Srebrno jezero, 12 – 13.oktobar 2013.
Tema: Trening za tužioce i sudije za rukovođenje slučajevima zaštite konkurencije
Seminar pod nazivom: trening za tužioce i sudije za rukovođenje slučajevima zaštite konkurencije, u okviru projekta ”Građani i pravosuđe zajedno u borbi protiv korupcije: zaštita konkurencije i suzbijanje monopola”, održan je 12-13 oktobra na Srebrnom jezeru.
Ceo projekat je izveden uz podršku ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, u saradnji sa Topličkim centrom za demokratiju i ljudska prava kao i Užičkim centrom za ljudska prava i demokratiju.
Kao što je i u samom nazivu navedeno seminar se prvenstveno fokusirao na pitanje zaštite konkurencije i izjednačavanje svih učesnika u savremenim uslovima tržišne odnosno ekonomske utakmice, kao i stalne borbe za ujednačavanje pravnih okvira u kojima današnji ekonomski subjekti cirkulišu.
Na seminaru je bilo dvadeset dva učesnika iz osnovnih i viših tužilaštava i sudova iz Zaječara, Požarevca i Smedereva. Predavači na seminaru su bili iskusni stručnjaci u oblasti zaštite konkurencije i borbe protiv korupcije: gospodin Andrej Plahutnik – rukovodilac EU projekta za jačanje Komisije za zaštitu konkurencije, profesor Milan Prokopijević – iz instituta za Evropske studije, Čedomir Radojčić rukovodilac sektora u Komisiji za zaštitu konkurencije i advokat Oliver Radosavljević.
Uvodno predavanje na seminaru održao je Čedomir Radojčić – rukovodilac sektora za utvrđivanje povreda konkurencije, pravni stručnjak, koji ima sedam godina iskustva i rada u Komisiji za zaštitu konkurencije. Gospodin Radojčić se fokusirao na objašnjenje samih struktura zloupotrebe instituta konkurencije pri današnjoj pravnoj regulativi, a pri tome navodeći veliki broj praktičnih primera i šema zloupotrebe koje postoje kako na domaćem, tako i stranom, odnosno međunarodnom terenu.
što se našeg zakonodavstava tiče istakao je da su prvi pomaci u sferi zaštite konkurencije i fer utakmice na tržištu učinjeni tek posle 2000. godine, zatim donošenjem Zakona o zaštiti konkurencije 2005. godine, kao i da je nov Zakon u oblasti zaštite konkurencije iz 2009. godine u fazi promene.
Kao osnovne vidove zloupotrebe konkurencije i monopola naveo je „restriktivne sporazume, kao i zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu“. Restriktivni sporazumi su pre svega ocenjeni kao ekskluzivni, odnosno isključujući za ostale učesnike na tržištu van njih, dok zloupotrebu dominantnog položaja, gospodin Radojčić obradio je uglavnom kroz kartele kao najčešće oblike takvog udruživanja radi podele tržišta.
Kao organ koji je nadležan u ovoj sferi kod nas i preko koga se rešavaju slučajevi prijavljenih zloupotreba konkurencije i monopola naveo je „Komisiju za zaštitu konkurencije“ i njen rad, i predstavio je nekoliko slučajeva iz prakse. Kao vidove narušavanja konkurencije istakao je ograničavanje konkurencije, kako od strane vlasti, tako i od strane privatnih subjekata pre svega preduzeća koja bi svojim sporazumima, zloupotrebom položaja, kao i koncetracijom kapitala značajno narušila konkurenciju.
Kao slučajevi narušavanja konkurencije i monopola od strane vlasti navedeni su pre svega legalni monopoli, netrasparentni vidovi državne pomoci, akti i radnje koji stvaraju diskriminaciju. U okviru restriktivnih sporazuma posebnu pažnju posvetio je kartelima kao obliku organizovanja koji poprima sve veći značaj na stranom i domaćem tržištu.
što se tiče rada Komisije za zaštitu konkurencije istaknuto je da ona prima veliki broj zahteva, a sam gospodin Radojčić se na kraju svog izlaganja obratio učesnicima sa željom da ovakvi seminari budu na neki način „podizanje svesti“ da postoje institucije kojima se mogu obratiti kako bi prijavili slučajeve iz svog okruženja.
Komisija je označena kao organ koji polako dobija sve šira ovlašćenja kao i da odluke, odnosno rešenja koja donosi ne daju subjektima procesnu legitimaciju na osnovu koje bi mogli zahtevati naknadu štete, ali da imaju značaj skoro poput presude u krivičnom postupku, jer utvrđuju postojanje nekog oblika nedozvoljenog ponašanja kao što je npr. zloupotreba u vidu organizovanja kartela ili neki drugi vid zloupotrebe konkurencije ili monopola na osnovu koga sud može da postupa, kao da je u pitanju sama sudska presuda.
Svoju prezentaciju gospodin Radojčić je završio rečima da se često u praksi problem pojavljulje zbog toga što je celokupna domaća regulativa, kao i sama teorija zapravo samo preneta kod nas iz strane teorije i prakse..
Pitanje koje je usledilo za gospodina Radojčića nakon izlaganja bilo je u kojoj meri je ovakav vid borbe uopšte primenljiv kod nas? Na to je gospodin Radojčić odgovorio da se radi o novoj ustanovi i da baš kroz ovakav tip upoznavanja i seminara, Komisija treba da uspostavi čvršću saradnju sa tužilaštvima i sudovima.
Drugi predavač bio je advokat Oliver Radosavljević.
Gospodin Radosavljevic napravio je drugačiji pristup celoj problematici, smatrajući da je prethodni govornik izneo detaljnu analizu celokupnog stanja u sferi konkurencije i da će se on pozabaviti daljim razjašnjenjem načina suočavanja sa ovim problemom.
Istakao je u nastavku svog izlaganja da se često dešava da od prve tužbe pa do prve presude u ovoj sferi prođe i do godinu dana, kao i da se dešava da se sudovi i pored intervencije Komisije ne bave dovoljno pitanjem zaštite konkurencije. Istaknuto je kao posebno bitno da se s obzirom na primenu novog ZKP i šira tužilačka ovlašćenja koja su ustanovljena, neophodno da se tužioci što tešnje upoznaju sa ovim propisima i daljim razvojem ove oblasti.
Kao pitanja o kojima se diskutovalo pojavila su se ponovo određena procesna pitanja kao što je npr. potreba podnošenja posebne prijave tužilaštvu ako je Komisija već upoznata sa određenim slučajem. Međutim, odgovor koji je usledio je na neki način bio i očekivan, a to je još uvek nedovoljna saradnja u ovoj sferi između Komisije i tužilaštva. Kao sfera u kojoj se zapravo ovo pitanje kod nas ponovo aktuelizovalo u punom obimu jeste oblast javnih nabavki, pa je na pitanja učesnika o nadležnosti Komisije, rečeno da je Komisija nadležna pre svega za lažne javne ponude. Kao i da je kartel jak samo onoliko koliko je jaka i njegova najslabija karika.
Sledećeg dana je izlaganje i diskusiju nastavio profesor Miroslav Prokopijević iz Instituta za Evropske studije. Kao stručnjak iz ekonomske oblasti zahvalio se svojim kolegama pravnicima i nagovestio da pošto ovi problemi neosporno povezuju ekonomiju i pravo on će ukazati na ekonomsku stranu monopola – kojim se prvenstveno bavio.
Naročito je ukazao na primer Amerike i regulisanja celokupne oblasti u njihovom pravu kao dobar primer po kome bi trebalo da postupaju mnoga druga zakonodavstava.
Nakon njegovog izlaganja usledilo je nekoliko pitanja kao što su: vrste firmi koje ostvaruju monopol i način na koji to čine. Profesor Prokopijević je pokušao da sumira najveće lance koji danas postoje pri tome se prebacujući sa stranog na domaće polje.
Na pitanje koliko odnosi korupcija kod nas, profesor je dao procenu da je to od 10-20%.
Nakon gospodina Prokopijevića, poslednji predavac bio je gospodin Andrej Plahutnik, rukovodilac EU projekta za jačanja Komisije za zaštitu konkurencije. Gospodin Plahutnik je kao dugogodišnji stručnjak iz ove oblasti uputio na veliki broj primera i slučajeva prvenstveno u Sloveniji, s obzirom da je bio dugogodišnji direktor slovenačke Komisije za zaštitu konkurencije. Takođe, je naviodio i primere iz Amerike i drugih država, kao i Srbije.
Osvrnuo se na sitnije oblike povrede zabrane konkurencije kod nas, kao što je npr. u oblasti zabrane uvoza šećera, kao i nekih vidova zloupotreba korišćenjem obeležja poznatih proizvođača kako bi se prodavala sopstvena roba. On je takođe stavio javne nabavke u centar zbivanja u oblasti zaštite konkurencije i anti-monopolske borbe.
Nakon njegovog izlaganja usledilo je par pitanja:
Uglavnom s obzirom na njegovo međunarodno iskustvo pitanja su se odnosila na Microsoft i druge veće firme kao što je na primer General electronics i gospodin Plahutnik je izneo iskustva Komisije EU u rešavanju ovih slučajeva i ograničenjima koje je koristila i koje je postavila.
Učesnici su na kraju seminara popunili i upitnike kojima je ceo seminar evaluiran i govornici ocenjeni, a rezultati govore da je ceo program seminara bio veoma edukativan i zadovoljavaljući.
