenjima trabelo da "popravi" Ustavne odredbe o tužilaštvu.
– Komisija je sastavljena od predstavnika tužilaštva, a u radne verzije propisa ugrađeni su standardi iz međunarodnih dokumenata i učinjen je napor da se osigura uticaj Državnog veća tužilaca na izbor javnih tužilaca – nastavlja Ilić.
– Drugim rečima, Veće bi sačinjavalo neku vrstu "pretpredloga" čime se vrši stručna nominacija kandidata za naknadni postupak predlaganja i izbor javnih tužilaca, koji je u osnovi politički.
Ilić naglašava da međunarodni činioci, koji su vršili monitoring našeg sistema u sugestijama su išli i dalje.
Reizbor
Tako je Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope preporučio da predlozi moraju da budu obavezujući i da bi uloga Narodne skupštine trebalo da bude u "ceremonijalnom potvrđivanju imenovanja".
Nadalje, sledi reizbor svih javnih tužilaca i zamenika, što će biti prava prilika da se testiraju zakonska rešenja. Ilić ističe da nema ništa protiv reizbora u nepristrasnoj proceduri zasnovanoj na unapred poznatim kriterijumima.
– Ali, ako je smisao reizbora odstranjivanje nestručnih i nedostojnih tužilaca i zamenika to isto može da se postigne propisivanjem disciplinskih prestupa, uvođenjem principa vrednovanja rada u tužilaštvu – kaže naš sagovornik. – Novi propisi o tužilaštvu bili bi dobra prilika da se to i uradi.
Govoreći o najvećim nedostacima u funkcionisanju tužilaštva, Ilić napominje da ono nije uspelo da izgradi poverenje javnosti u svoj rad, kao i da tužilaštvo neretko nije u stanju da na efikasan način vrši krivični progon osoba povezanih sa aktuelnom političkom i ekonomskom elitom. To su, prema njegovim rečima, dva izazova na koja tužilaštvo još uvek nema pravi odgovor.
KRITIKE
EVROPSKA komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) je na plenarnoj sednici, održanoj u martu prošle godine iznela niz primedbi na tekst Ustava Srbije. Najozbiljnije primedbe iznete su na odredbe Ustava o sudstvu i tužilaštvu.
STUDIJA
U IZDANJU Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije izdata je studija "Položaj javnog tužilaštva u Republici Srbiji i uporedno pravna analiza".
Projekat je realizovan uz finansijsku podršku kanadske vlade, preko Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA).
ZAKON JE REšENJE
POMOč†NIK ministra pravde Slobodan Homen kaže da će novim zakonskim aktima iz oblasti pravosuđa koji predviđaju formiranje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca biti povećana nezavisnost sudstva i njegova finansijska samostalnost.
Suština je da ćemo pravosuđu dati dve osnovne garancije nezavisnosti – da sudije same sebe biraju i razrešavaju, čime nestaje politički uticaj i, s druge strane, garantovaće se finansijska samostalnost, pošto će Državno veće tužioca i Visoki savet sudstva postati direktni izvršioci budžeta, ocenjuje Homen.
N. Bijelić