"Blic", 17. avgust 2011.
Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije, gost komentator Blica
Glavni tužilac jedne od država bivše Jugoslavije poverio mi se rekavši da su u Tužilačko veće, organ koji bira i razrešava tužioce i zamenike u toj državi, izabrani samo “njegovi” ljudi.
Tužioci iz jedne druge južnije države nastale na tlu nekadašnje Jugoslavije, odreda iznose isti utisak. Izbori za članove Tužilačkog saveta u toj zemlji, organa koji ima važnu ulogu za pristup i napredovanje u tužilačkoj profesiji, pretvorili su se u stranačke izbore. Političke partije imaju svoje kandidate među tužiocima, tako da se praktično glasalo za partijske kandidate iz reda tužilaca.
Dakle, u jednom slučaju su izabrani kandidati šefa tužilaštva, u drugom kandidati partija, a ni u jednom kandidati kolega. To se, svakako, protivi razlogu uspostavljanja tužilačkih veća i razlogu zbog koga su evropski stručnjaci predlagali da se veća uvedu u sistem. Da razjasnimo, tužilačka veća imaju zadatak da štite samostalnost tužilaštva, da spreče nadmoć politike nad tužilaštvom, kao i da ograniče uticaj nadređenih.
Zašto ovaj dugi uvod? Zbog toga što je u Srbiji sada u toku postupak preispitivanja odluka donetih u reizboru tužilaca, ili, da pojednostavimo, generalni remont reizbora tužilaca. O tome ko će biti vraćen u tužilaštvo odlučivaće Državno veće tužilaca.
To je organ šarolikog sastava i čine ga predstavnik Skupštine, ministar pravde, profesor Pravnog fakulteta, republički javni tužilac… Međutim, članovi Veća su i tužioci i zamenici izabrani na predlog kolega. Njih ima šestoro. Od predstavnika politike ne bi trebalo očekivati previše u postupku preispitivanja reizbora. Ne odlučuje se o njihovim kolegama iz Vlade ili Narodne skupštine.
Uostalom, može se reći da se politika u svemu pokazala odgovornom, jer je svih šest tužilaca i zamenika koji su dobili najveću podršku kolega izabrano u Veće. Pretežna odgovornost za ishod preispitivanja reizbora iz 2009. ipak je na članovima Veća iz reda tužilaca i zamenika. Oni su većina i oni odlučuju o svojim doskorašnjim kolegama.
Ako pošteno ispitaju odluke donete tokom reizbora i vrate u tužilaštvo neizabrane koji to zaslužuju, to će biti pouzdan znak da su evropski eksperti s pravom preporučivali da se Veće uvede u pravni sistem Srbije.
U suprotnom, kompromitovaćemo još jednu dobru ideju i to bi mogao da bude pouzdan znak da njih šestoro nisu bili predstavnici “svojih” kolega, već ko zna čiji, kao i u drugim pričama iz bivše Jugoslavije.
(Izvor: Blic)
