"Danas", 2. januar 2014.
Tri meseca nakon uvođenja novina u pravosudni sistem Srbije nema napretka
Novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji je uveo praksu da tužioci umesto sudija sprovode istragu, primenjuje se od oktobra, a već su uočeni brojni problemi, poput nedostatka novca, ali i tužilačkog osoblja.
Ocenjujući prva tri meseca primene tužilačke istrage, Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, za Danas navodi da je potrebno znatno povećanje broja zaposlenih u javnom tužilaštvu, budući da su na tužilaštvo prenete brojne dužnosti, ali bi, s druge strane, trebalo pristupiti i ozbiljnim izmenama u tekstu postojećeg ZKP-a.
Kako kaže, trebalo bi „popraviti“ ono što se da „popraviti“, a potom razmisliti i o promeni koncepta krivičnog postupka.
– S obzirom na to da se ZKP primenjuje tek tri meseca nije bilo prilike da sudovi zauzmu stav o prihvatljivosti i vrednosti dokaza koje javni tužilac pribavi u istrazi. Međutim, imajući u vidu iskustva Tužilaštva za organizovani kriminal, gde se tužilačka istraga primenjuje već dve godine, mogu se očekivati ozbiljni problemi. Osim toga, prava katastrofa po okončane postupke bila bi ako bi Ustavni sud pojedine delove ZKP-a oglasio neustavnim. Nažalost, to nije nemoguće, budući da je veliki broj stručnjaka argumentovano ukazivao na neustavnost pojedinih normi – kaže Ilić.
Osim jedne grupe problema koji potiču iz činjenice da ZKP obiluje komplikovanim rešenjima koja onemogućavaju efikasno postupanje i koče postupak, iako je on najavljivan kao doprinos efikasnosti krivičnog postupka, Ilić navodi da je najveći broj problema, ipak, rezultat činjenice da je svojevremeno usvojeni Zakonik potpuno suprotan našoj pravnoj tradiciji, „tako da sve što smo učili i znali o krivičnom postupku više ne važi“.
Uz citiranje jednog od sudija koji je rekao da celokupno srpsko krivično pravosuđe tumači Zakonik umesto da ga primenjuje, Ilić ocenjuje da je ZKP loše napisan, te da postoji veliki broj nejasnih i međusobno protivrečnih normi.
– Početak primene novog zakonika nosi ozbiljne probleme, ali u svemu tome ponešto može da bude i zabavno. Novi ZKP nije promenio samo model istrage, nego i pravila postupka na glavnom pretresu. Uvedeno je unakrsno ispitivanje tokom koga su dozvoljena i sugestivna i „klopka“ pitanja. Cilj unakrsnog ispitivanja je da se proveri pouzdanost svedoka, da se prate i evidentiraju njegovi gestovi, spontani pokreti i uopšte psihološke reakcije na postavljena pitanja, recimo crvenilo u licu. Pošto se kod nas tok glavnog pretresa, po pravilu, ne snima kamerom, da bi unakrsno ispitivanje imalo bilo kakvog smisla sudija bi morao da ima talenat vrhunskog dramskog pisca da bi u zapisnik uneo i zapisniku protumačio svaku reakciju ili pokret svedoka tokom unakrsnog ispitivanja – navodi Ilić.
Novac za plate i istražne radnje
Republičko tužilaštvo uputilo je Komisiji za sprovođenje nacionalne strategije pravosuđa dokument u kom se navodi da su Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva više puta bili obaveštavani da je neophodno preduzeti određene mere kako bi se javna tužilaštva osposobila za početak primene tužilačke istrage. Tu se najpre misli da nedostatak novca za rad javnih tužilaštava, jer je suma planirana budžetom za 2014. nedovoljna za to. Kako je navedeno u dokumentu, za plate javnih tužilaca potrebno je 516 miliona dinara, za poslove istražnih radnji oko 1,3 miliona dinara, odnosno oko 261 milion dinara za ostale troškove.
(Izvor: Danas, autor: B. Karović)
