Beograd, 2. jul 2008.
Jedan od načina na koji se može stvoriti tužilaštvo kao samostalna institucija, spremna na sve izazove, jeste i neprestano ocenjivanja rada svih zaposlenih. Uspostavljanje kriterijuma za vrednovanje rada tužilaca i sudija od velike je važnosti za unapređenje celokupnog pravosuđa, a do toga se može doći izmenom krivičnoprocesnog zakonodavstva, gde će se tražiti tužilac sasvim drugačijeg profila od dosadašnjeg, zaključili su učesnici okruglog stola o utvrđivanju kriterijuma za ocenjivanje rada javnih tužilaca u Srbiji.
Jedan od načina na koji se može stvoriti tužilaštvo kao samostalna institucija, spremna na sve izazove, jeste i neprestano ocenjivanja rada svih zaposlenih. Uspostavljanje kriterijuma za vrednovanje rada tužilaca i sudija od velike je važnosti za unapređenje celokupnog pravosuđa, a do toga se može doći izmenom krivičnoprocesnog zakonodavstva, gde će se tražiti tužilac sasvim drugačijeg profila od dosadašnjeg, zaključili su učesnici okruglog stola o utvrđivanju kriterijuma za ocenjivanje rada javnih tužilaca u Srbiji.
Buduća ministarka pravde Snežana Malović, koja je prethodnih deset meseci u tom ministarstvu bila državni sekretar, rekla je da su vrednovanje rada tužilaca i sudija i ustanovljavanje objektivnih kriterijuma i pouzdanih merila među najvažnijim izazovima reforme pravosuđa.
šta zanima javnost
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić je rekao da je veoma važno da pravosudni organi budu otvoreni prema javnosti i medijima. "Dva najotvorenija tužilaštva, koja su i pioniri u uvođenju javnosti i zadovoljavanju zakonskih prava građana da saznaju šta se dešava u državnim organima, svakako su Tužilaštvo za ratne zločine i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal", naglasio je Vekarić. On je ocenio da javnost najčešće najmanje zanimaju stručnost, profesionalizam i znanje nosilaca pravosudnih funkcija, već "da li je neko od tužilaca u bliskim kontaktima sa predstavnicima izvršne vlasti i da li postoji nepotizam".
– Neophodno je utvrditi i novi koncept disciplinske odgovornosti za nestručno i nesavesno obavljanje sudske i tužilačke funkcije. Time će se postići da u pravosuđu rade stručne, osposobljene i dostojne sudije i tužioci i izbeći će se opasnost da nam se slučajevi zastarevanja predmeta ponove u budućnosti ili da neprimereno dugo traju – istakla je Malovićeva i dodala da je od velikog značaja i transparentan i objektivan izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Malovićeva je ocenila da je dosadašnja praksa izbora sudija i tužilaca imala mnogo manjkavosti, jer su u prošlosti izbori bili često podložni političkim pritiscima i ličnim uticajima. Ipak, ističe ona, Ministarstvo pravde je opredeljeno da sprovede sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema u skladu sa najboljim svetskim i evropskim standardima.
Republički tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da je za efikasan rad pravosudnih organa neophodna stručnost i odgovornost zaposlenih.
– Za sprovođenje suštinskih pravosudnih reformi potrebno je objektivno ocenjivanje i vrednovanje rada nosilaca pravosudnih funkcija, kao i utvrđivanje jasnih kriterijuma za njihovo imenovanje. Osnovni kriterijumi za imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija trebalo bi da budu njihova ažurnost u radu, stručnost, spremnost i sposobnost za učenje i usavršavanje, kao i njihovi moralni kvaliteti – istakao je Vukčević.
On upozorava da postojeći propisi nisu dovoljni za realnu i objektivnu sliku rezultata rada tužilaca, od čega bi trebalo da zavisi njihov status i položaj u sistemu javnog tužilaštva. "Posebno želim da naglasim da će se izmenom krivičnoprocesnog zakonodavstva tražiti tužilac sasvim drugačijeg pofila od dosadašnjeg", poručio je Vukčević.
Zamenik republičkog javnog tužioca Jasmina Kiurski rekla je da bi rad sudija i tužilaca trebalo vrednovati konkretnim ocenama od jedan do pet i podsetila da zakonska rešenja predviđaju da je za imenovanje neophodna stručnost i dostojnost, ali da se ne definiše šta ta dva kriterijuma konkretno podrazumevaju.
(Izvor: Danas)
