Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Predsedništva UTS, u razgovoru sa Danicom Vučenić na N1, a nakon sastanka sa Venecijanskom komisijom, govorio je o promenama koje donose dva nova tužilačka zakona. Kao jednu od najvažnijih promena, Ilić je naveo i proširenje imuniteta javnih tužilaca kojima će ubuduće zakon omogućavati da javno govore o predmetu koji vode, i još značajnije, o pritiscima koje trpe. U tom kontekstu, deo emisije je posvećen i pritiscima koje je poslednjih dana doživeo zamenik tužioca Predrag Milovanović, član našeg udruženja.
Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić izjavio je u emisiji “Iza vesti” da mnogi tužioci u našoj zemlji ne žele da otvoreno govore o problemima sa kojima se suočavaju u svom poslu, kao i da je to posledica toga što veliki broj njih u javnosti vidi svog neprijatelja. On je objasnio da je to zbog toga što tužilaštvo nije reformisano od 1945. godine, i da postoje veliki otpori promenama. “Strašni su otpori promenama iz samog vrha javnotužilačke organizacije. Otpor u smislu da se ništa važno ne promeni”, istakao je Ilić.
Ako je tabloidni napad na tužioca Predraga Milovanovića, koji je u postupku za paljenje kuće novinaru iz Grocke, jedan u nizu primera koji potvrđuje uverenje Udruženja javnih tužilaca da su u tužilaštvu potrebne korenite promene, da li to znači da će zapravo sve biti drugačije pošto počne primena tih promena izglasanih na Ustavnom referendumu?
„Ja dugo poznajem Predraga Milovanovića i smatram da je u tom predmetu postupao po najvišim profesionalnim standardima. Štaviše, to je jedna od retkih situacija kada je Javno tužilaštvo zadobilo poverenje javnosti u odnosu na to kako postupa u konkretnom predmetu. Postoje brojni tužioci koji profesionalno rade svoj posao, ali nisu spremeni da otvoreno govore o svom poslu i o svom slučaju na način na koji je to dozvoljeno. Smatram da je to što je pisalo u listu ne odgovara istini. Njegovo postupanje je saglasno profesionalnim standardima, ne ulazeći u činjenice i pojedinosti tog predmeta. On nije povredio nijedan etički niti profesionalni standard“, kazao je Ilić.
Dodaje da je preddisciplinski postupak je vođen i protiv njega, ali je nakon provere odbačena krivična prijava.
„Mi, koji smo bili oštećeni postupanjem tog lista, podneli smo tužbu i u građanskom postupku smo dobili (spor). To da se napadaju (tužioci) jeste tačno, ali je posledica činjenice da je veoma mali broj tužilaca spreman da govori. I kada ste izuzetna manjina, onda ste i laka meta. Veliki je problem što tužioci nisu spremni da govore“, napominje gost N1.
Kaže da se u našoj javnosti veoma često spominju afere, ali da one to nisu u suštinskom smislu.
„Samo zbog nespremnosti tužioca u tom jednom konkretnom predmetu da objasni razloge za svoju odluku, u javnosti se stvorila atmosfera da Javno tužilaštvo nije postupalo pravilno i zakonito“, objasnio je on.
Ponavlja da odsustvo spremnosti da se javno govori stvara problem javnosti, tužilaštvu, a u nekim situacijama stvara problem i vlastima.
„Ta zatvorenost tužilaštva često neku aferu prevaljuje i na vlast“, pojašanjava Ilić.
Podseća da tužioci imaju prava da govore o problemima vladavine prava, zakona i sličnim pitanjima njihovog profesionalnog položaja.
„To što određeni broj ljudi nije spreman da govori, mislim da je to njihov problem… Veliki problem tužilaca je što u javnosti vide neprijatelja. To je nasleđeno neko stanje, jer javno tužilaštvo od 1945. godine naovamo nije reformisano. Ništa se nije promenilo. Kada sve to imate u vidu, onda nije ni čudo što se ni ljudi nisu promenili“, ističe gost N1.
Otkriva da se „generalno smatralo u tužilaštvu da je javnost neprijatelj i da je to dugo trajalo“, i dodaje da veruje da će ustavnim amandmanima to biti izmenjeno.
Ističe da je vreme da se izvrše promene u tužilaštvu.
„To što se neki drugi zakoni ne primenjuju, to nije razlog da mi ne počnemo da menjamo Javno tužilaštvo Srbije. Pazite, od 1945. godine javno tužilaštvo nije menjano. Kada smo pokušali danas da objasnimo predstavnicima Venecijanske komisije šta je problem, mi smo otprilike rekli da mi imamo tužilaštvo po uzoru na sovjetsku prokuraturu. I to mora da bude promenjeno“, naglasio je Ilić.
Procenio je da tužilaštvo nakon usvajanja zakona neće biti nezavisno, i da će „mnogo vode proteći srpskim rekama pre nego što se to desi“, ali da je prvi i pravi korak mora da se učini.
„Da bi tužilaštvo bilo nezavisno mora da postoje mnogo faktora. Nije samo problem u tužiocima. Pazite, nemate u Evropi nezavisnih institucija, ako građani to ne podržavaju“, podvukao je Ilić.
Ilić: Javno tužilaštvo nije menjano od 1945. godine, vreme je za promene
Izvor: UTS, N1
