"Novosti", 19. novembar 2013.
Sve veći problemi javnih tužilaca posle uvođenja novog zakona. Brojne su teškoće u sprovođenju istraga po novom Zakoniku: Saradnja tužilaštva i policije je loša, istrage duge…
Istrage i suđenja traju godinama, broj nerešenih predmeta sve je veći, pljušte tužbe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu…
Ovo je nevesela slika koja nas, sudeći po iskustvima BiH, čeka s uvođenjem javnotužilačke istrage.
Ova „amerikanizacija srpskog pravosuđa“, kako ju je nazvao Branko Perić, sudija Suda BiH i prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta, rezultirala je sa samo dve optužnice na području Višeg suda u Beogradu u prvih 40 dana primene. To je otkrio ministar pravde Nikola Selaković.
Podaci Republičkog javnog tužilaštva nešto su drugačiji. Prema njima, Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnice protiv 47 osoba. U Ministarstvu kažu da je ministar izneo podatke Višeg suda u Beogradu. Posle toga je zatražio od RJT da mu dostave detaljne podatke. Na osnovu te inicijative RJT je objavilo zvanične podatke.
Kako objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan škulić, to što je protiv nekog podignuta optužnica ne znači da je ona stupila na pravnu snagu. Jer optužnicu mora da potvrdi vanpretresno veće suda, pa je zaista moguće da su samo dve optužnice bile pravno valjane.
– Mada verujem u stručnost i profesionalnu veštinu tužilaca, postoje mnogobrojni problemi u primeni ZKP-a i sprovođenju istrage po novom Zakoniku – kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca. – Neki problemi rezultat su potpuno drugačijeg modela postupka i drugačije uloge tužioca, pa sve što smo učili i znali više ne važi! Najviše problema potiče iz samog teksta Zakonika, koji je usvojio prethodni saziv Skupštine.
SUDNICA – POZORNICA
Tužilac ponekad brojem svedoka želi da fascinira javnost, pa se sudnica pretvara u pozorište „u kom je više statista nego glumaca sa glavnim ulogama.“ Neuki tužioci od suđenja prave lakrdiju, a imaju veliku moć – kaže Perić.
U pitanju je loš tekst, sa mnogo nejasnih, protivrečnih, pa i nelogičnih normi. Kako reče jedan sudija, celo srpsko pravosuđe tumači Zakonik, umesto da ga primenjuje:
– Trebalo bi povećati broj zamenika tužilaca i zaposlenih u tužilaštvu i razmisliti da se krivični postupak uskladi sa našom pravnom tradicijom i izmene norme za koje se veruje da su protivustavne.
Da je ZKP loš slaže se i škulić, koji generalno nije protiv javnotužilačke istrage:
– Problema ima posebno u predistražnom postupku, gde se tužioci žale da policija očekuje sve od njih, a policija da tužioci nisu angažovani i ne sarađuju. U Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) dvojica istražnih sudija imala su u proseku od četiri do pet puta više sprovedenih istraga nego što je imalo celo Tužilaštvo za organizovani kriminal od uvođenja javno-tužilačke istrage.
Iskustvo BiH, po rečima sudije Branka Perića, pokazuje da se tužioci ne snalaze u novim ulogama i biraju najlakše predmete da bi imali rezultat. Profitiraju – kriminalci!
– U BiH se model tužilačke istrage primenjuje celu deceniju, ali bez očekivanih rezultata – kaže Perić za „Novosti“. – Istrage i suđenja u ozbiljnim predmetima traju godinama. Tužilac nema istražne timove i kontrolu nad policijom. Obaveštajna služba je čak otkrila neprimerene kontakte dva tužioca sa osumnjičenima.
(Izvor:Novosti, autor: V. CRNJANSKI SPASOJEVIč†)
