Sremski Karlovci, 25 – 26. oktobar 2013
Tema: Trening za tužioce i sudije za rukovođenje slučajevima zaštite konkurencije
U okviru projekta Građani i pravosuđe zajedno protiv korupcije: zaštita konkurencije i suzbijanje monopola, 25- 26 oktobra održan je seminar u Sremskim Karlovcima.
Ceo projekat izveden je uz podršku ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, u saradnji sa Topličkim centrom za demokratiju i ljudska prava kao i Užičkim centrom za ljudska prava i demokratiju.
Seminaru je prisustvovao dvadeset jedan učesnik i to iz osnovnih i viših tužilaštava i sudova, sa područja Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Sombora i šapca.
Program seminara je raspoređen u dva dana. Prvog dana, kao predavači na seminaru učesnicima su se obratili profesor Miroslav Prokopijević, iz Instituta za Evropske studije, a nakon njega Gordana Lukić, članica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Profesor Prokopijević je izlaganje podelio na dva dela. U prvom delu govorio je o zaštiti konkurencije i suzbijanju monopola, a drugi deo predavanja odnosio se na korupciju. U nastavku prvog dela izlaganja naveo je nekoliko značajnih slučajeva iz prakse, npr. Tetra-Pak i zloupotrebu monopola koju je ova firma učinila u Italiji.
Nakon izlaganja o regulativi i rešenjima koja donose naši propisi u oblasti zaštite konkurencije i monopola, posvetio se postojećim značajnijim odlukama Evropske komisije, kao i upoznavanju učesnika sa izabranim odlukama Evropskog suda pravde. Na kraju prvog dela izlaganja profesor Prokopijević se osvrnuo na nekoliko primera „loše formulacije“ odredbi Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine.
Drugi deo izlaganja odnosio se korupciju. Objašnjena je priroda ovog problema, kao i istorijski primeri njegovog pojavljivanja i napredovanja, npr. u SAD 1930. godine nakon velike ekonomske krize, kao i u bivšem SSSR 1983. godine, a u oba slučaja izazvane prohibicijom točenja alkohola.
Svoje izlaganje, profesor je dopunio dodatnim primerima npr. oko različitih shvatanja korupcije koja postoji u skandinavskim zemljama i onom koje postoji u Srbiji.
Nakon profesora Prokopijevića predavanje je održala Gordana Lukić, članica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Gospođa Lukić se nakon upoznavanja učesnika sa rešenjima iz Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine, kao i nakon predstavjanja načina rada Komisije za zaštitu konkurencije i ovlašćenja u borbi protiv monopola i zaštiti konkurencije, fokusirala na probleme sa kojima se Komisija susreće u radu, npr. teškoće da se slučajevi monopola i kršenja konkurencije uopšte otkriju u praksi bez „insajdera“, teškoće otkrivanja restriktivnih sporazuma…
Nakon ovoga gospođa Lukić je ukazala na odabrane slučajeve kojima se Komisija tokom godina rada bavila, npr. Telekom, SBB…
Sledećeg dana izlaganje na temu zaštite konkurencije i monopola nastavio je Dragomir Trninić, načelnik Sektora za operativne poslove Agencije za borbu protiv korupcije. Nakon uvodnog predstavljanja i upoznavanja učesnika seminara sa iskustvom u policijskim i srodnim poslovima, pokušao je da približi prisutnima rad Agencije za borbu protiv korupcije kao i probleme sa kojima se susretao u praksi.
Naveo je da baza podataka o imovini broji čak 32000 funkcionera, kako bivših tako i sadašnjih i da postoji nedostatak kadrovskih kapaciteta da se obavi celokupan posao kvalitetno, bez odgovarajuće opreme i većeg broja operativaca. Zatim je govorio o slučajevima korupcije prvenstveno u oblasti zdravsta, favorizovanjem određenih farmaceutskih kuća prilikom nabavke lekova kao i prilikom uvoza nafte i naftnih derivata.
Kao naredni predavač učesnicima se obratio gospodin Andrej Plahutnik. S obzirom da je bio dugogodišnji direktor slovenačke Komisije za zaštitu konkurencije, predavanje je uglavnom usmerio na iskustva koja je Slovenija imala prilikom pristupanja EU u oblasti zaštite konkurencije i borbe protiv monopola, regulative, upoznajući ujedno učesnike sa neminovnim izazovima u ovim oblastima sa kojima će se Srbija sresti u procesu pridruživanja EU.
Da li je konkurencija lek ili podstrek korupciji, o obavezi Srbije da članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uspostavi standard u pogledu konkurencije, kao i drugim izazovima koje ovaj član donosi, dugoročnoj štetnosti državne pomoći, koja prema Evropskom standardu čini 1 %, a kod nas 5-6%, samo su neka od pitanja kojima se gospodin Plahutnik bavio u izlaganju. Kao primere iz regiona naveo je slučaj „Slovenačkih ljekarni“, kao i slučaj HRT televizije. Gospodin Plahutnik je uputio učesnike na knjige i slučajeve putem kojih bi saznali više informacija na temu zaštite konkurencije i monopola.
Učesnici su na kraju seminara popunili upitnike kojima su izvršili evaluaciju seminara. Organizacija seminara, tema i sami izlagači su ocenjeni sa visokim ocenama, što govori da je ceo seminar bio uspešan.
