Šumske krađe, krađa riba, ubijanje i zlostavljanje životinja kao i problem sa opasnim otpadom – to su najčešća krivična dela iz zaštite životne sredine sa kojima se naši tužioci sreću u praksi. U prilogu RTS sa konferencije našeg Udruženja, glavna tužiteljka OJT u Pančevu, Jelena Samuilov podsetila je na to da tužioci, inspektori i policija nisu tehnički opremljeni za istrage ovakvih krivičnih dela, te da nedostaje koordinacija i protokol u postupanju.
Pogledajte prilog RTS sa konferencije našeg Udruženja.
Ekološki kriminal spada u najunosnije i najbrže rastuće vidove organizovanog kriminala. Kako unaprediti borbu protiv ekološkog kriminala tema je Međunarodne konferencije „Unapređenje procesuiranja ekološkog kriminala: Saradnja, stručnost i najbolje prakse u Evropi“ koju je organizovalo Udruženje tužilaca Srbije u saradnji sa Evropskom mrežom tužilaca za životnu sredinu.
Prema podacima Interpola i Europola ekološki kriminal je rastući problem i uzrokuje sve veću štetu po životnu sredinu, zdravlje ljudi i ekonomiju.
„Najviše smo imali krivičnih dela u pogledu šumskih krađa, onda vezana za krađu riba i za ubijanje i zlostavljanje životinja. Neretko su se pojavila krivična dela koja se odnose na opasan otpad”, kaže Branislava Vučković, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
„Jedan od novijih slučajeva je bio koji se desio u okolini Svrljiga, gde je jedan crni strvinar, ptica koja je lešinar, donet iz Španije, u programu reintrodukcije u Bugarskoj, ptica je letela, došla na teritoriju Srbije i tu se otrovala. Zahvaljujući predanom radu policijskih inspektora iz Niša, počinilac je otkriven u roku od svega 24 sata. Međutim, ono što je usledilo nakon toga zaista je porazno. Naime, ta osoba je osuđena na samo šest meseci uslovno“, kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Više od 30 evropskih tužilaca specijalizovanih za ekološki kriminal razmenili su iskustva u primeni evropskih standarda i rešavanju problema u prikupljanju dokaza, digitalnim dokazima i povezanosti ekološkog sa organizovanim kriminalom i problemima na koje nailaze.
„Ne postoji tehnička opremljenost ni tužilaca koji treba da rukovode tim uviđajem, ni policijskih službenika koji su u okviru EKO grupe, pa ni samih inspektora. Nadalje imamo tu problem koordinacije, nepostojanje nekih velikih protokola koji bi svima nama da li određene smernice da ne bi fragmentarno pristupali tom problemu, iz kojih razloga dolazi vrlo često do lošeg procesuiranja tih krivičnih dela. Nema dovoljno inspektora, inspektora je sve manje. Ja mislim da na teritoriji Vojvodine ima samo dve vodne inspektora, to je nedovoljno”, rekla je Jelena Samuilov, javni tužilac OJT u Pančevu, član UO Udruženja tužilaca Srbije.
Krivične prijave podnose građani, inspekcijski organi, nevladine organizacije, odnosno ekološki pokreti.
„Građani su ključni u smanjenju zagađenja životne sredine jer ovo je naša životna sredina, samo smo mi pozvani da je očuvamo. i da imamo dobru saradnju sa organizacijama civilnog društva, policijom i tužiocima. Posebno kada se radi o ekološkom kriminalu uloga organizacija civilnog društva je ogromna, što možemo videti iz samo ovih prethodnih nekoliko presuda koje su donete upravo po tužbama organizacija civilnog društva“, izjavila je Brankica Janković iz Centra za ravnopravnost i bezbednost.
Evropski parlament je pre tri godine usvojio predlog da se „ekocid“ uvrsti u krivično pravo Evropske unije, a za najteže zločine protiv životne sredine sa posledicama po ceo ekosistem traže se i najstrože kazne.
Izvor: RTS
