Udruženje tužilaca Srbije is proudly supported by StrongWeb! Creative Group. Discover more from our creative family at StrongWeb! and Kooihaus.

Krivično delo koje se još uvek nedovoljno poznaje

Najnovije:

Podelite članak


Najviše pritužbi podnela civilna lica: Tužioci iz Vranja i Novog Pazara"Danas", 6. april 2012.

U Vranju i Novom Pazaru realizovan projekat vezan za poboljšanje efikasnosti pravosuđa i borbu protiv diskriminacije

Udruženje javnih tužilaca i njihovih zamenika Srbije realizovalo je projekat Položaj pravosudnog sistema u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, posebno se baveći borbom protiv diskriminacije i neefikasnosti.

Projekat je paralelno realizovan u pravosudnim institucijama regionalnog karaktera u Vranju i Novom Pazaru.

– Cilj projekta bio je smanjenje diskriminacije po etničkoj i religijskoj osnovi i efikasnija implementacija nacionalnog antidiskriminacionog zakonodavstva, kao i razvijanje najboljeg modela za pravosudnu zaštitu žrtava diskriminacije. Zato smo i formirali fokus grupe sa predstavnicima tužilaštava iz dva grada na osnovu kojih smo realizovali ovo istraživanje – kaže za Danas Danijela Trajković, zamenica višeg tužioca u Vranju.

Saradnik Instituta za uporedno pravo dr Mario Reljanović koji je sa još nekoliko saradnika bio vođa projekta ukazao je da su u prošloj godini poverenici za zaštitu ravnopravnosti upućene 552 pritužbe koje u sebi sadrže elemente diskriminacije.

– Najviše pritužbi, 77 procenata, podnela su fizička lica, a one se u 32 odsto slučajeva odnose na diskriminaciju u zapošljavanju. Kao počinioci diskriminacije u najvećem broju slučajeva javljaju se organi javne vlasti, a potom slede privatna lica, uglavnom poslodavci – kaže Reljanović.

Istraživanje je pokazalo da su u Novom Pazaru najčešće žrtve diskriminacije osobe sa posebnim potrebama, kao i romska populacija. U oba grada istraživanje pokazuje da se najčešći vidovi diskriminacije javljaju u oblasti zapošljavanja. Istraživanje ukazuje da ni među podnosiocima pritužbi, ali ni među predstavnicima pravosuđa, civilnog sektora i medija ne postoji jasno razgraničenje kada je u pitanju član 317 KZ Srbije koji se odnosi na izazivanje rasne, verske i druge netrpeljivosti.

– U tom kontekstu treba nastaviti edukaciju predstavnika civilnog sektora koji se bave oblašću pružanja pravne pomoći žrtvama diskriminacije – naglasio je Reljanović. On je naveo da i dalje kod građana postoji određena mera nepoverenja u pravosudne institucije, da u tom kontekstu treba početi sa kontinuiranom primenom plana za unapređenje „pristupa pravdi“.

Istraživanje je pokazalo da je od 11 krivičnih prijava koje su podnete po članu KZ vezano za diskriminaciju, u Novom Pazaru presuda doneta u jednom predmetu, u jednom je u toku istraga a ostale prijave su odbačene. U Vranju su registrovana dva slučaja od kojih je jedan procesuiran. „Ovaj korisni projekat nama iz tužilaštva pokazao je da u ovim delovima Srbije još uvek ne funkcioniše mehanizam zaštite od diskriminacije kako bi se izbegli slučajevi sudskog procesuiranja. Istovremeno, neophodno je da organizacije civilnog društva strankama koje im se obrate sa sumnjom da su diskriminisane ukažu da je pravosuđe prava adresa za rešavanje problema“, kaže Trajkovićeva. Ovaj projekat je realizovan uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji uz partnerstvo eksperata iz Instituta za uporedno pravo.

(Izvor: Danas, autor: Vojkan Ristić)

spot_img