Nismo vikend-tužioci

Beograd, 22. januar 2007.

Na sliku srpskog tužilaštva, kao podaničkoj organizaciji koja radi po diktatu vlasti, presudno su uticala tri problema. Pre svega tužilaštvo nije kod javnosti steklo poverenje za svoj rad, jer je nespremno dočekalo promene u društvu.

Zatim, još nije sposobno da za učinjena krivična dela efikasno goni ljude koji su povezani sa političkom i ekonomskom elitom. I na kraju, politički uticaj na tužilaštvo, koje u ovoj zemlji ima dugu tradiciju, nije prekinut – kaže u razgovoru za „Blic“ predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije mr Goran Ilić.

Uticaj politike na vaš položaj najbolje se vidi kroz nedavna ustavna rešenja. Pravni stručnjaci su gotovo jednodušni u oceni da ste sada postali produžena ruka izvršne vlasti?

– Novi Ustav se opredelio za koncept po kojem je tužilaštvo deo izvršne vlasti, i to je slično onome što je postojalo u bivšoj SFRJ od 1963. do 1965. godine. Slažem se da to nije model koji je primeren Srbiji. Istina, on postoji u nekim zemljama kao što su, na primer, Nemačka i Austrija. Ali to su dobro uređena demokratska društva, gde je vlast ministra pravde nad tužiocem samo nominalna i simbolična, a ne stvarna. Nisam siguran da će i ovde tako biti.

Da biste predupredili takvo ustavno rešenje, vaše udruženje je predložilo model po kojem bi tužilaštvo bilo deo sudske vlasti. Zašto taj koncept nije prošao?

– Interesantno je to što niko nije pružao otpor tom modelu, niti je on stručno osporavan. Jednostavno, oni koji su odlučivali nisu ga ni uzeli u tazmatranje. Ali nije sve izgubljeno.

Na čemu zasnivate optimizam kada vam je Ustav postavio takva ograničenja?

– šansu vidimo u ustavnoj odredbi koja tužilaštvo definiše kao samostalan organ. Ovaj princip trebalo bi da bude razrađen kroz zakon o javnom tužilaštvu. Naše udruženje je nedavno izradilo model tog zakona.

Verovatno ste posebnu pažnju obratili na ključni problem – izbor i razrešenje tužilaca, odnosno zamenika tužilaca. Kakva ste rešenja predložili, pošto u Ustavu stoji da ove liste predlaže vlada, a usvaja parlament?

– Smatramo da neko posebno telo, kao što je Državno veće tužilaštva, utvrđuje kandidate za izbor i razrešenje i da samo na osnovu liste ovog veća vlada može da sačini predlog za Skupštinu. Ukoliko se takvo rešenje ne usvoji, postoji opasnost da Srbija dobije vikend-tužioce, koji će trajati koliko i pauza između dve sednice vlade.

Kako mislite to da ostvarite kada je po Ustavu Državno veće tužilaštva telo parlamenta?

– Ideja je da Narodna skupština u Državno veće ne može da izabere nikoga koga mi ne predložimo, odnosno kome Skupština tužilaca ne ukaže poverenje. Ako se ovakvo rešenje prihvati, onda postoji šansa da naš izbor u parlamentu, u stvari, bude samo davanje javnog legitimiteta tužilaštvu, a ne rezultat direktnog mešanja izvršne i zakonodavne vlasti. To je važno na samo kada su u pitanju prava i sloboda građana, već i za ekonomski razvoj zemlje. Ozbiljnom studijom je utvrđeno da, kada bi u jednoj zemlji sa „zavisnim“ tužilaštvom“ uveli „nezavisan“ organ gonjenja, stopa privrednog rasta bi sa 1,2 skočila do 2,1 odsto.

Vašu organizaciju odlikuje nekontrolisana moć višeg tužioca nad nižim, što je dobra osnova za razne zloupotrebe?

– Umesto da svoju poziciju grade na profesionalnom i moralnom autoritetu, viša tužilaštva, uključujući i najviše, hijerarhiju shvataju kao ovlašćenje da sankcijama prete podređenima. Zato valja prihvatiti preporuku Saveta Evrope koja ograničava uticaj višeg tužioca. Po ovoj preporuci, on može da interveniše samo kada posumnja u zakonitost u nepristrasnost nižeg tužioca, odnosno zamenika.

Vi ste na čelu Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, na čijoj teritoriji su najznačajnije državne institucije. Kako ste preživeli, na primer pokretanje postupka za aferu „Bodrum“ i istražne radnje protiv guvernera?

– Mislim da me je spasavala činjenica što se sve to događalo pred nove parlamentarne izbore.

Da li je bilo telefonskih poziva i „prijateljskih“ saveta?

– Da.

Iz jedne ili više partija?

– Iz više partija. Ne mogu da se setim ko je sve zvao, ali su uglavnom bili „dobronamerni“ saveti.

Afera „Bodrum“

Iako su mnogi sumnjali, afera „Bodrum“ je ipak dobila epilog s osuđujućom presudom. Kako ste došli do krivca?

– Mogu da kažem da je to rezultat samo našeg, tužilačkog rada. Niko sa nama nije sarađivao. Ni policija ni poslanici. Do krivca smo došli kompjuterskom obradom snimka iz Skupštine. Tačnije, angažovali smo jednu privatnu firmu koja je uvećala i izoštrila snimak. Tako smo otkrili poslanika koji je ubacio tuđu karticu.

M.Ilić