Beograd, 4. februar 2014.
Polazni osnovi za novi ustavni položaj javnog tužilaštva su:
– Sadašnji ustavni položaj javnog tužilaštva
– Dosadašnja praksa u zakonskom uređenju položaja javnog tužilaštva
– Međunarodni izvori prava vezani za položaj i prava javnog ili državnog tužilaštva
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima- Generalna skupština OUN 1966, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima – Generalna skupština OUN 1948, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda – Savet Evrope 1950, Uputstva o ulozi tužilaca , dokument usvojen na VIII kongresu UN o sprečavanju kriminala i postupanju sa prestupnicima, Kuba, 1990. godine, Preporuke R (2000) 19 Saveta Evrope iz 2000. godine.
9. Javno tužilaštvo
Javno tužilaštvo je jedinstveni, samostalni i u vršenju svoje nadležnosti nezavisni pravosudni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, štiti ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode .
Javno tužilaštvo svoju nadležnost vrši na osnovu Ustava, zakona i međunarodnih ugovora koji su deo pravnog poretka.
Javno tužilaštvo je u vršenju svoje nadležnosti dužno da koristi sva sredstva koja mu pruža zakon.
Ustav RS od 2006. godine propisuje da je javno tužilaštvo samostalni organ, bez preciznijeg određivanja pravne prirode i relacije javnog tužilaštva prema drugim državnim organima.
Za razliku od Ustava od 2006. godine, budući Ustav RS trebalo bi da sadrži i tzv. ”funkcionalnu definiciju” javnog tužilaštva. U delu teksta koji govori o javnom tužilaštvu novi Ustav RS morao bi da utvrdi položaj javnog tužilaštva u sistemu državne vlasti (i u vršenju svoje nadležnosti nezavisni… državni organ ) i da pruži definiciju posredstvom pretežne nadležnosti javnog tužilaštva (pravosudni… državni organ).
Zadatak javnog tužilaštva, pored zaštite ustavnosti i zakonitosti i progona učinilaca kažnjivih dela, morao bi da bude i zaštita ”ljudskih prava i građanskih sloboda”. Izričito ustavno normiranje obaveze javnog tužilaštva da se stara o zaštiti ljudskih prava i građanskih sloboda je neophodno imajući u vidu iskustvo kršenja prava i sloboda od strane državnih organa.
U stavu tri ovog člana ”utvrđuje se obaveza javnog tužilaštva da koristi sva sredstva koja mu pruža zakon” čime se potencira odgovornost javnog tužilaštva za ostvarivanje svoje nadležnosti.)
Javna tužilaštva su u vršenju svojih ovlašćenja nezavisna od izvršne i zakonodavne vlasti.
Funkcionalna nezavisnost i samostalnost javnog tužilaštva uređuje se zakonom.
(O b r a z l o ž e nj e )
Izričito ustavno normiranje nezavisnosti javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast neophodno je s obzirom da novo određenje javnog tužilaštva kao organa koji je izvan sistema zakonodavne i izvršne vlasti (tužilaštvo je samostalan , u vršenju nadležnosti nezavistan organ). Činjinica da javno tužilaštvo pretežno svoju aktivnost ostvaruje pred sudovima, kao i da jedino sudovi mogu da vrše uticaj na akte javnog tužilaštva ”profiliše” osnovnu prirodu javnog tužilaštva kao organa koji je deo pravosudnog sistema.
Vršenje nadležnosti tužilaštva je apsolutno nemoguće ukoliko bi javno tužilaštvo stajalo pod nadzorom izvršnih ili drugih organa vlasti. Sa druge strane tužilaštvo je koordinisani procesni subjekat sa sudom (naročito u krivičnom potupku) tako da se ne može govoriti o eksternoj samostalnosti javnog tužilaštva u odnosu na sud.
Nezavisnost i samostalnost javnog tužilaštva nije apsolutna. Izvestan odnos između tužilaštva i drugih državnih organa mora da postoji kako bi se država organizovala kao celina, što nesme da zadire u funcionalnu nezavisnost i samostalnost javnog tužilaštva (javna tužilaštva su nezavisna samo u vršenju nadležnosti).
Osnivanje i organizacija
član 157.
Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Vršenje nadležnosti i položaj javnih tužilaca
Nadležnost javnog tužilaštva vrše Glavni javni tužilac Republike Srbije, glavni javni tužioci i javni tužioci .
U vršenju nadležnosti Glavni javni tužilac Republike Srbije nadređen je svim glavnim javnim tužiocima i javnim tužiocima, a glavni javni tužioci nadređeni su svim javnim tužiocima javnog tužilaštva kojim rukovode i svim neposredno nižim glavnim javnim tužiocima.
Glavni javni tužilac svoja ovlašćenja nadređenog može da koristi samo na zakonom propisan način.
Glavni javni tužilac ima istovetnu platu i druga primanja vezana za dužnost i istog je ranga kao predsednik suda opšte nadležnosti pred kojim postupa.
Javni tužilac je samostalan u vršenju tužilačke funkcije.
Samostalnost glavnog javnog tužioca u vršenju javnotužilačke funkcije je ograničena uputstvima neposredno višeg glavnog javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Samostalnost javnog tužiocau vršenju javnotužilačke funkcije je ograničena uputstvima glavnog javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Javni tužilac ima istovetnu platu i istog je ranga kao sudija suda opšte nadležnosti pred kojim postupa.
(O b r a z l o ž e nj e)
Prema važećem Zakonu javno tužilaštvo je organ sa monokratskim uređenjem. Suština monokratskog principa je da tužilac nosilac-titular svih poslova, dok su zamenici tužioca nosioci neke vrste ”generalnog tužilačkog punomoćja” dakle, oni su zastupnici javnog tužioca sa delegiranim procesnim i drugim ovlašćenjima. Budući Ustav bi trebalo da nagovesti, a Zakon da detaljno uredi sasvim drugačiji koncept od sadašnjeg prema kome bi funkciju tužilaštva vršili zamenici javnog tužioca i javni tužilac (ovaj koncept bi podrazumevao i nove nazive umesto zamenika to bi bili tužioci, a umesto javnog tužioca glavni tužilac).
U tako organizovanom tužilaštvu javni tužilac (ili glavni tužilac) rukovodi radom, predstavlja tužilaštvo i ima hijerarhijska ovlašćenja, ali nije jedini posednik tužilačkog zvanja. Promenjeni model (sada je to kolektivni organ sa izraženom hijerarhijom) porazumevao bi da se glavni javni tužilac bira iz redova javnih tužilaca. To znači da po isteku vremena na koje je imenovan glavni tužilac nastavlja dužnost kao javni tužilac u tužilaštvu iz koga je izabran.
Prekomerna hijerahija i centralizacija predviđena sadašnjim ustavnim odredbama i Zakonom o javnom tužilaštvu, nije ishodište potrebe da tužilaštvo efikasno vrši funkciju krivičnog gonjenja, već rezultat uporne primene sovjetskog modela prokurature. Ovako postavljena načela centralizma i hijerahije potiskuju u drugi plan unutrašnje mogućnosti, pretvarajući javne tužioce i zamenike u obične činovnike. Zbog toga, buduće zakonsko sužavanje načela hijerarhije i centralizacije mora da bude propisano novim Ustavom , čime bi najviši propis RS predvideo promene u ustrojstvu javnog tužilaštva u smeru umeravanja centralizma i hijerarhije u tužilaštvu.
Novi ustavni koncept javno tužilaštvo treba da tretira kao nezavistan i samostalan pravosudni organ čija je dužnost da radi na ”rasejavanju pravde” zajedno sa sudovima u okviru svoje nadležnosti, ograničen nadležnošću sudova. Glavni javni tužioci i javni tužioci, kao pravosudni zvaničnici, moraju da imaju istovetan materijalni položaj i uopšte status sa nosiocima pravosudnih dužnosti u sudovima. Dakle, uređujući primanja i status javnih tužilaca kao istovetna sa predsednicima sudova i sudijama, posredno se potvrđuje da je javno tužilaštvo organ ”administracije pravde” integrisan u pravosudni sistem Republike Srbije.)
Izbor, razrešenje i trajanje dužnosti
Glavnog javnog tužioca bira i razrešava Visoki savet tužilaca, iz reda javnih tužilaca, na način određen zakonom.
Glavni javni tužilac je izabran ako za njegov izbor glasa većina članova Visokog saveta tužilaca i najmanje dva člana Visokog saveta tužilaca koji nisu iz reda javnih tužilaca.
Mandat glavnog javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran, a ako ne bude ponovo izabran nastavlja da vrši dužnost kao javni tužilac.
Visoki savet tužilaca bira javne tužioce na trajno obavljanje funkcije, na način određen zakonom.
Glavni javni tužilac Republike Srbije odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Visokom savetu tužilaca.
Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
Javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu.
Prestanak funkcije glavnog javnog tužioca i javnog tužioca
Glavnom javnom tužiocu i javnom tužiocu prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Glavnom javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran.
Odluku o prestanku funkcije glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Visoki savet tužilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije glavni javni tužilac i javni tužilac mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, uređuju se zakonom.
Javni tužilac ne može biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca.
Javni tužilac ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja Visokog saveta tužilaca.
(O b r a z l o ž e nj e)
Rešenje prema kome bi o imunitetu javnih tužilaca odlučivalo specijalizovani pravosudni organ, u skladu je sa ulogom tog organa čiji je prevashodni zadatak da spreči uticaj izvršne vlasti na odlučivanje o statusu tužilaca. Naime, ovakvim ustavnim rešenje otklanja se ”opasnost” da se institut imunitetske zaštite zlopotrebljava radi diskvalifikacije tužilaca.
Nespojivost tužilačke funkcije
Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.
Položaj, sastav i izbor Visokog saveta tužilaca
Visoki savet tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Visoki savet tužilaca ima 9 članova.
Izborne članove čine šest javnih tužilaca, i tri ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, drugi profesor pravnog fakulteta, a treći sudija.
Članovi Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca biraju se neposrednim i tajnim glasanjem od strane svih javnih tužilaca.
Članove Visokog saveta tužilaca koji nisu iz reda javnih tužilaca bira Narodna skupština.
Mandat članova Visokog saveta tužilaca traje pet godina.
Član Visokog saveta tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.
(O b r a z l o ž e nj e)
Visoki savet tužilaca bi predstavljao nezavistan prvosudni organ, čiji je zadatak da ublaži ili spreči uticaj drugih državnih organa na javno tužilaštvo. Dakle, ovaj organ bi u krajnjem trebalo da obezbedi funkcionalnu nezavisnost i samostalnost javnog tužilaštva u Srbiji, drugim rečima da obezbedi da ustavne i zakonske garancije budu stvarno poštovane u praksi.
Dosadašnja praksa Državnog veća tužilaca je pokazalo da ovo telo nije uspelo da obezbedi samostalnost javnog tužilaštva i stvarno poštovanje ustavnih i zakonskih garancija u praksi. Zbog toga je neophodna promena ovog tela u pogledu načina izbora članova, sastava. Predloženi naziv ovog tela više odgovara njegovoj ustavnoj ulozi i pravnoj prirodi.
Nadležnost Visokog saveta tužilaca
Visoki savet tužilaca bira glavne javne tužioce i javne tužioce, odlučuje u postupku za prestanak funkcije glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
