Svega tri dana nakon što je na tematskoj sednici Vlade Srbije, predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio formiranje tima za koordinaciju sprovođenja obaveza Srbije na evropskom putu, kako bi se otkočio proces evrointegracija, druga grana vlasti, ona zakonodavna, predložila je i usvojila po hitnom postupku, bez javne rasprave i konsultacije struke, izmene seta pravosudnih zakona. Istih onih zbog čijeg je prethodnog usvajanja, posle duge javne rasprave i konsultovanja EU, promenjen i Ustav na referendumu.
Predlagač, poslanik SNS Uglješa Mrdić, saopštio je nakon glasanja, da je zahvalan svim poslanicima koji su glasali za njegov predlog, jer su “dali istorijski doprinos da Srbija vrati oteto pravosuđe koje bilo deo obojene revolucije”.
Član Udruženja tužilaca Srbije Predrag Milovanović na danas usvojene izmene pravosudnih zakona gleda kao na korak unazad, u odnosu na reformu pravosuđa iz 2022.i 2023. godine, usvojene na referendumu.
“Tada je te izmene zakona iz oblasti pravosuđa pohvalila Evropska komisija. Gledano iz ugla građana, mislim da ćemo ovim sadašnjim izmenama dobiti jedno manje samostalno tužilaštvo, imajući u vidu da se izmenama praktično ukidaju neki mehanizmi koji su bili pohvaljeni od strane Venecijanske komisije. To se pre svega odnosi na obavezno uputstvo o postupanju, koje je viši tužilac mogao da izda nižem, sebi podređenom tužiocu. To je izmenama iz 2023. godine bilo izmešteno iz hijerarhije u jedan organ Visokog saveta tužilaštva (VST), Komisiju. Ta Komisija, koja je mogla da deluje nezavisno u odnosu na hijerarhijski utecaj, se sada ovim novim izmenama ukida. Drugim rečima, ono što je bilo dobro ocenjeno i što su pohvalila tela Saveta Evrope, a podsetiću da je i predsednik Republike tada javno pozvao građane da izađu na referendum i podrže ustavne promene u pravosuđu, sada se kvari kroz ove izmene zakona.
Šta su donele u praksi te reforme koje su stupile na snagu 2023. godine?
Do tada je bilo jako retko da niži tužioci izjavljuju prigovore na obavezna uputstva neposrednog rukovodioca, kako im se ne bi zamerali. Nakon što je to izmešteno ka VST, videli smo da smo samo prošle godine imali desetak prigovora i da je usvojeno oko 50 odsto njih. Dakle, to pokazuje da smo imali veće korišćenje tog mehanizma, radi zaštite samostalnosti tužilaca. Ideja reformi iz 2022. je bila unutrašnja emancipacija tužilaca. Da se oni osamostale. Neke kolege su iskočile i oslobodile se. Pokazalo se da su ti mehanizmi delotvorni.
Da li to znači da se ponovo vraća ta hijerarhija u odlučivanje, da će viši tužioci ponovo odlučivati o prigovorima nižih, budući da se ovim izmenama iz Zakona o Visokom savetu tužilaštva briše Komisija za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu?
Da.
Pominje se formiranje Četvrtog tužilaštva i suda. Ima li potrebe za tim?
Ja imam razumevanja za zakonodavca da radi na izmeni mreže sudova i tužilaštava, ali iz skupštinske rasprave nisam mogao da zaključim da li je prethodno urađena analiza čitave sudske mreže. Ona ne treba da se radi samo za jedan sud, nego za celu Srbiju. Možda ima još mesta u Srbiji gde treba formirati tužilaštva i sudove. Ukratko, nije mi jasna logika. Je li to strateški pristup ili ad hoc? Čulo se i da neće biti potrebna dodatna budžetska sredstva. Međutim, treba imati u vidu da ne postoji u ovom trenutku ni zgrada gde će biti sedište Četvrtog osnovnog suda i tužilaštva. Zatim, tu je pitanje opreme i kadrova za taj sud, koji, ako se ne varam, treba da počne da radi možda već od juna.
Šta Vam govori činjenica da se na sam dan glasanja o zakonima oglasio predsednik Ustavnog suda Srbije Vladimir Petrov, sa ocenom da predlagač zakona nije poštovao proceduru, jer nije konsultovao Visoki savet sudstva i VST?
Zaista predlozi zakona nisu dostavljeni na mišljenje Visokom savetu Tužilaštva i Visokom savetu sudstva, što jeste zakonska obaveza. Nije bilo ni javne rasprave, koja bi trebalo da bude transparentna i inkluzivna, kao što je bila od 2021. do 2023., kada smo u jednoj demokratskoj atmosferi uradili nešto dobro. Činjenica je da ove zakone treba da proglasi i predsednik Republike, koji je na poslednjoj sednici vlade i sam govorio o procedurama i zamerkama međunarodne zajednice. Moguće je da će on biti uviđajniji nego predstavnici zakonodavne vlasti. Iskreno se nadam da će predsednik iskoristiti svoja ustavna ovlaščenja i da će ispravno postupiti i da ih neće ukazom proglasiti.
Izvor: nasportal.info