"Politika", 15. decembar 2013.
Sa sudija na tužioce prešlo je 40.000 istraga, pa je svaki zamenik tužioca preko noći dobio 100 novih predmeta. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu dnevno dobija po nekoliko stotina informacija od policije
Četrdeset hiljada istraga u Srbiji sudije su predale tužiocima „preko noći”, tačnije 1. oktobra u ponoć, kada je novi Zakonik o krivičnom postupku stupio na snagu. Predmeti u kojima sudije nisu donele rešenje o sprovođenju istrage do 1. oktobra – prosleđeni su tužiocima, koji su nastavili postupke po pravilima tužilačke istrage.
– Policija je dužna da o svakoj svojoj aktivnosti obavesti tužioca, pa tako samo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dnevno od policije primi više stotina različitih informacija – kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije i zamenik republičkog javnog tužioca.
Po starom zakoniku nastavljene su istrage koje su već bile u toku pre 1. oktobra. Kako saznajemo, neke istražne sudije u septembru nisu žurile s donošenjem rešenja o sprovođenju istrage i tako su sve „vruće” slučajeve prebacile na tužioce.
Prema nekim podacima, svakom zameniku javnog tužioca stiglo je od sudova oko sto novih predmeta, a u osnovnim i višim tužilaštvima radi samo oko 400 tužilaca i njihovih zamenika. Zato je Državno veće tužilaca pre nekoliko dana donelo odluku da poveća njihov broj, pa se uskoro očekuju konkursi za veliki broj tužilaštava u celoj Srbiji.
Sredinom novembra ministar Nikola Selaković zamerio je Višem tužilaštvu u Beogradu što je podiglo samo dve optužnice za šest nedelja primene novog zakonika. Zatražio je da komisija stručnjaka podnese do 31. januara nezavisan ekspertski izveštaj u kojem će jasno reći koji su problemi u primeni novog ZKP-a.
– Više javno tužilaštvo u Beogradu je u tom periodu podiglo mnogo veći broj optužnica, ali je samo dve optužnice sud potvrdio. Čini mi se da je i sam ministar rekao da je bio pogrešno informisan o radu javnog tužilaštva. Međutim, mali broj potvrđenih optužnica u poređenju sa brojem optužnica po starom zakoniku ukazuje da s novim zakonikom nešto nije u najboljem redu. Drugim rečima, dosadašnja iskustva u primeni ZKP-a ukazuju da su njegove odredbe suviše komplikovane, nejasne i protivrečne i zato usporavaju postupak. To govore činjenice, mada je taj zakonik najavljivan kao doprinos efikasnosti postupka – kaže Goran Ilić.
On podržava koncept tužilačke istrage, jer istražna delatnost i jeste tužilačka, ali smatra da model ove istrage u novom ZKP-u nije dobar.
– Izjave zagovornika najnovijeg ZKP-a da je najznačajnija novina uvođenje tužilačke istrage, delovale su zbunjujuće na upućene u pravnu istoriju. Prava istina je da je kod nas već postojala tužilačka istraga, i to po Zakonu iz 1948. godine, po kome je javni tužilac „otvarao” i „vodio” istragu, a sada je „naređuje” i „sprovodi”. Postoji mnogo sličnosti s današnjim konceptom, a jedina razlika je što se po posleratnom zakoniku zahtevao viši stepen sumnje (osnovana sumnja) za pokretanje istrage, a danas su dovoljni „osnovi sumnje” –navodi Ilić.
Primena tog posleratnog ZKP-a, koji je ubrzo ukinut, bila je praćena brojnim kršenjima ljudskih prava okrivljenih.
– Javni tužilac FNRJ je raspisom upozorio javnog tužioca NR Srbije da su se radnje islednih organa odvijale u „sugestivnoj formi”. To se naročito odnosilo na izjave tokom isleđenja u kojima su okrivljeni neretko sebe „izvanredno teretili”, čime je rad organa isleđenja gubio dokaznu snagu, a čitav postupak isleđenja stavljan pod sumnju – kaže Ilić.
Okrivljeni danas nema pravo na žalbu protiv naredbe tužioca o sprovođenju istrage, pa čak ne mora ni da bude upoznat da je protiv njega doneta takva naredba. Tako se može dogoditi da građanin ode u sud i zatraži potvrdu da se protiv njega ne vodi istraga i da upravo tom prilikom sazna da se protiv njega vodi istraga.
– Verujem u profesionalnost tužilaca i uveren sam da neće biti zloupotreba u pokretanju istrage, ali smatram da je odsustvo prava na žalbu loše zakonsko rešenje – kaže Ilić.
Zakonik je pogoršao i položaj oštećenog, odnosno žrtve krivičnog dela, koja ne može da preuzme krivično gonjenje ako tužilac odbaci prijavu ili obustavi istragu.
Unakrsno ispitivanje nema efekta
Novi zakonik o krivičnom postupku nije promenio samo model istrage, nego i pravila suđenja, odnosno glavnog pretresa. Na primer, kako kaže Ilić, uvedeno je unakrsno ispitivanje tokom koga su dozvoljena i sugestivna i „klopka” pitanja.
– To rešenje je nakalemljeno i nesvojstveno je našoj pravnoj tradiciji. Cilj unakrsnog ispitivanja u SAD je da se proveri pouzdanost svedoka. Porota tokom unakrsnog ispitivanja prati reakcije svedoka i na osnovnu toga, i drugih dokaza, donosi odluku o krivici. Kod nas se glavni pretres, po pravilu, ne snima kamerom da bi tok unakrsnog ispitivanja mogao da posluži kao dokaz, nemamo laičku porotu koja donosi odluku o krivici, kao u SAD, ali imamo unakrsno ispitivanje – kaže predsednik Udruženja tužilaca.
Bez dinara u budžetu
„U budžetu javnog tužilaštva za ovu godinu nisu predviđena posebna novčana sredstva za primenu novog zakonika o krivičnom postupku”, navodi se u Deklaraciji o položaju javnog tužilaštva i nosilaca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji, koju je Skupština Udruženja tužilaca usvojila u novembru.
(Izvor: Politika, autor: Aleksandra Petrović)
