Više od 30 tužilaca, specijalizovanih za ekološki kriminalitet, bili su gosti međunarodne konferencije koju je Udruženje tužilaca Srbije (UTS) u saradnji sa Evropskom mrežom tužilaca za životnu sredinu (ENPE), organizovalo 29. i 30. oktobra.
Kako je konferencija organizovana samo četiri dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su rezultirali smenom vlasti, tema i ton konferencije u značajnoj meri su bili u znaku ove značajne društvene promene. Ne samo što su se novinari interesovali za delovanje tužilaca u aktuelnom trenutku, u kontekstu ove promene, već je to bila tema i uvodnih izlaganja predstavnika ambasada i međunarodnih organizacija.
U saopštenju, izdatom prvog dana konferencije, kao i u rubrici „UTS u medijima“ pročitajte komentare predstavnika UTS na aktuelna dešavanja u javnotužilačkoj organizaciji.
Konferencija je, između ostalog, bila posvećena i obeležavanju 25 godina rada Udruženja tužilaca Srbije. Tim povodom prikazan je kratki film o četvrt veka rada UTS. Film se nalazi na našem Youtube kanalu.
Youtube UTS: 25 godina borbe za vladavinu prava – Udruženje tužilaca Srbije
Ekološki kriminalitet ali i promene u Srbiji – tema uvodnih izlaganja
„Društvo u Srbiji je na pragu promena a da li će one moći brzo da se sprovedu zavisiće i od javnih tužilaca“, rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, pozdravljajući učesnike. Osvrnuvši se na veliki jubilej, dodala je da se ovo Udruženje četvrt veka zalaže za samostalnost, lični i profesionalni integritet tužilaca.
Podsetila je i na to da su dela protiv životne sredine, što je glavna tema konferencije, imala posrednu ulogu i u društvenim promenama u Srbiji jer je odbrana prirode jedna od bitnih tema koje su pokrenule talase građanskih protesta.
U uvodnom delu konferencije kolegama se obratila i Jasmina Stanković, javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva i izborna članica Visokog saveta tužilaštva, koja je istakla da je pravo na životnu sredinu ljudsko pravo a da je ekološki kriminalitet globalni problem.
Predsednik Evropske mreže tužilaca za životnu sredinu, Rob de Rajk, se zahvalio što je Udruženje odabralo da baš ekološki kriminalitet bude tema jubilarne konferencije i rekao da je i u mnogim evropskim zemljama krivična zaštita životne sredine na obodima pravosuđa.
„Ali, upravo je krivična zaštita prirode fundamentalna za to kako živimo, za zaštitu našeg fizičkog okruženja, za vazduh i zemlju. Ono je ljudsko pravo, koje kao takvo priznaje Evropski sud za ljudska prava, i važno je ne samo za čoveka već i za prirodu“, rekao je Rob de Rajk.
Šarlote Samelin, ambasadorka Kraljevine Švedske, zemlje koja podržava projekat UTS „Ozelenjavanje pravde: Pravna zaštita životne sredine“, pored toga što se osvrnula na promenu političkih okolnosti u Srbiji, rekla je da je za sprečavanje ekološkog kriminaliteta bitno da tužioci mogu da istraže i procesuiraju ova dela nepristrasno, profesionalno i bez ikakvog uticaja.
Martajn Elhersma, ambasador Kraljevine Holandije, podsetio je na dugogodišnju saradnju UTS i Ambasade Holandije, kao i na to da je upravo vladavina prava ključni element demokratije. „Bez vladavine prava, nema demokratije. Građani Srbije su sami, tokom poslednje dve godine, ukazali na to da im je vladavina prava važna i verujem da će oni biti primer za neke druge zemlje u Evropi“, rekao je ambasador Elhersma.
Mario Puzo, šef Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji, koja takođe podržava naš projekat „Ozelenjavanje pravde“, podsetio je da ekološka krivična dela postaju bitna u celoj Evropi, da imaju uticaj na javno zdravlje i privredu i da su vrlo često oblik organizovanog kriminala.
Na početku prvog panela „Položaj javnih tužilaca i nezavisnost u procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine“, novinarka Ljubica Gojgić koja je moderirala razgovor, u fokus je stavila aktuelnu temu tog dana: odluku Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) da formira Komisiju koja će uraditi kontrolu rada svih 87 javnih tužilaštava u Srbiji.
Jedan od govornika na ovom panelu, Goran Ilić, tužilac VJT i počasni predsednik UTS, je i predsednik ove Komisije, kratko je prokomnetarisao: „Zadatak Komisije je utvrdi da li je bilo tužilaca koji su, vođeni političkim pritiscima, kršili ljudska prava, za šta postoje brojne sumnje u javnosti. Potrudićemo se da u razboritoj atmosferi utvrdimo da li je bilo masovnog kršenja ljudskih prava“, rekao je on.
Ceo razgovor na ovu temu, kao i komentare kolege Predraga Milovanovića, izbornog člana Visokog saveta tužilaštva (VST) i Lidije Komlen Nikolić, na ovu temu, pogledajte na snimku prvog panela na nažem Youtube kanalu.
Konferencija UTS, panel o položaju tužilaca u procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine
Šta kaže praksa, a šta legislativa u Srbiji i Evropi?
Učesnica prvog tematskog panela je bila i Marijarozaria Guljelmi, predsednica Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL) i evropski tužilac za Italiju koja rekla da tužioci koji se bave ekološkim kriminalom treba da deluju kao promoteri ljudskih prava, sprovodeći istrage strogo u javnom interesu kao i da je neophodna specijalizacija i koordinacija za ovakve istrage i procesuiranje. „Važno je da se, u ovoj oblasti delovanja, dele informacije i znanja jer je reč o prekograničnom kriminalu“, pojasnila je ona.
Tužiteljka Guljelmi je čestitala UTS na hrabrom radu i ulozi u očuvanju samostalnosti tužilaca tokom 25 godina rada. Podsećamo, UTS je od 2012. godine član MEDEL udruženja.
Govoreći o domaćoj tužilačkoj praksi kad je reč o ekološkom kriminalu, tužilac Ilić je rekao: „U Srbiji trenutno nemamo postupke protiv velikih zagađivača i to je problem prvenstveno zbog mogućnost tzv. „građanskog poravnanja. Jer, veliki predmeti ne služe samo za obezbeđivanje krivično pravne zaštite već i za građansku kompenzaciju“.
Da ekološki kriminal ne može biti tema samo nacionalne legislative, potvrdio je i francuski tužitelj Žan Filip Rivo, potpredsednik ENPE, koji u ovom kriminalu vidi i jedan od najvećih izazova za pravosudni sistem jer je često reč o delima koja sadrže elemente organizovanog kriminala, kroz koja se ostvaruje velika ekonomska korist i provlači politički uticaj. Tužitelj Rivo je kolege pozvao i da pogledaju vodič koji je Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNDOC) prošle godine objavila a koji se tiče i ekološkog kriminala,
Opasni otpad u Novom Sadu i čiope u Beogradu
UTS se duže od 20 godina bavi krivično pravnom zaštitom životne sredine i podizanjem svesti tužilaca o važnosti ove teme, podsetila je Komlen Nikolić.
„U Srbiji postoje specijalizovani tužioci za ovu vrstu kriminala koji su prošli obuku za to. Problem je obezbeđivanje dokaza, zatim saradnja sa ekološkom i drugim inspekcijama i sprovođenje odluka“, objasnila je ona i podsetila na predmet Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kada je pravno lice kažnjeno sa 4.5 miliona dinara zbog nezakonitog skladištenja opasnog otpada. Međutim, presuda nikad nije izvršena jer je, u međuvremenu, pravno lice ušlo u postupak stečaja.
Na kraju ovog panela, bilo je reči i o nedavnom slučaju koji je izazvao pažnju građana Beograda: postavljanje bilborda na zgradu Palate Albanija koji je ugrozio gnezda retkih ptica čiopa. Na konferenciji smo saznali da je tužiteljka OJT Beograd zatražila izveštaj Zavoda za zaštitu prirode o tome koliko je ptica stradalo tom prilikom, da čeka izveštaje policije i Grada Beograda o tome ko je postavio bilbord te da se nada da će uskoro pokrenuti postupak.
Konferencija UTS, panel o evropskim modelima procesuiranja krivičnih dela protiv životne sredine
Kolege iz Švedske i Italije su nas upoznale sa konkretnim problemima u procesuiranju ovih krivičnih dela tokom drugog stručnog panela na kom je bilo reči o prikupljanju dokaza, digitalnim dokazima i povezanosti sa organizovanim kriminalom.
Svetlana Nenadić, članica UTS i tužiteljka Prvog OJT u Beogradu rekla je da postoji niz evropskih dokumenata koja se tiču ove tematike i na koja se tužioci mogu pozvati, poput Direktive EU o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo, zatim Mišljenje Konsultativnog veća evropskih tužilaca, kao i praksa Evrospkog suda za ljudska prava.
Specijalizovani tužioci u Švedskoj, veštačka inteligencija kao alat u istrazi u Italiji, obuke za tužioce iz cele Evrope
Mnogo korisnih informacija dobili smo od kolege Larsa Magnusona, potpredsednika ENPE za međunarodne odnose i višeg javnog tužioca u Nacionalnoj jedinici za krivična dela protiv životne sredine pri Švedskom tužilaštvu.
„Švedska je još početkom 2000ih uvela prve specijalizovane tužioce za životnu sredinu i osnovala Nacionalnu jedinicu samo za ove predmete. Nakon specijalizacije, stopa krivičnog gonjenja se gotovo udvostručila“, rekao je on. Znanje koje imaju specijalizovani tužioci za krivičnu zaštitu životne sredine u Švedskoj je takvo da su sposobni da analiziraju korporativne strukture i finansijske izveštaje i efikasnije utvrđuju odgovornost pravnih lica.
Vrlo konkretni saveti stigli su i iz Italije, od kolege Pietra Moline, javnog tužioca u Vrhovnom tužilaštvu Italije koji je rekao da je ova zemlja preduzela dva ključna koraka: uvođenje krivičnog dela organizovane nezakonite trgovine otpadom i uvođenje glavnih krivičnih dela protiv životne sredine u Krivični zakonik.
„Vrlo je bitno da postoji koordinacija različitih institucija i ona mora biti horizontalna između tužilaštava i vertikalna između pravosudnih organa, policije, agencija za zaštitu životne sredine i drugih javnih organa“, rekao je Molina. On je takođe govorio o tome da alati veštačke inteligencije mogu da pomognu u istrazi i da se sve više koriste u ovoj oblasti.
O procesuiranju dela iz oblasti ekološkog kriminala se organizuju brojne obuke na Akademiji za evropsko pravo i tužioci iz raznih zemalja su zainteresovani za različite teme.
„Najčešće teme obuka su vezane za otpad, nezakonitu trgovinu divljim vrstama, nezakonitu seču šuma i krivična dela povezana sa vodom“, rekla je dr. Luiza Kortat, zamenica šefa Sekcije za evropsko javno pravo, pri Akademiji za evropsko pravo.
Prvi dan konferencije završen je panelom na kom su govorili profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr. Vladimir Živanović i dr. Nebojša Atanacković, kao i šef Pravnog odeljenja Irske agencje za zaštitu životne sredine i član Upravnog odobra ENPE.
Konferencija UTS, panel “Praktični izazovi u predmetima zagađenja životne sredine”
Kako dokazati zagađenje, zašto je važna saradnja tužilaca sa akademskom zajednicom
Profesor Živanović je govorio o tome koliko je teško dokazati zagađenje podzemnih voda i da otkrivanje zagađujuće materije nije dovoljno da bi se utvrdila odgovornost. „Za utvrđivanje odgovornosti je potrebno utvrditi izvor zagađenja, način širenja zagađujućih materija i njihov uticaj na izvorišta“, rekao je on.
Dejvid Smit iz Irske agencije za zaštitu životne sredine govorio je o velikom slučaju nezakonitog odlaganja otpada u Irskoj koji je rezultirao višegodišnjim sudskim postupcima i osudom direktora kompanije na dve godine zatvora. Ipak, troškovi sanacije lokacije dostigli su najmanje 60 miliona evra, procenio je.
Poslednji panel moderirala je naša koleginica Branislava Vučković, predsednica Skupštine UTS, koja je naglasila da je za tužioce koji vode ovakve predmete važno da razumeju kako da se dokažu ova krivična dela i da je upravo zbog toga važna saradnja sa akademskom zajednicom.
